Broj
1012, 22.jul 2005
POZITIVAN POLITIČKI RAZVOJ U SRBIJI I CRNOJ GORI
Izveštaj
Saveta Evrope
o SCG
U
Srbiji i Crnoj Gori u proteklih meseci zabeležen je pozitivan politički
razvoj, ali neizvesnost oko budućnosti državne zajednice usporava
napredak u mnogim oblastima, ocenjuje se u novom izveštaju Saveta Evrope
(SE).
U
osmom redovnom izveštaju koji se odnosi na ispunjavanje obaveza
preuzetih članstvom u SE, u periodu od marta do jula 2005, navodi se da
je SCG ispunila većinu preuzetih obaveza i to u zacrtanim rokovima, ali
da problemi postoje na planu primene nekih konvencija.
Kao
najvažnija neispunjena obaveza iznosi se usklađavanje ustava Srbije i
Crne Gore sa Ustavnom poveljom državne zajednice što, kako se navodi,
negativno utiče i na reforme na drugim poljima.
Pitanja vezana za budućnost državne zajednice i moguće održavnje
refrenduma nisu, međutim, obuhvaćena ovim izveštajem.
U
izveštaju se ocenjuje se da je SCG u saradnji sa Haškim tribunalom
postigla značajan napredak, ali da se sada pažnja mora usmeriti na
prebacivanje u Hag glavnih osumnjičenih, a pre svega na to da se locira,
uhapsi i izvede pred sud Ratko Mladić.
Kao
ključni nedovršeni zadaci koji još stoje pred SCG, u izveštaju
objavljenom na sajtu Saveta Evrope, navode se i suočavanje sa prošlosću
i pomirenje, reforma pravosuđa i policije, zaštita manjina.
Inicijative ministra za ljudska i manjinska prava Rasima Qajića vredne
su svake hvale, ali je za pomirenje i suočavanje sa prošlosću potrebo
uložiti dodatne napore koji uključuju i saradnju na ustanovljavanju
činjenica o sudbini nestalih, predavanje informacija o masovnim
grobnicama i prilagođavanje zakona kako bi se omogućilo da se sudi i za
ratne zločine kojima se ne bavi Haški tribunal.
Kada
je reč o pravosuđu u izveštaju se ocenjuje da je dosta učinjeno na tom
planu, ali da su potrebni i dodatni koraci kako bi se obezabedilo
njegovo bolje funkcionisanje i nezavisnost i nepristrasnost sudija i
tužialca.
Na
planu zaštite manjina, zakonodavni posao takođe još nije završen,
ocenjuje se u izveštaju i dodaje da uprkos pozitivnom razvoju trba
obratiti posebnu pažnju na teškoće u pojedinim područjima, kao što su,
na primer, jug Srbije, Vojvodina ili Sandžak.
Osmi
redovni izveštaj SE sačinjen je na osnovu poste predstavnika SE Srbiji i
Crnoj Gori, i u njemu se, uopšteno, ocenjuje da su proteklih meseci
demokratske reforme i opredeljenost za nastavak evropske integracije
dobili podsticaj, zahvaljajući većoj odlučnosti političkog vođstva ali i
široj podršci javnosti što se odrazilo u pozitivnoj Studiji o
izvodljivosti.
Kao
pozitivni pomaci u izveštaju se beleže politički dogovor o izborima za
parlament državne zajednice i početak funkciionisanja Suda državne
zajednice, ali se dodaje da neizvesnot oko budućnosti državne zajednice
i dalje apsorbuje veliki deo energije i usporava neke važne reforme,
počev od posla na usklađivanju republičckih usatva sa Ustavnom poveljom
držvane zajednice.
U
izveštaju se pored opisa političkog konteksta analiziraju demokatija i
izgradnja institucija, reforme pravosuđa, policije i snaga bezbednosti,
poštovanje ljudskih prava, uključujući zaštitu manjina i slobodu medija
i iznose konkretne preporuke za vlasti SCG na svim nivoima.
Od
državne zajednice SCG očekuje se da "iskoristi postignut napredak" i
ostvari punu saradnju sa Haškim tribunalom, i da se više angažuje na
pomirenju i suočavanju sa prošlosću.
Državna zajednica trebalo bi takođe da da podstakne proces povratka
izbeglica kroz direktne pregovore da BiH i Hrvatskom kao i da održi
napredovanje u radnoj grupi Beograda i Prištine koja se bavi povratkom
raseljenih.
Na
nivou državne zajednice trebalo bi preduzeti i efikasne mere da se
obezbedi funkcionisanje suda državne zajednice, hitno završiti posao na
uspostavlajnju institucije agenta pred Evropskim sudom za ljudska prava
i ratifikovati ili potpisati još nekoliko konvencija.
Kao
najvažnije preporuke i za Srbiju i za Crnu Goru SE u izveštaju ističe
završetak posla na donošenju novog ustava.
U
Srbiji bi, kako se navodi, to predstavljalo i dobru osnovu za
decentralizaciju i organizaciju lokalnih vlasti i autonomnih regiona,
nezavisnost i nepristrasnost sudija i tužilaca i zaštitu manjina.
Kada
je reč o Crnoj Gori prevashodni cilj je unapređenje ustavnih odredbi
koje se tiču decentralizacije i oragnizacije lokalnih valsti.
Od
Srbije se očekuje i da podstakne veće uključivanje različitih etničkih
zajednica u državne institucije i upravu, uključujući i sudstvo,
tužilaštvo i policiju, posebno u regionima kao što su jug Srbije,
Sandžak i Vojvodina.
Obema republikama preporučuju se reforme na planu lokalne i regionalne
demokratije, pravosuđa i policije, uanpređenje zašstite manjina i
sprovođenje (Srbija) odnosno usvajanje (Crna Gora) zakona o slobodnom
pristupu informacijama.
I
Srbiji i Crnoj Gori preporučuje se preduzimanje mera u borbi protiv
korupcije i organizovanog kriminala, a kada je u pitanju Crna Gora
posebno se pominju i napori u borbi protiv trgovine ljudima.
Filip VujanoviĆ
Crna Gora da
se okrene dijalogu o referendumu
Crnogorski predsednik Filip Vujanović izjavio je da Crna Gora mora da se
okrene unutrašnjem dijalogu o referendumu, dok je lider opozicione
Socijalističke narodne partije (SNP) Predrag Bulatović ocenio da vlast
ne želi taj dijalog.
Vujanović i Bulatović su prisustvovali svečanoj sednici Skupštine Berane,
povodom obeležavanja Dana opštine.
Vujanović je novinarima posle sednice kazao da Crna Gora "mora" da se
okrene unutrašnjem dijalogu kako bi "demokratska manjina poštovala
odluku demokratske većine".
Predsednik Crne Gore izrazio je uverenje da "Brisel neće pritiskati
Podgoricu" u vezi sa njenom namerom da organizuje referendum i naveo da
je "garancija za to potpis visokog predstavnika Evropske unije na
Beogradski sporazum i izmenu Ustavne povelje".
"Mi
ćemo imati dobru komunikaciju sa Briselom i Beogradom", dodao je
Vujanović.
Lider opozicione SNP je na odvojenoj konferenciji za novinare kazao da
je "ubeđen da referenduma u Crnoj Gori neće biti".
"Neophodno
je o tom pitanju organizovati i ostvariti dijalig i konsenzus koga nema,
jer je aktuelna vlast krenula jednostranim putem i ne želi razgovor",
kazao je Bulatović.
On
je ocenio da je nepotrebno organizovati referendum tokom pregovora o
stabilizaciji i pridruzivanju.
"Očigledno
je da će pregovori biti ubrzani, zbog čega je bespredmetno organizovati
referendum tokom tih pregovora", naglasio je lider SNP-a.
PODGORICA
U slučaju
osamostaljenja - povratak na početak
Crnogorski Pokret za evropsku državnu zajednicu ocenio je da bi Crna
Gora u slučaju osamostaljenja morala da se vrati na početak procesa
pridruživanja Evropskoj uniji.
"Pravilo
u međunarodnim odnosima zabranjuje da se prilikom zaključenja nekog
ugovora pojavi jedan međunarodni subjekat, a da posle prava i obaveze iz
tog ugovora ostvaruju dva međunarodna subjekta", navodi se u saopštenju
Pokreta.
Dodaje se da je iluzorno očekivati da državna zajednica sklopi ugovor o
pridruživanju, a da obaveze iz tog ugovora odvojeno ostvaruju Crna Gora
i Srbija, jer to nije poznato u međunarodnom pravu.
"Samo
iz ovih činjenica lako je zaključiti da (premijer Crne Gore Milo)
Đukanović jasno mora da se odredi želi li Crnu Goru da spreči da uđe u
Evropu i to otvoreno kaže domaćoj i međunarodnoj javnosti", piše u
saopštenju.
U
Pokretu smatraju da je poseta visokog predstavnika EU Havijera Solane
državnoj zajednici pokazala da se "Evropa jasno odredila da joj
prioritet potpisivanje sporazuma o pridruživanju, a ne referendum u
Crnoj Gori" o njenom državno statusu.
CRNA GORA
Nismo
Hrvatskoj obećali naknadu ratne štete
Predsednik Vlade Crne Gore Milo Đukanović izjavio je da vlasti u
Podgorici nisu Hrvatskoj ponudile naknadu ratne štete, jer je sa
Hrvatskom, kako je rekao, ratovala Jugoslovenska narodna armija, a ne
Crna Gora.
"Tu
nije reč ni o kakvoj naknadi ratne štete, jer da li je nje bilo utvrdiće
nadležne međunarodne institucije, kao i to ko je odgovoran za njeno
izmirenje ako je bilo - da li će to biti državna zajednica, Srbija ili
Crna Gora", izjavio je Đukanović novinarima u Bijelom Polju.
Kako
je dodao, vlasti Crne Gore su ponudile samo da nadoknade štetu za stoku
iz Konavala koja je odvedena tokom kampanje JNA oko Dubrovnika u jesen
1991. godine.
"Ne
može biti govora ni o kakvom ustupanju dela aerodroma i hotelskih
kapaciteta na crnogorskoj obali", naglasio je Đukanović, komentarišući
zahtev aerodroma Ćilipi da mu se ustupi deo vlasništva nad aerodromom u
Tivtu, na ime obeštećenja za otuđenu opremu.
Prema njegovim rečima, ako je nekadašnji vlasnik tivatskog aerodroma "Jugoslovenski
aero-transport" (JAT) imao koristi od otuđenja imovine sa dubrovačkog
aerodroma, to će biti "predmet sukcesije između Hrvatske i, da li SCG,
ili Srbije nakon osamostaljenja Crne Gore".
"Zaista
nema nikakvog mesta ovakvoj napadnoj i negativnoj politizaciji jednog
izuzeto odgovornog poteza koji su preduzeli državni organi Crne Gore",
kazao je Đukanović, i dodao da bi obeštećenje za stoku odvedenu iz
dubrovačkog zaleđa doprinelo povratku poljuljanog poverenja između ljudi
pograničnog dela dubrovačke regije i Boke.
SRBIJA - ZDRAVSTVO
Srbija po
stopi mortaliteta od srčanih bolesti druga u svetu
Srbija se po stopi mortaliteta od kardiovaskularnih oboljenja nalazi na
drugom mestu u svetu, izjavio je stručnjak Instituta za kardiovaskularne
bolesti Miodrag Ostojić.
Ostojić, koji je direktor Klinike za kardiologiju u tom institutu, rekao
je da je po tom broju ispred Srbije jedino Rusija i najavio da će u
cilju smanjenja smrtnosti, od septembra na toj klinici raditi dve
najmodernije opremljene sale za kateterizaciju 24 časa dnevno.
Sada
je radno vreme tih sala 12 sati i za to vreme se izvrši 18-20
kateterizacija.
Stručnjaci instituta saopštili su na konferenciji za novinare da je na
listi čekanja za tu intervenciju na srcu trenutno 1.300 ljudi koji će na
operaciju čekati od tri meseca do godinu dana.
Ostojić je rekao da su liste čekanja pacijenata na kateterizaciju
urađene u zavisnosti od težine slučajeva i dodao da cena tog zahvata za
pacijente koji ne žele da se nađu na listi iznosi od 60 do 65.000 dinara.
Direktor Instituta Siniša Pavlović je istakao da se na listi čekanja za
ugradnju pejsmejkera nalazi 135 ljudi i da oni koji žele da se ugradnja
pejsmejkera uradi odmah moraju da plate samo aparat koji košta 957 evra.
Prema rečima direktora Kliničkog centra Srbije Vojka Đukića, taj centar
beleži stalni rast obima i kvaliteta posla i na njemu se zbrine oko 50
odsto pacijenata koji boluju od kardiovaskularnih bolesti u Srbiji.
Institut za kardiovaskularne bolesti se sastoji od četiri celine i to su
Klinika za kardiologiju, Pejsmejker centar, Klinika za vaskularne
bolesti i Klinika za kardiohirurgiju.
Takođe, na današnjoj konferenciji za novinare predstavljen je izveštaj o
radu Instituta zaključno sa 20. julom i do tada je na kardiohirurgiji
izvršeno 535 operacija, na vaskularnoj hirurgiji 1.087, ugrađeno je
ukupno 424 pejsmejkera i izvršeno 1.562 kateterizacije srca.
CRNA GORA
Bez mobilnih
telefona i zatamnjenih stakala u automobilima
Upotreba mobilnog telefona tokom vožnje u Crnoj Gori biće zakonski
zabranjena, saopšteno je posle sednice republičke Vlade.
Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Dragan Đurović je na
konferenciji za novinare rekao da je Vlada utvrdila predlog Zakona o
bezbednosti saobraćaja na putevima kojim je, takođe, predviđena zabrana
upotrebe zatamnjenih stakala na automobilima.
Ta
stakla mogu se, kako je predviđeno, postavljati samo na određena
službena vozila pojedinih državnih organa.
Predlog Zakona koji je danas Vlada utvrdila sadrži i odredbe o novom
načinu kažnjavanja prekršaja u saobraćaju.
Policija će, kako je Đurović objasnio, voditi evidenciju kaznenih bodova
za nesavesne vozače. Kad se "sabere" određeni broj tih bodova, vozač će
biti pozvan u policiju, na dodatni kurs iz saobraćaja, naravno, o
njegovom trošku.
U
nekim slučajevima biće oduzimana i vozačka dozvola, i to na duži period.
Policajci, takođe, ako predloženi zakon bude usvojen, neće više
naplaćivati novčanu kaznu na licu mesta. Umesto toga, vozač će dobiti
uputstvo o plaćanju novčane kazne preko žiro-računa.
Đurović je, takođe, saopštio da je vlada utvrdila i predlog Zakona o
nadzoru državne granice. To je prvi put da Crna Gora i formalno preuzima
kontrolu prelaza i poslove obezbeđenja državne granice.
"Granice
moraju biti otvorene za trgovinu i slobodno kretanje ljudi i kapitala, a
zatvorene za sve vrste kriminala", rekao je Đurović.
Crnogorska policija je još 2003. godine preuzela pogranicne poslove, ali
je tek sada utvrđen predlog Zakona kojim se i formalno potvrđuje
nadležnost u toj oblasti.
