Broj
1012, 22.jul 2005
BANJALUKA
Novih pet
izveštaja o zločinima nad Srbima
Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske (MUP RS) podnelo je
tokom jula nadležnim tužilaštvima pet izveštaja o ratnim zločinima nad
Srbima u Sarajevu, Tuzli, Čapljini, Zvorniku i Milićima.
Portparol direktora policije RS Radovan Pejić rekao je novinarima na
Palama da je Centar javne bezbednosti Istočno Sarajevo Okružnom
tužilaštvu podneo izveštaj o 38 osoba koje se terete da su od septembra
1992. godine do kraja novembra 1995. godine počinile krivičcna dela
ratnog zločina nad Srbima u bivšoj kasarni JNA "Viktor Bubanj" u
Sarajevu.
On
je naveo da je Centar javne bezbednosti Bijeljina podneo dopunjeni
izveštaj Tužilaštvu BiH za predmet "Tuzlanska kolona", odnosno napad
Bošnjaka na kolonu bivše JNA u Tuzli u maju 1992. godine.
Policija RS podnela je i izveštaje koji se odnose na zločine počinjene
nad Srbima u selu Donje Raševo, kod Milića, i mestu Parlog, kod Zvornika.
Policija RS Tužilastvu BiH podnela je i izveštaj za napad na manastir
Žitomislić kod Čapljine.
Izražavajući nadu da će svi ovi predmeti biti procesuirani, Pajić nije
želeo da otkrije imena osoba koje se terete za ratne zločine nad srpskim
stanovništvom. On je dodao da MUP RS prikuplja nove dokaze protiv bivšeg
komandanta Armije BiH Rasima Delića koji će biti prosleđeni Haškom
tribunalu.
"Izvršili
smo analizu optužnice i shvatili da ona nije obuhvatila sve zločine za
koje Rasim Delić po komandnoj i ostalim vidovima odgovornosti mora da
odgovara pred Haškim tribunalom", naveo je Pejić.
Prema njegovim rečima, Delić je potpisao naredbu o potčinjavanju
mudžahedinskih jedinica Armiji BiH, koja do sada nije bila prosleđena
Haškom tribunalu.
MUP
RS do sada je nadležnim tužilaštvima podneo oko 530 izveštaja o
krivičnim delima ratnih zločina, u kojima se 2.390 osoba tereti za
počinjene ratne zločine.
LJiljana Karadžić
Ne znam gde se
nalazi Radovan
Ljiljana
Zelen Karadžić, supruga haškog optuženika Radovana, rekla je da se
poslednji put sa suprugom videla 2001. godine i da ne zna gde se on
nalazi.
Ona
je u intervjuu rekla da porodica ne može da utiče na Radovana Karadžića
da se preda Haškom tribunalu.
"Niko
od porodice ne može uticati na to da se Radovan preda. Prošlog meseca je
napunio 60 godina. On o svom životu odlučuje sam. Oni su nas i
pritiskali i pretresali da bismo uticali na to da se Radovan preda. To
je sasvim bespredmetno jer nemamo komunikaciju s njim", rekla je Qiljana
Karadžić.
Prema njenim rečima, ni Karadžićeva deca Saša i Sonja ne znaju gde im se
otac krije.
Dodala je da je Radovan Karadžić, bivši predsednik Republike Srpske, do
1998. godine boravio u porodičnoj kući sa najbližima.
"Deca
posle toga nisu imala priliku ni da ga vide ni da ga čuju. Ja sam imala
2001. godine jednu priliku da se vidim s Radovanom", rekla je Qiljana
Karadžić.
Ona
je kazala da ne zna gde je bio taj susret.
"Dobila
sam poruku (od supruga). Došla i videla ga sat vremena i otišla. Moja
deca do prošlog pretresa i ispitivanja nisu ni znala za to. Svih ovih
godina posle toga ni ja nemam nikakvu komunikaciju s Radovanom. Niti
znam gde je, ni kako je", rekla je Qiljana Karadžić.
Ona
je kazala da ne zna da li je njen suprug obavešten šta se dešava sa
porodicom, kao i da "nema uvid" da li "ljudi koji su oko njega
dozvoljavaju da on ima uvid u sve".
BRČKO
Izgradnja
džamije je neprihvatljiva
Međunarodni supervizor za Brčko Suzan Džonson ocenila je da je
neprihvatljiva izgradnja džamije u krugu bivše kasarne u Brčkom.
U
pismu upućenom gradonačeniku Brčkog Mirsadu Đapi, predsedniku skupštine
distrikta Milanu Tomiću i njegovom zameniku Ivanu Krndelju, Xonsonova je
upozorila da je bivša kasarna sada sedište multietničkih javnih
institucija u tom gradu.
"Na
ovoj lokaciji danas su smeštene pravosudne institucije, multietničke
škole, omladinski centar i ostale javne institucije, zbog čega ona nije
prikladna niti prihvatljiva lokacija za novu džamiju", istakla je
Xonsonova.
Ona
je od trojice funkcionera zahtevala da učine sve da se izbegne debata o
tome i istovremeno je apelovala na poslanike svih stranaka i nacija da
budu odgovorni prema građanima i da nastave rad u skupštini.
Rad
skupštine distrikta već drugi dan je blokiran insistiranjem
gradonačelnika Mirsada Đape da se usvoji regulacioni plan kojim je
predvijena izgradnja džamije u krugu bivše kasarne, čemu se uz pretnje
bojkotom protive srpski poslanici.
SARAJEVO
BiH revidira
rešenja o državljanstvu izdata strancima
Pomoćnik ministra civilnih poslova Bosni i Hercegovini Miodrag
Pandurević izjavio je da se trenutno radi revizija svih rešenja o
državljanstvu izdatih strancima od 1996. godine.
Prema podacima "Dnevnog avaza", proveravano je oko 750 osoba, uglavnom
azijskog porekla. Od tog broja utvrđeno je da je u oko 400 slučajeva
bosansko državljanstvo izdato na sumnjiv način.
"Uskoro
ćemo ići sa izmenama Zakona o državljanstvu prema kojima će komisija
koja radi reviziju dobiti ovlašćenja da može ukinuti rešenje, bude li
utvrđeno da je stečeno na nezakonit način", izjavio je Pandurević za
sarajevski dnevnik.
Pandurević je rekao da je u BiH evidentirano oko 11.000 naturalizovanih
osoba, što uključuje i građane Srbije i Crne Gore koji su imali pravo na
dobijanje državljanstva.
Sekretar Ministarstva sigurnosti BiH Bakir Dautbašić, koji je bio
predsednik prve komisije koja je imala mandat da izvrši reviziju
državljanstava izdatih od 1992. do potpisivanja Dejtonskog sporazuma
1995. godine, izjavio je da je do sada oduzeto više od 40 državljanstava.
"Nakon
toga, konstatovali smo da ima još mnogo slučajeva koja su izdata nakon
Dejtonskog sporazuma. Mi nismo imali mandat ni da gledamo te predmete.
To je radila komisija koja je nastavila naš posao, ali ona nije imala
ovlašćenja da oduzima državljanstva", izjavio je Dautbašić.
Pandurević je objasnio da sadašnja komisija može samo sugerisati
entitetskim MUP-ovima da isprave uočene nepravilnosti i da se shodno
tome "nekome i oduzme to pravo".
Prema pisanju sarajevskog dnevnika, probleme u vezi sa državljanstvima
mogli bi se rešiti i pravnim tumačenjem kojim bi se dao odgovor na
pitanje - da li su stranci koji su se zatekli u BiH nakon Dejtonskog
sporazuma uopšte mogli aplicirati za bosansko državljanstvo, s obzirom
da je Zakonom precizirano da sve strane jedinice posle potpisivanja
sporazuma moraju napustiti BiH.
I
nadležni organi Distrikta Brčko uskoro će pokrenuti istragu o izdavanju
državljanstava i pasoša, jer je ustanovljeno da je poslednjih godina na
tom području izdat veliki broj putnih isprava, a sumnja se da su te
dokumente dobili i brojni kriminalci iz Srbije, piše "Dnevni avaz".
MAKEDONIJA
Oružane grupe
sa Kosova nisu ušle u Kondovo
Makedonska policija demantovala je izveštaje da je grupa naoružanih
osoba sa Kosova proteklih dana ušla u skopsko selo Kondovo kako bi
pomogli u skrivanju Agima Krasnićija koga makedonski sudski organi traže
zbog više krivičnih dela.
Skopski "Dnevnik" navodi, pozivajući se na bezbednosne izvore, da su pre
nekoliko dana u Kondovo sa Kosova došli pripadnici specijalne jedinice "Kobra"
Albanske nacio-nalne armije.
Makedonski državni vrh podeljen je oko toga da li se u Kondvu nalazi
naoružana grupa i kako treba rešiti situaciju.
Predsednik Branko Crvenkovski ocenio je da je stanje alarmanto i pozvao
vladu i ministatrstvo unutrašnjih poslova da neutrališu "kriminalce u
Kondovu" koje političari žele da iskoriste za svoje ciljeve.
Crvenkovski je direktno optužio opozicionu stranku Demokratska partija
Albanaca (DPA) da stoji iza Agima Krasnićija.
Premijer Vlado Bučkovski i njegovi savetnici nisu pristalice teze da
situaciju u Kondovu treba rešiti putem policijske akcije.
Lider DPA Arben Džaferi, čija stranka jedina nije osudila nedavne napade
nepoznatih napadača na policiske stanice u Vratnici i skopskom Bitpazaru,
rekao je listu "Koha" da je DPA demokratska stranka koja ne želi nasilje,
a da je Crvenkovski "demagog koji reciklira međuetničke tenzije".
Džaferi
je, reagujući na izjavu Crvenkovskog, rekao da makedonski predsednik
razlog za sve što se dešava treba da traži kod sebe, a ne kod albanaca u
Makedoniji.
REAGOVANJA
Najava
oružanih sukoba u Makedoniji
Vlada Kosova izrazila je zabrinutost zbog najava novih sukoba u
Makedoniji i nagoveštaja tamošnjih oružanih grupa da izaberu primenu
sile kao sredstvo za ostvarivanje svojih ciljeva.
"Mi
verujemo u političke procese u Makedoniji u skladu sa Ohridskim
sporazumom. Vlada Kosova podržava Vladu Makedonije u unapređenju ovog
procesa", saopštila je kosovska Vlada.
Kosovska vlada je istakla da "poštovanje i vladavina prava treba da budu
preduslov za svako demokratsko društvo" i dodala da poštuje suverenost i
teritorijalni integritet Makedonije.
Bilo
kakvo nasilje ili politička destabilizacija u Makedoniji uticaće
negativno i naneće štetu procesima na Kosovu, ocenila je kosovska vlada.
Na
vlasti u Skoplju i na sve albanske i makedonske političke strukture u
Makedoniji, Vlada Kosova apeluje da se pridržavaju vladavine zakona i
učine sve što je moguće da sačuvaju stabilnost te zemlje.
"Stabilnost,
u bilo kojoj državi Balkana služi i integracionim procesima regiona u
evro-atlantske strukture", podvukla je Vlada Kosova.
ISTRAŽIVANJE
Bombaški napadi i rat u Iraku povezani
Dve
trećine Britanaca veruje da postoji veza između terorističkih napada 7.
jula u Londonu i invazije na Irak, rezultat je objavljenog istraživanja
Aj-Si-Ema za list Gardijan .
Na
pitanje da li su i u kojoj meri atentati povezani sa odlukom britanskog
premijera Tonija Blera da angažuje svoju zemlju u ratu protiv Iraka, oko
33 odsto istpitanika je reklo da Bler "snosi veliku odgovornost za
napade" u Londonu.
Oko
31 odsto ispitanika smatra da on ima "malu" odgovornost, dok ih 28 odsto
misli da premijer nije odgovoran za bombaške napade u dve londonske
stanice podžemne železnice i u jednom autobusu.
Prema rezultatima ankete, 75 odsto Britanaca veruje da su novi
teroristički napadi mogući, dok je 11 odsto onih koji ne dele to
mišljenje.
Objavljivanje rezultata istraživanja usledilo je posle jučerašnjeg
odbacivanja izveštaja grupe stručnjaka u kojem se navodi da je rat u
Iraku učinio Veliku Britaniju "osetljivijom" na napade.
Istovremeno, oko 71 odsto ispitanika želi da vlada iz zemlje izbaci
strance muslimanske veroispovesti koji podstiču mržnju, dok je 22 odsto
onih koji smatraju da tim osobama treba dozvoliti da žive u zemlji.
Istraživanje je sprovedeno od 15. do 17. jula među 1.005 Britanaca
starijih od 18.
UJEDINJENE NACIJE
SAD protiv proširenja Saveta bebednosti UN
Sjedninjene Američke Države su poručile članicama Generalne skupštine UN
da ne glasaju za proširenje Saveta bezbednosti.
Podsekretar za politička pitanja američkog Stejt departmenta Nikolas
Berns rekao je da je poručio delegacijama da je za takvo proširenje još
rano.
On
je novinarima u Wujorku rekao da su druge reforme važnije pre
septembarskog svetskog samita UN, na kome želi da prisustvuje i
predsednik SAD, najavio je Berns.
"Naše
gledište je da je sada suviše rano za glasanje o proširenju Saveta
bezbednosti. Ujedinjenim nacijama potrebne su prvo reforme. Mi smo u
kontaktu sa svim stranama, i voleli bismo da u budućnosti vidimo možda
manje proširenje, jer smo zabrinuti da bi veliko proširenje moglo da
smanji efektivnost Saveta", rekao je Berns.
Japan,
Nemačka, Brazil i Indija, poznatije kao Grupa četvorice, pregovaraju sa
Afričkom unijom da se broj zemlja članica SB sa sadašnjih 15 poveća na
25 ili 26, uključujući i šest novih zemalja stalnih članica tog tela.
Prvi
korak ka proširenju je glasanje u Generalnoj skupštini UN, koju čini 191
zemlja, i gde Vašington ima samo jedan glas.
Berns je rekao da je imao sastanke sa afričkim vođama i da ima "vrlo
bliske kontakte" sa Japanom, Nemačkom, Brazilom i Indijom, koje žele da
se o njihovoj rezoluciji glasa ovog meseca.
On
je ponovio da SAD razmatraju eventualno proširenje Saveta sa dva stalna
mesta, i nekoliko privremenih članica, gde je Japan jedna od zemlja koju
Vašington podržava.
Za
promenu sastava Saveta bezbednosti potrebna je dvotrećinska većina ili
128 glasova. Da bi promena stupila na snagu, potrebna je i promena
Povelje UN, što treba da odobre i pet zemalja stalnih članica Saveta,
gde pripadaju i SAD, koje, sa Rusijom, Velikom Britanijom, Francuskom i
Kinom, imaju pravo veta.
ČEŠKA
Greškom
puštena ukrajinsko-balkanska banda makroa
Jedna od najbrutalnijih bandi organizatora prostitucije iz Ukrajine i sa
prostora bivše Jugoslavije, puštena je pre kraja suđenja iz istražnog
zatvora u mestu Teplice - zbog greške sudije.
Tokom suđenja, zgrada suda u Teplicama pretvarala se u tvrđavu
obezbeđenu sa nekoliko desetina do zuba naoružanih policajaca, u pancir
prslucima, da bi se sprečilo eventualni pokušaj saučesnika optuženih da
ih oslobode.
Banda sastavljena od 13 državljanina šest raznih država bivšeg
Sovjetskog Saveza i bivše Jugoslavije, obećavala je posao devojkama,
uglavnom iz Belorusije, a zatim ih prisiljavala na prostituciju i
prodavala javnim kućama na severu Češke.
Grupa na čelu sa Ukrajincem Sergejem Oniskivom uhapšena je prošle godine
u akciji nazvanoj "Babo", prilikom velike racije u češko-nemačkom
pograničju, a pred sudom se trineastorica optuženih našla maja ove
godine. U toj grupi bio je i jedan Hrvat koji je uspeo da izbegne
hapšenje i pobegne iz Češke.
Zbog
procesne greške sudije Jindržiha Pojke, koji je nakon hapšenja odlučivao
da li će se optuženi braniti sa slobode, viši regionalni sud u gradu
Usti nad Labom optužene je morao da pusti iz zatvora, a advokati su
potvrdili dnevniku "Mlada fronta Dnes" da su njihovi klijenti već van
domašaja češke pravde.
"Pretpostavljam
da je većina napustila Češku, ne znam na šta bi ovde čekali", kazala je
češkom listu i potpredsednica regionalnog suda Dagmar Švecova.
Češko Ministarstvo pravde pokrenulo je istragu o tom skandalu.
MOSKVA
Abramovič zida
ruski Vembli
Roman Abramovič, jedan od nabogatijih ljudi u Rusiji i vlasnik
londonskog fudbalskog kluba Čelsi, pokušaće da smiri gnev kod kuće tako
što će finansirati izgradnju "ruskog Vemblija" u Moskvi.
Projekt izgradnje stadiona, čije je planiranje već odmaklo, ima za cilj
da utiša ruske političare i građane koji se bune što milijarder previše
novca stečenog na ruskoj nafti troši u Velikoj Britaniji. Takođe, treba
da mu osigura poziciju na pravoj strani u Kremlju, pošto je predsednik
Vladimir Putin odobrio neprijatne istrage u poslove Abramovičevih kolega
oligarha.
Novi, super moderni nacionalni stadion istovremeno treba da pomogne u
lečenju ruskog ponosa pogođenog neuspehom Moskve da dobije Olimpijske
igre 2012. Stadion sa 55.000 sedišta biće sagrađen u roku od tri godine.
Abramovič (38) će dati pare, ali može da računa da će ih vremenom
povratiti od prodaje karata.
Stadion bi prvenstveno trebalo da bude dom ruskog nacionalnog tima čiju
mešavinu uspeha i padova Putin budno prati i koji je stalni izvor
radosti ili zlovolje Rusa koji sa sumnjom gledaju na oligarhe kao što je
Abramovič.
Abramovičevi saradnici, kako piše londonski Indepndent, nadaju se da će
stadion biti domaćin nekih prestižnih evropskih fudbalskih takmičenja,
kao što je Liga šampiona.
Izvori bliski u fudbal zaljubljenom tajkunu kažu da Abramovič veruje da
će stadion na neki način popraviti njegovu često lošu sliku u Rusiji,
gde mnogi osuđuju njegovo bogatstvo koje se ceni na 14,7 milijardi
dolara. Mnogi, takođe, pitaju kako je neko mogao da časno stekne toliko
bogatstvo u vreme kada trećina stranovništva Rusije živi ispod linije
siromaštva.
Kada
je veliki komad tog bogatstva uložen u londonski fudbalski klub 2003.
godine, ljutnja i razočaranje su bili opšti. Moskovski gradonačelnik
Jurij Lužkov nazvao je Abramovičev potez "šamarom u lice ruskom fudbalu."
Očekuje se da će gradski oci uskoro potpisati sporazum o gradnji
stadiona. "Čekamo odgovor moskovske vlade, kao što svi jedva čekaju,"
kaže Artem Vagin, predstavnik Fudbalskog saveza Rusije. "Naravno da smo
zainteresovani za projekat. Kada neko ponudi da vam napravi stadion, vi
prihvatate."
Abramovicev predstavnik kaže da je projekat stadiona još jedan dokaz
njegove velike privrženosti Rusiji i rodnoj Moskvi, uprkos upornim
glasinama da se sprema da proda svoj udeo u Sibirnjeftu i stalno nastani
u Velikoj Britaniji. "Abramovič je ličnost iz redova ruske vlasti,
patriota i regionalni guverner. Priče o njegovom brzom odlasku u
Englesku nemaju nikakvog osnova", rekao je portparol.
Ipak,
ostaje pitanje da li će ovaj potez široke ruke osigurati Abramoviču da
izbegne sudbinu Mihaila Hodorkovskog, bivšeg najbogatijeg Rusa, koji sad
čami u zatvoru osuđen na devet godina zbog prevare i utaje poreza.
