Broj
1014, 5.avgust 2005
Incident
na aerodromu Pirson
Ono što se
dogodilo može se nazvati i nesrećom i čudom
Na
svu sreću, svi putnici i članovi posade preživeli su incident koji se
dogodio drugog avgustovskog dana, oko četiri popodne, pri sletanju Er
Fransovog erbasa 340 na liniji Pariz Toronto, na torontski međunarodni
aerodrom Pirson.
U
prvom trenutku je izgledalo kao da se avion prizemljio bez ikakvih
problema i putnici su to aplauzom pozdravili. Međutim, ispostavilo se
vrlo brzo da je letelica prešla zaustavnu pistu za dvestotinak metara,
raspala se i odmah potom se pojavila vatra prvo na točku, a zatim je
počela da se širi na krilo. Nestalo je struje u avionu. Gusti crni dim
je ulazio u trup aviona i naterao putnike da beže glavom bez obzira.
Neki
su, izletevši iz aviona u plamenu na kišu, izašli na obližnji autoput
401 tražeći pomoć.
Sve
službe za hitne intervencije su reagovale momentalno. Svi putnici
evakuisani su su u rekordnom roku, za nepuna dva minuta, i odmah se
pristupilo gašenju požara.
Neki
očevici i putnici kažu da se ono što se dogodilo može nazvati i nesrećom
i čudom. Delovalo je kao da je tragedija na pomolu, a samo je
neverovatno mali broj putnika pretrpeo lakše povrede. Nešto preko
četrdesetak, od toga dve bebe, za svaki slučaj je poslato u bolnicu na
pregled. Samo nekoliko putnika zadržano je u bolnicama, a među njima i
kapetan aviona.
Nadležne službe su odmah počele da rade na rasvetljavanju uzroka ove
nesreće. Za sada nije sigurno da li je grom udario u avion, ili je nešto
drugo izazvalo eksploziju koju neki putnici i očevici pominju. Očekuje
se da će odgovori na ova i neka druga pitanja biti u crnim kutijama,
koje su pronađene i prosleđene istražnoj komisiji.
Prvi
izveštaji govore da je jako nevreme, koje je u vreme nesreće vladalo na
Torontom, najverovatnije dovelo do nesreće francuskog aviona.
Aerodrom je satima bio zatvoren za saobraćaj. Avioni koji su trebali da
slete u Torontu, bili su preusmeravani u
Montreal
i Vinipeg. Tek u večernjim satima Pirson je ponovo proradio. I saobraćaj
na autoputu odvijao se jako usporeno posle nesreće.
Ovo
je prva nesreća na Pirsonu još od 1978. godine.
Poslednja
vest
Novi generalni
guverner novinarka Mišel Žan
Sledeći generalni guverner će, sudeći po upućenima, biti Mišel Žan, 48,
iz Kvebeka. Ukoliko se obistini ova informacija, gospođa Žan će biti
prava naslednica Edrijen Klarkson po tri osnova - radi se ponovo o ženi,
ponovo o TV novinarki i ponovo o osobi koja je predstavnik vidljivih
manjina.
Gospođa Žan je poreklom sa Haitija, odakle je sa svojom porodicom
pobegla 1968. godine od režima diktatora Duvalijea. Novinarstvom se bavi
gotovo dve decenije i dobitnik je brojnih domaćih i međunarodnih nagrada
za svoj izuzetan rad na francuskim i engleskim radio i televizijskim
dokumentarnim i informativnim programima.
Njeno naimenovanje je odobrila kraljica Elizabeta, a zvanično treba da
saopšti premijer Pol Martin.
Novi
generalni guverner treba da preuzme dužnost ove jeseni.
Naimenovanja
Senat dobio
pet novih članova
Premijer Pol Martin naimenovao je pet novih senatora. To su nekadašnji
kandidat za lidera torijevaca Hju Sigal, gradonačelnik Vankuvera Lari
Kembel, dugogodišnja konzervativka i nekadašnja ministarka u
Malrunijevoj vladi Andrea Šampanj, i dvojica liberala Denis Doson i Rod
Zimer.
Ovakva lista izazvala je komentare opozicije. Poslanik Nove demokratije
Ed Brodbend je, tako, primetio da su predstavnici opozicije prisutni da
bi dali 'legitimnost nelegitimnoj instituciji', dok je lider
konzervativaca Stiven Harper pozdravio izbor dvojice veoma sposobnih
članova svoje stranke koji će dati izuzetan doprinos radu tog Senata. u
isto vreme, u saopštenju stranke se ističe da će se oni i dalje zalagati
za reformu Senata, naročito dela da članovi treba da se biraju, a ne
imenuju.
Predstavnici Federacije poreskih obveznika su ovaj potez premijera
Martina okarakterisali kao loš znak za demokratiju. Predsednik
Federacije Džon Vilijamson kaže da je potpuno neprihvatljivo u modernoj
demokratiji da skoro četvrtinu najvišeg zakonodavnog tela čine ljudi
koje je naimenovao premijer.
Međutim, Martinov portparol Skot Rajd je istakao da je premijer
naimenovao predstavnike različitih stranaka baš da bi podstakao rad
Parlamenta.
Gaf
lidera torijevaca
Tori morao da
se izvini zbog tuđe greške
Lider ontarijskih konzervativaca Džon Tori nedavno je, zbog greške tuđe
greške, morao da se izvinjava velikom poglavici Skupštine prvih naroda.
On je, naime, pismo u kome poziva na saradnju poslao na ime bivšeg
poglavice Metjua Kon Kama, umesto sadašnjeg, Fila Fontejna, koji je na
tu funkciju izabran još pre dve godine.
Portparol Brendan Houv je objasnio da je stranka poslala pisma na adrese
viđenijih ljudi u provinciji, u želji da pridobije više pristalica. On
je rekao da su očigledno imali neki zastareli spisak i da je to dovelo
do ove veoma neprijatne greške.
Budući da su predstavnici Skupštine prvih naroda ovaj gaf
prokomentarisali kao poprilično nemaran i uvredljiv, konzervativcima će
biti potrebni dodatni napori da odnosi sa starosedeocima krenu u
željenom pravcu.
Premijer
i lideri islamske zajednice
Obe strane su
sastanak označile kao dobar prvi korak
Krajem jula održan je istorijski sastanak premijera Pola Martina sa
najistaknutijim liderima muslimanske zajednice. Obe strane su ovaj
sastanak označile kao dobar prvi korak.
Premijer je muslimanskoj zajednici odao priznanje što su bili jednodušni
u osudi terorizma i svakog napada na zemlju i društvo u kojem žive i
sunarodnike kojima pripadaju. On je istakao da je ključno međusobno
razumevanje i poverenje, sa čim su se saglasili i visoki predstavnici
Muslimana.
Portparol imama i izvršni direktor kanadskog saveta za američko-islamske
odnose Riad Saludži izneo je zadovoljstvo tokom samog sastanka. Imami su
izneli četiri predloga za poboljšanje odnosa između Kanađana i Muslimana,
kroz bolje međusobno upoznavanje i veće angažovanje Muslimana u svim
oblastima društvenog i javnog života.
Saludži je naglasio da treba da uslede konkretni predlozi na koji način
muslimanska zajednica može da pomogne da Kanada bude sigurna, bezbedna i
prosperitetna država.
Kanada
i svet
Kanadska delegacija na sahrani kralja Fahda
Na
sahrani saudijskog kralja Fahda kanadsku delegaciju sačinjavali su
zamenik premijera Eni MkLilan i ministar inostranih poslova Pjer Petigru.
Među
visokim zvaničnicima bili su britanski premijer Toni Bler i princ Čarls,
švedski kralj Karl Gustav, francuski premijer Žak Širak, australijski
generalni guverner i mnogi drugi.
Sahrana je bila izvedena po asketskim pravilima vahabizma, sa
najskromnijim pokrovom i kovčegom, a na grobu neće biti nikakvih oznaka.
Kralj Fahd vladao je četvrt veka. Nasledio ga je njegov polubrat Abdulah,
koji je poslednjih godina već obavljao tu funkciju.
Interesantno je da je na prijemu kod novog kralja Saudijske Arabije
Abdulaha, ministarka MkLilan bila jedina predstavnica lepšeg pola.
Njihovo rukovanje prenela je nacionalna televizijska mreža.
Vrućine
posledica globalnog zagrevanja
Talas visokih temperatura, koji je letos pogodio ove krajeve, bio je
povod za anketu među građanima o tome šta misle koji su uzroci za ovako
toplo leto. Većina, tačnije 56 odsto, smatra da je globalno zagrevanje
osnovni uzrok, dok ostali veruju da su vrućine nešto što je uobičajeno i
što se javlja s vremena i vreme.
Preko polovine anketiranih takođe nije zadovoljno naporima koje
federalna vlada čini da spreči globalno zagrevanje. Svaka osma
anketirana osoba vladin učinak ocenjuje kao veoma slab.
Ontario
za decu
Ulaganje u
objekte za predškolce i osnovce
Ontario
je ovih dana počeo da sprovodi najavljenu politiku povećane brige o deci
kroz izdvajanje dodatnih sredstava za prostore u kojima borave najmlađi.
Prvo
je ministar obrazovanja Džerard Kenedi podsetio da je provincija još
februara saopštila plan da se u naredne tri godine obezbede četiri
milijarde za popravke i modernizaciju školskih zgrada. Školski odbori će,
po planu, dobiti 280 miliona dolara koje će biti osnova za dobijanje
kredita neophodnih da se ovi radovi izvedu. Za ovu godinu to iznosi 75
miliona, odnosno milijardu dolara kredita, koji će biti upotrebljeni za
1.400 škola. Radovi na zameni prozora, popravci krovova i kotlova u
nekim školama već su u toku.
Premijer Dalton MkGvinti je obećao da će se na popravci škola raditi
više u naredne dve godine nego što je urađeno u proteklih deset.
Vlada će u oktobru objaviti spisak 120 škola koje će morati ponovo da se
zidaju, zato što su u takvom stanju da nema svrhe popravljati ih.
Nekoliko dana nakon toga ministarka za pitanja dece i omladine Meri En
Čejmbers je potvrdila da će se, uz pomoć milijarde dolara iz državne
kase, naredne tri godine raditi na obezbeđivanju 25 hiljada novih mesta
za decu u dnevnom boravku u provinciji.
Ministarka je istakla da je ovo jedna od najznačajnijih investicija u
oblasti brige o deci koje je provincija ikada imala. Pored toga što će
sredstva pomoći da deca dođu pripremljenija u prvi razred, ona su
značajna pomoć i za roditelje koji pokušavaju da usklade posao i
porodicu.
Samo
u Torontu je predviđeno oko šest hiljada mesta više za mališane, s tim
da će akcenat biti stavljen na brigu o četvorogodišnjacima i
petogodišnjacima pre i posle časova u obdaništu.
Džejn Merser, iz Torontske koalicije za bolje staranje o deci, istakla
je da ovo sigurno neće biti dovoljno da se sva deca zbrinu, ali je dobro
što se ipak čine napori u tom pravcu.
Pošto su sredstva za ovo proširivanje kapaciteta stigla iz federalne
kase, opštine neće morati da brinu o nabavci jedne petine sredstava, što
je bio uslov po uobičajenom proceduri. Deo federalnih sredstava biće
usmeren ka angažovanju negovateljica i vaspitačica, a deo ka
subvencijama za roditelje. Ministarka Čejmbers je rekla da će subvencije
učiniti da dnevni boravak bude još povoljniji vid staranja o deci.
Visina subvencija biće poznata krajem ove ili početkom naredne godine, a
osnova za njihovo određivanje biće prihodi porodice.
Pilot
projekat
Nastava počela
u avgustu, raspust raspodeljen
U
regionu Pil nekima je ove godine bio kraći letnji raspust. Tamošnje
školske vlasti su, naime, još ranije došle do zaključka da je deci mnogo
teže da se ponovo okrenu radu posle dugačkog odmora, te su rešile da to
delimično izmene i u pilot varijanti provere kako bi funcionisao
drugačiji sistem.
Za
neke đake raspust je bio samo tokom jula i nova školska godina je počela
već prvih dana avgusta. Dodatnih mesec dana raspusta biće raspoređeno
tokom školske godine. Ka--ko se saznaje, među roditeljima je bilo toliko
zainteresovanih da se njihova deca uključe u eksperiment da su morali da
ograniče upis. Neki roditelji se unapred raduju odlasku na godišnji
odmor van sezone, kada nema uobičajene letnje gužve i vrućine.
Među
dobre strane ovog programa svakako treba ubrojati i pogodnost da učenici
koji kubure sa engleskim kao drugim jezikom, imaju mogućnost da ga rade
praktično čitave godine i samim tim, da ga brže usvoje.
Ukoliko se pokaže da ovakva školska godina ima dovoljno prednosti u
odnosu na standardnu, školski odbor Pila će verovatno proširiti program.
Novi
talas poteromanije
Povratak čitanju - najveća čarolija ovih knjiga
Najnoviji talas poteromanije zahvatio je čitav svet p 15. jula, u ponoć,
kada se u knjižarama pojavio novi nastavak knjige o doživljajima dečaka
Harija Potera. Bilo je onih koji su čekali satima u redu da bi bili prvi
do čijih ruku će knjiga stići.
Na
severnoameričkom kontinentu su, zbog vremenske razlike, mališani iz
Njufaundlenda bili prvi koji su mogli da kupe svoj primerak knjige, od
rekordnih 1,2 miliona koliko je objavio kanadski izdavač Reinkoust buks.
U
Ontariju je, u čast nove knjige, grad Nju Hamburg tokom vikenda odlukom
gradona-čelnika bio preimenovan u Nju Hogsmid, poput grada u kome se
Hari i njegovi drugari-čarobnjaci odmaraju.
Vreme puštanja u prodaju najnovijeg romana, pod nazivom Hari Poter i
polukrvni princ, bilo je strogo precizirano sa izdavačem. Ipak, dogodile
su se dve greške, jedna u SAD-u i jedna u Kanadi.
Knjižara u Kingstonu, SAD, počela je ranije sa prodajom, ali su tamošnji
kupci, čuvši za embargo, savesno vratili primerke. To se nije ponovilo u
blizini Vankuvera, gde je 14 kupaca odbilo da vrati već kupljene knjige.
Kanadski distributer je zbog toga morao sudskom odlukom da im zabrani da
drugima kažu kakav je zaplet u knjizi.
Brojke koje govore o popularnosti Harija Potera toliko su impresivne da
ih i ne vredi isticati.
Možda je povratak čitanju najveća čarolija koju je ovaj serijal knjiga
proizveo. Jer, mnogi potvrđuju sa zadovoljstvom da deca ponovo čitaju, a
i me-đu odraslima ima puno ljubitelja spisateljskog rada Džoane Rouling.
prvi
transatlanski let
Ponovljen
podvig Džona Alkoka i Vitena-Brauna
U
znak sećanja na prvi transatlanski let avionom, koji su juna 1919.
godine ostvarili britanski piloti Džon Alkok i Artur Viten-Braun,
dvojica entuzijasta, Amerikanci Stiv Foset i njegov kopilot Mark Rebholc
ponovili su let od St.Džonsa, Njufaundlend, do Klifdena u zapadnoj
Irskoj.
Let
je ostvaren u replici originalnog aviona i uz korišćenje samo kompasa i
sekstanta za navigaciju. Istina, imali su i modernu radio vezu, tako da
su mogli da budu u kontaktu sa komercijalnim letovima koji su leteli
iznad njih.
Mora
se primetiti da je putovanje trajalo 45 minuta duže nego pre 86 godina.
Poleteli su iz
St. Džonsa u subotu, u
7:20
uveče po lokalnom vremenu, i bezbedno se prizemljili u blizini Klifdena
u nedelju u 5:04 popodne.
Obojica žale što im nije pošlo za rukom da ovaj let obave 14. juna,
tačno na dan kada su Alkok i Viten-Braun to ostvarili, ali su ih u tome
sprečile loše vremenske prilike i problemi sa opremom.
Fosetu ovo nije prvi ovakav poduhvat. On je već ostvario nekoliko
sličnih u raznim prevoznim sredstvima, balonima, čamcima, jedrilicama,
letelicama sa i bez motora. O ovom kaže da je predstavljao test
izdržljivosti u kome su kontrolu sve vreme morali da drže u svojim
rukama.
prodaja
lekova
Izdavanja
recepata strancima?
Federalni ministar zdravlja Udžal Dosandž rekao je da će Kanada uskoro
najaviti restrikciju prodavanja lekova putem Interneta za kupce u SAD-u.
Ova mera će svakako uticati se smanji dobit u ovoj delatnosti koja
postaje sve popularnija. Procenjuje se da ona donosi dobit od oko 700
miliona dolara, a posebno je interesantna onim pacijentima koji
pokušavaju da pronađu potreban lek po pristupačnijoj ceni.
Američka vlada smatra da ponovni uvoz američkih lekova iz Kanade može
predstavljati potencijalni rizik za pacijente zato što oni ne mogu da
garantuju njihovu ispravnost, dok farmaceutskoj industriji ovakva
trgovina putem Internet apoteka ne odgovara jer smanjuje promet u
tamošnjim apotekama. Lekovi u Kanadi su jeftiniji zbog drugačijeg,
socijalnog sistema zdravstvene zaštite.
Ministar Dosandž kaže da će restrikcija trajati najverovatnije šest
meseci, tokom kojih će kanadskim lekarima biti ograničena mogućnost da
pišu recepte za pacijente koje nisu lično pregledali i za strance koji
ne borave u zemlji.
skup
Svetske zdravstvene organizacije
Mobilni
telefon kao rizik po zdravlje
Na
trodnevnom skupu, koji je u Otavi organizovala Svetska zdravstvena
organizacija, raspravljalo se šta vlade treba da čine u situacijama koje
predstavljaju globalnu opasnost po zdravlje stanovništva. Tu su pomenuti
grip, klimatske promene, bolest ludih krava, ali je jedna od tema bila i
zabrinutost medicinskih stručnjaka zbog potencijalnog rizika koje po
zdravljem posebno dece, ima elektromagnetska radijacija iz mobilnih
telefona.
Uglavnom se strahuje od mogućeg raka mozga ili drugih organa na glavi,
neurodegenerativnih bolesti, gubitka memorije ili mentalnih sposobnosti,
koje se mogu javiti u kasnijem životnom dobu kao posledica akumulirane
izloženosti zračenju. U nacrtu studije SZO stoji da bi, ukoliko se ove
pretpostavke pokažu kao tačne, značajan deo čovečanstva mogao biti
pogođen.
Svetska zdravstvena organizacija već radi jedno istraživanje u trinaest
zemalja, među kojima je i Kanada, čiji rezultati će biti objavljeni
sledeće godine. Istraživanje se bavi upravo pronalaženjem veze iz-među
učestalosti raka na glavi i vratu i upotrebe mobilnog telefona. Problem
je što će proći mnoge godine, možda čak i decenije, pre nego što budu
poznati pouzdani pokazatelji o mogućoj štetnosti mobilnih telefona.
Jedna od preporuka stručnjaka je da se, u međuvremenu, mobilni telefon
koristi što je kraće moguće i to samo kada je neophodan. Takođe
preporučuje se da se koriste slušalice, koje čine da aparat bude dalje
od glave. Kod upotrebe slušalica su ruke slobodne, tako da bi njihova
upotreba trebalo da se populariše i iz tog dodatnog razloga povoljnog za
vozače.
Manitoba
Zabrana
telefoniranja u toku vožnje
Ministar za saobraćaj u vladi Manitobe Ron Lemije kaže da ova vlada
razmatra mogućnosti za uvođenje zabrane upotrebe mobilnog telefona u
vožnji.
On
je rekao da se sagledavaju iskustva drugih jurisdikcija po ovom pitanju
i da je u ovom trenutku prerano reći kada bi moglo doći do zabrane.
Osnovna pitanja su da li zabrana može da smanji broj saobraćajnih
nesreća i kako bi se uopšte sprovela.
Ministar Lemije napominje da bi u obzir došla i delimična zabrana, koja
bi dozvolila da vozači upotrebljavaju tehnologiju kod koje su vozačima
ruke slobodne.
Torijevac Kelvin Gorcen smatra da bi dobra polazna osnova bila zabraniti
upotrebu telefona novopečenim vozačima. On zagovara da se pre svega
sačini studija o broju saobraćajnih nesreća u kojima je mobilni telefon
imao presudnu ulogu.
