Broj
1014, 5.avgust 2005
PROTERIVANJE VIŠE OD 200.000 SRBA IZ HRVATSKE
Deset godina
od "Oluje"
Nevladina organizacija (NVO) "Žene u crnom" ocenila je da je "Oluja"
sprovedena "sa očiglednim ciljem da se etnički očiste zone na kojima je
uspostavljena samoproklamovana Republika Srpska Krajina i sama zasnovana
na ideji etnički očišćenog prostora".
|
Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da se u akciji hrvatske
vojske "Oluja" radilo o organizovanom zločinu, smišljenom ubijanju
ljudi i lišavanju osnovnog prava - prava na život.
"Ta
činjenica ne može da bude zanemarena i zbog toga sam rekao da
očekujem reakciju hrvatskih državnika povodom zločina koji se desio",
rekao je Tadić u izjavi Radio-televiziji Srbije (RTS), ističući da "deset
godina od vojne akcije 'Oluja' Hrvatska slavi, a srpski narod tuguje".
Navodeći
da je u "Oluji" između 200.000 i 250.000 Srba proterano iz svojih
domova, a da je između 2.000 i 2.500 ubijenih i nestalih Srba, Tadić
je rekao da uopšte ne ulazi u opravdanost vojnih, legitimnih ciljeva,
kako što to nije či-nio ni u Srebrenici.
"Govorim
o žrtvama, govorim o ljudima koji su lišeni, na pravdi Boga, svog
jedinog života", istakao je predsednik Srbije. On je poručio da neće
prestati da govori o žrtvama kod drugih naroda, među Hrvatima i
Bošnjacima, i kod svog, srpskog naroda, "jer je to pretpostavka
novih vrednosti na ovom balkanskom prostoru i evropske budućnosti za
sve generacije koje dolaze".
"Činim to
zbog dobrih odnosa Srbije i Hrvatske i očekujem pomirenje, rast naše
ekonomske razmene, očekujem da ćemo biti stub bezbednosti čitavog
regiona u kome jesmo", rekao je Tadić i dodao da su ti odnosi
vitalno važni, ali da bi oni bili najbolji mogući, mi moramo da
prihvatimo zlo koje smo učinili jedni drugima.
Predsednik Tadić je rekao da, kao što u Srbiji postoje političari
koji ne žele da zlo priznaju, kada je učinje-no drugom, tako je
očigledno da i u drugim okolnim državama postoje oni koji žele da
rađe zatvore oči u trenutku kada treba da pokažu odgovornost i
evropsku orijentaciju svojih država i naroda.
"Evropa
je naša budućnost. Evropa prihvata zemlje koje osuđuju etničko
čišćenje. Evropa prihvata zemlje koje osuđuju zločine, koji su
izvršeni u njihovo nacionalno ime", rekao je Tadić. |
Desetogodišnjice akcije hrvatske vojske "Oluja" predsednik Srbije Boris
Tadić pozvao je vlasti Hrvatske da se odrede prema zločinu počinjenom
nad Srbima u toj akciji, navodeći da se progon 250.000 Srba ne može
nazvati ekscesom, već etničkim čišćenjem.
Akcija "Oluja",
koja je dovela do egzodusa više od 200.000 Srba iz Hrvatske, počela je
4. avgusta 1995. godine ofanzivom Hrvatske vojske, policije i Hrvatskog
vijeća obrane na područja Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije (bivša
Republika Srpska Krajina).
Hrvatski
predsednik Stjepan Mesić je poručio da je Hrvatska imala svako pravo, i
po rezoluciji Generalne skupštine UN-a da pokrene akciju "Oluja" kao i
da najnovije izjave Tadića nisu u duhu dalje normalizacije prilika na
prostorima bivše SFRJ, ni na tragu razgovora koje je predsednik Hrvatske
u julu vodio sa Tadićem.
Hrvatski
premijer Ivo Sanader izjavio je da je Hrvatska ponosna na vojnu akciju "Oluja"
i dodao da ga izjava Tadića podseća na "politiku Slobodana Miloševića
koja je 1991. nacrti velikosrpske politike izvršila agresiju na Hrvatsku".
Regionalni
odbor za pomoć izbeglicama Vojvodine podržao je Tadićeve stavove
izrečene povodom deset godina od "Oluje".
Srpski pokret
obnove saopštio je da su operacije hrvatske vojske "Bljesak" i "Oluja"
sprovedene pre deset godina, bile "zločin etničkog čišćenja", ocenivši
da ne postoje "nikakvi ljudski ni državni razlozi za proslavu tog
zločina".
Lider Lige
socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak ocenio je da hrvatska
vojno-policijska akcija "Oluja" predstavlja "najjasniji krvavi dokaz"
dogo-vora između tadašnjih predsednika Srbije i Hrvatske, Slobodana
Miloševića i Franja Tuđmana.
Zamenik
predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić rekao je da ta
akcija predstavalja "najveće proterivanje posle Drugog svetskog rata i
ratni zločin koji je Hrvatska izvršila nad Srbima u Republici Srpskoj
Krajini".
Nevladina
organizacija (NVO) "Žene u crnom" ocenila je da je "Oluja" sprovedena "sa
očiglednim ciljem da se etnički očiste zone na kojima je uspostavljena
samoproklamovana Republika Srpska Krajina i sama zasnovana na ideji
etnički očišćenog prostora".
Dokumentacioni informativni centar "Veritas" ocenio je da je akcija
hrvatske vojske izvršena uprkos cinjenicama da je oblast RSK bila pod
zaštitom Ujedinjenih nacija, a da je narod RSK tada krenuo "u do tada
najveću srpsku seobu (oko 220.000 ljudi)".
U Srbiji je
deset godina od "Oluje" obeleženo protestnim šetnjama i parastosom u
crkvi Svetog Marka, kao i izložbom, prikazivanjem dokumentarnih filmova
i panel diskusijom.
U Hrvatskoj
je 5. avgust (dan kada su hrvatska vojska i policija u operaciji "Oluja"
ušli u Knin) državni praznik koji se slavi kao Dan domovinske
zahvalnosti, a od pre četiri godine i kao Dan oružanih snaga Hrvatske.
BEOGRAD
Patrijarh
Pavle služio parastos žrtvama "Oluje"
Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Pavle služio je u prisustvu
nekoliko hiljada Srba iz Hrvatske, porodica poginulih i nestalih, kao i
predstavnika državnog vrha Srbije u crkvi Svetog Marka parastos žrtvama
akcije hrvatske vojske "Oluja".
"Žalost
je naša prevelika, ali bila bi neprebolna da su izginuli idući da
osvajaju tuđe, a oni su proterani iz svojih krajeva, gde su stotinama
godina živeli naši preci. U našoj veri je pozdravljen rat i borba za
slobodu, pravdu i istinu", rekao je patrijarh Pavle.
Patrijarh SPC
je rekao i da je "za nas stran onaj rat koji se vodi da se otme tuđe i
da se pobiju nevini ljudi, žene i deca".
"Naša je
dužnost da uvek postupamo kao ljudi, i u borbama za slobodu i pravdu, a
ona nam je potrebna svima, i našim neprijateljima, samo oni toga nisu
svesni, a mi smo svesni jer znamo tu vrednost", rekao je patrijarh Pavle.
Parastos je
služen na desetogodišnjicu akcije "Oluja" koja je dovela do egzodusa
više od 200.000 Srba iz Hrvatske.
Parastosu su
prisustovali predsednik Srbije Boris Tadić, predsednik Vlade Srbije
Vojislav Koštunica, a predsednik Skupštine Srbije je u crkvi Svetog
Marka upalio sveće pola sata pre početka parastosa.
Parastosu su
prisustvovali i guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić, ministar
za dijasporu Vojislav Vukčević, ministar za državnu upravu i lokalnu
samoupravu Zoran Lončar, ministar vera Milan Radulović, ministar
prosvete i sporta Slobodan Vuksanović i ministar nauke Aleksandar
Popović.
U crkvi
Svetog Marka bili su šef Koordinacionog centra za Kosovo Nebojša Čović,
šef Narodne kancelarije predsednika Srbije Dragan Đilas, savetnik
premijera Srbije za spoljnu politiku Vladeta Janković, funkcioner G 17
Plus Čedomir Antić, funkcioner Socijalističke partije Srbije Zoran
Anđelović, funkcioner Pokreta snaga Srbije Dragomir Karić, pisac Matija
Bećković i istoričar Veselin Đuretić.
Posle
parastosa porodice nastalih i ubijenih uputile su se ka Trgu Nikole
Pašića gde je trebalo da bude pročitana i druga Ilindanska deklaracija u
kojoj se "najoštrije osuđuje genocid učinjen nad srpskim narodom iz
Krajine i Hrvatske".
Prethodno su
porodice nestalih u "Oluji" položile ruže ispred hrvatske ambasade i
predale spisak sa 2.627 imena Srba nestalih od 1991. do 1995. godine, sa
zahtevom da im pomognu da njihovi grobovi "dobiju ime i prezime".
HAG JE TEK 2001 OTPEČATIO OPTUŽNICE ZA ZLOČINE
Deset godina
od "Oluje"
Za zločine počinjene tokom operacije "Oluja" haški Tribunal je 26. jula
2001. otpečatio optužnicu protiv penzionisanog hrvatskog generala Ante
Gotovine, koji je bio komandant operacije "Oluja" i on se od tada nalazi
u bekstvu.
Navršilo
se deset godina od početka hrvatske vojne akcije "Oluja" koja je dovela
do egzodusa više od 200.000 Srba iz Hrvatske.
Akcija "Oluja"
počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom Hrvatske vojske (HV),
policije i Hrvatskog vijeća obrane na područja Banije, Like, Korduna i
severne Dalmacije (bivša Republika Srpska Krajina). Dan kasnije,
hrvatska vojska ušla je u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku
zastavu.
U operaciji "Oluja"
učestvovalo je 138.500 pripadnika Hrvatske vojske, MUP-a i Hrvatskog
vijeća obrane (vojska bosanskih Hrvata). Tim snagama su se, prema
hrvatskim izvorima, suprotstavile srpske snage od oko 31.000 vojnika.
Područje
zahvaćeno hrvatskom ofanzivom napustilo je gotovo celokupno srpsko
stanovništvo. Kolone izbelica na traktorima i drugim poljoprivrednim
vozilima su preko područja pod kontrolom bosanskih Srba u zapadnoj i
severnoj Bosni krenule ka Srbiji.
Vlasti u
Srbiji su izbegličke kolone upućivale u centre u unutrašnjosti zemlje,
uključujući i pokrajinu Kosovo u kojoj većinu čine kosovski Albanci.
U toj
pokrajini je u kolektivne centre bilo smešteno nekoliko hiljada Srba,
ali su oni ponovo izbegli polovinom jula 1999. godine, kada su
jugoslovenska vojska i policija napustile Kosovo, nakon NATO
bombardovanja SR Jugoslavije. Oni su potom smešteni u druge prihvatne
centre u Srbiji.
Stanovništvo
koje je izbeglo pred snažnom hrvatskom ofanzivom doživelo je tu vojnu
akciju kao jedno od najsurovijih etničkih čišćenja na području bivše
SFRJ.
|
KAKO TO VIDE DRUGI...
Duboki ožiljci operacije Oluja
Operacija
"Oluja", vojni napad Hrvatske na nekadašnju Republiku srpsku Krajinu,
ostavila je duboke ožiljke, iako njena 10. godišnjica neće privući
onoliko pažnje koliko je imala Srebrenica, piše londonski "Ekonomist"
u poslednjem broju.
Nedeljnik
podseća da je napad koji je počeo 4. avgusta 1995. doveo do bega čak
200.000 Srba iz Hrvatske.
"Za samo
nekoliko sati veliki konvoji hrvatskih Srba zagušili su puteve
severne Bosne. Franjo Tuđman likovao je što su 'hrvatski Srbi sramno
nestali, kao da nikada nisu naseljavali ovu zemlju. Terali smo ih da
ostanu, ali nas nisu slušali. Ako je tako, srećan put'", podseća
list na reči bivšeg predsednika Hrvatske.
Pre rata,
u Hrvatskoj je živelo 600.000 Srba, i oni su činili 12 odsto ukupne
populacije. Popis iz 2001. godine pokazao je da ih je sada 200.000,
odnosno 4,5 odsto, piše "Ekonomist" uz ogradu da je "proverene i
pouzdane podatke teško naći".
Tako OEBS
smatra da bi broj Srba koji danas žive u Hrvatskoj mogao biti veći,
ali da oni strahuju da se identifikuju. "Ali, 40 odsto se vratilo
samo na papiru. Oni su tražili hrvatsko državljanstvo i svoju
imovinu, a onda se odmah brzo vratili", ukazuje britanski list.
Saša
Milošević iz Srpskog demokratskog foruma u Zagrebu ocenjuje da su
podaci sa popisa iz 2001. godine prilično tačni, ali smatra da se
broj Srba sada smanjuje, jer su se u Hrvatsku vratili uglavnom stari
ljudi, a dodaje da je oko 150.000 srpskih izbeglica u Srbiji ili u
Bosni.
Jedno
istraživanje pokazalo je da samo 14 odsto onih koji se još nisu
vratili misli da to ipak uradi jednog dana. Ostali su, dodaje list,
postali građani Srbije, Bosne i drugih zemalja.
"Sve to
zvuči sumorno, ali ipak ima znakova koji daju nadu", ocenjuje 'Ekonomist"
navodeći da je hrvatski premijer Ivo Sanader teško radio da "dopre
do preostalih hrvatskih Srba, i to ne samo zato što njegova vlada
računa na glasove srpskih poslanika".
Mnogo je
urađeno da se vrati imovina izbeglima, čak su i izbacivani bosanski
Hrvati koji su okupirali srpske kuće. To je, ocenjuje Andrea Feldman
iz hrvatskog Otvorenog instituta, "okretanje nove stranice".
Najveći
problem za hrvatske Srbe su slaba ekonomija i diskriminacija
prilikom zaposljavanja, a donekle i strah da će, ako se vrate, biti
uhapšeni kao ratni zločinci.
"Ove
godine, gorčina će prožeti proslavu hrvatske godišnjice. Kako to
Hrvati vide, operacija 'Oluja' oslobodila je zemlju koju su Srbi
držali. Ali, Hrvatska sada ne može da počne pregovore o ulasku u EU
zbog toga što Haški tribunal traži generala koji je komandovao 'Olujom'
Antu Gotovinu zbog optužbi za ubistva i etničko čišćenje", ukazuje "Ekonomist". |
Komandant
civilne policije mirovnih snaga UN za područje Knina, general Alan Goran,
na kraju svoje misije napisao je u izveštaju da je policija UN na tom
području, nakon dolaska hrvatskih snaga, pronašla 128 ubijenih srpskih
civila, a 73 odsto zgrada je uništeno.
Prema nekim
podacima (preciznih podataka još nema), u akciji hrvatske vojske "Oluja"
nestalo je 1.805 osoba, a Hrvatski helsinški odbor za ljudska prava
tvrdi da je tokom te operacije poginulo oko 700 civila. Taj odbor je u
više navrata optužio hrvatske snage da su tokom operacije "Oluja"
počinile zločine nad srpskim stanovništvom.
Dokumentaciono informativni centar "Veritas" u svojoj evidenciji ima
imena 1.960 poginulih i nestalih Srba, od čega 1.205 civila, među njima
522 žene i 12 dece.
Penzionisani
general Glavnog štaba Hrvatske vojske Janko Bobetko je u intervjuu
zagrebačkom "Jutarnjem listu" 1. avgusta 2001. izjavio da je on autor
plana akcije "Oluja" i da je vojni vrh sa tadašnjim predsednikom
Hrvatske Franjom Tuđmanom dve godine pripremao tu operaciju.
U septembru
2002. Haški tribunal otpečatio je optužnicu koja Bobetka tereti za
zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja rata u akciji
hrvatske vojske u Medačkom džepu. Hrvatske vlasti nisu izručile Bobetka
i on je do 29. aprila 2003, kada je umro, sve vreme bio u zagrebačkoj
bolnici.
Portparol
Stejt departmenta Ričard Baučer izjavio je u decembru 2002. da su SAD
imale određena saznanja da su pripreme za akciju "Oluja" u toku, ali da
nisu bile "umešane u planiranje ili izvođenje te operacije u avgustu
1995." To je ponovio i bivši američki ambasador u Zagrebu Piter Galbrajt
na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu.
Za vreme
Tuđmanovog režima hrvatske vlasti su negirale optužbe o etničkom
čišćenju i odbijale saradnju sa Međunarodnim sudom za ratne zločine u
Hagu, tvrdeći da je reč o legitimnoj vojnoj operaciji protiv pobunjenika.
Zvanični stav Hrvatske je bio da nije bilo razloga da Srbi koji nisu
bili umešani u ratna dejstva napuste to područje.
U međuvremenu
hrvatske vlasti prihvatile su nadležnost Haškog suda nad operacijama "Oluja"
i "Bljesak" i drugim policijskim akcijama u Hrvatskoj i tom sudu do sada
dostavile na desetine obrađenih slučajeva najtežih zločina počinjenih
tokom i nakon vojno-policijskih akcija "Oluja" i "Bljesak" iz 1995.
godine.
Glavni
tužilac Karla Del Ponte odustala je od podizanja optužnice protiv
generala Petra Stipetića, koji je komandovao vojnim akcijama u sklopu
operacije "Oluja" nakon njegovog iskaza haškim istražiteljima u oktobru
2001. godine.
U septembru
2003. u zatvoru u Gospiću, haški istražitelji saslušali su Mirka Norca,
u statusu osumnjičenog za delovanje u okviru vojnih akcija "Medački džep"
i "Oluja", ali protiv njega nije podignuta optužnica. Norac je u
Hrvatskoj ranije osuđen na 12. godina zatvora zbog likvidacije najmanje
50 srpskih civila na području Gospića i Karlobaga 1991.
Županijsko
državno tužilaštvo u Šibeniku je 13. februara 2002. odustalo od
optužnice protiv četvorice bivših pripadnika hrvatske vojske, optuženih
za ubistvo srpskih civila u selu Varivode tokom i nakon vojne akcije "Oluja".
Hrvatska
vlada je početkom jula 2003. saopštila da je primila izveštaj državnog
tužioca o krivičnim prijavama i postupcima protiv izvršilaca zločina
nakon vojne akcije "Oluja". Reč je o krivičnim prijavama protiv 4.625
osoba, od kojih je 2.567 podneto protiv nepoznatog počinioca. Optužene
su 3.792 osobe, a protiv većine su donete presude.
Istražitelji
Haškog tribunala su na kninskom groblju ekshumirali 301 telo srpskih
civila, žrtava operacije "Oluja", a ukupno je do sada ekshumirano oko
500 tela krajiških Srba na nekoliko lokaliteta bivše RSK.
Za zločine
počinjene tokom operacije "Oluja" haški Tribunal je 26. jula 2001.
otpečatio optužnicu protiv penzionisanog hrvatskog generala Ante
Gotovine, koji je bio komandant operacije "Oluja" i on se od tada nalazi
u bekstvu.
U maju 2003.
Hrvatska je ponudila nagradu od 350.000 kuna za informaciju o mestu gde
se nalazi Gotovina.
U martu 2004.
Tribunal u Hagu otpečatio je optužnice protiv hrvatskih generala Ivana
Čermaka i Mladena Markača, koje ih terete po ličnoj i komandnoj
odgovornosti za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja
ratovanja tokom i nakon operacije "Oluja". Nakon toga optuženi generali
dobrovoljno su otputovali u Hag, a osam meseci kasnije pušteni su na
slobodu do početka suđenja.
Haško
tužilaštvo predložilo je u maju ove godine proširenje optužnice protiv
hrvatskih generala Čermaka i Markača. Izmenjenom optužnicom Tužilaštvo
je proširilo krug učesnika udruženog zločinačkog poduhvata na
neimenovane pojedince iz hrvatske vlade, Ministarstva odbrane, MUP-a,
Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) i lokalnih vlasti.
Oprečni su
podaci o broju povratnika u Hrvatsku. U UNHCR-u navode da se u njihovoj
organizaciji od 1996. u Hrvatsku vratilo preko 12.000 ljudi. Ukupan broj
povratnika prema njihovim podacima procenjuje se na oko 80.000 ljudi, a
hrvatske vlasti ističu cifru od preko 150.000 povratnika.
Direktor "Veritasa"
Savo Štrbac izjavio je za medije da su najveća prepreka povratku "sudski
procesi koji se u Hrvatskoj vode za navodne ratne zločine". Prema
izjavi ministra za ljudska i manjinska prava Rasima Ljajića spisak osoba
koje potražuje Hrvatska reduciran je i na njemu se sada nalazi oko 900
imena. Prema njegovim rečima u prvih pet meseci ove godine u Hrvatsku se
vratila 1.941 osoba, kao i da je od ukupno 140.000 registrovanih
izbeglica u SCG, njih 70 odsto iz Hrvatske.
U januaru ove
godine resorni ministri BiH, SCG i Hrvatske potpisali su u Sarajevu
Deklaraciju o regionalnom rešavanju izbegličko- raseljeničkih pitanja.
Potpisnici tog dokumenta su se obavezali da će do kraja 2006. na osnovu
programa svojih zemalja, probleme izbeglica i raseljenog stanovništva
rešiti omogućavanjem povratka ili integracijom.
Uoči
desetogodišnjice "Oluje" predsednik Srbije Boris Tadić pozvao je
hrvatske vlasti da se odrede prema "zločinima i etničkom čišćenju kojima
je tada bilo izloženo srpsko stanovništvo".
Iz kabineta
hrvatskog predsednika Stjepana Mesića saopšteno je da će svako ko je
počinio zločine u Hrvatskoj biti procesuiran.
U Hrvatskoj
je 5. avgust (dan kada su hrvatska vojska i policija u operaciji "Oluja"
ušli u Knin) državni praznik koji se slavi kao Dan domovinske
zahvalnosti, a od pre četiri godine i kao Dan oružanih snaga Hrvatske.
Amnesti interneŠnel:
Hrvatska mora
osuditi odgovorne za zločine
Amnesti internešnel pozvao je vlasti Hrvatske da odmah počnu da
ispunjavaju obavezu i privedu pravdi sve odgovorne za ratne i zločine
protiv čovečnosti tokom rata od 1991. do 1995. godine, bez obzira na
nacionalnost počinilaca i žrtava.
Povodom
10. godišnjice hrvatske vojne akcije "Oluja", ta organizacija za zaštitu
ljudskih prava podseća da je nakon te i akcije "Bljesak" 200.000
hrvatskih Srba izbeglo u tadašnju SR Jugoslaviju i BiH.
Nakon te dve
akcije, pripadnici hrvatske vojske i policije ubijali su, podvrgavali
torturi i nasilno proterali srpske civile iz Hrvatske koji su ostali na
području, kao i pripadnike vojnih snaga hrvatskih Srba koji su bili u
povlačenju, piše Amnesti internešnel u saopštenju.
"Koraci koje
su hrvatske vlasti preduzele da istraže takve zločine, de privedu pravdi
odgovorne i daju odštetu žrtvama i njihovim porodicama bili su
nedovoljni", ocenila je ta organizacija.
Uz podsećanje
da je general Ante Gotovina optužen pred Haškim tribunalom za ratne i
zločine protiv čovečnosti, među kojima i ubistva najmanje 150 krajiških
Srba počinjena tokom i posle "Oluje", AI navodi da "hrvatske vlasti do
sada nisu ispunile obavezu da Gotovinu lociraju, uhapse i prebace u
Hag".
Organizacija
podseća i na obraćanje glavnog tužioca Tribunala Savetu bezbednosti UN,
u kome je Karla del Ponte rekla da postoje indicije da Gotovina i dalje
može da računa na mreže aktivne podrške, pa i na onu u okviru državnih
institucija.
"Procesi
vođeni pred sudovima u Hrvatskoj nisu doneli pravdu svim žrtvama i
njihovim porodicama... Dok su hrvatski sudovi bili vrlo ažurni u
optuživanju hrvatskih Srba i drugih za ratne zločine nad Hrvatima, vrlo
malo su uradile u odnosu na nekažnjivost za zločine koje su počinili
pripadnici hrvatske vojske i policije".
"Zločini nad
hrvatskim Srbima počinjeni tokom operacija 'Bljesak' i 'Oluja', kao i u
prethodnim fazama sukoba, često nisu čak ni priznati a njihovi počinioci
uživaju u nekažnjivosti", ističe AI.
Amnesti
internešnel zahteva od hrvatskih vlasti i da osiguraju da budu uklonjene
sve prepreke za održiv povratak izbeglih hrvatskih Srba, u okviru čega
je neophodno ukidanje diskriminacije hrvatskih Srba i obezbeđivanje
stambenog prostora za njih.
"Neuspeh da
se osigura da hrvatsko pravosuđe obradi sva kršenja (ljudskih prava),
bez obzira na etničku pripadnost žrtava i počinilaca, predstavlja
kršenje međunarodnoh obaveza Hrvatske i ozbiljno podriva vladavinu
zakona", ocenjuje ta organizacija.
Amnesti
internešnel ponovio je poziv hrvatskim vlastima da se pozabave
nekažnjenim ratnim i zločinima protiv čovečnosti kroz punu i bezuslovnu
saradnju sa Haškim tribunalom i da osiguraju hapšenje i prebacivanje
Ante Gotovine u Hag.
SABOR MATICE I RASEJANJA
Gde je nestalo
4.5 miliona evra iz fonda dijaspore?
Organizacija srpske dijaspore osnovana 1999. godine optužila je vlasti u
Srbiji da su uzurpirale 4,5 miliona evra koji su ostali na računu
Beogradske banke.
U Beogradu je
održan treći Sabor matice i rasejanja. Prvi sabor održan je, pod
pokroviteljstvom Slobodana Miloševića 1999. godine, a drugi u avgustu
2000. godine.
Tada
je sabor odlučio da svaki građanin SRJ u dijaspori odvaja godišnje
najmanje 100 nemačkih maraka za obnovu i razvoj matice, kako bi se
dodatno popunio Fond rasejanja za maticu, osnovan prethodne godine.
Tokom te dve
godine prikupljeno je, prema tvrdnjama sabora, više od 13 miliona.
Polovina je "investirana namenski i bez zloupotreba", dok je ostatak
ostao blokiran u Beogradskoj banci koja je pod stečajem.
Kopredsednik
Saveta Sabora Milivoje Milićević optužio je "finansijske vlasti" za
pokušaj da "uzurpiraju preko 4,5 miliona evra humanitarne pomoći,
neutrošene imovine fonda za maticu".
Na trećem
saboru, koji je održan u znatno skromijoj scenografiji nego prethodna
dva, Savet Sabora je zatražio od Vlade Srbije hitno rešavanje problema
oko služenja vojnog roka mladića rođenih u rasejanju, i osnivanje
srpskog memorijalnog doma na Kalemegdanu.
Na Saboru je
upućen zahtev za pomoć haškim zatočenicima i njihovim porodicama.
Saboru, koji
je održan u sali Megatrend univerziteta, prisustvovali su ministar za
dijasporu Vojislav Vukčević, bivši ministar inostranih poslova Živadin
Jovanović, kao i bivša predsednica Beogradske banke Borka Vučić.
Prva dva
sabora održana su u Interkontinentalu, a dijaspori su na nizu štandova
nuđene mogućnosti za ulaganje u Srbiju, što su u govorima podržavali
tadašnji najviši zvaničnici. Premijer SRJ Momir Bulatović to je 2000.
godine nazvao "objedinjavanjem patriotizma i poslovnosti".
Na kraju
završne sednice drugog sabora, održanog mesec i po pred izbore u SRJ
2000. godine, jedan delegat je, mimo dnevnog reda, zatražio reč da bi
predložio da se predsednik SRJ Slbodan Milošević podrži na predstojećim
izborima.
Predsedavajući Sabora, šef jugoslovenske diplomatije Živadin Jovanović
je tada konstatovao da se aplauz koji je taj predlog dobio može
protumačiti kao podrška predlogu, s obzirom da su svi dokumenti i
zaključci Sabora usvajani aklamacijom.
Milivoje
Milićević je izjavio da je dijaspora uvek bila smatrana opozicijom i da
je prihvaćena tek nakon bombardovanja, uz podršku Živadina Jovanovića,
koji je danas najavljen kao "diplomata svetskog glasa".
Milićević se
požalio da je vlast, nakon oktobarskih promena, učesnike sabora
dijaspore proglasila na nepodobne i eksponente bivšeg režima.
U Srbiji se
od 2002. godine održavaju uskršnji i vidovdanski dani, odnosno susreti
dijaspore i matice.
MINISTARSTVO ZA DIJASPORU
Vlada Srbije
kreće u popis dijaspore
Zamenik ministra za dijasporu Aleksandar Čotrić, na slici dole, izjavio
je da je Vlada Srbije osnovala Odbor za popis Srba u dijaspori i
kolegijum koji će se baviti pitanjima od značaja za Srbe koji žive van
matice.
Čotrić je na
konferenciji za novinare rekao da će Komisija koja je osnovana u cilju
saradnje sa dijasporom, koja po nekim procenama broji oko četiri miliona
Srba, raditi na rešavanju problema vezanih za dopunske škole, vojnu
obavezu i glasanje.
Odbor
za popis Srba u dijaspori će imati zadatak da utvrdi metodologiju za
popis, prikupi sredstva, obezbedi medijsko predstavljanje projekta i da
koordinira aktivnosti vezane za taj proces, rekao je on.
"Cilj nam je
da utvrdimo koliko Srba živi van Srbije, jer se taj broj kreće između
dva i četiri miliona. Želimo da znamo u kojim zemljama i kom regionu
žive, da utvrdimo njihovu starosnu i obrazovnu strukturu, da li žele da
se vrate i pod kojim uslovima", rekao je Čotrić i dodao da se nada se da
ćemo za godinu dana imati te podatke.
Konferenciji
za novinare u Vladi Srbije prisustvovali su i predstavnici srpske
zajednice u Rumuniji i pisac Milovan Vitezović, kome će tokom "Dana
Preobraženja Srba u Rumuniji" od 17. do 19. avgusta biti uručena Velika
bazjaška povelja.
Predsednik
Skupštine dijaspore za nemačku pokrajinu Baden Virtemberg Predrag
Rakočević izrazio je na istoj konferenciji zabrinutost zbog nedostatka
dopunskih škola na srpskom jeziku kojima je od oko 600.000 školske dece
obuhvaćeno oko 7.000.
"Očuvanje
jezika bi trebalo da bude od najvišeg državnog značaja", rekao je
Rakočević i dodao da se nada da će uskoro situacija na tom polju biti
bolja.
Incident na aerodromu Pirson
Nesreća i čudo...
Sve službe za hitne intervencije su reagovale momentalno. Svi putnici
evakuisani su u rekordnom roku, za nepuna dva minuta, i odmah se
pristupilo gašenju požara.
Neki očevici i putnici kažu da se ono što se dogodilo može nazvati i
nesrećom i čudom. Delovalo je kao da je tragedija na pomolu, a samo je
neverovatno mali broj putnika pretrpeo lakše povrede.
Na
svu sreću, svi putnici i članovi posade preživeli su incident koji se
dogodio drugog avgustovskog dana, pri sletanju Er Fransovog erbasa 340
na liniji Pariz Toronto na međunarodni aerodrom Pirson.
U prvom
trenutku je izgledalo kao da je avion sleteo bez ikakvih problema i
putnici su to aplauzom pozdravili. Međutim, ispostavilo se vrlo brzo da
je letelica prešla zaustavnu pistu za dve stotine metara, raspala se i
odmah potom se pojavila vatra, prvo na točku, a zatim je počela da se
širi na krilo. Nestalo je struje u avionu. Gusti crni dim je ulazio u
trup aviona i naterao putnike da beže glavom bez obzira.
Neki su,
izletevši iz aviona u plamenu na kišu, izašli na obližnji autoput 401
tražeći pomoć.
Sve službe za
hitne intervencije su reagovale momentalno. Svi putnici evakuisani su u
rekordnom roku, za nepuna dva minuta, i odmah se pristupilo gašenju
požara.
Neki očevici
i putnici kažu da se ono što se dogodilo može nazvati i nesrećom i čudom.
Delovalo je kao da je tragedija na pomolu, a samo je neverovatno mali
broj putnika pretrpeo lakše povrede. Nešto preko četrdesetak, od toga
dve bebe, za svaki slučaj je poslato u bolnicu na pregled. Samo nekoliko
putnika zadržano je u bolnicama, a među njima i kapetan aviona.
Nadležne
službe su odmah počele da rade na rasvetljavanju uzroka ove nesreće. Za
sada nije sigurno da li je grom udario u avion, ili je nešto drugo
izazvalo eksploziju koju neki putnici i očevici pominju. Očekuje se da
će odgovori na ova i neka druga pitanja biti u crnim kutijama, koje su
pronađene i prosleđene istražnoj komisiji.
Prvi
izveštaji govore da je jako nevreme, koje je u vreme nesreće vladalo na
Torontom, najverovatnije dovelo do nesreće francuskog aviona.
Aerodrom je
satima bio zatvoren za saobraćaj. Avioni koji su trebali da slete u
Torontu, bili su preusmeravani u
Montreal
i Vinipeg. Tek u večernjim satima Pirson je ponovo proradio. I saobraćaj
na autoputu odvijao se jako usporeno posle nesreće.
Ovo je prva
nesreća na Pirsonu još od 1978. godine.
BEOGRAĐANI OVACIJAMA POZDRAVILE SVETSKE PRVAKE
Osmesi i suze
Veličanstveni doček za veličanstvene momke, šampione sveta, organizovan
je u centru Beograda u utorak, ispred savezne Skupštine.
Količina pozitivne energije je bila ogromna, bilo je puno pokazane
ljubavi, divljenja, poštovanja podvigu koji je ostvarilo 13
veličanstvenih, koji su se vinuli na krov sveta. Na svakom koraku su
bili nasmejani ljudi, njih preko deset hiljada koji su prkosili vrućini.
A 13 vaterpolista je danima pre toga prkosilo celom svetu!
Naravno,
više od pola prisutnih je bilo pripadnica lepšeg pola, koje su sa
neskrivenim emocijama i simpatijama gledale imponzantne figure
vaterpolista. Uostalom, već smo navikli i na plakate sa natpisima: "Dačo,
oženi me!" A kako se dan posle, nakon slavlja, pojavila fotografija
upravo Dače Ikodinovića sa Natašom Bekvalac, sa čvrsto isprepletanim
prstima, razočarane su obožavateljke, ali ljubitelji vaterpola nisu.
Najviše
skandiranja dobio je Vanja Udovičić. Mada, svi su pozdravljeni burno,
kako napisaše Beograđani: "Delfini u srcu, ajkule u bazenu!" Kada je
izašao Aleksandar Ćirić, koga je bolest sprečila da bude sa ostatkom
ekipe u Kanadi, navijači su su skandirali majstoru. Osmeh na licu Ćirića
su zamenile suze u očima.
Svakog
ponaosob su burno pozdravili svi prisutni na prostoru ispred Skupštine.
Navijalo se, kako bi se navijalo da je moglo i u Kanadi, mada su tamo
Srbi imali svoje dostojne predstavnike. osvetlali su obraz iseljenici
koji sada žive u Kanadi, navijali baš onako kakao bi to i ovdašnji.
Zahvalnost za
pruženu podršku iskazao je Vlada Vujasinović, kapiten. Sve to je
prethodilo euforiji, konfetama, balonima, na kraju i skidanju majica.
Vaterpolisti su svoje oficijelne, crvene majice bacili u publiku. Prvo
je to učinio Predrag Jokić, a zatim su ostali ostali u radnoj odeći: ko
u bazenu.
Sve
je te večeri pred Skupštinom bilo muzika, slavlje, radost. Pre
pojavljivanja veličanstvenih, još dok je Inspektor Blaža u
prepoznatljivom stilu nagoveštavao njihov dolazak, viorile su se zastave
i portreti montrealskih heroja, klicala se imena zlatnih vaterpolista.
Beogradom je više od deset hiljada ljudi pozdravilo uz ovacije
generaciju koja nije ostala nedorečena. Šampione sveta!
Slavlje je
bilo lepo, a da bude još lepše, pobrinule su se juniorke odbojkašice,
devojke koje su osvojile titulu vicešampiona sveta, u isto vreme kad i
vaterpolisti šampionski tron. Malo li je…
U zgradi
predsedništva Republike Srbije organizovana je svečanost. Počasni gosti
vaterpolisti, a njihovi domaćini: Boris Tadić predsednik Srbije,
Vojislav Koštunica, premijer Srbije, Aleksandar Šoštar direktor Uprave
za sport i Slobodan Vuksanović ministar za prosvetu i sport.
Vaterpolistima se najpre obratio Boris Tadić:
- Najpre bih
vam se zahvalio za fantastičan uspeh, osvajanje titule šampiona sveta.
Vaterpolisti godinama pokazuju kako je moguće pobeđivati, uprkos
teškoćama. Ovo je prilika da naučimo koliko tim, zajedništvo ekipe,
dobra organizacija igre, plan, trening, individualni napor, snaga i
promišljenost svakog od njih dovodi do pravog rezultata. Ovo je dobra
lekcija za sve nas, ljude koji vode Srbiju i Crnu Goru. Hvala vam.
Pokazalo se da u vaterpolu postoji jasan plan. Godinama se brižljivo
biraju igrači koji će predstavljati našu školu koja je zato i najbolja
na svetu. Imamo najbolje igrače i trenere i zato smo najbolji. Momci,
hvala vam za sve što ste uradili za ovu zemlju, za svu radost koju ste
priredili našim građanima.
Zlatne momke
je pozdravio i Vojislav Koštunica:
- U ovako
velikim trenucima ne želimo da trošimo reči. Dovoljno je reći hvala vam
i ponosni smo na vas. U subotu ste zabeležili dve pobede. Onu protiv
Mađara kojom ste ostvarili zlato, ali i još jednu kada ste sa trećom
titulom svetskog prvaka postali jedini na svetu.
To će se
posebno pamtiti, ali vas i obavezuje da nastavite u istom ritmu, da se
medalje umnožavaju. Ne bi valjalo da se ostane na broju tri. Prošle
godine smo odvojili novac za zlatnu medalju, nismo ga potrošili, tih
200.000 evra. Sačuvali smo ga znajući da ćete u Montrealu doći do trona.
PUKOVNIK ALEŠ VODENHAL
Na Kosovu samo
prividni mir
Češki pukovnik je dodao da za njegove vojnike rizične situacije stvara i
kriminal, šverc droge, alkohola, cigareta i ljudi, koji se širi na
Kosovu, a češko-slovačke patrole najmanje jedno dnevnom nađu u kolima
civila drogu ili oružje.
Na
Kosovu vlada samo prividni mir, a rizik za vojnike Kfora predstavlja i
bujanje organizovanog kriminala i šverca, ocenio je češki pukovnik Aleš
Vodehnal, novi komandant multinacionalne brigade Kfora Centar.
U intervjuu
češkom dnevniku "Hospodaržske novini" Vodehnal je upozorio da prividni
mir vlada samo zato i dotle dok su kosovski Albanci uvereni da će
pokrajina dobiti nezavisnost.
"Na prvi
pogled stanje je mirno. Ali za kosovske Albance je jedina prihvatljiva
alternativa potpuna nezavisnost. Ukoliko ta nastojanja budu narušena
mogu da se pokrenu stvari na koje radije ni ne želimo da mislimo", kazao
je Vodehnal.
Češki
pukovnik je dodao da za njegove vojnike rizične situacije stvara i
kriminal, šverc cigareta, droge, alkohola i ljudi, koji se širi na
Kosovu, a češko -slovačke patrole najmanje jedno dnevnom nađu u kolima
civila drogu ili oružje.
Češka je od
ovog avgusta, kao prva nova članica NATO, preuzela od Finske komandu nad
1.600 vojnika iz pet zemalja u sektoru Centar na kosovu.
"Zadatak nam
je poveren i zato što ostale zemlje više nisu u stanju ili više nemaju
volju da obavljaju zadatke vezane za tu funkciju", rekao je "Hospodaržskim
novinama" Vodehnal.
