Broj
1014, 5.avgust 2005
CRNOGORSKI MEDIJI
Karadžić se
krije u blizini Ostroga
Haški optuženik Radovan Karadžić najverovatnije se krije u Crnoj Gori, u
mestu Jovan do, koje se nalazi u blizini manastira Ostrog, objavio je u
najnovijem broju podgorički nedeljnik "Monitor".
"Prema
poslednjoj verziji Karadžić je našao sklonište u mestu Jovan do, ispod
brda Nikšićko slivlje, koje se nalazi između Nikšića i Ostroga. Tu je
pre nekoliko godina (mitropolit crnogorsko- primorski) Amfilohije
sagradio crkveni objekat čiji je veliki deo pod zemljom," naveo je
Monitor.
U
Ministartsvu unutrašnjih poslova Crne Gore nisu mogli ništa da saopšte
povodom pisanja crnogorskog nedeljnika. MUP je ranije u više navrata
demantovao da se Karadžić krije u Crnoj Gori.
Sagovornik "Monitora" naveo je da su u tom crkvenom objektu "podzemne
sale i hodnici pravljeni za tajne operacije" i da se "spolja malo šta
može videti".
Navodno objekat u Jovan dolu je tajna i za sveštenike Mitropolije, pa
mnogi od njih nikada nisu ni kročili u njegove podzemne odaje.
List
je naveo i da je mitropolit Amfilohije "vatreni zagovornik politike
Radovana Karadžića", kao i da u Crnoj Gori trenutno boravi više novinara
svetskih medija koji čekaju spektakularno hapšenje Karadžića.
Sve se čini da
se nađu Mladić i Kradžić
Bivši šef Državne bezbednosti Srbije Goran Petrović izjavio je da su u
toku vrlo intenzivne aktivnosti, "moguće i nemoguće", da se Radovan
Karadžić i Ratko Mladić ipak nađu u Hagu u neko dogledno vreme.
On
je za novosadski "Građanski list" rekao da srpske tajne službe
pokušavaju da odgovornost za zaštitu Mladića i Karadžića prebace jedna
na drugu, ali je dodao da je teško reći da li ih neka od tih službi
zaista i skriva.
Petrović je kazao da direktor BIA Rade Bulatović pokušava svu
odgovornost za skrivanje haških begunaca da svali na vojne službe, koje,
po Petroviću, "to više ne rade".
"U
vojsci se priča promenila. Ni vojne službe bezbednosti, ni
kontraobaveštajna ni obaveštajna, ne pružaju sada nikakvu logistiku
Mladiću. Međutim, šta radi BIA to zasad niko ne zna", kazao je Petrović.
Po
njegovim rečima, "ima istine" u pričama da su pojedini srpski tajkuni
prikupili novac, kako bi stimulisali dobrovoljne predaje pojedinih
haških optuženika.
"Nisam
siguran da je Vlada Srbije iz nekih svojih fondova to uradila, jer bi to
bio nekakav zvaničan dokument. Mora da se donese nekakva odluka, mora da
se potpiše. Pre mislim, a i deluje mi logično, da su to obezbedili
nekakvi simpatizeri koji su u mogućnosti da to urade", rekao je Petrović.
Mira Marković
u Hagu
Mira
Marković, supruga Slobodana Miloševića, nakon ukidanja međunarodne
poternice, preselila se iz Moskve u Hag, piše "Danas".
List
navodi da je Mira Marković u glavnom gradu Holandije iznajmila stan "kako
bi što češće bila u kontaktu sa svojim suprugom, zatvorenim u
Ševeningenu, koga već godinama nije videla".
"Ovo
je, kako tvrdi naš pouzdan izvor iz vrha vlasti - plod pritisaka vrha
Socijalističke partije Srbije na Vladu Srbije. Koštunica je morao učini
ovaj ustupak kako bi obezbedio dalju podršku socijalista Vladi", piše
"Danas".
List
navodi da su Socijalisti tražili i ukidanje poternice za sinom Markom
Miloševićem i da su dobili obećanje "da će i to uslediti, ali nešto
kasnije".
"Danas" ipak ističe da, po saznanjima izvora iz vlasti "preovlađuje
raspoloženje da se taj ustupak ipak ne učini, jer bi to dodatno 'dosolilo
rane' u najvećem delu domaće javnosti".
SINOD SPC
Apel
patrijarha Pavla uticajnima u svetu
Patrijarh srpski Pavle i Sinod SPC apelovali su "na najodgovornije
ličnosti i institucije u svetu" da od makedonske vlade zatraže
oslobađanje ohridskog arhiepiskopa Jovana, saopštila je SPC.
"Sinod
podseća vlasti država potpisnica međunarodnih konvencija za zaštitu
ljudskih i verskih prava, kao i organizacije koje se bave zaštitom
ljudskih prava, da im konvencije daju pravo da reaguju i Vladi
Makedonije upute protest zbog kršenja ljudskih prava", piše u saopštenju
izdatom posle današnje sednice sinoda.
Sinod je istakao da te konvencije "obavezuju" države potpisnice da
"protiv prekršioca podnesu tužbu Evropskom sudu za ljudska prava i
preduzmu druge mere koje proističu iz konvencija i međunarodnog prava".
U
saopštenju SPC navedeno je da su ti dokumenti Evropska konvencija o
zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, Međunarodni pakt o građanskim
i političkim slobodama i Deklaracija UN o uklanjanju svih oblika
netolerancije i diskriminacije zasnovanih na religiji.
Arhiepiskop Jovan, egzarh srpskog patrijarha u Makedoniji, od 27. jula
izdržava kaznu od dve i po godine u skopskom zatvoru Idrizovo, na koju
je osuđen zbog raspirivanja mržnje na verskoj i nacionalnoj osnovi.
Sinod je naveo da je na današnjoj sednici "sa velikom pažnjom i
zabrinutošću razmatrao i kampanju koja se vodi protiv SPC u Crnoj Gori,
a u kojoj je kao novi povod iskorisćeno postavljanje hrama Svete Trojice
na planini Rumiji", kod Bara.
U
saopštenju se dodaje da je Sinod ocenio kako je podizanje crkve na
Rumiji crnogorska vlast, zarad ličnih i političkih interesa, "iskoristila
za besmislenu politizaciju, čiji su očigledni rezultat deobe".
Sinod je pružio punu podršku mitropolitu crnogorsko-primorskom SPC
Amfilohiju "i vernicima sve tri veroispovesti koji su dočekali
ispunjenje zaveta da sa vrha Rumije Gospodu upućuju molitve".
SPC
je 21. juna postavila crkvu metalne konstrukcije na planinu Rumiju, kod
Bara, a crnogorsko ministarstvo za uređenje prostora naložilo je da
crkva bude uklonjena.
CRNA GORA O “OLUJI”
Opozicione
stranke za odštetu od Hrvatske za "Oluju"
Nekoliko crnogorskih opozicionih stranaka zatražilo je od Saveta
ministara državne zajednice da uputi zahtev Hrvatskoj za nadoknadu ratne
štete koju su pretrpeli Srbi tokom vojne akcije "Oluja" 1995. godine.
Potpredsednik Srpske narodne stranke (SNS) Goran Danilović uputio je sa
konferencije za novinare zahtev Savetu ministara da "u zvaničnoj
korespodenciji s Hrvatskom" zatraži odštetu za akciju "Oluja", kada je
iz Hrvatske izbeglo više od 200.000 Srba.
Danilović je najavio i da će njegova stranka u Skupštini Crne Gore
predložiti zakon na osnovu kojeg bi izbeglice iz Hrvatske dobile
crnogorsko državljanstvo.
On
je optužio vlasti u Crnoj Gori da nisu "izrazile sažaljenje prema
izbeglicama", ocenjujući da je "Oluja" bila etničko čišćenje.
Isto
je ocenila i Demokratska srpska stranka (DSS), navodeći da je "'Oluja'
klasičan primer etničkog čišćenja u kojem nesumnjivo ima elemenata
genocida, zločina protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja rata".
Potpredsednik DSS Simonida Kordić podsetila je da je zbog toga Haški
tribunal podigao optužnice protiv tri hrvatska generala.
Ona
je pozvala crnogorske zvaničnike da se oglase povodom godišnjice "Oluje".
"Očekujemo
da na desetogodišnjicu tog zločina čujemo i stav predsednika SCG
Svetozara Marovića, predsednika Crne Gore Filipa Vujanovića i drugih i
očekujemo da i ovog puta budu podjednako jasni i rečiti kao što su bili
kada su obećavali plaćanje ratne štete Hrvatskoj", navela je Kordićeva u
pisanoj izjavi.
Narodna stranka (NS) kritikovala je hrvatske zvaničnike zbog toga što
veličaju akciju "Oluja", navodeći da je ta akcija bila nastavak zločina
nad Srbima u Jasenovcu tokom Drugog svetskog rata.
Portparol NS Budimir Dubak naveo je u saopštenju da crnogorska vlast
zato "predstavlja sramotu", jer je dogovorila ratnu odštetu Hrvatskoj za
"egzodus jedne životinjske farme".
MINISTARSTVO spoljnih poslova SCG
Protest zbog
švajcarske podrške nezavisnosti Kosova
Ministarstvo spoljnih poslova SCG uputilo je protest otpravniku poslova
ambasade Švajcarske zbog izjave ministra spoljnih poslova te zemlje
Mišel Kalmi Rej da Kosovo treba da dobije nezavisnost pod jakim
međunarodnim nadzorom.
Povodom izjave švajcarskog ministra u Prištini da je povratak Kosova
"pod vlast Srbije ne samo nepoželjan, već i nerealan", Ministarstvo
spoljnih poslova SCG je saopštilo da je ta izjava "protivna rezoluciji
1244 Ujedinjenih nacija i prejudicira budući status pokrajine".
Generalni sekretar UN Kofi Anan imenovao je Kaj Ejdea za specijalnog
izaslanika za procenjivanje ostvarivanja standarda na Kosovu od čijeg će
izveštaja zavisiti hoće li uskoro biti pokrenuti pregovori o statusu
Kosova.
BRISEL
EU zabrinuta
zbog nesprovođenja standarda na Kosovu
U
Evropskoj uniji vlada velika zabrinutost zbog nesprovođenja standarda na
Kosovu, a posebno kad je reč o povratku izbeglih Srba i decentralizacija.
Evropski diplomatski izvori su preneli da je takva zabrinutost vidno
uočljiva posle nedavnog razgovora specijalnog međunarodnog izaslanika za
procenu sprovođenja standarda u pokrajini Kaja Ejdea i Kontakt grupe,
Njihov zaključak je da se standardi ne samo ne sprovode, već i da u
vođstvu i vlastima kosovskih Albanaca nema političke volje da se to
ostvari.
Prema ovim izvorima, zvaničnici u EU smatraju da bi pritisak, pre svega
Amerike, ipak mogao uticati na to da pregovori o statusu Kosova počnu
već na jesen.
U EU
upozoravaju na sumornu viziju razvoja u pokrajini, ne samo kada je reč o
masovnijem i bezbednom povratku Srba i decentralizaciji kao garantu tog
nužnog procesa, već i opštem stanju institucija vlasti, ekonomije,
promene u stavovima i ponašanju albanske većine prema vladavini prava,
uvođenju evropskih standarda i ukupnom životu u pokrajini.
Na
temelju zaključaka o izvestaju i razgovorima Kaja Ejdea sa Kontakt
grupom u Londonu, koji su stigli u EU u Brisel, ocena je da je situacija
još gora nego pre godinu dana. Pretnje nasiljem nekih albanskih krugova
izazivaju priličnu uzrujanost međunarodnih činilaca.
Zbog
toga je usledilo i pismo, poruka političke direkcije ministarstva
inostranih poslova Velike Britanije, predsedavajućeg EU, kosovskom
premijeru Bajramu Kosumiju, u kojem se naglašava zabrinutost i traži
hitno angažovanje u sprovođenju demokratskih standarda.
Dosadašnje analize se svode na to da, ako bi bio poštovan dosadašnji
stav međunarodne zajednice da se mora ostvariti opipljiv napredak u
bitnim standardima, da bi se mogla pokrenuti rasprava o budućem statusu
pokrajine (mada na pokretanju pregovora više od drugih vidno instiraju
Amerikanci), onda to ne bi bilo moguće, obzirom na postojeće stanje u
pokrajini.
Drugim rečima, razgovori o statusu bi morali biti odloženi sve dok se
prilike u pokrajini vidno ne poboljšaju.
Sam
Kaj Ejde je predstavnicima Kontakt grupe stavio do znanja da je
jednostavno nemoguće da se do početka jeseni učini bilo kakav pomak u
sprovođenju standarda.
Norveški ambasador u NATO, koji je na traženje generalnog sekretara UN
Kofija Anana pre godinu dana, a posle martovskog nasilja albanskih
ekstremista nad Srbima, sačinio izveštaj u kojem je oštro kritikovao
delovanje UNMIK-a, stavio je do znanja da će i ovaj put izveštaj o
standardima sačiniti potpuno nezavisno od misije UN na Kosovu.
Iz
izlaganja Kaj Ejdea, ovih dana u Londonu, a to je i zaključak mnogih
članica Kontakt grupe, proističe da je stanje na Kosovu u mnogome "ulepšano"
i bez osnova prikazano kao "donekle bolje" u ovogodišnjem majskom
izveštaju šefa UNMIK-a, Sorena Jesena-Petersena Savetu bezbednosti UN.
Taj
izveštaj šefa UNMIK-a, kako je zaključeno, veoma odudara od pravog
stanja stvari, a tumači se pre svega željom da se "opravda" i od kritike
zaštiti delovanje UN na Kosovu, prenose diplomatski izvori u Briselu.
Ocene Ejdea i uglavnom svih članica Kontakt grupe su da nikakav napredak
nije vidljiv u bilo kojem od ključnih standarda - povratku izbeglica,
slobodi kretanja, povraćaju imovine Srba, bezbednosti I decentralizaciji.
Sa
time se podudara i mišljenje da nikakva politička volja ne postoji kod
albanskog političkog vođstva i političkih stranaka i struktura da se
istinski nešto učini u sprovođenju standarda, a posebno kad je reč o
povratku izbeglih Srba i nealbanaca i stvaranju uslova za taj povratak.
Rukovodstvo prelazne vlasti u Pristini u tome je samo na rečima, dok sa
druge strane suštinski i činjenički ne sarađuje sa UNMIK-om i drugim
međunarodnim činiocima uključujući i EU.
Politička rukovodstva i stranke kosovskih Albanaca smatraju da je
nezavisnost Kosova već dobijena i ponašaju se kao da je Kosovo već
nezavisno i zato misle da je "priča o standardima" samo formalno pokriće
za SAD i još neke svetske faktore da bi se pokrenula neminovna rasprava
o konačnom statusu Kosova.
Zato
albanske stranke i političke strukture već uveliko vode međusobnu
bespoštednu, a delom i nasilnu, bitku za buduću podelu u strukturama
vlasti u tom budućem nezavisnom Kosovu. Zato ih i ne zanima neka
ozbiljnija saradnja s UNMIK-om, koji je i dosad, ionako bio veoma
popustljiv prema ponašanju albanskih političkih struktura.
Evropske diplomate primećuju da je EU, koja bi trebalo da posle željenog
pronalaženja rešenja za budući status Kosova preuzme vodeću ulogu u
pokrajini, sada zato veoma zabrinuta, jer je i sadašnja situacija
krajnje zabrinjavajuća i ne vidi se izlaz iz potpunog zastoja u
sprovođenju standarda.
Uprkos utrošenim "blizu četrdeset milijardi dolara zapadne pomoći Kosovu,
ako se uračuna i vojno angažovanje NATO i finansijska podrška EU i
drugih međunarodnih činilaca", rezultati su kao i sadašnje stanje -
obeshrabrujući.
U
Briselu su ubeđeni da ništa dobro za budućnost pokrajine ne može doneti
činjenica da su organizovani kriminal i ostale paralelne strukture te
koje istinski imaju ključni upliv na sva zbivavanja u pokrajini.
EU
raspolaže podacima da putevi organizovanog kriminala, posebno šverca
droge, prolaze i preko Kosova. Takođe se smatra da postoji potencijalna
opasnost za širenje islamskog terorizama preko teritorije Kosova.
