Broj
1015, 12.avgust 2005
Prilozi
za biografiju novog generalnog guvernera
Mišel Žan može
da služi kao uzor
Saopštavajući ime novog generalnog guvernera, premijer Pol Martin je
istakao da je izabrana osoba koja je oličenje onoga ko smo i šta želimo
da budemo.
Izbor
Mišel Žan, rođene na Haitiju, takođe potencira značaj imigranata, ali i
žena u sadašnjem društvu. Ova veoma uspešna, elegantna, kulturna,
obrazovana žena koja govori pet jezika, majka je usvojene devojčice, i
sve u svemu, osoba koja može i treba da služi kao uzor.
Mišel Žan je u Kanadu došla iz Port-o-Prensa kao jedanaestogodišnja
devojčica, bežeći sa svojom porodicom od diktatorskog režima papa Doka
Duvalijea, 1968. godine. Nastanili su se u Montrealu, gde se školovala i
studirala na tamošnjem univerzitetu. Studije italijanske književnosti
nastavila je u Firenci, Milanu i Peruđi. Pored francuskog i engleskog
jezika, tečno se služi još i italijanskim, španskim i kreolskim.
Svoju novinarsku karijeru najvećim delom je ostvarila na francuskom
jeziku, tako da je poznatija među frankofonskim žiteljima. Bavila se do-kumentarnim
i informativnim programima na CBC-u i dobila više nagrada za svoj rad.
Pre deset godina dobila je nagradu Amnesti Internešenela za seriju o
ženama.
Udata je za filmskog stvaraoca Žana-Danijela Lafonda. Sa njim je snimila
tri dokumentarca u nezavisnoj produkciji. Njihov film o Haitiju
proglašen je 1996. godine za najbolji politički dokumentarni film na Hot
Doks festivalu u Torontu.
Upućeni procenjuju da nije sasvim slučajno što će baš žiteljka Kvebeka
naslediti Edrijen Klarkson. Naglašavaju da Martin i liberali šalju veoma
jasnu poruku provinciji da su oni ti koji se zalažu za interese ovog
dela Kanade koji kroz svoje stranke jasno iskazuje želju za
suverenitetom.
Gospođa Žan kaže da su ciljevi nje kao generalnog guvernera relativno
skromni. Ona je svesna činjenice da će imati pre svega ceremonijalnu
ulogu ali, ipak, želi da se približi običnim ljudima i naročito da
angažuje mlade. Rekla je da veruje u instituciju krune, koja je
najstarija u našoj istoriji i pripada svima nama, i da će je sa ponosom
predstavljati.
Dvojica vodećih opozicionih lidera Stiven Harper i Xek Lejton izrazili
su zadovoljstvo izborom Mišel Žan za novog generalnog guvernera. Lider
Bloka Kvebekva Žil Disep je, pak, rekao da je razočaran što je tako
značajna ličnost iz Kvebeka prihvatila funkciju koja je strogo počasna i
potpada pod instituciju koja nije demokratska.
Za ljubitelje sitnih detalja: Mišel Žan je bila jedina osoba na
Martinovoj listi. Ona je svoj pristanak uslovila mogućnošću da često
posećuje svoju ostarelu majku i postojanjem dobre državne škole u
blizini Rido Hola za ćerku Mari-Idn. Kako je istakla, ne želi da zbog
ove funkcije njena ćerka izgubi kontakt sa stvarnošću.
Gospođa Žan će biti prvi generalni guverner crne boje kože, jedan od
najmlađih i tek treća žena na ovoj funkciji.
Na dužnost će stupiti 27. septembra.
Ispitivanja javnog mnjenja govore da je premijer Martin napravio dobar
izbor kada je predložio gospođu Žan za generalnog guvernera. Agencija
Desima Riserč saopštava da je četiri petine građana koji su izneli svoje
mišljenje, izrazilo zadovoljstvo izborom.
Žene prednjače u tome, mada ni muškarci nisu nezadovoljni.
Po provincijama, gospođa Žan je dobila ubedljivo najveću podršku u svom
Kvebeku - skoro 90 odsto ispitanih je pozdravilo njen izbor.
Treba reći i da jedna četvrtina ispitanika nije želela da kaže šta misli
o novom generalnom guverneru.
PoČeo
skup premijera provincija
Tražiti se
bolja obrazovna politika
KU sredu je u Banfu počeo redovni godišnji skup premijera provincija i
teritorija. Za raliku od ranijih sastanaka, ovaj težište zahteva prema
federalnoj vladi stavlja na kreiranje bolje obrazovne politike za
stvaranje bolje obučene radne snage. Po rečima ontarijskog premijera
Daltona MkGvintija, sve provincije su se saglasile da je investiranje u
ljudski potencijal ključna komponenta za jaku privredu.
I ostali su se saglasili da se ulaganje u obrazovanje isplati na
dugoročnom planu. Kvebek želi konsenzus premijera o četiri milijarde
dolara godišnje za transferno plaćanje. Premijer Žan Šarest je rekao da
federalna vlada treba za obrazovanje da izdvoji onoliko koliko je dala
za zdravstvo. On kaže da bi finansiranje trebalo vratiti na nivo iz
1995. godine, kada je Pol Martin kao ministar finansija odlučio da se
drastično smanje sredstva za obrazovanje.
Premijer Saskačuana Kalvert je rekao da bi pre bilo kakvog traženja
trebalo sačiniti analizu i dobru procenu, po istom postupku kao za
zdravstvo.
Premijer Manitobe Geri Doer je istakao da je obrazovanje provincijska
nadležnost. On je rekao da je Manitoba uvećala izdvajanja za 25 odsto,
ali veruje da će moći da uključi i druge izvore, poput direktno
zainteresovanog privatnog sektora, tržišta rada i federalne vlade u
stvaranju nacionalne strategije za obrazovanje i obuku.
Temu ovogodišnjeg premijerskog skupa podržava i Kanadska federacija
studenata. Oni insistiraju da treba izvršiti pritisak na federalnu vladu
da stvori transfer plaćanja za dalje obrazovanje, koji bi imao i
zakonsku podlogu sličnu onoj za zdravstvo. Ukoliko se to ne uradi, mladi
ljudi iz siromašnijih porodica neće imati iste šanse za obrazovanje kao
oni iz dobrostojećih, tvrde studenti.
Nasilje u Torontu tema razgovora
Godišnji skup lidera provincija i teritorija bio je i prilika da se
premijeri upoznaju sa novim američkim ambasadorom u Kanadi, Dejvidom
Vilkinsom.
Kako se naglašava, to je bio neuobičajen diplomatski potez.
Susret je iskorišćen da se preko ambasadora Vilkinsa zatraži od američke
vlade da spreči protok oružja u Kanadu. Veruje se da je činjenica da se
oružje, koje dolazi iz SAD-a, može veoma lako nabaviti uticala na porast
oružanog nasilja. Samo u Torontu je poslednjih nedelja bilo dvadeset
pucnjava u kojima je sedam osoba poginulo. Među povređenima nalazi se i
jedan četvorogodišnji dečak.
Pored ostalog, sa ambasadorom je razmatrano i pitanje uvođenja
produženog letnjeg računanja vremena.
Eliminisati siromaštvo među starosedeocima
Pred nego što su otišli u Banf, premijeri su se sastali sa liderima
starosedelaca i tom prilikom se se saglasili da podrže desetogodišnji
plan koji ima za cilj eliminisanje siromaštva među starosedeocima i
ispravljanje istorijskih nepravdi. U delegaciji starosedelaca bili su
predstavnici Inuita, Metisa, Indijanaca koji žive u rezervatima i onih
koji žive u rezervatima, kao i predstavnica žena.
Ovaj plan su predstavnici starosedelaca predali federalnoj vladi u junu.
Njime je predviđeno rešavanje pitanja i oblasti zdravstvene zaštite,
stanovanja, ekonomskog ravoja i ostvarivanje novih odnosa imeđu
starosedelaca i raličitih vladinih nivoa.
Posle sastanka, premijer Britanske Kolumbije Gordon Kembel je izjavio da
treba da se stidimo jaza koji postoji između starosedelaca i ostalih
građana i skrenuo je pažnju da se to neće moći promeniti preko noći.
Kembel će učestvovati u dogovaranju dnevnog reda jesenjeg premijerskog
sastanka koji će se više baviti starosedeocima.
Fil Fontejn, nacionalni poglavica Skupštine prvih naroda, izrazio je
zadovoljstvo postignutim dogovorom. On je istakao da je to dobar početak
i da samo treba insistirati na ispunjavanju dogovorenog.
Kako stoji u nedavno objavljenom izveštaju Ujedinjenih nacija, po
uslovima za život kanadske starosedelačke zajednice se nalaze na 63.
mestu, dok se Kanada nalazi na trećem mestu.
U
okviru programa za zaŠtitu putnika
Lista
nepoželjnih putnika u aviosaobraćaju
Ministar saobraćaja Žan Lapijer je nedavno rekao da federalna vlada, u
okviru programa za prevenciju terorističkih napada, pravi svoju listu
osoba koje predstavljaju direktnu opasnost po bezbednost putnika u
avionskom saobraćaju. Osobe sa liste neće moći da putuju avionom.
Program, koja će ići pod nazivom Zaštita putnika, počeće da se
primenjuje od iduće godine.
Ministar Lapijer je rekao da će lista nepoželjnih biti sastavljena uz
pomoć podataka koje dostavljaju aviokompanije, CSIS, RCMP i sve agencije
sa kojima sarađuje Ministarstvo i, što je veoma važno, redovno će se
ažurirati. Nisu dati nikakvi detalji o kriterijumima koji će biti
primenjivani pri selekciji, ali je napomenuto da novi program neće
kršiti prava građana zagarantovana Poveljom ili Ustavom.
Amerika je uvela ovakvu listu posle terorističkih napada na Njujork i
Vašington. Njihove vlasti takođe traže da kanadske aviokompanije daju
liste putnika za sve letove iznad američkog vazdušnog prostora, te će
ovo biti korak ka ispunjavanju tog zahteva. Ipak, ministar je ponovio da
nikako ne odobrava američki zahtev da se proveravaju putnici na domaćim
linijama, odnosno da se njihova imena dostavljaju SAD-u i da oni imaju
mogućnost da im zabrane putovanje.
Ministar Lapijer je istakao da se, radi podizanja nivoa bezbednosti u
svim vidovima prevoza putnika, planira sastanak sa ključnim ličnostima
zaduženim za saobraćaj. On veruje da će se iznaći načini da se obezbedi
veća sigurnost putnika u podzemnoj železnici i ostalim vidovima javnog
prevoza. Po njegovim rečima, federalna vlada će se veoma uskoro
pozabaviti iznalaženja posebnih sredstava za finansiranje instaliranja
video nadzora kao vida borbe protiv terorista.
Komesar za privatnost Xenifer Stodard je rekla da bi stvaranje liste
nepoželjnih putnika moglo da ugrozi prava putnika, pre svega na
privatnost i slobodu kretanja. Ona je dodala da njena služba nije
uključena u pravljenje novih programa, ali da će ona insistirati da se
obavezno ispoštuju sve mere zaštite privatnosti i diskrecije, uključjući
i pravo da se vidi i traži ispravka.
I
pored Špekulacija opozicije
Martin ne
planira raspisivanje izbora ove jeseni
Premijer Pol
Martin je rekao da ne planira raspisivanje izbore na jesen, iako
opozicija možda misli drugačije. On je ponovio da će trenutak za to doći
trideset dana po objavljivanju završnog izveštaja sudije Džona
Gomerija o sponzorskom skandalu.
Ukoliko se dogodi
da do izbora dođe ranije, biće to zbog opozicije.
Premijer Martin
je, odgovarajući na pitanje da li će ove jeseni biti predstavljen novi
budžet, istakao da o tome odlučuje ministar finansija Gudejl.
Ovaj, pak, u
jednoj ranijoj izjavi nije želeo da potpuno odbaci mogućnost da budžet
bude ranije spreman, ali se veruje da bi to bilo u svrhu predizborne
kampanje.
Šumski
poŽarI
Ontario traži
pomoć vatrogasaca
Zbog sve većeg broja šumskih požara u provinciji, čak dvostruko više
nego prosečno, Ontario je zatražio od ostalih provincija da pošalju
vatrogasce koji bi pomagali u njihovom gašenju. U provinciji ima oko
1.300 vatrogasaca, kao ispomoć je iz Severozapadnih teritorija, Jukona i
zapadnih provincija došlo još 207, međutim, ispostavilo se da se oni ne
mogu izboriti sa vatrenom stihijom, trenutno na oko 150 lokacija u
provinciji. Veruje se da bi mnogo značilo ukoliko bi ovde bilo bar još
dve stotine vatrogasaca.
Kao mera zaštite od požara, u provinciji je od sredine jula bilo
zabranjeno paljenje vatre u kampovima. Prošlog petka je skinuta ta
zabrana, pošto ove godine ljudski faktor nije glavni uzrok izazivanja
požara. Njih ove godine izaziva nevreme. Nedavno je za samo pet dana u
provinciji zabeleženo neverovatnih 150 hiljada udara groma.
posle
nesreĆe na aerodromu Pirson
Počelo uklanjanje ostataka Er Fransovog aviona
Tačno nedelju dana posle nesreće, sa aerodroma Pirson počelo je
uklanjanje ostataka Er Fransovog aviona koji je izleteo sa piste i
izgoreo početkom ovog meseca. Tom prilikom pravim čudom, niko od putnika
i članova posade nije zadobio ozbiljnije povrede.
Istražna komisija započela je svoj rad na otkrivanju uzroka nesreće
aviona. Iako je još uvek prerano donositi bilo kakve zaključke, sve
češće se čuje da je oluja koja je u to vreme besnela, najverovatnije
dovela do problema i nesreće pri sletanju. Pominje se da je na pisti
bilo jakih udara bočnog vetra baš u vreme prizemljivanja erbasa.
Komisija je na osnovu podataka iz crne kutije već ustanovila da nije
bilo nikakvih problema sa sistemom za kočenje koji počinje da deluje
kada avion dodirne tlo, a nema naznaka ni da je pilot načinio neku
grešku. Takođe, ustanovljeno je da je erbas sleteo mnogo dalje nego što
je trebalo po olujnom vremenu.
Iako među putnicima nema ozbiljnije povređenih, veliki broj njih se žali
na psihičke probleme koje ima posle ove nesreće. Zato su podignute dve
parnice, jedna protiv aviokompanije Er Frans, zvaničnika aerodromske
službe u oblasti Toronto i Nav Kanada, u kojoj se traži 75 miliona
dolara na ime odštete za pretpljeni strah i preživljene traume, dok je
druga proširena još sa pilotima i erbasom kao krivcima. Vrednost druge
parnice je 150 miliona dolara. Pošto može samo jedna da uđe u proces,
ostaje na advokatima da se dogovore koja ima veće izglede da pobedi.
Kompanija je nekim putnicima već dala između hiljadu i 3.700 dolara.
Zbog nezadovoljstva izazvanog iznosom ove prve pomoći, kompanija je
izdala saopštenje u kojem se kaže da je to dato za pokrivanje prvih
najnužnijih troškova za lečenje, psihoterapiju, smeštaj i ostalo, i da
neće uticati na dalja poravnanja sa kompanijom.
Saznaje se i da Ministarstvo za saobraćaj planira da, kao prevenciju
sličnih nesreća, uvede obavezu da svi aerodromi moraju da imaju polje
sigurnosti na kraju poletno-sletne piste.
Veliki
propust na tri aerodroma
Kontrole nisu
otkrile eksplozivni materijal
Nadležna carinska služba ispituje navode Daga Morisona iz Betanija,
Ontario, da kontrole na tri aerodroma nisu uspele da otkriju 170 grama
eksplozivnog materijala koji se slučajno nalazio u njegovom prtljagu.
Morison priznaje da je napravio veliku grešku, ali kaže da uopšte nije
bio ni svestan da je eksplozivni materijal bio u njegovom prtljagu, kada
je pre par nedelja leteo iz Kolomba za Vankuver. On je bez problema
prošao kontrolu na aerodromima u Kolombu, Hong Kongu i Vankuveru i
otkrio da ima TNT u koferu tek kad je stigao u Betani.
Morison je direktor Kanadskog društva za obuku pasa za otkrivanje mina,
a TNT se koristi pri obuci. On je proveo tri meseca u Šri Lanki, gde je
učestvovao u stvaranju tamošnjeg centra za obuku. Eksploziv je bio
spakovan u male plastične kese, koje su zajedno sa ostalim materijalom
bile u njegovom koferu.
Pola Šor, iz Agencije za pograničnu kontrolu, ističe da su veoma
zabrinuti, jer je ovo propust koji nikako nije smeo da se dogodi.
Portparol carinske kontrole Hjuget Šuldis kaže da se kontrola obavlja uz
pomoć rentgena, specijalno obučanih pasa i provere prtljaga po sistemu
slučajnog uzorka.
TNT je opasan eksploziv, ali stručnjaci kažu da mu je potreban detonator
da bi se aktivirao. Oni tvrde da nije postojala opasnost od bilo kakvog
incidenta u avionima.
Usled
velikih vruĆina
Rekordna
potrošnja struje
Ontarijski elektroenergetski sistem je u junu i julu bio opterećen do
rekordnih granica. Teri Jang, portparol Nezavisnog operativnog sistema,
kaže da su zbog rekordno visokih temperatura u oba ova meseca građani
morali stalno da se rashlađuju, što je rezultiralo rekordnom potrošnjom
struje.
Ovog leta su bila čak 53 dana sa potrošnjom preko 25 hiljada megavati na
sat. Trinaesti dan jula je po tome apsolutni rekorder, sa 26.160
megavati.
Na građane se više puta apelovalo da štede struju, koja je morala da se
uvozi iz SAD-a. Teoretski, provincija je u stanju da proizvede više od
potrebne količine struje, čak do 30 hiljada megavati, ali u praksi je to
drugači-je. Zbog remonta pojedinih postojenja i ostalih tehničkih
razloga, proizvodnja se ug-lavnom kreće oko 22 hiljade megavati, pa je
jasno da se potrošnja može podmiriti samo uvozom struje.
Potrebno je učiniti nešto na obezbeđivanju dovoljnih količina struje,
posebno za Toronto, gde je ta potreba najizraženija.
TOronTO
Porast nasilja
u Torontu
U Torontu se
dešava nešto što iznenađuje i plaši njegove žitelje. U poslednjih
nekoliko nedelja je u pucnjavama pogođeno dvadeset osoba, a među njima
je i jedan četvorogodišnji dečak. Sedam osoba je poginulo.
Policijski podaci
govore da ovoliko pucnjave nije bilo čitave prošle godine. Šef gradske
policije Bler ovo povezuje sa sukobom između različitih razbojničkih
grupa, ali dovodi u vezu i sa činjenicom da se nelegalno oružje može
nabaviti veoma lako i brzo. Po nekim izvorima, čak, za petnaest minuta.
Oružje stiže uglavnom iz SAD-a, mada upućeni kažu da se ne može sva
krivica svaliti na komšije.
Ovih dana mnogi zvaničnici, ali i obični građani, pokušavaju da iznađu
neku predlog koji bi pomogao da se stane na put sve učestalijem oružanom
nasilju na ulicama najvećeg kanadskog grada.
Pored većeg
angažovanja i zapošljavanja, pre svega mladih ljudi, kao jedan od
predloga pominje se i uvođenje ograničavanja kretanja do 11 sati uveče
za omladinu.
Upozorenje
policije
Siledžija noću
napada žene
Policija upozorava žene u Misisagi da budu oprezne, jer se pojavio
siledžija. Zabeleženo da je do sada dva puta napao, prvi put 20. jula, a
drugi put 5. avgusta.
Nasilnik je naoružan, starosti između 18 i 25 godina, tamnijeg tena,
kratke crne ili smeđe kose i mršav.
Oba napada dogodila su se u kasnim noćnim satima, u pustim ulicama, u
oblasti bulevara Vinston Čerčil i ulice Betlford.
Veruje se da će se ponoviti nasrtaji na usamljene žene, tako da policija
upozorava žene da ne idu noću same a, ako se to ipak desi, da ostanu
oprezne i budno motre ima li koga u okolini. Policija je, za svaki
slučaj, pojačala patrole u ovom kraju i traže pomoć kako bi na-silnik
bio uhvaćen.
Informacije treba proslediti na telefon:
(905) 453-2121, lokal 3460.
