Broj
1015, 12.avgust 2005
BEOGRAD
Gradski sekretarijat za kulturu za pomoć filmu 40 miliona
Sekretarijat za kulturu Beograda podržaće najmanje 17 filmskih projekata
s 35 miliona dinara, a "Kandže" Marka Đilasa i "Asfalt" Dejana Nikolaja
Kraljačića sa po 1,5 milion dinara, saopštio je gradonačelnik Nenad
Bogdanović.
Gradska Komisija za izbor filmskih projekata u oblasti dugometražnog,
igranog, dokumentarnog, animiranog i eksperimentalnog filma do sada je
od 126 projekata, koliko je prispelo na konkurs, odlučila da podrži 17,
a za podršku filmu ukupno je namenjeno 40 miliona dinara.
"Kvalitetom su se izdvojili, pre svega, filmski projekti 'Kandže' Marka
Đilasa u produkciji 'Kombajn filma' i 'Asfalt' Dejana Nikolaja
Kraljačića kojima je odobrena pomoć od po 1,5 miliona dinara", navodi se
u materijalu podeljenom novinarima na konferenciji Bogdanovića.
"Ovo je prvi put, posle ko zna koliko godina, da grad pomaže razvoj
filmske umetnosti. Sad više nema segmenta u kulturi Beograda kojem nismo
pomogli", ocenio je gradonačelnik tim povodom.
LESKOVAC-STRIP
Počela Balkanska smotra mladih strip crtača u Leskovcu
LESKOVAC, 6. avgusta 2005. (Beta) - U Kulturnom centru u Leskovcu noćas
je otvorena izložba stripa, čime je počela trodnevna Balkanska smotra
mladih strip crtača.
Pored strip crtača iz Srbije, radove na ovoj, sedmoj smotri, izložili i
autori iz Makedonije, Republike Srpske, Crne Gore, Hrvatske, Slovenije i
Češke.
Među stotinak autora su i stripovi Vlade Vesovića, Dragana Kostića i
Nebojše Pejića iz Beograda, zatim, Nebojše Bačića iz Novog Sada,
Aleksandra Sotirovskog iz Skoplja i Borisa Lazića iz Banjuluke.
HAVANA
Umro Ibraim
Ferer pevač Buena Vista Sošal Klaba
Kubanski pevač Ibraim Ferer (Ibrahim Ferrer), na slici, član grupe
"Buena Vista Sošal Klab" (Buena Vista Social Club), umro je u subotu u
Havani, u 79. godini, saopštio je njegov menadžer, a prenose svetske
agencije.
Muzičar
čiji će lik ostati upamćen po "večitom" kačketu i sedim brkovima, umro
je po povratku s evropske turneje, od višestrukog otkazivanja organa.
"Prebačen je u bolnicu po povratku a stanje mu se pogoršalo. Umro je od
višestrukog otkazivanja organa", naveo je njegov menadžer Danijel
Florestan (Daniel).
Pevač koji je svetsku slavu stekao tek posle penzionisanja, zahvaljujući
albumu i filmu pod nazivom "Buena Vista Social Club", u mladosti je bio
čistač cipela na ulicama Havane.
Film nemačkog režisera Vima Vendersa (Wim Wenders) iz 1999, snimljen dve
godine posle objavljivanja albuma koji je grupa snimila s američkim
gitaristom Rajom Kuderom (Ry Cooder), proslavio je Ferera i njegove
kompanjone.
Grupu, koja je 1997. za album "Buena Vista Socila Club" dobila američku
muzičku nagradu Gremi, su još činili Kompaj Segundo (Compay), koji je
umro jula 2003, Ruben Gonzales
(Gonsales),
koji je umro decembra 2003, Elijades Očoa (Eliades Ochoa)
i Omara Portuondo.
Ferer je ovacijama dočekivan u Karnegi Holu u Njujorku, Rojal Albert
Holu u Londonu, i dvoranama u Parizu, Sidneju i Tokiju.
Uprkos iznenadnoj slavi stečenoj u poznim godinama, pevač koga su
nazivali kubanskim Net King Kolom (Nat Cole), ostao je skroman i
stidljiv.
Rođen 20. februara 1927. u San Luisu, u blizini Santjaga, Ibrahim Ferer
je sa 12 godina ostao siroče, što ga je primoralo da se sam izdržava
radeći kao prodavac novina, slatkiša, kao berač kafe, nosač vreća
šećera, a radio je i na brodogradilištima.
Paralelno sa tim pevao je po lokalnim kafanama gde ga je zapazio slavni
prkestar "Čepin-Čoven" (Chepin-Choven).
Njegova pesma "El Platanar de Bartolo", sa tom grupom, doživela je
lokalni uspeh, ali nije njemu pripisana.
Kasnije se pridružio orkestru "Ritmo Orijental" (Oriental), ali kako je
stalno bio u drugom planu, ogorčen, 1991. je sve napustio.
Posle ogromnom uspeha Vendersovog filma, Ferer je snimio dva solo albuma:
"Buena Vista Social Club presents Ibrahim Ferrer" i "Buenos Hermanos".
LONDON
Rušdi i MakJuan među konkurentima za Bukerovu nagradu
Autori Salman Rušdi (Rushdie), Zejdi Smit (Zadie Smith) i Ijan MakJuan
(Ian McEwan) uvršteni su, uz još 14 pisaca, u listu kandidata za nagradu
Men Buker (Man Booker), jedno od najprestižnijih svetskih priznanja u
oblasti beletristike.
Od
autora koji su se našli na listi, 8. septembra će biti izabrani oni koji
će ući u uži izbor za nagradu, a za 10. oktobar je zakazano proglašenje
dobitnika.
Salman
Rušdi, koji je 1981. već osvojio tu nagradu, sada konkuriše s delom
"Klovn Šalimar". Tema knjige je preobražaj jednog mladog muslimana iz
Kašmira u teroristu, pod uticajem ekstremističkog imama.
U
ovogodišnjem širem izboru našlo se četvoro nekadašnjih dobitnika
prestižnog priznanja.
Među njima su, pored Rušdija, Britanac Ijan MakJuan za "Saturday"
(Subota), Britanac japanskog porekla Kazuo Išiguro sa "Never Let Me Go"
(Nikada me nemoj pustiti), i Južnoafrikanac Džej M. Kuci (JM Coetzee) sa
"Slow Man" (Usporeni čovek).
Britanska autorka poreklom sa Jamajke Zejdi Smit (Zadie Smith), koja se
proslavila 2001. delom "Beli zubi", konkuriše sa trećim romanom "On
Beauty" (O lepoti).
Prema oceni žirija, 2005. je "izuzetna godina". "Ovo bi mogla da bude
jedna od najjačih godina otkako je nagrada uspostavljena 1969", piše u
saopštenju predsedavajućeg žirija Džona Saderlanda (John Sutherland).
Među preostalih 12 autora u konkurenciji za Bukerovu nagradu su Džulijan
Barns (Julian Barnes) s ostvarenjem "Arthur & George" (Artur & Džordž) i
Hilari Mantel (Hilary) sa "Beyond Black" (Izvan crnila).
Godišnja Bukerova nagrada, čiji je nagradni fond 50.000 funti (70.000
evra), uspostavljena je 1969. godine, a dobitnici su isključivo pisci
Komonvelta ili Irske Republike.
Prošle godine prestižno priznanje je osvojio roman s eksplicitnom gej
tematikom "Line of Beauty" (Linija lepote) autora Alana Holinghersta (Hollinghurst).
Od
aprila 2002. godine sponzor Bukerove nagrade je "Men Grup" (Man Group).
Ta
grupa će biti sponzor do 2006. godine, a dotle nagrada nosi ime Men
Buker.
RIM
Italijanski
režiser snima novi film o slavnom Argentincu
Italijanski režiser Marko Rizi, sin poznatijeg Dina Rizija, izjavio je
da se dogovorio sa legendom svetskog fudbala Dijegom Armandom Maradonom
o snimanju filma o životu tog slavnog igrača.
Film
će se zvati "Božja ruka" (La Mano di Dio) po Maradoninom golu u
četvrtfinalu Svetskog prvenstva 1986. godine u Meksiku kada je rukom
ugurao loptu u mrežu reprezentacije Engleske.
Rizi je u intervjuu italijanske "Republike" izjavio da trenutno traži
Argentinca koji bi glumio Maradonu.
"Mislim da je Maradona genije i fudbal delim na onaj pre i onaj posle
njega. On je kao Van Gog u slikarstvu i Čarli Parker u muzici", rekao je
Rizi.
Početak snimanja planiran je za oktobar, a prema najavama Rizija u filmu
će biti prikazana i Maradonina borba sa drogom.
Dijego Armando Maradona je sa repreznetcijom Argentine osvojio Svetsko
prvenstvo 1986. godine, a sa Napolijem 1987. i 1990. i jedine titule
prvaka Italije u istoriji sicilijanskog kluba.
Dvostruki laureat filmskog festivala u Kanu Emir Kusturica trenutno
snima još jedan film o Maradoni.
PROKUPLJE
Petar Đorđević dobitnik nagrade za slikarstvo
Petar Đorđević, akademski slikar iz Pirota, dobitnik je ovogodišnje
prestižne nagrade "Boža Ilić" koju dodeljuje opština Prokuplje i Narodni
muzej Toplice.
Nagrada se svake godine tradicionalno dodeljuje najboljim slikarima
Srbije i Crne Gore, a nosi ime najvećeg srpskog slikara iz prokupačkog
kraja Bože Ilića.
Đorđević je prošle godine imao zapaženu izložbu u galeriji Udruženja
likovnih umetnika Srbije (ULUS) u Beogradu, a nagrada će mu biti uručena
na likovnoj koloniji "Boža Ilić" koja počinje 13. avgusta i traje
nedelju dana u Žitnom potoku, rodnom mestu velikana srpskog slikarstva.
U
okviru likovne kolonije, građani Prokuplja biće u prilici da vide i
slikarsku postavku nagrađenog Petra Đorđevića.
TIVAT
Bokeški d mol zatvara pozorišni festival u Tivtu
Mediteranske pozorišne svečanosti u Tivtu zatvorene su sinoć izvođenjem
hit predstave "Bokeški d-mol", koju je prema tekstu Stevana Koprivice
režirao Milan Karadžić, i koja je dobila četiri Sterijine nagrade.
Na
desetodnevnom festivalu, čiji je pun naziv "Mediteranske pozorišne
svečanosti - Purgatorij", izvođene su predstave nekoliko pozorišta iz
Beograda, Splita i Novog Sada.
"Crna Gora je Mediteranska zemlja, što se po kulturnim programima ne bi
moglo reći", rekao je izvršni producent festivala Neven Staničić,
dodajući da je tivatski festival pokušao to da ispravi.
Prema njegovim rečima, planira se da festival postane tradicionalan, i
da uključi pozorišta iz drugih evropskih zemalja, a ne samo iz
okruženja. Od sledeće godine trebalo bi da dobije i takmičarski
karakter.
Festival je imao četiri prateća programa - izložbu pozorišnih kostima,
reviju haljina inspirisanih nošnjama iz područja Mediterana, baletske
predstave i večeri dokumentarnog filma.
Organizator i producent festivala je Tivatski centar za kulturu, a
pokrovitelj opština Tivat.