Broj
1015, 12.avgust 2005
MMF POSTAVIO USLOVE
Rafinerija se
mora prodati…
Međunarodni monetarni fond upuzorio je Vladu Srbije da će odustati od
aranžmana sa Srbijom ukoliko vlada u sledeća dva meseca ne ispuni uslove
koju je postavila ta finansijska institucija, a vlada prihvatila.
Kako
prenosi B92, MMF je u pismu upućenom premijeru Vojislavu Koštunici naveo
da do kraja oktobra moraju da se sprovedu reforme penzionog sistema i da
se započne prodaja dve rafinerije nafte, da ne bi došlo do obustavljanja
trogodišnjeg aranžmana MMF-a i Vlade Srbije.
Poslanici Skupštine Srbije završili su 22. juna načelnu raspravu o
vladinom Predlogu zakona o prestanku važenja Zakona o osnivanju Naftne
industrije Srbije (NIS), a raspravu o amandamnima bi trebali da nastave
22. avgusta.
Tim
zakonom je predviđeno da od 1. oktobra NIS bude transformisan u dva
javna preduzeća i jedno akcionarsko društvo, čemu su se žestoko
usprotivili poslanici opozicije - Srpske radikalne stranke i Demokratske
stranke, kao i stranka vladajuće koalicije - Socijaldemokratska partija
koja ima tri poslanika.
Nacrt zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju povučen je na
insistiranje sindikata iz procedure početkom jula, iako je već bio na
dnevnom redu sednice Vlade Srbije.
Mlađan Dinkić izrazio očekivanje da će se set penzionih zakona naći pred
poslanicima Skupštine Srbije krajem avgusta.
Odnosi u Vladi uslovljavaju dogovor sa MMF-om
Beogradski ekonomista Stojan Stamenković preporučio je Vladi Srbije da
ozbiljno shvati upozorenja Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) zbog
kašnjenja u ispunjavanju dogovorenih obaveza.
"Očigledno
je da zbog nerešenih odnosa u vladajućoj koaliciji i uslovaljavanja
pojedinih stranaka vlada nije u stanju da ispuni preuzete obaveze od
čijeg sprovođena zavise veoma značajne odluke", rekao je Stamenković .
On
je za uslovljavanja koalicionih partnera u sprovođenju dogovora sa
MMF-om najviše optužio Socijaldemokratsku partiju (SDP) koja je, prema
njegovim rečima, bila presudna u obaranju prethodne vlade Srbije.
MMF je uputio pismo premijeru Srbije Vojislavu Koštunici u kojem se
na-vodi da će ta međunarodna finansijska institucija odustati od
aranžmana sa Srbijom ukoliko vlada u sledeća dva meseca ne ispuni
dogovor koji se, pre svega, odnose na privatizaciju NIS-a i reformu
penzionog sistema.
"U
dogovoru sa MMF-om Vlada Srbije je preuzela jasne obaveze i utvrdila
rokove u kojem će one biti sprovedene. Ukoliko se odustane od toga jasne
su i posledice - nema dodatnog otpisa duga Pariskom klubu poverilaca od
oko 700 miliona dolara, a njegova otplata, zajedno sa kamatama, počela
bi odmah", ukazao je Samenković.
Poslanici Skupštine Srbije završili su 22. juna načelnu raspravu o
vladinom Predlogu zakona o prestanku važenja Zakona o osnivanju Naftne
industrije Srbije, a raspravu o amandamnima bi trebalo da nastave 22.
avgusta.
Tim
zakonom je predviđeno da od 1. oktobra NIS bude transformisan u dva
javna preduzeća i jedno akcionarsko društvo, čemu su se žestoko
usprotivili poslanici opozicije - Srpske radikalne stranke i Demokratske
stranke, kao i stranka vladajuće koalicije - Socijaldemokratska partija
koja ima tri poslanika.
Nacrt zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju povučen je na
insistiranje sindikata iz procedure početkom jula, iako je već bio na
dnevnom redu sednice Vlade Srbije
PARTNERSTVO I NATO
Ratko Mladić
uslov...
Američki ambasador u SCG Majkl Polt rekao je da su "vrata
evroatlantskih integracija za SCG otvorena", ali da politički uslov za
pridruživanje Partnerstvu za mir i NATO-u ostaje izručenje haškog
optuženika Ratka Mladića.
"Nas
(SAD) ne interesuje da neko dokaže da Ratko Mladić nije u Srbiji i da on
ne može biti priveden pravdi, već nas interesuje da se pokaže kako može
biti priveden pravdi", rekao je Polt u Beogradu na predstavljanju dva
sporazuma koje je SAD ponudila na potpisivanje SCG.
Predstavljajući te dokumente u prostorijama Atlantskog saveta u Beogradu,
Polt je istakao da vlasti državne zajednice treba da odluče da li će
potpisati te sporazume, a kasnije i pristupiti Partnerstvu za mir i
NATO-u.
SAD
su SCG ponudile potpisivanje sporazuma o bezbednosnoj saradnji i
sporazuma o statusu snaga kojim se detaljnije definišu prava američkih
vojnika koji bi, na osnovu prvog sporazuma, boravili u Srbiji i Crnoj
Gori.
AnaliZA za Balkan u Kraljevskom institutu u Londonu
Bez napretka
za Srbe na Kosovu
Analitičar za Balkan u Kraljevskom institutu u Londonu Džonatan Ajl
izjavio je da je negativno reagovanje kosovskih Srba na dorađen plan
kosovske vlade za decentralizaciju očekivano, jer kosovska vlada, nije
načinila napredak koji je prvobitno obećan.
"Navodno
je trebalo da bude predstavljen plan B, poboljšana verzija predloga o
decentralizaciji. U suštini, reč je o maloj promeni u odnosu na
originalni plan i neizlaženju u susret zahtevima srpske zajednice, niti
je učinjen pokušaju da se predstavi kako će čitava kosovska vlada
funkcionistati posle 2006. godine, kada dođe do izbora. Mislim da je
bilo sasvim očigledno da će odgovor Srba na Kosovu na plan biti njegovo
odbijanje", rekao je Ajl londonskom Radiju Bi-Bi-Si Govoreći o
kriterijumima za početak rasprave o konačnom statusu Kosova Ajl je kazao
da je zapadna politika "standardi pre statusa" u poslednjih nekoliko
meseci značajno promenjena, posebno pod američkim uticajem.
"Kao
što je manje više potvrđeno i u Stejt departmentu i od strane američkog
diplomatskog predstavnika u Prištini, Amerikanci žele da reše ovo
pitanje, ne zato što su toliko zainteresovani za Kosovo, već zato što
imaju veće probleme na drugim stranama i ne žele da se stvar razvlači",
naveo je Ajl.
On
međutim dodaje, da nije siguran da se došlo do tačke na kojoj je samo
status Kosova važan, a ne i standardi.
"Što
se tiče Britanaca i Francuza, znam da su za njih standardi izuzetno
važni, mada je tačno da je niz standarda skinut sa prvobitne liste. Ono
što zapadne vlade traže su čvrste garancije da Kosovo neće biti samo
država albanske većine, dovoljne garancije za povratak nasilno
proteranih ljudi i decentralizaciju kojom će se Srbima omogućiti
samouprava", rekao je Ajl.
"Dakle
ja mislim da je još uvek na delu politika 'standardi uz status'",
podvukao je za BBC Džonatan Ajl i izrazio očekivanje da će Kaj Ejde
zaključiti da je na Kosovu načinjen neki napredak, ali da ima još mnogo
toga da se uradi i da će neformalno predviđeni početak pregovora o
statusu za oktobar biti pomeren za neko vreme".
KOSOVSKA MITROVICA
Policija
uhapsila devetoro ljudi zbog nasilja
Kosovska policija saopštila je da je na severu pokrajine uhapsila
devetoro ljudi zbog pokušaja ubistva i napada na pripadnike organa reda.
U
Vučitrnu je policija intervenisala kada je primetila čoveka, naoružanog
puškom, koji je pretio da će da ubije druga dva muškarca, navodi se u
saopštenju UN policije .
Osoba sa puškom je ispalila jedan hitac, ali niko nije povređen.
Muškarac, star 35 godina, je razoružan i uhapšen, zajedno sa njegovim
bratom, starim 30 godina.
I
drugi slučaj nasilja dogodio se u Vučutrnu.
Dečak, star 14 godina, prijavio je policiji da je napadnut nožem.
On
je odveden u hitnu službu a zatim je prebačen do bolnice u Prištini, gde
je dobio medicinski tretman zbog rana na glavi i licu. Policija je
pronašla i uhapsila napadača, starog 17 godina.
U
južnom delu Kosovske Mitrovice policiji je prijavljen pokušaj otmice.
Devojka (19 godina), obavestila je policiju da je jedan muškarac pokušao
da je odvuče u njegovo vozilo, pri čemu je pretrpela lakše povrede.
Policija je otkrila osumnjičenog muškarca.
Više
muškaraca napalo je policiju u južnom delu Mitrovice, zbog toga što im
je policijska patrola oduzela traktor natovaren drvima, za koja nisu
imali dokumentaciju.
Jedan iz grupe muškaraca kojima su drva i traktor oduzeti, potegao je
nož na policajce. On je savladan, međutim u gužvi koja je nastala, jedan
policajac je zadobio lakše povrede na ruci.
U
tom incidentu policija je uhapsila šest muškaraca.
KRAGUJEVAC
Nova stranka -
Srpski demokratski pokret obnove
Ministaratvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu donelo je rešenje o
registraciji nove stranke - Srpski demokratski pokret obnove, saopštio
je Gradski odbor SDPO.
Kako
se navodi, SDPO, sa sedištem u Kragujevacu nastala je sredinom maja na
Ravnoj Gori na inicijativu tadašnjih potpredsednika Srpskog pokreta
obnove Veroljuba Stevanovića i Vojislava Mihajlovića.
Stevanović i Mihailović su kritikovali Vuka Draškovića da ne poštuje
izvorne principe, autentični program i izvorne ideje SPO-a.
Predsednik gradskog odbora SDPO u Kragujevacu je Saša Milenić, zamenik
gradonačelnika Veroljuba Stevanovića, koji pored Mihajlovića obavlja
ravnopravno funkciju predsednika stranke.
"VIJESTI"
O crkvi na
Rumiji u drugoj polovini avgusta
Sednica Vrhovnog saveta odbrane (VSO), na kojoj bi trebalo da bude
razmotrena i odgovornost nadležnih u Vojsci za korišćenje vojnog
helikopetra prilikom postavljana crkve na Rumiji kod Bara, biće
najverovatnije održana u drugoj polovini avgusta, saopšteno je dnevniku
"Vijesti" u VSO-u.
Taj
list naveo je da bi za upotrebu vojnog helikoptera, bez znanja
predstavnika Crne Gore u VSO-u, mogao da odgovara komandant
vazduhoplovnih snaga Vladan Marjanović ili načelnik Generaštaba Vojske
Srbije i Crne Gore Dragan Paskaš.
Prema navodima "Vijesti", kao mogući zamenik Paskaša već se pominje
aktuelni predstavnik VSCG pri NATO-u, general-potpukovnik Milan Zarić.
Predsednik Crne Gore i član VSO Filip Vujanović izjavio je ranije da "neko
mora" da odgovara za upotrebu vojnog helikoptera i najavio da će o tom,
kako je rekao, "nekorektnom i neprofesionalnom odnosu Vojske", biti reči
na sednici VSO.
Crnogorsko-primorska mitropolija Srpske pravoslavne crkve postavila je
nedavno crkvu na vrhu Rumije, uz pomoć Vojske, što je izazvalo oštre
reakcije u Crnoj Gori.
Ministartsvo uređenja prostora naložilo je uklanjanje crkve sa Rumije,
ali je Mitropolija crnogorsko-primorska to odbila.
Ministarstvo se obratilo i načelniku Generalštaba Paskašu kako bi vojni
helikopteri učestvovali u uklanjanju crkve, ali do početka avgusta
odgovora nije bilo.
Mitropolja je u međuvremenu osveštala crkvu na Rumiji i pokrenula
postupak legalizacije tog objekta.
