Broj
1015, 12.avgust 2005
Institut za izveštavanje o ratu i miru
Hrvatska
nespremna da reši pitanje povratka imovine
Vlasti u Hrvatskoj, deset godina od vojne operacija "Oluja", nisu
pokazale spremnost da reše pitanje povratka imovine prognanim licima
koja su živela u stanovima u društvenom vlasništvu, ocenjuje se u
najnovijem komentaru londonskog Instituta za izveštavanje o ratu i miru
(IWPR).
Ukazujući na pozitivnu praksu u BiH, gde je od okončanja rata 200.000
kuća i stanova vraćeno predratnim vlasnicima, u izveštaju se navodi da
je međunarodna zajednica proširila definiciju povrtaka imovine kako bi
ona obuhvatila ne samo imovinu u privatnom vlasništvu, već i slučajeve u
kojima su stanari imali stanarsko pravo.
"U
Hrvatskoj se, međutim, nije odigrao sličan proces (kao u BiH). Ovde su
novi vlasnici otetih stanova najčešće bile hrvatske izbeglice iz Bosne
koje su veoma brzo dobijale pravo da ih privatizuju i na taj način
pretvore pravo stanovanja u privatno vlasništvo. U mnogim slučajevima
oni su se trajno naselili u Hrvatskoj", ukazuje se u komentaru IWPR.
U
Hrvatskoj je, kako se dodaje, široko rasprostranjena privatizacija
stanova u društvenom vlasništvu u potpunosti onemogućila proces povratka
izbeglica i raseljenih lica, tako da je više od 30.000 većinom
nehrvatskih porodica, koje su stanovale u društvenim stanovima, zauvek
izgubilo mogućnost povratka u svoje domove.
Postupanje Hrvatske u tim slučajevima razlikuje se od ostalih biv-ših
jugoslovenskih republika, ukazuje se u izveštaju i dodaje da je sporazum
o sukcesiji podrazumeva i obavezu poštovanja predratnih vlasničkih prava.
Razlike u rešavanju tog pitanja u BiH i Hrvatskoj dovele su do toga da
su Srbi izbegli iz Hrvatske morali da se isele iz stanova muslimana i
Hrvata koje su zauzeli mahom 1995. godine, a da im, istovremeno, nije
vraćena imovina u Hrvatskoj.
"Ovo
osećanje nepravde dovelo je do demonstracija u Banja-luci protiv
proterivanja Srba pridošlih iz Hrvatske, koje je Vlada Republike Srpske
iskoristila kako bi usporila povratak muslimana i Hrvata u taj grad",
ocenjuje se u izveštaju i dodaje kako bi različita praksa u Hrvatskoj i
BiH mogla dovesti do destabilizacije na Balkanu usled protesta izbeglica
i raseljenih lica.
Međunarodni pritisak na Hrvatsku, kako se dodaje, nije dao željene
rezultate i nijedna vlada u Zagrebu do sada nije promenila svoju
policiju.
"Sve
one su onemogućavale povratak imovine ili davanje kompenzacije bivšim
vlasnicima društvenih stanova. Zagreb je jednostavno odbacio ovo pitanje
kao zaostatak socijalističkog sistema koji se više ne odnosi na Hrvatsku",
navodi se u komentaru IWPR.
Londonski institut, takođe, ukazuje da u kontekstu pristupanja Hrvatske
Evropskoj uniji tom pitanju nije posvećena odgovarajuća pažnja, i
podseća da je BiH kao uslov za pristupanje Savetu Evrope bilo
postavljeno da više od 50 odsto stanova bude vraćeno vlasnicima.
"Ovakvi
zahtevi nisu postavljeni pred Hrvatsku 1997, kada se ona priključila
Savetu Evrope. U tom trenutku nije bio započet nikakav proces vraćanja
imovine, niti je to pitanje pokrenuto kada su počeli pregovori o
pristupanju Evropskoj uniji, iako su zahtevi za ulazak u Uniju strožiji
nego zahtevi za ulazak u Savet Evrope", ukazuje se u komentaru.
U
osvrtu na proces restitucije u Hrvatskoj, u okviru kojeg bi do kraja
godine vlasnicima trebalo da bude vraćeno 19.000 privatnih stanova, IWPR
ocenjuje da rešenja vlasti u Zagrebu nisu zadovoljavajuća, s obzirom da
su predlozi o stambenom zbrinjavanju bivših stanara, čija su stanarska
prava poništena, ograničeni samo na one koji žele da se vrate u tu
zemlju.
"To
dovodi u pitanje sada široko prihvaćen princip da u slučajevima kada je
pravo vlasništva ili pravo na neometano raspolaganje svojom imovinom
onemogućeno, osoba kojoj je to uskraćeno mora primiti odgovarajuću
kompenzaciju ili nadoknadu, nezavisno od njene namere u pogledu povratka",
navodi se u izveštaju.
Evropska unija je do sada odbijala da zauzme čvrst stav o poništenju
stambenih prava u Hrvatskoj dok se o tome ne izjasni Evropski sud za
ljudska prava, a pitanje povrataka izbeglica kasnije je iščezlo sa liste
zahteva koje Zagreb mora da ispuni, i jedini preostali uslov je puna
saradnja sa Haškim tribunalom i izručenje odbeglog optuženika Ante
Gotovine, ocenjuje se u izveštaju IWPR.
Više od 400 Srba ubijeno,preko 22.000 kuća spaljeno
Pristalice otvorene rasprave o ratnim zlocinima tokom operacije "Oluja"
u Hrvatskoj, suočavaju se sa otporom javnosti, koja se ove akcije seća
sa bezrezervnim odobravanjem, navodi se u Izveštaju o balkanskoj krizi
koji objavljuje londonski Institut za istraživanje rata i mira (IWPR).
U
izveštaju se ocenjuje da većina Hrvata taj događaj, koji se zvanično
slavi kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti, smatra briljantnom vojnom
operacijom ali da slučaj Gotovine, generala optuženog za zločine nad
srpskim stanovništvom u toj akciji, postaje sve više teški kamen oko
vrata Hrvatske.
"Deset
godina nakon hrvatske vojne operacije 'Oluja' u kojoj je zauzet Knin i
okolna područja u kojima su hrvatski Srbi proglasili sopstvenu državu,
ova vojna akcija još uvek izaziva kontroverze", navodi se u tekstu i
napominje da uspomenu na tu vojnu akciju u velikoj meri opterećuju ratni
zločini koji su se dogodili za vreme i posle akcije.
"Slučaj
Gotovina, koji je u bekstvu od 2001. godine, postao je teški kamen oko
vrata za Hrvatsku, usporavajući njen napredak ka prijemu u članstvo
Evropske unije", piše IWPR.
Hrvatske vlasti više ne negiraju da je bilo ratnih zločina, ali tvrde da
su ih počinile otpadničke grupe koje nisu bile organizovane niti
ovlašćene za preduzimanje takvih akcija, navodi se u tekstu.
Tako
i bivši hrvatski ministar inostranih poslova Mate Granić u memoarima
koji uskoro treba da budu objavljeni tvrdi da nema sumnje da su se
stvari posle Oluje "otrgle kontroli".
On
navodi da je do sada tim povodom ispitivano oko 3.000 ljudi ali da nema
zvaničnih podataka o tome koliko je njih tačno kažnjeno.
Prema podacima Hrvatskog helšinskog komiteta za ljudska prava, više od
400 Srba je ubijeno i preko 22.000 kuća spaljeno za vreme i posle
operacije Oluja", piše IWPR.
U
izveštaju se napominje da i dalje ne postoji saglasnost oko tačnog broja
etničkih Srba koji su izbegli iz svojih kuća, a brojke se kreću od
150.000 do 300.000.
AFERA
nafta za
hranu
Velike
malverzacije u Ujedinjenim Nacijama
Polovina od 4.500 kompanija koje su učestvovale u programu UN "nafta za
hranu" u Iraku navodno su uzimale
mito
ili naplaćivale ilegalne namete, izjavli su danas vodeći istražitelji
Svetske organizacije agenciji AP.
Rezulatati istrage UN o poslovima vrednim 64 milijarde dolara biće
objavljeni u oktobru i odnosiće se na kompanije koje su bile uključene u
kupovinu iračke nafte ili prodaju humanitarnih dobara na osnovu programa
"nafta za hranu." "Izvestićemo o načinu pslovanja i korupciji," kaže
bivsi predsednik američkih Federalnih rezervi Pol Volker, koji vodi
istragu.
Program nafta za hranu, pokrenut decembra 1996. godine da pomogne
građanima Iraka da se suoče sa sankcijama UN zavedenim posle invazije
Sadama Huseina na Kuvajt 1990. godine, bio jedan od najvećih humatiranih
programa u istoriji. Prema većini pokazatelja, program je postigao cilj,
odnosno bio je izvor života za 90 odsto od 26 miliona Iračana. Prema
odredbama programa, Sadamov režim je moga da prodaje naftu pod uslovom
da za dobijeni niovac kujuje humnitarna dobra ili da plaća ratnu štetu.
Sadam je navodno program iskoristio da nagradi državne funkcionere,
partijske aktiviste, novinare i druge pristalice dajući im pristup
humanitarnim nabavkama koje su onda mogle da se preprodaju uz zaradu.
Volker kaže će "konačna lista" više od 4.500 privatnih preduzeća
uključenih u program, po prvi put otkriti ko se sve nalazio iza
isturenih, paravan firmi.
Britanija uhapsila 10 stranaca
Među
uhapšenima verski vođa Abu Katada
Policija Velike Britanije pritvorila je 10 stranaca za koje smatra da bi
mogli biti opasni po nacionalnu bezbednost ove zemle, a najavljena je i
njihova deportacija.
U
saopštenju sekretarijata unutrašnjih poslova koje je potpisao Čarls
Klark navodi se da prisustvo 10 neimenovanih stranaca "ne doprinosi
opštem dobru" Velike Britanije.
Ove
strance trenutno drže imigracione vlasti u saradnji sa policijom, javlja
Rojters.
Nakon dva bombaška napada na
London
britanska vlada je obelodanila plan o deportaciji radikalnih islamista
za koje veruje da su ili inicirali ili glorifikovali napade na London.
Britanija je zbog toga potpisala bilateralne sporazume sa brojnim
zemljama radi deportacije takvih osoba.
Među
uhapšenima je i radikalni muslimanski verski vođa Abu Katada , saopštili
su vladini zvaničnici.
Zvaničnici koji nisu želeli da budu imenovani zbog osetljivosti problema
potvrdili su da je među uhapšenima palestinski verski lider Katada za
koga Britanci kažu da je "duhovni ambasador Osame bin Ladena u Evropi".
Katadin advokat Geret Pirs nije bio dostupan za komentar, javila je AP.
Britanske vlasti su posle dva bombaška napada obelodanile novu politku u
kojoj će radi nacionalne bezbednosti uhapsiti i deportovati sve
radikalne islamiste koji su inspirisali ili podržavali terorističke
akcije.
Zbog
toga je Britanija potpisala nekoliko bilateralnih ugovora sa brojnim
zemljama, radi deportacije osoba povezanih sa teroristima.
IAEA usvojila rezoluciju o Iranu
Iran mora
zaustaviti nuklearni program
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) usvojila je rezoluciju u
kojoj se izražava "ozbiljna zabrinutost" zbog nastavka konverzije urana
u Iranu, i traži od te zemlje da zaustavi nuklearni program, prenose
agencije.
"Mnogobrojna
pitanja vezana za iranski nuklearni program tek treba da se reše, a sama
Agencija nije još u poziciji da može da zaključi da u Iranu ima
neprijavljenih nuklearnih materijala ili aktivnosti", navodi se u
rezoluciji.
Takođe se izražava "ozbiljna zabrinutost" zbog odluke režima da nastavi
konverziju urana u Isfahanu, jer je to proces za koji se strahuje da bi
mogao da se upotrebi za pravljenje nuklearne bombe.
U
rezoluciji se navodi i da je 2004. godine IAEA pronašla da "je sav
nuklearni materijal u Iranu bio prijavljen, i da takav materijal nije
korišćen u zabranjene svrhe".
Rezolucija ne pominje podnošenje izveštaja o iranskom režimu Savetu
bezbednosti UN, koji može da uvede sankcije. Diplomate su jasno stavile
do znanja da ne razmatraju takav korak, i da se, umesto toga, nadaju da
će pregovorima uspeti.
Iran
je odbacio rezoluciju kao neprihvatljivu.
"Jasno
je da je motiv da se poveća pritisak. Srećom, Iran se neće saginjati.
Iran će biti proizvođač nuklearnog goriva i snabdevač za deset godina",
rekao je šef iranske delegacije pri IAEA Sirius Naseri.
Za
Teheran je tekst rezolucije neprihvatljiv jer zabranjuje obogaćivanje
urana i aktivnosti u vezi sa tim, a koje su dozvoljene prema Ugovoru o
neširenju nuklearnog naoružanja, rekao je Naseri.
Obogaćeni uran može da se koristi za proizvodnju električne energije ili
za oružje, zavisno od stepena obogaćenosti.
Iran
insistira da je njegov nuklearni program miroljubiv, i da mu je jedini
cilj proizvodnja struje. SAD i još neke zemlje već duže vreme sumnjaju
da Iran pokušava da napravi atomsku bombu.
Iran
je odbacio ponudu Evropske unije da odustane od pokretanja nuklearnog
programa u zamenu za ekonomske i političke olakšice.
ali
nije u potpunosti odbacio nastavak pregovora.
IRAK
Poginula
četiri američka vojnika
Četvoro američkih vojnika ubijeno je a šestoro ranjeno u napadu na vojnu
patrolu u blizini grada Baidži, na severu Iraka, saopštili su
predstavnici američkih vojnih snaga u toj zemlji.
Policija u Badžiu, 250 kilometara severno od Bagdada, saopštila je da su
u napadu izgorela dva hamer vozila američke vojske, prenose agencije.
Prema izvorima u američkoj vojsci, napad se dogodio sinoć u 23.30 po
lokalnom vremenu, ali nisu saopšteni nikakvi detalji o vrsti oružja koje
se koristilo prilikom napada.
Proteklih nekoliko nedelja dogodilo se nekoliko bombaških napada na
američka patrolna vozila u kojima je poginulo više vojnika.
Samo
prošle nedelje ubijeno je 14 marinaca kada je njihovo vozilo naletelo na
nagaznu minu u blizini grada Hedite, zapadno od Bagdada.
NEMAČKA
Hiljade
poginulih na Berlinskom zidu
U
vreme komunističkog režima u Istočnoj Nemačkoj je u pokušaju bekstva
preko Berlinskog zida ili preko granice poginulo 1.135 ljudi, saopštila
je Radna zajednica "13. avgust" u Berlinu.
U
taj bilans uračunati su kako poginuli na Zidu od 1961. do 1989. godine,
tako i oni koji su ubijeni ili stradali u pokušaju da iz komunističke
Nemačke Demokratske Republike pobegnu preko Baltičkog mora ili spoljne
istočnonemačke granice.
Pored toga, po prvi put su u žrtve uračunati i istočnonemački, kao i
sovjetski vojnici koji su ubijeni u pokušaju da dezertiraju i pobegnu na
Zapad.
Do
sada je državno tužilaštvo u Berlinu navodilo brojku od 270 žrtva, ali
su tu uračunati samo oni begunci koje su ubili istočnonemački graničari.
Centralna istražna grupa za državni kriminal pak navodi brojku od 421
osobe koju su ubile oružane snage
Nemačke DR
u vreme komunističkog režima.
U
subotu se obeležava 44. godišnjica početka podizanja Berlinskog zida.
Betonska građevina, "pojačana" bodljikavim žicama i tenkovskim
preprekama, čija je gradnja počela 13. avgusta 1961. godine, bila je 28
godina simbol podeljene Nemačke i blokovski podeljenog sveta u vreme
hladnog rata.
NAUKA
Vakcina protiv
ptičjeg gripa
Proizvodnja vakcine za koju naučnici smatraju da štiti od ptičjeg gripa
mogla bi da počne polovinom septembra.
Preliminarna testiranja na 450 zdravih odraslih osoba pokazala su da
vakcina proizvodi odgovor imunog sistema za koji naučnici tvrde da je
dovoljan da zaštiti od ptičjeg gipa koji se širi među pticama Azije i
Rusije.
Proteklih godina ministarstvo zdravlja SAD požurivalo je pravljenje
vakcine zbog straha da bi virus ptičjeg gripa mogao da mutira u oblik
koji bi se brzo proširio na ljude u celom svetu.
Dok
je ptičji grip do sada ubio na milione ptica, samo 50 ljudi je umrlo
zbog tog virusa, pa naučnici smatraju da se ne prenosi lako među ljudima.
Pretpostavlja se da će nova vakcina biti ubrzo odobrena u SAD, ali je
veći problem da li će moći da se napravi u količini koja bi zadovoljila
potrebe.
