Broj
1017, 26.avgust 2005
Zbog
velikih troškova za gorivo
Er Kanada
smanjuje težinu prtljaga
Er
Kanada je saopštila da počinje da smanjuje težinu prtljaga koji putnik
može da ima bez dodatnog naplaćivanja.
Po
izmenjenom propisu, putnici će moći da imaju dva kofera svaki težine do
23 ki-lograma, ili 50 funti. Do sada su koferi mogli da budu teški do 32
kilograma, ili 70 funti, svaki.
Ova
izmena počinje da se primenjuje za sve letove koji se rezervišu od 29.
avgusta nadalje, odnosno za polaske koji se ostvaruju od 12. oktobra
nadalje.
Za
prtljag koji je teži od propisanog putnik će morati da plati najmanje 35
dolara na kontinentalnim linijama, i najmanje 60 dolara na
interkontinentalnim letovima. Oni koji budu imali i treću torbu platiće
tri do pet puta više, u zavisnosti od veličine i težine torbe.
Ova
odluka se ne odnosi na ručni prtljag, koji je i dalje limitiran po broju,
veličini i težini.
U
aviokompaniji kažu da su ovo uradili kako bi olakšali težinu tovara i
tako uštedeli na gorivu, čija cena i dalje raste.
Slično su postupile još neke svetske aviokompanije, pre svih one u
SAD-u.
Pored toga što je povisila cenu svojih karata ovog meseca, Er Kanada je
podigla cene još nekih svojih usluga. Tako će, recimo, nadzor deteta
koje samo putuje ubuduće koštati 60 dolara, umesto 40, koliko je bilo do
sada.
Ontario
za imigrante
Pomoć za
integraciju kao prošlogodišnja
Ontario
će i za 2005/2006. godinu izdvojiti nešto preko četiri miliona dolara za
programe pomoći novodošlim useljenicima. Iznos je isti kao i prošle
godine, ali to je rezultat deficita u provincijskom budžetu i
nepotpisanog sporazuma sa federalnom vladom o većem udelu Otave u
finansiranju integracije imigranata.
Ministar za državljanstvo i imigraciju Majk Koul je, ipak, rekao da je
jedan od glavnih ciljeva vlade da prida veći značaj integraciji i
upošljavanju svih talenata i sposobnosti imigranata koji dolaze u
Ontario iz svih delova sveta. Ministar je istakao da više od dve trećine
imigranata ovde dolazi sa diplomom višeg i visokog obrazovanja, te su
oni izvanredno bogatstvo i privredni imperativ.
Planirani novac je prvenstveno namenjen pronalaženju posla za imigrante
preko grupnih i pojedinačnih savetodavnih programa.
Gospođa
Žan neće morati da se odrekne francuskog državljanstva
Portparol francuske ambasade Monsefi Boen izjavio je prošle nedelje da
nema šansi da u slučaju novonaimenovane generalne guvernerke Mišel Žan
bude primenjen zakon koji bi je lišio francuskog državljanstva.
Francuski zakon, donet još u 19. veku, nalaže da francuski državljanin
ne može da bude ni na kakvoj javnoj ili vojnoj funkciji u nekoj stranoj
zemlji.
Ministarka
duguje bivšoj stranki
Belinda Stronač, sada član Liberalne stranke i ministarka za ljudske
resurse i usavršavanje u vladi Pola Martina, ostala je dužna 380 hiljada
dolara svojoj bivšoj, Konzervativnoj stranki od vremena prošlogodišnjeg
izbora lidera.
Ona
je tada najvećim delom sama finansirala svoju kampanju, koja je koštala
više i od Harperove i od Klementove . Ali, po važećim pravilima,
dvadeset odsto od svake donacije čiji je iznos preko 25 hiljada dolara
mora da se slije u kasu stranke.
Ona
sve do sada nije ispoštovala tu svoju obavezu, pa je bivši stranački
drugovi podsećaju da ovaj zaboravljeni dug treba da izmiri.
Tako
će, sticajem okolnosti, doći do apsurdne situacije da ministar iz
vladinog kabineta finansira opozicionu stranku. Stronačova je maja
meseca iznenada napustila konzervativce i prešla u Liberalnu stranku.
Upućeni kažu da neće biti nikakav problem za nju, vlasnicu kompanije
Magna, da napiše ček i sredi račune sa Konzervativnom strankom.
Naimenovanja
Robert MkDugal
novi ambasador u SCG
Ministarstvo za inostrane poslove saopštilo je imena novonaimenovanih
kanadskih ambasadora.
Novi
ambasador u Srbiji i Crnoj Gori je Robert MkDugal, dosadašnji direktor
sektora za razoružanje pri Ministarstvu za inostrane poslove.
Za
ambasadora u Dominikanskoj Republici postavljen je Alvin Kurling,
predsedavajući ontarijskog Parlamenta i svojevremeno ministar u vladi
Dejvida Pitersona. Takođe, ostaće zabeleženo da je on prvi političar
crne boje kože u ontarijskoj istoriji koji je bio na tim funkcijama. U
saopštenju koje je povodom naimenovanja dao premijer Dalton MekGvinti,
ističe se da će Kurling na izvanredan način predstavljati Kanadu.
Dalje, ministar Pjer Petigru je saopštio da će ambasadori u Japanu,
Robert Rajt, i Kini, Xozef Keron, zameniti mesta svog službovanja.
Za
ambasadora u Ukrajini naimenovana je Abina Dan, dok će Roksana Dube
predstavljati Kanadu u Zimbabveu, sa akreditacijom i za Angolu.
Ambasadorka u Venecueli biće Renata Vilgoš, a diplomatski predstavnik u
Vijetnamu Gabrijel-M. Lesar.
Majkl Lir, dosadašnji ambasador u Turskoj, postavljen je za visokog
komesara u Australiji.
Veliki
projekat OPG-a
Tunel u
Nijagari za proizvodnju struje
Idućeg meseca počinju pripremni radovi za izgradnju tunela na
Nijagarinim vodopadima koji će dopremati vodu za OPG-ov hidroenergetski
kompleks Ser Adam Bek u Kvinston Hajtsu. To će biti jedan od najvećih
projekata za izgradnju tunela koji su ikada do sada napravljeni u svetu.
Tunel, dužine 10,4 kilometara i unutrašnjeg prečnika od 12,7 metara,
omogućiće prozvodnju dodatnih 1.600 gigavat sati električne energije
godišnje. On će biti 140 metara ispod zemlje i, kako posebno naglašava
Xim Henkinson, pred-sednik OPG-a, ovaj način boljeg iskorišćavanja
prirodnih potencijala reke za proizvodnju struje ni na se koji način
neće ugroziti lepotu Nijagarinih vodopada.
Računa se da će čitav projekat koštati oko milijardu dolara, ali se cena
može opravdati činjenicom da će on omogućiti da se devedeset godina
proizvodi ekološki čista energija koja se obnavlja. Očekuje se da će se
struja iz ovog izvora na ontarijskom tržištu naći krajem 2009. godine.
Tunel će graditi Strabag iz Austrije, koji imaju iskustvo u ostvarivanju
takvih projekata, a pomagaće im više domaćih građevinskih firmi.
U
pripremnoj fazi biće konstruisana specijalna mašina za bušenje tunela,
verovatno najveća takve vrste na svetu. Samo rad na mašini će trajati
godinu dana.
Ministar za energetiku Dvajt Dankan je istakao da će ovaj projekat mnogo
značiti za čitav region Nijagare, jer će biti angažovano puno
građevinskih radnika, inženjera i tehničara, a i većina materijala i
potrebne opreme biće nabavljani na licu mesta.
Zbog
BuŠa promenila drŽavljanstvo
Margot Kider
postala građanin SAD-a
Bilo
je Kanađana koji su iz različitih razloga uzimali američko državljanstvo,
ali nijedan od njih ne može se porediti sa obrazloženjem koji je nedavno
iznela Margot Kider, 56.
Glumica, poznata kao Supermenova simpatija u originalnoj verziji iz
1978. godine sa Kristoferom Rivom u glavnoj ulozi, ogorčeni je protivnik
rata u Iraku. No, ukoliko bi se kao strana državljanka otvoreno
suprotstavila politici američke vlade, veruje da bi mogla biti
deportovana. Zato je ona odlučila da primi američko državljanstvo i da,
po sopstvenom priznanju, na taj način bude u prilici da glasa protiv
svakog ko podržava Bušovu administraciju.
Kiderova koja je rođena u Jelounajfu, Severozapadne teritorije, i
odrasla u Vankuveru, živi u Americi poslednje tri decenije. Svoj motiv
za promenu državljanstva otkrila je, naravno, tek posle ceremonije na
kojoj je i zvanično postala građanin SAD-a.
TrgovaČka
komora i premijer MEkGvinti saglasni
Ontario na
putu da postane siromašna provincija
Izveštaj ontarijske Trgovačke komore potvrdio je ono na čemu je premijer
Dalton MekGvinti u poslednje vreme često insistirao - da provincija ne
dobija od federalne vlade dovoljno u poređenju sa onim što odavde odlazi
u federalnu kasu.
Po
MekGvintijevim rečima, taj fiskalni jaz iznosi 23 milijarde dolara.
Trgovačka komora došla je do sličnog zaključka. Oni strahuju da
provincija, koja je dugo smatrana za jednu od najbogatijih, može u roku
od pet godina da postane siromašna. Izveštaj "Pravičnost u Konfederaciji
- fiskalni disbalans: Put Ontarija ka siromaštvu", potencira da je
princip pravičnosti izašao iz okvira Konfederacije i da će se ono što
veoma primetno pogađa Ontario, nepovoljno odraziti i na Kanadu.
Provincija već zaostaje u obrazovanju i zdravstvu, ističe se u izveštaju,
i ne drži korak sa provincijama i teritorijama koje je dotirala od
uvođenja federalnog programa pravične raspodele dobiti, pedesetih godina
prošlog veka.
Stručnjaci iz Trgovačke komore slikovito objašnjavaju sadašnje stanje
rečima da neće biti jači onaj ko je slab, ako se oslabi onaj ko je jak.
Objavljivanje rezultata ovog izveštaja poklapa se sa još jednom
nepravdom koja pogađa Ontario. Rastuće cene goriva, koje zadaju još
jedan udarac ontarijskoj privredi, pune provincijsku kasu u Alberti.
Premijer Pol Martin ne želi da veruje u navode iz izveštaja i dodaje da
je ova zemlja stvorena na deobi prosperiteta. On naglašava da je
Ontario snažna provincija i da će ostati
takav, a da je namera vlade da svaku provinciju sagleda u skladu sa
njenim potrebama. Martin ističe da
Ontario
sada dobija više u transfernom plaćanju nego ikada ranije, zbog većeg
federalnog udela u provincijskim socijalnim programima.
SreĆa
ne zna za godine
Premiju dobio
bračni par devedesetogodišnjaka
Gotovo sigurno najstariji dobitnici premije na ontarijskom lotou i,
verovatno, jedan od najstarijih parova među dobitnicima u svetu su Telma
i Viktor Hejz iz Brokvila. Njih dvoje će za manje od mesec dana imati po
90 godina, a od toga su 63 godine u braku.
Brojevi sa njihovog tiketa, izvučeni početkom avgusta, doneli su im 7,5
miliona dolara.
Na
uobičajeno pitanje šta će prvo kupiti, baka Telma je skromno rekla da će
to biti par čarapa, dok je deka Viktor malo ambiciozniji. On mašta o
automobilu marke linkoln, naravno ukoliko pronađe odgovarajući model.
Planiraju da novac daju svojim dvema ćerkama, jer oni sami i nemaju neke
velike želje.
Lutriju igraju godinama i ne misle da je novac stigao prekasno, mada
kažu bi bilo dobro da ga je bilo više dok su podizali decu.
Zanimljiv
projekat
Gradnja kuća
od imenika
Da
građenje zamkova od peska na plaži nije samo dečja zabava, pokazuju već
godinama pojedinci i timovi koji se prijavljuju za takmičenje u Klam
Harburu, Nova Skošija.
Takmičenje se održava avgusta, u nedelju najbližu punom mesecu, zato što
tada rana visoka plima daje takmičarima više prostora i vremena za
stvaranje pravih umetničkih dela. Pravljenje skulptura i zamkova počinje
u osam ujutro, kada se plaža otvori, i svi imaju šest sati za rad. Nakon
toga, na scenu stupa žiri.
Takmičari su podeljeni u nekoliko kategorija - deca i odrasli, gradnja
zamkova i pravljenje skulptura.
Ovogodišnje nadmetanje, 27. po redu, privuklo je rekordnih dvadeset
hiljada znatiželjnika i 69 takmičarskih timova. Publika je uživala
gledajući egipatske piramide, sfinge, i zamkove dužine i do nekoliko
metara.
U
kategoriji odraslih, pobednička skulptura bila je posvećena 60.
godišnjici završetka Drugog svetskog rata.
Obaranje
joŠ jednog Ginisovog rekorda
Tri dana u
stolici za ljuljanje za pomoć deci u svetu
U
trenutku dok ovo čitate, svet je možda bogatiji za još jedan Ginisov
rekord koga drži Sureš Džoakim. Ovog puta Sureš
pokušava da se najduže na svetu ljulja u stolici za ljuljanje. U stolicu
Hilton Garden Inu u Misisagi on je seo u utorak, a namera mu je da iz
nje ne ustaje 75 sati, odnosno nešto malo duže od tri puna dana.
Sve
obavlja po strogo utvrđenim pravilima, sa petnaestominutnim pauzama tek
na svakih osam sati.
Ovaj
Surešov zadatak nekima neće izgledati kao posebno težak, ali on sam je
rekao da je dovoljno pomisliti samo na činjenicu da toliko dugo treba da
sedite na jednom mestu, pa da svakome bude jasno da neće biti lako.
Pored toga, zna se da od preteranog ljuljanja možete da dobijete morsku
bolest, tako da je sigurno da će se on ipak dobrano namučiti pre nego
što mu ime još jednom bude upisano u Ginisovu knjigu.
Sureš, naime, drži preko trideset Ginisovih rekorda. On je do sada bio
najistrajniji u stajanju na jednoj nozi (76 sati i 40 minuta, 1977.
godine u Šri Lanki), nošenju cigle težine deset funti (126,675
kilometara, 1999. u Australiji), udaranju u bubanj (84 sata, 2004. u
Cirihu, Švajcarska) i neprekidnom kuglanju (100 sati, ovog juna u To-rontu).
Najlepše je što sve ovo Sureš radi za dobrobit siromašne dece u
nerazvijenim zemljama. Kaže da svo već znaju kolika je njegova želja da
pomogne deci u čitavom svetu. Već sledećeg meseca on će pokušati da
postavi svetski rekord u neprestanom gledanju televizije, a za oktobar
je planirao da dokaže da je čovek koji može najduže da vozi sobni bicikl.
No,
cilj mu je da ostvari svetski maraton mira sa nošenjem baklje, koji bi
počeo u Jerusalimu na Božić sledeće godine, a završio bi se narednog
juna u Sidneju, Australija. On očekuje da ovim poduhvatom prikupi bar
milijardu dolara za gladnu decu u svetu.
Mobilni
telefoni za decu
Tehnologija u
službi dečje sigurnosti
Početak školske godine prilika je da podnovite svoje dete garderobom,
ali i ostalim stvarima koje su potrebne za školu. Na popisu potrepština
kod roditelja sve mlađe dece nalazi se i mobilni telefon, koji veliki
broj kupuje koliko zbog deteta, toliko zbog sebe.
Vođeni ovom idejom, ljudi iz Rodžersa postali su prva kanadska kompanija
koja je stvorila mobilni telefon specijalno namenjen mališanima počevši
od osme godine nadalje. Telefon pod imenom Firefly (Svitac), u
potpunosti je prilagođen deci, a roditelji ga mogu programirati i tako
ograničiti njegovu upotrebu i zloupotrebu. Prednost ovog aparata je što
se može kontrolisati sa kim će dete razgovarati i koliko će ti razgovori
trajati.
Za
roditelje tinejdžera jedna druga komapnija, Bel, uvodi novi program
Potraži i pronađi. Uz pomoć GPS (globalnog satelita za pozicioniranje) u
svakom trenutku možete zatražiti informaciju gde se nalazi vaše dete.
Naravno, to i košta, pa možete izabrati paket od 20 lociranja za pet
dolara, ili da plaćate svaki pojedinačni zahtev sa pedeset centi. Ovo je
posebno dobro za slučajeve kada dete, iz nekog razloga, ne čuje zvono na
svom mobilnom telefonu i zato ne odgovara na roditeljske pozive.
Za
svaku potragu biće potrebno da se unese korisničko ime i šifra, tako da
neće biti zloupotreba. Svi Belovi telefoni koji su u prodaji od prošle
godine, imaju ugrađenu potrebnu opremu za korišćenje ovog sistema.
I
jedna i druga inicijativa vezana za decu kao korisnike mobilnih telefona,
pored dobrih strana ima neminovno i mnoštvo loših. Tu je pre svega
dilema da li dete uopšte treba da ima svoj mobilni telefon, s obzirom da
nisu u potpunosti sagledane sve posledice koje ova sprava može imati po
zdravlje organizma koji raste. Nadalje, veliko je pitanje kada mu treba
kupiti mobilni telefon, i zašto. Ako je osnovni motiv 'da bude kao druga
deca', onda bi trebalo da zaboravite na tu ideju, bez obzira da li je
potekla iz vaše ili iz detetove glave. Ako se radi o sigurnosti i
potrebi da možete voditi računa o kretanju vašeg deteta, onda to već ima
mnogo više smisla.
No, tu nije kraj priče. Psiholozi i pedagozi tvrde da ovaj, upravo
navedeni, razlog može učiniti da dete dobije utisak da roditelji nemaju
dovoljno poverenja u njega. Zato je najvažnije da se sa detetom
porazgovara i da mu se objasni da je to jedan vid odgovornosti.
Takođe, stručnjaci naglašavaju da je izuzetno važno da roditelji budu
svesni da im nikakva tehnologija ne može pomoći da budu sigurni da su im
deca bezbedna. Ako znamo gde su ne mora da znači da znamo i sa kim su i
šta rade, tako da se opet dolazi na već rečenu preporuku - razgovarajte
sa svojom decom u četiri oka i sa poverenjem, pre nego što dođete u
priliku da sa njima komunicirate putem mobilnog telefona.
Strah
od pandemije ptiČjeg gripa
Povećana
prodaja leka protiv gripa
Strah od pandemije ptičjeg gripa sve je prisutniji. Stručnjaci daju
procene kakav obim može imati zaraza virusom koji se, za sada, javljao u
jugoistočnim delovima Azije, a od nedavno i u Rusiji, i sačinjavaju
taktike za prihvat pacijenata, ali i za zaštitu stanovništva.
Građani, sa svoje strane, takođe pokušavaju da se pripreme za pandemiju
ptičjeg gripa. Ono od čega se počinje je naravno, nabavka lekova. Tako
je primećeno da je u poslednje vreme višestruko se uvećala prodaja leka
oseltamivir, što ukazuje da je stvarno počelo stvaranje zaliha. Veruje
se naime, da ovaj lek, iako to još uvek nije sasvim pouzdano i dokazano,
predstavlja pravu terapiju protiv infekcije virusom ptičjeg gripa H5N1,
onog istog za koji eksperti iz čitavog sveta strahuju da bi mogao
izazvati pandemiju.
Među
zdravstvenim radnicima podeljena su mišljenja da li bi svaka kućna
apoteka trebalo da ima lek oseltamivir ili ne.
Dr
Dejvid Batler-Džons, šef Agencije za zaštitu
zdravlja stanovništva, navodi nekoliko razloga zbog kojih ne bi trebalo
kupovati lekove na svoju ruku. Iako kaže da je većini poznato koje su
sve prednosti i mane takvog reagovanja, on naglašava, kao osnovno, da se
može desiti da pandemiju ne izazove virus H5N1, kao što nema ni
pouzdanih pokazatelja da će baš ovaj lek biti efikasan u borbi protiv
njega. Potom, može se desiti da istekne rok upotrebe leka pre nego što
nam on u suštini zatreba. Nikako ne treba zanemariti ni činjenicu da kod
samodijagnostifikovanja bo-lesti možemo pogrešiti, pa recimo najobičniji
nazeb lečiti lekovima za grip. Takođe, budući da ovaj lek još uvek nije
u širokoj upotrebi, nisu poznati svi neželjeni efekti kod njegove
upotrebe.
Dr
Batler Džons, ipak, ne kaže da ne treba praviti
zalihu lekova. On napominje da je u pripremi preporuka za građanstvo o
lekovima koje treba imati u kućnoj apoteci. Na tome rade eksperti za
antivirusnu terapiju pri komitetu za planiranje borbe protiv pandemije.
Osteltamivir blokira širenje virusa kroz respiratorni trakt. Ukoliko se
sa terapijom počne na vreme, odnosno u roku od 48 sati po pojavi
simptoma, bolest po ozbiljnosti i dužini trajanja u potpunosti podseća
na grip. Laboratorijske provere pokazuju da je lek efikasan u lečenju
svih vrsta gripa, dok za njegovu efikasnost u lečenju ptičjeg gripa još
uvek nema dovoljno podataka.
Osteltamivir, proizveden u Švajcarskoj, prodaje se pod komercijalnim
nazivom tamiflu i jedna doza od deset pilula košta oko 60 dolara.
Dr
Kejdži Fukuda, jedan od vodećih svetskih eksperata za grip, angažovan
pri Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, veruje da lek može biti od
pomoći za vreme pandemije, ali naglašava da mu ne treba pripisivati
čudotvorna svojstva. Dr Fukuda nikako ne preporučuju da sami sebi i
članovima porodice određujemo terapiju, posebno u slučaju ove bolesti
koja nije do kraja razjašnjena.
