Broj
1018, 2.septembar 2005
VELIKA BRITANIJA - Miror
Pedi Ešdaun
tajni agent MI6
Jedna američka internet stranica objavila je spisak sa imenima više od
120 ljudi za koje se tvrdi da su britanski tajni agenti, a među njima je
i visoki predstavnik u BiH Pedi Ešdaun, na slici dole.
Kako
piše "Miror", britansko ministarstvo spoljnih poslova osudilo je
objavljivanje takvog spiska kao izuzetno neodgovorno.
Izvor blizak britanskom dnevniku rekao je da bi teroristi mogli da
iskoriste ove informacije kao pomoć pri napadima na Veliku Britaniju,
dok pravnici pokušavaju da spisak sklone sa interneta.
Imenovanjem ljudi, uključujući i onih koji nisu tajni agenti, ugrožavaju
se i njihove funkcije i bezbednost, dodao je taj izvor.
Na
internet stranici na kojoj je objavljen spisak 121 tajnog agenta navodi
se da je Ešdaun postao agent MI6 sedamdesetih godina u Ženevi, prenosi "Miror".
Londonski list ne navodi ime sajta, ali precizira da ga je pokrenuo
izvesni Džon Jang, koji smatra da su tajni dokumenti dobrodošli i da je
potrebno imenovati što je moguće više agenata.
Jedan hrvatski internet sajt objavio je da je reč o američkoj internet
stranici www.Cryptome.org .
HRVATSKA
Zahtev za
stambeno zbrinjavanje u Hrvatskoj
Rok
za podnošenje zahteva za stambeno zbirnjavanje povratnika u Hrvatsku
ističe za mesec dana upzorili su u Beogradu predstavnici nevladinih
organizacija "Altruist" iz Splita i Grupe 484 iz Beograda.
Na
konferencija za novinare, koordinator "Altruista" Vojko Ivica rekao je
da rok za podnošenje zahteva ističe 30. septembra i pozvao sve koji
imaju na to pravo da ga podnesu, "jer se od zahteva uvek može odustati",
ali se ne može naknadno podneti.
Prema planu Vlade Hrvatske pravo na stambeno zbrinjavanje imaju svi
povratnici, bivši nosioci stambenog prava u društvenom vlasništvu, bez
obzira da li su živeli u civilnom ili vojnom stanu, koji žele da žive u
Hrvatskoj.
Uslov za stambeno zbrinjavanje je da povratnici nemaju u vlasništvu ili
suvlasništvu porodičnu kuću ili stan na području Hrvatske ili država
nastalih raspadom bivše SFRJ ili da ih nisu prodali, poklonili ili na
bilo koji način otuđili posle 8. oktobra 1991. godine.
Zahtevi se mogu podneti Upravi za prognanike, povratnike i izbeglice
Vlade Hrvatske, hrvatskim diplomatsko-konzularnim prdstavništvima ili
predstavništvima UNHCR-a.
Ivica je naveo da su prema planu hrvatske vlade predviđana dva rešenja
za stambeno zbrinjavanje bivših nosilaca stanarskog prava.
Prema njegovim rečima, povratnici mogu da dobiju stan u najam koji je u
vlasništvu države, po "zaštićenoj" ceni od 1,53 kune ( oko 150 dinara)
po metru kvadratnom ili da kupe stan pomoću kredita uz 15 odsto učešća.
Kvadratni metar u stanovima namenjenim za tu svrhu iznosi 60 odsto od
tržisne cene, a najduži rok za otplatu kredita je 30 godina uz kamatu od
oko 4 odsto.
Aktivista "Altruista" Milan Martinić rekao je da plan Vlade Hrvatske
nikako ne bi trebalo da bude konačno rešenje za ljude kojima su oduzeta
stanarska prava.
BAGDAD
U stampedu 965
mrtvih
Prema poslednjim podacima, skoro 1.000 ljudi je poginulo u panici koja
je izbila u sredu među šiitima na mostu preko reke Tigar u Bagdadu.
Kako
se saznaje iz iračkih bezbednosnih izvora, najmanje 965 osoba je
poginulo i 465 je ranjeno u stampedu nastalom posle glasina da će bombaš
samoubica aktivirati eksploziv, preneo je Frans pres.
Većina žrtava se udavila u reci, prenose svetske agencije, dok britanska
agencija Rojters navodi da je u nesreći možda poginulo i više 1.000
osoba.
Ulice koje vode ka džamiji su uske, pa je spasiocima skoro nemoguće da
dođu do poginulih i povređenih osoba, tako da se strahuje da bi moglo da
bude još više žrtava.
Poslednji bilans sadrži podatke o žrtvama iz dve bolnice u šiitskom
kvartu u iračkom glavnom gradu.
Više
hiljada šiitskih vernika uputilo se u džamiju u starom delu Bagdada,
kako bi obeležili godišnjiicu smrti sedmog imama iz redova šiita, Muse
al-Kadima, poštovanog svetitelja među šiitima..
Posle ove tragedije, irački premijer Ibrahim Džafari proglasio je
trodnevnu žalost.
REFORME UJEDINJENIH NACIJA
Pregovori o
spornim pitanjima uoči samita UN
Pregovori o spornim tačkama reforme UN, pred svetski samit polovinom
septembra, juče su intenzivirani, a generalni sekretar Kofi Anan je
prekinuo odmor kako bi se vratio u sedište UN u Njujork i uložio svoj
autoritet u taj proces, javile su agencije.
Svetski lideri trebalo bi da na samitu, koji će se održati od 14. do 16.
septembra u Njujorku, tokom Generalne skupštine, usvoje plan za reformu
uprave svetske organizacije, koju Anan predlaže kako bi se poboljšala
efikasnost UN u rešavanju pitanja bezbednosti, ljudskih prava i razvoja
u svetu.
Članice UN rade na nacrtu reformi već šest meseci, ali je nekoliko
nedelja uoči samita američki ambasador Džon Bol-ton izneo nekoliko
stotina predloga izmena i zatražio da se o njima pregovara.
Razgovori o svim spornim pitanjima počeli su ove nedelje u komitetu koji
čine 33 zemlje, uglavnom predstavnice velikih regionalnih grupa u UN.
Komitet je formirao predsednik Generalne skupštine Žan Ping iz Gabona,
kako bi se ubrzao proces i povećale šanse da se reši što više pitanja do
samita kome bi trebalo da prisustvuje više od 170 lidera u svetu.
Anan
je prekinuo odmor u Gani i vratio se u Njujork kako bi podstakao proces
i izrazio podršku Pingu u naporima da samit bude uspešan, rekla je
pomoćnik portparola UN Mari Okabe.
Ping
je pozvao pregovarače da se usredsrede na sedam spornih pitanja:
terorizam, uspostavljanje Saveta za ljudska prava umesto sadašnje
Komisije, uspostavljanje Komisije za izgradnju mira, zaštita civila od
genocida, reforma uprave UN, delovanje u borbi protiv siromaštva i
unapređenje razvoja.
U
okviru reformi svetske organizacije, koje su podstaknute zloupotrebom i
korupcijom u programu UN nafta za hranu za Irak, SAD su juče ocenile da
bi generalni sekretar UN trebalo da ima više fleksibilnosti u
rukovođenju i veća ovlašćenja koja bi mu omogućila bolji nadzor.
Bolton je rekao da svetski lideri na samitu u Njujorku treba da daju
Ananu "adekvatni autoritet i feksibilnost" za efikasno upravljanje.
Naglasio je i da je za reformu UN ključan bolji uvod u rad organizacije,
što podrazumeva i snažnu i nezavisniju Kancelariju za unutrašnji nadzor.
Američki ambasador je odbacio kritike da su se SAD vrlo kasno uključile
u raspravu o nacrtu reformi i naveo da ta zemlja već mesecima predlaže
promene.
Pored pitanja terorizma i formiranja komisije za konsolidaciju mira o
kojima se raspravlja od ponedeljka, diplomate su juče posebno
razgovarale o osetljivom pitanju kako da se reformiše mehanizam UN za
zaštitu ljudskih prava.
Sadašnjom Komisijom za ljudska prava, čije je sedište u Ženevi,
nezadovoljan je Zapad, jer ta komisija zaseda samo šest nedelja godišnje,
a sistem prijema omogućuje da uđu u nju i zemlje sa problemima u oblasti
zaštite ljudskih prava.
Predlogu da se komisija zameni Savetom koji bi bio stalan i čiji bi
članovi bili birani po strožijim kriterijumima, protive se mnoge zemlje
u razvoju.
Predsednik ČeŠke Vaclav Klaus
Zaboravimo
Evropsku uniju
Predsednik Češke Vaclav Klaus, na slici dole, izjavio je, u okviru 61.
evropskog foruma Alpbah, da treba zaboraviti Evropsku uniju i razmisliti
o mogućnosti da se Evropi pruži novi demokratski oblik.
On
je rekao da bi to moglo da se sprovede kroz jednu vrstu Organizacije
evropskih država.
Ova
izjava izazvala je čuđenje kod učesnika, pošto niko od jednog
predsednika jedne države članice EU nije očekivao takvu kritiku na račun
Unije.
Klaus je istakao da je EU i sadašnjem obliku pojam supranacionalizma,
kao i da je nedemokratska.
Sa
tom svojom "revolucionarnom idejom" Klaus, kako je naglasio, želi da
podstakne analize o budućnosti Unije.
On
je objasnio da prebacivanje vlasti sa država na supranacionalne
strukture EU, vodi padu starog demokratskog poretka.
Klaus je kritikovao i fiskalni federalizam unutar EU, naglašavajući da
je harmonizacija poreza EU najpogrešniji put u poslednjoj deceniji.
Najveći broj aktuelnih institucija EU prema njegovim rečima su
nedemokratske i nemoguće ih je demokratizovati.
Prema Klausu bi bilo korisnije da se formira Organizacija evropskih
država, koja bi se oslanjala na saradnju suverenih država, bez
centralizma.
On
je poručio da se, u svakom slučaju, mora napustiti ideja stvaranja
jedinstvene evropske države.
Kineski
predsednik za popuštanje tenzija sa SAD
Kineski predsednik Hu Đintao zatražiće popuštanje ekonomskih i vojnih
tenzija Vašingtona i Pekinga tokom svoje prve posete SAD od kada je
došao na mesto šefa države, ocenjuju analitičari.
Hu
će biti u poseti SAD, kao i Kanadi i Meksiku, od 5. do 17. septembra,
kako bi pokušao da smiri tenzije zbog zategnutih trgovinskih odnosa,
suđenja kineskih korporacija sa američkim firmama, i zabrinutosti
Vašingtona zbog jačanja Kine na svetskoj diplomatskoj sceni.
Kineski predsednik se nada da će se tokom posete prevazići spor o uvozu
kineskog tekstila i da će obezbediti podršku pred revalorizaciju (ponovnu
procenu) kineske valute.
Prema procenama diplomata, njegova poruka biće da je napredak Kine
pozitivan za SAD.
Zauzvrat, procenjuju analitičari, kineski predsednik će tražiti od SAD
da manje ukazuje na bezbednosnu pretnju koju Kina predstavlja, i da
prestane da dostavlja oružje Tajvanu, na koji Kina polaže pravo.
"SAD
su zabrinute zbog jačanja vojne moći Kine, i njene energične diplomatije",
ocenio je Ši Jinhong, profesor međunardonih odnosa na Univerzitetu u
Pekingu.
On
je kazao i da su SAD zabrinute zbog budućeg napretka Kine, koja pokušava
da razuveri Vašington, što, kako smatra Ši, teško može da se postigne u
ovom trenutku.
Pentagon je u svom julskom izveštaju naveo da je zabrinut zbog
modernizacije vojske i ekonomske moći koju Kina ubrzano stiče, jer bi,
zbog toga, moglo da dođe do poremećaja snaga u Aziji što bi moglo da
ugrozi Tajvan.
SAD,
takođe, apeluju na Tajvan da nabavi moćnije oružje, uključujući
podmornice, špijunske avione i projektile, kako bi se održala vojna
ravnoteža, a Tajvan osigurao da neće ponovi pasti u ruke Pekingu.
ŠPANIJA
Lažna uzbuna o
podmetanju bombe
Zgrada španskog Ministarstva privrede je u Madridu evakuisana posle
uzbune da je baskijska separatistička organizacija - ETA - podmetnula
bombu.
Zaposleni su, međutim, malo kasnije vraćeni na svoja radna mesta, dok
policija veruje da je uzbuna bila lažna.
Neimenovani portparol policije izjavio je da je baskijski regionalni
list "Gara" dobio telefonski poziv o podmetanju bombe u ime baskijske
separatističke organizacije u Madridu ali nije precizirao gde tačno u
španskoj prestonici.
Upozorenje o podmetnutim bombama preko baskijskih lokalnih medija je
metod koji je ETA već koristila.
ETA
je organizacija koja od 1968. godine želi nezavisnost Baskije, područja
koji zahvata deo Španije i Francuske.
POLJSKA
Solidarnosti
proslavila 25 godina
U
čast četvrt veka postojanja poljskih sindikata Solidarnost, u Gdanjsku
se okupilo pola Evrope, 29 šefova država i vlada, među kojima je bio i
predsednik Srbije Boris Tadić.
Poslednjeg dana međunarodne konferencije "Od Solidarnosti do slobode", o
značaju prvih slobodnih sindikata u sovjetskom bloku za ponovno
ujedinjenje Evrope, pre Tadića govorili su predsednici Evropske komisije,
Nemačke, Ukrajine, Gruzije, Mađarske, domaćina Poljske i posebni
izaslanik američkog predsednika Džordža Buša.
Gdanjsk je bio domaćin 800 uglednih zvanica i oko 3.500 gostiju
centralne proslave na kojoj su šefovi država i vlada potpisati
zajednički apel UN da 31. avgust, dan kada se 1980. godine rodila
Solidarnost, proglasi za Međunarodni dan solidarnosti i slobode.
Kongres sindikata Solidarnost, na koji su u Gdanjsk pozvani i bivši
aktivisti, poljski disidenti i potpisnici avgustovskog sporazuma sa
vlastima koji su omogućili slobodni sindikalno organizovanje, pretvorio
se u ovacije prvom vođi buntovnih sindikata, kasnijem predsedniku
Poljske Lehu Valensi.
"To
je bilo vreme kada smo pokazali celom svetu kako se pobeđuje. Ali, pošto
čujem glasove nezadovoljstva, moram da objasnim. Morate da razumete da
smo pobedom nad komunizmom izgubili celu privredu. Na žalost, drugog
puta nije bilo. Što više vreme prolazi, naša pobeda će biti veća", kazao
je Valensa pred oko 4.000 delegata kongresa.
Zvaničnu proslavu ignorisali su predstavnici sindikata u brodogradilištu
u Gdanjsku koji štrajkuju od 14 avgusta. Oko dvesta radnika i aktivista
nekadašnje Solidarnosti probdelo je noć u brodogradilištu u Gdanjsku.
"Štrajkački
zahtevi nisu ispunjeni. Nema povoda za proslavu, ima za proteste.
Branimo naše brodogradilište i zato smo tu. Nećemo smetati VIP gostima,
neka se zabavljaju. Ali, mi nećemo doći na njihovu proslavu", rekao je
novinarima i začuđenim turistima lider demonstranata Karol Guzikijevič.
Delegacije 29 zemalja zajedno sa domaćinima, Lehom Valensom i njegovim
naslednikom na čelu Poljske Aleksandrom Kvašnjevskim, položiće danas
vence na kapiju broj 2 brodogradilišta pored buketa koji Poljaci donose
tokom cele godine.
