Broj
1019, 9.septembar 2005
POMOĆ
PODRUČJU POGOĐENOM URAGANOM KATRIN
Brodovi pomoći
pošli put Meksičkog zaliva
Premijer Pol Martin je bio prisutan u Halifaksu kada su ka Meksičkom
zalivu pošli brodovi sa stvarima i ljudstvom za pomoć području pogođenom
uraganom Katrina. Između ostalog, tu su generatori za struju, pumpe za
vodu, čamci, helikopteri, vreće za spavanje, ćebad, šatori i ostalo, a
Kanada je ponudila opremu za prečišćavanje vode i druge potrepštine.
Što
se ljudstva tiče, najviše ima ronilaca koje očekuje puno posla u
poplavljenom Nju Orleansu.
Američki ambasador Dejvid Vilkins je izrazio zahvalnost kanadskoj vladi
i narodu na brzom reagovanju i spremnosti da pomognu u saniranju
posledica razornog uragana.
Ministra odbrane Grejem kaže da se vrše konsultacije i o drugim mogućim
potrebama za spašavanje stanovništva sa pogođenog područja.
Takođe, sve baze su u pripravnosti za pokret, ukoliko se za tim ukaže
dodatna potreba. Sa svim detaljima upoznati su premijer Martin i njegov
zamenik Eni MekLilan, koja je ujedno predsednik komiteta za pružanje
pomoći.
Ministarka MkeLilan je izjavila da će Kanada nastaviti da šalje pomoć i
narednih nedelja, sve dok to bude potrebno. Ona je istakla da pomoć može
biti i u ljudstvu i najnužnijim službama.
Pored ovoga, pomoć ugroženom području spremni su da upute i obični ljudi
iz svih delova zemlje. Tako, recimo, bar pedeset porodica sa Ostrva
princa Edvarda izrazilo je želju da u svoje domove primi Amerikance
raseljene sa delova u kojima je udar uragana bio najžešći. Premijer Pet
Bins je kontaktirao sa američkim ambasadorom u Kanadi, Vilkinsom, i
kanadskim u SAD-u, Frenkom MekKenom, ali još uvek nema odgovara da li je
ova ponuda prihvaćena.
Dva
najveća univerziteta u Britanskoj Kolumbiji ponudila su da prihvati
strane studente koji je trebalo da pohađaju univerzitete u južnom delu
SAD-a.
Federalna vlada je iz svojih rezervi poslala najneophodnije lekove i
sanitetski materijal, a najavila je da je spremna da pošalje i ostale
medicinske potrepštine za kojima se ukaže potreba.
Građani koji žele da daju dobrovoljni prilog, novčani ili u vidu odeće
ili drugih najneophodnijih potrepština, mogu da se obrate na adrese
nekoliko agencija. Čelnici ovih agencija kažu da se Kanađani odazivaju u
velikom broju, ali prikupljena pomoć još ni izbliza nije poprimila
razmere dobrovoljnih priloga koji su prikupljeni za žrtve
prošlogodišnjeg cunamija.
POSLE
URAGANA
Među
stradalima nema kanađana
Kanadski zvaničnici potvrdili su da je bezbedna većina kanadskih
državljana koji su se našli u američkim saveznim državama zahvaćenim
uraganom Katrina. Postoje informacije o 178 osoba, ali se još uvek traga
za šezdeset dvoje. Među njima ima i lica koja trajno žive u SAD-u, tako
da verovatno neće ni tražiti pomoć kanadskih konzularnih službenika.
Den
MekTig, parlamentarni sekretar za kanadske državljane koji se nalaze van
granica, ističe da nije poznat da je iko od Kanađana stradao. On kaže da
se veći broj kanadskih konzularnih službenika nalazi na raznim
lokacijama u pogođenom području i da sarađuju sa američkim vlastima.
MkTig je, takođe, pozvao građane da pozovu besplatan telefon
1-800-387-3124, ukoliko imaju bilo kakva pitanja .
Poseta
kineskog predsednika
Razgovori Hua
i Martina baviće se najviše trgovinom
Najavljujući prošle nedelje desetodnevnu državnu posetu kineskog
predsednika Hu Jintaoa, premijer Martin je naglasio da se raduje
nastavku dijaloga između dve zemlje, koji je još jedna prilika za
jačanje ličnih veza, ali i strateškog partnerstva koje uspešno traje već
35 godina.
Najavljeno je da će se najviši predstavnici u razgovorima najviše baviti
trgovinom, naročito tekstilom, ali na dnevnom redu će se naći i pitanja
vezana za klimatske promene, nauku i tehnologiju, investicije, ljudska
prava i turizam.
Očekuje se da premijer Martin i predsednik Hu potpišu sporazum o
proširivanju saobraćajnih veza između dve zemlje, na 60 letova nedeljno,
od sadašnjih 15, što se smatra za dokaz o važnosti odnosa dve države.
Kina
je drugi trgovinski partner Kanade po obimu, ali ekonomisti smatraju da
kanadska privreda ni izdaleka ne iskorišćava mogućnosti plasmana svojih
proizvoda na to ogromno tržište. Dugi niz godina pšenica je bila
dominantan izvozni artikal u Kinu, ali se u poslednje vreme to menja,
kako kineska privreda doživljava svoju ekspanziju. Eksperti poručuju da
se ponajpre treba pozabaviti izvozom nafte, čija će potrošnja u Kini
nastaviti ubrzano da raste.
Pred
stupanje na duŽnost
Kraljica
primila novu guvernerku
Kako
tradicija nalaže, kraljica Elizabeta II primila je novonaimenovanog
generalnog guvernera Mišel Žan. Susret je bio upriličen ove nedelje u
škotskom dvorcu Balmoral.
Gospođa Žan je u otišla u posetu Velikoj Britaniji komercijalnim letom,
zajedno sa svojim suprugom Žanom-Denijelom Lafondom i njihovom ćerkicom
Mari-Eden.
Gospođa Žan treba 27. septembra zvanično da da zameni Edrijen Klarkson
na mestu generalnog guvernera. Iako je njeno naimenovanje bilo primljeno
sa velikim odobravanjem u celokupnoj javnosti, ubrzo su se javile sumnje
da su gospođa Žan i njen suprug simpatizeri pokreta za nezavisnost
Kvebeka. Kontroverze koje su proistekle iz toga nagnale su je da izda
zvanično saopštenje, u kojem decidirano tvrdi da niti ona, niti njen
suprug, nikada nisu pripadali nekoj političkoj stranki ili
separatističkom pokretu.
No
to očigledno nije bilo dovoljno da u potpunosti umiri javno mnjenje.
Ispitivanja raspoloženja stanovništva pokazuju da je popularnost gospođe
Žan znaajno opala posle prvobitnog iskazanog oduševljenja.
sponzorskI
skandal
Gomeri započeo
svoju kanadsku turneju
Sudija Džon Gomeri, koji se nalazi na čelu komisije za ispitivanje
sponzorskog skandala, započeo je svoju kanadsku turneju. Pored Monktona,
Nju Brunsvik, on će boraviti u Kvebek Sitiju, Torontu, Edmontonu i
Vankuveru. On planira da do 20. oktobra održi okrugle stolove sa
političkim ekspertima, bivšim političarima i njihovim ljudima,
birokratama i profesorima, jer ističe da će konsultacije činiti veoma
važan segment njegovog rada.
Takođe, komisija je na svom vebsajtu inicirala diskusiju koja bi mogla
da pruži odgovore na neka od pitanja koja se nameću, između ostalog, da
li bi vladin marketing i sponzorski programi trebalo da budu izvan
političkog uticaja i šta bi trebalo preduzeti protiv ljudi koji
zloupotrebe javne fondove.
Federalni sponzorski program je bio namenjen podizanju vizibiliteta
federalne vlade u Kvebeku posle referenduma o suverenitetu, 1995. godine.
U istrazi se čulo da su milioni dolara odlazili firmama koje su bliske
Liberalnoj stranki, koje su zauzvrat morale da urade malo ili čak ništa.
Do
sada je samo je ustanovljena krivica samo Pola Kofena, a u oktobru
predstoji suđenje još dvojici birokrata, Žanu Broltu i Čaku Gitu.Konačan
izveštaj Gomerijeve komisije očekuje se sredinom decembra.
POLITIKA
Promene
u Harperovom kabinetu
Zvaničnici Konzervativne stranke kažu da je ovih dana još pet službenika
otišlo iz kabineta lidera te stranke Stivena Harpera. Tokom ove godine
već je nekoliko zaposlenih napustilo Harperov štab.
U
stranci odbacuju mogućnost da se radi o čistki, već ovo nazivaju
racionalizacijom koja se očekivala posle prošlogodišnjeg spajanja
Konzervativne stranke i Alijanse.
Harper je odbio da komentariše najnovija događanja, napominjući da nema
potrebe da objašnjava unutrašnji sistem rada svog kabineta.
ZAŠTITA
OD TERORISTIČKIH NAPADA
Bez kanti za
otpatke u metrou
U
cilju sprečavanja terorističkih napada, uprava podzemne železnice u
Torontu je odlučila da ukloni kante za otpatke i kontejnere za
sakupljanje otpada za reciklažu.
Ova
ideja rođena je u Londonu još osamdesetih godina, posle napada IRA-e, a
u poslednje vreme raste lista gradova u kojima se veruje da ovo može
biti vid zaštite od terorizma. Neki eksperti za bezbednost, naime,
smatraju da kante za otpatke mogu biti veoma pogodno mesto za
postavljanje bombi, jer se na-laze svuda i veoma su pristupačne.
Ostalo je, međutim, da se nadležni iz TTC-a dogovore kako će se i gde
ubuduće bacati otpaci u podzemnoj železnici. Jedan od predloga je da se
postave čelični obruči na koje će se stavljati plastične kese. Oni bi
trebalo da budu van platformi, u oblastima gde putnici ulaze i izlaze iz
železnice.
To
znači da će putnici morati da nose otpatke do mezanina, sem na stanicama
Kvin i Dandas, gde će kante biti na platformi pošto na njima nema
mezanina.
Ukoliko na pojedinim lokacijama budu morale da ostanu kante, onda
stručnjaci preporučuju da ta mesta budu dobro osvetljena i pokrivena
video nadzorom.
Nadležni strahuju da će zbog ove izmene đubreta biti na sve strane. Gari
Vebster, operativni menadžer TTC-a, međutim veruje da će građani biti
voljni da sarađuju ako budu upućeni pravilno i pravovremeno da znaju
razloge zašto je do ovoga moralo da dođe.
Postojala je i ideja da se upotrebe metalne kante koje mogu da izdrže
ili ublaže eksploziju bombe u njima, ali je odbačena zbog mogućih
povreda od gelera.
Smatra se da su bolje kese i to providne, jer se tako može odmah videti
šta se u njih baca.
FINANSIJE
Nacionalna
banka povećala kamatne stope
Nacionalna banka Kanade je u sredu povećala kamatne stope na 2,75 odsto,
sa dosadašnjih 2,5. U obrazloženju za ovakvu odluku, koja se i očekivala,
stoji da je rast inflacije ispod predviđanog, a da je u isto vreme,
privredni rast nadmašio očekivanja.
Odmah po objavljivanju odluke, vrednost nacionalne valute prema
američkom dolaru porasla je za 0,25 centi, tako da je iznosila 84,37
američkih centi.
Stručnjaci napominju da će u narednom periodu pomno pratiti privredna
dešavanja, ali se prognozira da bi dalja usaglašavanja mogla biti
odložena do decembra zbog posledica uragana Katrina. Oni veruju da to
neće imati previše uticaja na kanadsku privredu, mada je neizvesno kako
će se kretati cene goriva i energenata i u kojoj meri će uticati na
stopu inflacije.
ŠKOLA
Nova
školska godina
Povodom početka školske godine, saobraćajna policija podseća sve vozače
da treba poštovati ograničenja brzine, posebno u blizini škola. Kako
ističu, njihova poruka je da su deca naše najveće bogatstvo i da treba
voditi računa o njihovoj bezbednosti.
Oni
takođe mole roditelje da nauče decu da budu obazriva pri prelasku ulice,
baš zbog nesavesnih vozača koji, i pored upozorenja, ne poklanjaju
dovoljno pažnje najmlađim učesnicima u saobraćaju.
Pri
rutinskoj kontroli u blizini jedne od škola u Torontu, prvog dana ove
školske godine, policija je kaznila čak tridesetak vozača za prebrzu
vožnju.
Zabrinjava
činjenica da su to većinom bili roditelji koji su upravo dovezli svoju
decu na prvi čas. Vozači su uglavnom poku-šavali da se opravdaju žurbom,
ali policajci naglašavaju da ni jedan razlog za prebrzu vožnju na takvom
mestu nije opravdan.
NOVA
IDENTIFIKACIJA ZA POLICAJCE
Policajci će
imati pločicu sa imenom
Savet policijske službe u Torontu doneo je odluku ove nedelje da svaki
policajac u gradu od jeseni treba da ima pločicu sa svojim imenom. Oni
su odobrili da se izdvoji 142 hiljade dolara za kupovinu metalnih
pločica zlatne boje i opreme za graviranje.
Šef
policije Bil Bler je rekao da nije sasvim izvesno da li će u
ovogodišnjem budžetu biti dovoljno novca za ovaj projekat, tako da se ne
može pouzdano tvrditi kada će odluka početi da se sprovodi. Bler smatra
da će ovakav vid identifikacije pomoći građanima da prepoznaju policajca
ali i da, što je još važnije, učini da se uspostavi bolji kontakt službe
sa stanovništvom.
Međutim, predstavnici sindikata strahuju da zbog otkrivanja identiteta
mogu nastati problemi kako za policijske službenike, tako i za članove
njihovih porodica. Oni smat-raju da je ovo nepotrebno trošenje novca jer
svaki policajac već ima svoju značku sa brojem na šapki i epoletama.
Dejv Vilson, predsednik Asocijacije policije u Torontu, kaže da je ovo
samo igranje politikom, a da tu nema ni pomena o zaštiti građana. On
tvrdi da na osnovu imena i uz pomoć savremene tehnologije uopšte neće
biti teško otkriti ostale podatke o policajcu, posebno ako ima neko
neuobičajeno ime.
Ideja da policajci u Torontu imaju ime na uniformi nije nova. O njoj se
raspravljalo pre dve godine, ali je nisu prihvatali ni tadašnji šef
policije Fantino, a ni savet policije.
POSLE
OLUJE U ONTARIJU
Osiguravajuće
kompanije moraće da plate veliku odštetu
Osiguravajuće kompanije prognoziraju da će morati da isplate više od 400
miliona dolara na ime štete od oluje koja je 19. avgusta pogodila južni
deo Ontarija.
Po
njihovim rečima, to će biti najviša odšteta u istoriji provincije.
U
oluji je tada najviše stradao deo od Kičiner-Voterlua do Toronta, a
oluja je dovela do stvaranja dva tornada u oblasti Fergus.
Kompanije su do sada dobile više od 15 hiljada za zahteva za naknadu
štete, a strahuje se da taj broj nije konačan. Uglavnom se radi o šteti
zbog izlivanja kanalizacije, mada ima i zahteva za oštećenja automobila
i firmi.
FINANSIRANJE
ZANIMLJIVOG PROJEKTA
Značajne
ličnosti bili domaćini mladim starosedeocima
Aditja Jha spada spada među ljude koji su spremni da ono što imaju
podele sa drugima. Njegova velika prednost je što je on svojom umešnošću
i smislom za biznis, za relativno kratko vreme, uspeo da stvori veliko
bogatstvo, tako da je svojom velikodušnošću mogao, a bogami i uspeo, da
ulepša neke živote.
Plemenitost gospodina Jha, poreklom inače iz Nepala, bila je podstaknuta
govorom Stena Berdija, velikog poglavice naroda Nišnavbe Aski. Kada je
iz prve ruke čuo da narod, koji na ovim prostorima živi već vekovima, ne
uživa u blagostanju ovog društva poput ostalih njegovih stanovnika, Jha
je poželeo da i njima pruži šansu, u skladu sa svojom filozofijom. On,
naime, smatra da je novac vrlo bitan, ma koliko to odbijali da
prihvatimo i da se ni jedna zajednica u ovoj zemlji ne poštuje ukoliko
ga nema. Nadalje, Jha smatra da i ovde treba pomagati siromašnima,
podjednako kao što se pomaže drugima u svetu kojima je pomoć preko
potrebna.
Sačinjen je program Bejšik, koji u osnovi ima ideju da upozna mlade
starosedeoce sa načinom rada i veštinom poslovanja značajnih poslovnih
ljudi u Torontu, koje je on lično animirao za učešće u projektu. Grupa
od jedanaestoro mladih ljudi iz ontarijskih udaljenih starosedelačkih
zajednica, došla je u Toronto i skoro tri dana pratila je sve poslovne
aktivnosti rukovodilaca velikih firmi.
Među
onima koji su učestvovali u ostvarivanju ove lepe ideje bili su izvršni
potpredsednik Bela Kanada Majk Kol, izvršni direktor zdravstvenog centra
Trilijum, direktorka TV Ontario Izabel Baset i drugi. Mladi nisu krili
svoje oduševljenje ovim izuzetnim iskustvom koje će umnogome da utiče na
njihov dalji životni put.
Jha
namerava da ovu svoju ideju nastavi, ali i proširi narednih godina. Već
za narednu godinu planira da uključi pedeset mladih koji će svoja
iskustva sticati ne samo u provinciji, već i u SAD-u i Indiji. Ističe da
mu je san da pruži šansu ovim mladim ljudima da promene način mišljenja
i veruje da će uspeti u tome. Njegovu veru dele lideri starosedelaca,
ali i drugi zvaničnici.
Zamenik guvernera za Ontario Džejms Bartleman je, na prijemu za sve
učesnike projekta, pohvalio izuzetan altruizam i dalovidost gospodina
Jha.
ANKETA
GRAĐANA
Nacionalizacija naftnih izvora i komapnija
Povećanje cena goriva koje je usledilo kao posledica razornog dejstva
uragana Katrina, izazvalo je nezadovoljstvo kod građana. Najčešće se
postavljalo pitanje zašto federalna vlada ne smanji takse, iako je sa
najviših mesta izričito bilo rečeno da se tome ne treba nadati. Javljale
su razne ideje kako da se razreši ovo što nas je snašlo, pa je to
nagnalo stručnjake iz Leger Marketinga da objedini naša razmišljanja
kroz nekoliko pitanja u anketi sprovedenoj krajem avgusta.
Stručnjaci kažu, na osnovu rezultata ankete, da gotovo polovina građana
smatra da treba izvršiti nacionalizaciju na-ftnih izvora i kompanija. U
tome prednjače građani iz Kvebeka, sa skoro dvotrećinskom većinom, dok
to najmanje traže stanovnici Britanske Kolumbije i, naročito, Alberte.
Velika većina je imala želju da vlada smanji poreze, ili da interveniše
na neki način posle nedavnog skoka cena goriva. Nešto preko polovine
anketiranih je predlagalo da vlada odredi fiksnu cenu goriva na pumpama.
Na
pitanje koliko je povećanje cena uticalo na potrošnju goriva, svaki
četvrti anketirani je rekao da je ograničio potrošnju. Delimično
iznenađuje podatak da je čak 63 odsto izjavilo da uopšte nisu smanjili
potrošnju goriva posle povećanja cena.
NAFTA
Obezbeđivanje
nafte za svetsko tržište
Premijer Pol Martin je rekao da će se Kanada odazvati pozivu Međunarodne
agencije za energiju da pomogne u obezbeđivanju dodatnih količina na-fte
za stabilizaciju svetskog tržišta.
Ova
agencija je uputila poziv u 27 svojih članica da povećaju izvoz na račun
rezervi. Premijer Martin je istakao da se konsultovao sa provincijama i
naftnim kompanijama, tako da će Kanada izaći u susret ovom apelu s tim
da, kako je naglasio, to nikako ne sme dovesti do nestašica u zemlji.
Do
poremećaja na tržištu nafte i skoka cena došlo je posle katastrofalnih
šteta koje je uragan Katrina napravio na jugu Amerike, te su ove dodatne
količine mera za stabilizaciju tržišta i pomoć susedima koji se bore sa
posledicama jedne od najtežih elementarnih katastrofa u svojoj istoriji.
