Broj
1019, 9.septembar 2005
ART SALON 2005
...vam predstavlja
Miodrag
Beatović Zoran
Biografija
vajara Miodraga Beatovića Zorana čita se kao uzbudljivi avanturistički
roman. Rođen u Beogradu pre Drugog svetskog rata on je nakon rata
završio zanat i počeo da radi kao livac. Profesija livca mu se najviše
dopala od svih "prljavih" fizičkih poslova koje mu je nova
revolucionarna vlast nudila da radi. Više od odžačara ili konopara koji
pravi užad.
Kao detetu
pripadnika "bivšeg" režima karijera u pozorištu ili na filmu o kojoj je
sanjao bila mu je uskraćena. Njegov otac bio je inspektor
kriminalističkog odseka uprave grada koji je voleo da pravi satove sa
kukavicom. Od njega je Miodrag nasledio dar da rukama može da napravi
sve što zamisli. Profesija livca omogućila je ovom vrhunskom majstoru da
preživi, prvo u Francuskoj u koju je pobegao kao mladić iz Beograda, a
zatim u Kanadi u koju je došao iz Pariza daleke 1966. godine.
 |
Miodrag Beatović Zoran |
 |
| |
RIBA |
Krajem 60-tih
godina u Montrealu Beatović je bio vrlo uspešan i priznat slikar. Slikao
je abstraktna platna velikog formata u sebi svojstvenom stilu koji je
nazvao "Selestijalizam". Ipak vajarstvo je bilo i ostalo njegova najveća
ljubav. Zahvaljujući izuzetnom poznavanju procesa livenja Beatović je
jedan od retkih skulptora koji radi proces u bronzi od početka do kraja;
od modela do bronzane skulpture. Pored bronze radi u kombinaciji
aluminijuma, kamena, drveta i nađenih materijala. Koristi primarne
geometrijske forme: loptu, valjak, piramidu i kocku koje dovodi u
složene odnose stvarajući moderne, dinamične abstraktne skulpture koje
odražavaju suštinu vremena u kome živimo.
Vesna
Perunović
Vesna
Perunović je diplomirala i magistrirala na Fakultetu likovnih umetnosti
u Beogradu. U Kanadu je došla 1988. godine i od tada je izlagala na
brojnim samostalnim i kolektivnim, nacionalnim i međunarodnim izložbama.
Vesnin
umetnički rad bavi se odnosima između suprotnosti: telesnog i duhovnog,
muškog i ženskog, bola i zadovoljstva, stvarnog i nestvarnog, mitskog i
modernog. Ali, tu nije reč o sukobu različitog, već, o finoj graničnoj
liniji između tih suprotnosti. Vesna navodi: " Moji sadašnji
dvodimenzionalni radovi istražuju misteriozno i neobično u ljudskoj
prirodi i usredsređuju se na duhovnu i intuitivnu stranu ljudske prirode.
Moje slike sadrže nestvarno i groteskno, tako da mogu da govore o
ozbiljnim pitanjima našeg mesta i identiteta, a da se nikada ne odreknu
smešnog i apsurdnog."
 |
Vesna
Perunović
|
 |
| |
|
Figure ljudi
i životinja u njenim radovima su predstavljene kao otvorena, nezavršena
tela u nestvarnom svetu u kome se njihova čulna i duhovna priroda
manifestuje van tela. Pozadina koja lebdi služi da poveže likove i da
još više naglasi utisak nestvarnosti.
Kada akrilik
na platnu i papiru, crtež ili kolaž ne mogu da izraze ono što Vesna želi
umetnica se okreće skulpturi i instalacijama. Kombinacijom skulpturalnih
komponenti i video i slajd projekcija u svojim novijim multi-media
instalacijama Vesna sa jedne strane podvalči kreativnu, socijalnu stranu
ljudskih odnosa kroz simbole kuće i kolevke, a sa druge strane kroz
video prikazuje suprostavljenu ali međusobno povezanu dinamiku između
prirode i ljudskog stanja.
Gillian
MacKay je pisala u The Globe and Mail: "Vesna Perunović stvara poeziju
koristeći hula-hopke u maštovitim skulpturama koje evociraju beskrajnu
sposobnost tela za zanos i ushićenje. Razvučen od poda do plafona ili
razapet preko metalnog rama kreveta, ovaj skromni veš dobija neočekivanu
sposobnost da podražava fleksibilnost i krhkost ljudskog tela."
Brojni
časopisi i magazini, između ostalih, Canadian Art, Espace Sculpture, Vie
Des Art, MIX Magazine, The Globe and Mail, World Sculpture Nenjs,
objavili su prikaze stvaralaštva Vesne Perunović. Dobitnik prestižne
TEVA (Toronto Friends of Visual Arts) nagrade za 2005. godinu.
Pripremio Milan Šćekić
KATASTROFALNE KLIMATSKE PROMENE
Najveća
eksplozija na Suncu
Jake
magnetne bure koje su nastale jučerašnjim eksplozijama na Suncu utiču na
geomagnetno polje Zemlje, odnosno izazivaju katastrofalne klimatske
promene, ali i zdravstvene tegobe, kaže prim. dr Miroslav Đekić,
nekadašnji načelnik Stručno-metodološkog centra i direktor Zavoda za
hitnu medicinsku pomoć.
I
stručnjaci u Institutu primenjene geofizike i Hidrometeorološkog zavoda
u Moskvi saopštili su da je došlo do jedne od najjačih eksplozija na
Suncu u poslednje vreme, koju je registrovao američki meteorološki
satelit. Intenzitet pripada maksimalnoj klasi erupcija, tako da je
eksplozija izazvala i narušavanje radio-veza u trenutku te planetarne
pojave.
-
Utvrđeno je da tri do pet dana od pojave geomagnetnih bura dolazi do
promene određene biotropske faze na koje reaguju meteoropate i hronični
bolesnici - nervni, kardiovaskularni, plućni i srčani. Kod relativno
zdravih osoba usled jakih geomagnetnih kolebanja javlja se glavobolja,
bolovi u mišićima, nesanica - objašnjava dr Đekić.
On
kaže da jake magnetne bure izazivaju i katastrofalne klimatske promene:
poplave, tajfune, uragane.
-
Sve je to povezano sa magnetnom olujom, tako da nije ništa čudno što je
Ameriku zadesio uragan - kaže dr Đekić.
Ljudski organizam se nalazi između dva elektromagneta - Zemlje i Sunca,
koji utiču na njegove funkcije. Sve dok su elektromagnetne promene oko
nas u podnošljivim granicama, urođeni mehanizam prilagođavanja omogućava
da metabolizam funkcioniše ispravno. Međutim, kod naglih i burnih
oscilacija organizam ne stiže da se prilagodi.
Iz
Hidrometeorološkog zavoda u Moskvi naveli su da je osnovni deo solarne
materije okrenut ka Zemlji i zato se očekuju umerenije promene
geomagnetnih prilika. No, ako se eksplozije ponove, može doći do promene
situacije. Naučnici upozoravaju da zbog magnetnih bura, može doći do
narušavanja radio i satelitskih veza.
Sonja Todorović
IVAN MEDENICA O SVOM SMENjIVANjU
Nisam ja Tito
Najavljena smena Ivana Medenice, selektora i umetničkog direktora "Sterijinog
pozorja", sva je prilika, izazvaće još jednu podelu ne samo u načinu
organizovanja najznačajnijeg domaćeg pozorišnog festivala, već preti da
preraste u širi sukob.
Uoči
Bitefa, pred početak nove sezone, glavno ovdašnje pozorišno pitanje
jeste da li će biti promena na čelu najznačajnijeg domaćeg pozorišnog
festivala. Sudeći preme najavama Radovana Jokića, člana gradskog veća
Novog Sada zaduženog za kulturu, "promene u vrhu 'Pozorja' su neophodne
na nivou koncepcije". Konkretne posledice ovakve namere podrazumevaju,
kako je objašnjeno, ukidanje funkcije umetničkog direktora festivala i
uvođenje umetničkog saveta "Pozorja". Zadatak ovog tela jeste "obezbeđenje
prisustva različitih estetika na 'Pozorju' a ne dominaciju jedne".
Ivan
Medenica, na slici desno, na ovu primedbu kaže da on "nije Tito" i da ne
namerava da ostane doživotno umetnički direktor i selektor ovog
festivala, već da za svog mandata pokušava da promoviše određenu
estetiku. "Posle toga, imenovao bi se drugi čovek koji može mati sasvim
suprotne težnje od mojih. Vreme će možda pokazati da je on bio u pravu,
a ne ja, ali dajte da ih realizujemo", kaže Medenica. On još podseća da
je najsvetliji deo tradicije ovog festivala bio upravo onaj kada je "Pozorje"
bilo organizovano na principu autorstva umetničkog direktora.
Na
pitanje šta će uraditi kada bude postavljen za prvog čoveka "Pozorja",
Miodrag - Miki Radonjić kaže da je trenutno na probi nove predstave
Narodnog pozorišta "Toša Jovanović" u Zrenjaninu, i da nema komentar.
Drugi razlog neslaganja u koncepcijama odnosi se na prateći program "Pozorja".
U svom saopštenju za javnost dosadašnji direktor "Sterijinog pozorja"
Mirjana Markovinović kaže da je od dva sastanka na kojima je ona
prisustvovala na jednom bilo reči i o pratećem programu "Krugovi". "Razmatrala
se mogućnost da se za prateći program pozovu predstave iz drugih zemalja,
reprezenti njihovih nacionalnih kultura", što bi, kako kaže, dalje
omogućilo "sučeljavanje naših i stranih predstava". Za sada nije
objašnjeno ko će birati te predstave i po kom principu.
Kada
je reč o reakcijama javnosti, novosadska glumica i direktor Drame
Srpskog narodnog pozorišta Novog Sada Lidija Stevanović kaže da njoj,
iako je pratila štampu, nije jasno o čemu se radi. "Vidim samo da hoće
da promene koncept koji je trajao dve godine i imao dobre rezultate, no
mene najviše brine to što niko ne vodi računa da je maj, kada se održava
'Pozorje', već tu."
Angelina Atlagić, trenutno nije u Beogradu, nije upućena u argumente,
ali "u svakom slučaju podržavam Medenicu i njegov koncept koji je po mom
mišljenju dobar", kaže ova naša ugledna i u svetu priznata kostimograf i
scenograf.
Smena Ivana Medenice verovatno je legitimna kao što je bilo i njegovo
imenovanje. Nije, međutim, na odmet prisetiti se šta je u njegovom
konceptu bilo dobro. Insistiranjem na učešću inostranih predstava
rađenim prema delima naših dramskih pisaca, Medenica je izvršio direktno
suočavanje našeg pozorišta sa sobom. Stvorena je, naime, realna
mogućnost da naš teatar izađe iz zatvorenosti, uspostavi kontakt sa
svetom i uoči u čemu je njegov problem.
Ž. Jovanović i T. Nježić
"LET IZNAD KUKAVIČIJEG GNEZDA" USKORO U BDP-u
Pacijenti
tranzicije
Uoči
početka priprema na predstavi "Let iznad kukavičjeg gnezda", čija je
premijera zakazana za 25. oktobar u Beogradskom dramskom pozorištu,
reditelj komada Žanko Tomić predstavio je glumačku ekipu koja će na
pozorišnu scenu pokušati prenese atmosferu iz filmskog klasika Miloša
Formana iz 1975. godine. Ulogu Rendla Makmarfija, za koju je Džek
Nikolson dobio Oskara, u predstavi u BDP tumačiće Dragan Bjelogrlić.
Poglavicu će igrati Milorad Mandić, sestru Rečid Milena Pavlović, Dejl
Hardinga Boris Komnenić, Bilija Bibita Danijel Sič itd.
-
BDP pokušava da održi kontinuitet izvođenja svetski poznatih komada.
Posle "Diplomca" odlučili smo se za "Let iznad kukavičjeg gnezda" koji
je u Americi prvobitno bio postavljen kao pozorišna predstava 1963.
godine sa Kirkom Daglasom u glavnoj ulozi - kaže reditelje Žanko Tomić.
Tumač glavne uloge Dragan Bjelogrlić nada se da će stalna poređenja sa
Nikolsonom i fenomenalnom glumačkom ekipom iz Formanovog filma delovati
podsticajno na glumce.
-
Milena (Pavlović) se takođe našla u frci jer je Luiz Flečer tumačenje
uloge sestre Rečid dobila Oskara. Nije nam, ipak, najvažnije da nas
publika upoređuje sa velikanima svetske kinematografije, već da tačan
tekst Dejla Vasermana prilagodimo okolnostima u kojima živi Srbija u
vreme tranzicije - rekao je Dragan Bjelogrlić, iskazujući nadu da će u
predstavi uživati i (mlađe) generacije koje nisu gledale film.
62. FILMSKI FESTIVAL U VENECIJI
Sjajna Gvinet
Filmska adaptacija kratke priče Džozefa Konrada, pod rediteljskom
palicom Patrisa Šeroa izazvala je buru pozitivnih reakcija među publikom
na Venecijanskom filmskom festivalu, gde je njegov film "Gabrijela"
prikazan u okviru takmičarske selekcije.
Šeroov
film, prema njegovim rečima, proučava "prigušeno nasilje u građanskom
ratu dvoje ljudi". U ovoj studiji o braku dvoje imućnih Parižana glavne
uloge igraju Izabel Iper (na slici desno) i Paskal Gregori.
Iperova je savršeno odigrala ulogu žene koja se bori da pobegne iz
zlatnog kaveza braka bez strasti, čime je postala glavni favorit za
najbolju glumicu festivala. Konradova kratka priča "Povratak", smeštena
u Pariz 1912, bila je glavna inspiracija za Šeroov deseti film u 30
godina, mada prvi koji učestvuje na Mostri. Šero je u Veneciji izjavio
da je želeo da napravi film o ljudima "koje možemo da razumemo, koji
žive istim životima kao i mi i koji se suočavaju sa odsustvom želje do
te mere da su jednostavno zaboravili da imaju telo.
Gvinet Paltrou nije uspela da stigne u Veneciju na promociju svog novog
filma "Dokaz" jer je njen avion imao "tehničke probleme" i bio je
primoran da se vrati nazad u Njujork. Holivudska zvezda se obratila
novinarima preko mobilnog telefona, istakavši da je preživela "izuzetno
neprijatne trenutke" pokušavajući da sleti u Italiju. "Srce mi je
slomljeno što ne mogu da budem sa vama," poručila je, ne precizirajući o
kakvom problemu je reč. Hopkins je za mladu glumicu imao samo reči hvale,
istakavši da je u životu radio sa dve "briljantne" glumice: Džudi Foster
i Gvinet Paltrou. "Ovo nije uobičajeni šarmantni odgovor glumca kada ga
pitaju za partnerku u filmu. Ona je zaista sjajna," kazao je
naturalizovani Amerikanac.
Druge dve željno čekane holivudske zvezde, Rasel Krou i Rene Zelveger,
stigle su na Lido radi evropske premijere njihovog filma, "Bajka o
bokseru", koji je prikazan van konkurencije. Novinari su upozoreni da na
konferenciji Kroua ne pitaju ništa u vezi sa njegovim problemom sa
zakonom u SAD . Međutim, Krou je u Veneciji pokazao svoju mekšu stranu,
razgaljeno pričavši o svom dvogodišnjem sinčiću i svojoj profesiji. "Ako
mogu da vas dirnem u srce i da makar na delić sekunde zaboravite sve
druge stvari u vašem životu, onda dobro radim svoj posao," kazao je
Australijanac.
BEOGRAD
Ciklus Iv
Montan na bis u muzeju kinoteke
Mini
revija filmova francuskog glumca i šansonjera Iva Montana biće održan 9.
septembra u Muzeju Jugoslovenske kinoteke u Beogradu.
Biće
prikazani filmovi "Z" Koste Gavrasa iz 1968. godine, "Jedna smešna
ljubav u Njujorku" Vinsenta Minelija (1970), u kojem je Montanova
partnerka Barbra Strejsend, kao i film "Divljak iz Pariza" (1975)
Žan-Pola Rapenoa, s Katrin Danev u glavnoj ženskoj ulozi.
Iv
Montan (pravo ime Ivo Livi; 1921 - 1991) karijeru je započeo u 18.
godini kao ljubavnik velike Edit Pjaf, koja mu je omogućila proboj na
pevačku i filmsku scenu.
Svojom pomalo dekadentnom pojavom Montan je privukao pažnju Marsela
Karnea, koji mu je poverio ulogu u filmu "Vrata noći" 1946. godine, a
veliko glumačko umeće pokazao je u Kluzoovom remek-delu "Nadnica za
strah" (1953), ulogom avanturiste koji prevozi nitro-glicerin.
Sredinom pedesetih oženio se mladom Simon Sinjore, s kojom je postigao
veliki uspeh u filmu "Veštice iz Salema" (1957) Rejmona Ruloa, po drami
Artura Milera.
Početkom šezdesetih, kao već afirmisani glumac, počeo je da snima u
Holivudu, gde je glumio u melodramama, kriminalističkim i akcionim
filmovima, komedijama, ekranizacijama književnih dela itd.
Status prave međunarodne zvezde stekao je pre svega ulogama u političkim
filmovima evropskih reditelja: "Rat je završen" (1966) Alena Renea,
"Priznanje" (1969) i "Opsadno stanje" (1973) Koste Gavrasa itd.
Uporedo s glumačkom karijerom, snimao je ploče i držao koncerte sve do
smrti 1991. godine.
BEOGRAD
Zbirka
tekstova rok kritičara Branka Vukojevića
U
Muzeju jugoslovenske Kinoteke je predstavljena knjiga "Kako je bio
rokenrol" - zbirka tekstova pokojnog rok kritičara Branka Vukojevića,
koji je u bivšoj SFRJ važio za jednog od najboljih poznavaoca popularne
kulture.
Vukojević, koji je 2003. u Londonu poginuo u saobraćajnoj nesreći, pisao
je za "Džuboks" i potonji "Ritam", dva najuticajnija jugoslovenska
magazina o popularnoj kulturi. Oba je neko vreme uređivao, a 1992.
godine se preselio u Veliku Britaniju.
Zbirka "Kako je bio rokenrol", u izdanju Društva ljubitelja popularne
kulture, obuhvata izabrane Vukojevićeve tekstove, napisane između 1975.
i 1991. godine. Luksuzno je opremljena i ilustrovana, urađena na velikom
formatu, i ima više od 500 strana.
"Ništa manje se nije smelo napraviti. To vreme je to zaslužilo", rekao
je novinarima priređivač zbirke Predrag Popović, osnivač Društva
ljubitelja popularne kulture i nekadašnji novinar "Džuboksa" i "Ritma".
Prema oceni članova Društva i Vukojevićevih prijatelja, koji su u
Kinoteci govorili o njemu, Vukojevićevi radovi ne samo što su
ljubiteljima rok muzike u SFRJ otvorili i dešifrovali nove puteve, već
bi mogli da posluže "kao spomenik čitavom jednom vremenu".
"Vukojević je do te mere podigao nivo pisanja o rok muzici, da mu se
malo ko do današnjih dana približio", rekao je novinar i nekadašnji
urednik "Ritma" Momčilo Rajin.
Urednik muzičkog programa Doma omladine Dragan Ambrozić, takođe bivši
urednik "Ritma", rekao je da je sa Vukojevićevim tekstovima vodio
intimne svađe, ali da su oni, sredinom 70-tih godina, bili jedino
promišljanje pop kulture koje je postojalo u SFRJ.
Vukojević je imao "strahopoštovanje prema temama o kojima je pisao",
rekao je Ambrozić i poručio današnjim kritičarima da i sami usvoje takav
odnos.
Strip umetnik i novinar Saša Rakezić je ukazao da su srpskoj pop kulturi
potrebna enciklopedijska dela, a da zbirka "Kako je bio rokenrol" na
"pregledan i sistematičan način sabira pop istoriju ove zemlje".
Vukojević je bio plodan stvaralac. Pored članaka i eseja, pisao je
scenarije, a najpoznatiji mu je onaj koji je napisao za ostvarenje "Do
izvora dva putića", prvog filma u kultnom omnibusu "Kako je propao
rokenrol" (1989).
BEOGRAD
Šou Dejvida
Koprefilda
Karte za šou jednog od najpoznatijih svetskih iluzionista Dejvida
Koperfilda, koji će nastupiti 2. oktobra u Beogradskoj areni su u
prodaji, saopštila je produkcijska kuća "Komuna".
Koperfild će, u okviru svetske turneje, u Beogradu izvesti šou-program
pod nazivom "An Intimate Evening of Grand Illusion".
Cene
karata su: 1.500, 2.000, 3.000, 5.000 (VIP) i 10.000 dinara (svečane
lože), a mogu se naručiti pozivom na telefonski broj 011/20-30-570, ili
preko Interneta -
www.ticketline.co.yu ,
www.biletservis.co.yu i
www.tiketservis.com .
Karte se mogu kupiti i na blagajnama Doma omladine, Bilet-servisa i u
knjižarama IPS-a.
