Broj
1019, 9.septembar 2005
DIPLOMATSKI SKANDAL U BiH
Ivanić bez
vize za SAD
Ministar inostranih poslova BiH Mladen Ivanić još nije dobio američku
vizu, pa je neizvesno da li će putovati na zasedanje Generalne skupštine
Ujedinjenih nacija (UN) koje se održava naredne nedelje u Njujorku, piše
bosansko-hercegovačka štampa.
Sarajevski "Dnevni avaz" piše da je američka ambasada u BiH uskratila
Ivaniću izdavanje vize, navodeći, međutim, da u toj ambasadi nisu želeli
to ni da potvrde, ni da demantuju.
"Politika
ambasade je da ne komentariše pitanja u vezi sa vizama", preneo je list
stav ambasade SAD u BiH.
Pozivajući se na neimenovane izvore banjalučke "Nezavisne novine" navode
da su svi članovi delegacije Ministarstva inostranih poslova BiH dobili
pasoše s vizama, ali da je u američkoj ambasadi zadržan Ivanićev pasoš.
Na
osnovu odluke Predsedništva BiH, Ivanić je na zasedanju Generalne
skupštine UN trebalo da potpiše Konvenciju UN protiv korupcije.
Ni u
Ministarstvu inostranih poslova BIH nisu želeli ni da potvrde ni da
demantuju navode da je Ivaniću uskraćena viza za odlazak u SAD.
Sarajevsko "Oslobođenje" navodi kako je u utorak nekoliko odeljenja pri
Ministarstvu bilo angažovano na rešavanju ovog problema, odnosno, "zataškavanju
očekivanog skandala izazvanog odbijanjem izdavanja vize šefu
bosanskohercegovačke diplomatije".
Američka vlada je u decembru prošle godine zabranila ulazak u zemlju
visokim funkcionerima Srpske demokratske stranke (SDS) i Partije
demokratskog progresa (PDP), čiji je Ivanić predsednik.
Takva mera, kako je tada saopšteno, doneta je zbog nesaradnje vlasti
Republike Srpske (RS) sa Haškim tribunalom.
SDS
i PDP su vladajuće stranke u RS i na nivou BiH.
Američki zvaničnici najavljivali da bi u slučaju poseta međunarodnim
institucijama smeštenim u SAD mogli biti načinjeni izuzeci i izdate
potrebne vize tako da mediji ocenjuju da još postoji mogućnost da
Ivaniću bude odobren ulazak u SAD.
SLOVENIJA
600 ljudi
godišnje izvrši samoubistvo
U
Sloveniji 600 ljudi godišnje izvrši samoubistvo, što tu zemlju svrstava
u sam vrh deset evropskih zemalja sa najvišim stopom samoubistava, rekao
je direktor Instituta za zaštitu zdravlja Slovenije Andrej Marušić.
Broj
samoubica u Sloveniji za poslednjih pet godina nije promenjen - na
100.000 stanovnika 25 izvrši samoubistvo. Slovenija ima dva miliona
stanovnika.
Samo
deset država na svetu ima više od 20 samoubistava na 100.000 stanovnika.
Najviše samoubistava u Sloveniji zabeleženo je 1984. godine, kada se
ubilo 698 ljudi.
Stručnjaci navode da je neprepoznata i nelečena depresija jedan od
vodećih uzroka samoubistava.
Institut za zaštitu zdravlja stoga je saopštio da će ove godine početi
preventivnu akciju pod nazivom "Pobedio sam depresiju".
SAVET EVROPE ODLUČUJE O PREGOVORIMA
EU odlučna da
započne pregovore sa SCG
Evropska unija je odlučna da započne pregovore sa Srbijom i Crnom Gorom
o Sporazumu o stabilizaciji i asocijaciji, izjavio je u Beču komesar EU
za proširenje Oli Ren.
On
je na konferenciji za novinare rekao da bi Savet EU trebalo na sednici
3. oktobra da odluči o početku pregovora sa SCG. Ren je naglasio da je
želja EU da ti pregovori otpočnu u oktobru, zbog pete godišnjice
petooktobarskih promena u SCG.
Na
pitanje kako će teći pregovori o Sporazumu posle referenduma i
eventualnog otcepljenja Crne Gore, on nije želeo da odgovori. Ren je
samo kazao da se Ustavni okvir državne zajednice mora poštovati, kao i
da on sadrži i kada može biti raspisan referendum, a to je tek iduće
godine.
"Mi
smo pripremili mandat za pregovore sa SCG i Savet će se baviti tim
pitanjem na sednici 3. oktobra. Ja očekujem da će tada biti doneta
odluka o otpočinjaju pregovora", kazao je on.
Ren
je naglasio da je SCG napravila značajn napredak u ispunjavanju
preduslova, posebno kada je reč o saradnji sa Haškim tribunalom. On je
poručio da i za vreme pregovora vlasti SCG moraju učiniti sve kako bi
uhapsile i isporučile Hagu Ratka Mladića i pomognu u hapšenju Radovana
Karadžića.
Ren
je izrazio zadovoljstvo što Austrija namerava da tokom predsedavanja EU,
u prvoj polovini 2006. Zapadni Balkan bude jedan od prioriteta.
On
je istakao da je za čitav kontinent važno da u tom regionu vladaju
stabilnost i mir, kao i da je EU do sada dosta učinila na tom polju.
Ren
je naveo da na Balkanu ostaje još više nerešenih statusnih pitanja. On
je naveo budućnost državne zajednice SCG i Kosovo, gde sada treba da se
pređe sa principa "Standardi pre statusa" na "Standardi i status".
Ren
je objasnio da je bitno da EU nadgleda uspostavljanje standarda i
obezbedi poštovanje najviših prava za manjine, kako bi napredovali
razgovori o statusu.
O
pitanju daljeg širenja EU on je naglasio da je to i dalje opredeljenje
EU, ali da pri tom mora da se obrati veća pažnja na stavove građana
kojima se moraju bolje objasniti izazovi i pozitivne strane proširenja.
Kada
je reč o Hrvatskoj on je istakao da je EU rešila da pregovara sa tom
zemljom o prijemu u članstvo, ali da pre toga mora ispuniti sve
preduslove, odnosno posebno onaj u vezi sa punom saradnjom sa Hagom i
dokazati da sve čini da locira, uhapsi i preda Antu Gotovinu Haškom
tribunalu.
Kada
Hrvatska dokaže punu saradnju sa Hagom onda će otpočeti pregovori sa EU,
najavio je on dodajući da će u drugoj polovini ovog meseca Radna grupa
evaluirati dosadašnji napredak hrvatskih vlasti na tom polju.
Ren
se usprotivio austrijskom predlogu da se Turskoj ponudi privilegovano
partnerstvo, ocenivši da treba početi pregovore o članstvu, ali da su ti
pregovori sa otvorenim ishodom i da oni traju 10 ili čak 15 godina.
Savet EU treba 3. oktobra da odluči i o mandatu za pregovore sa Turskom,
najavio je Ren.
BRISEL - NATO I KOSOVO
Organizovani
kriminal najveća pretnja Kosovu
Donedavni zapovednik Kfora Iv de Kermabon izjavio je u Briselu da će
krupni izazovi za budućnost Kosova biti bitka protiv organizovanog
kriminala i poštovanje zakona, ali je ocenio da opšta bezbednost i
sloboda kretanja u pokrajini ipak postoje.
Francuski general je, posle izveštaja Savetu NATO-a, novinarima rekao da
se slaže da "postoje praznine" u policijskoj istrazi na Kosovu kad je
reč o ubistvima Srba, ali je dodao da ipak treba sačekati da istraga
utvrdi koji su razlozi nedavnog ubistva dvojice srpskih mladića.
De
Kermabon je naveo i da ne vidi razlog zašto bi kosovski predsednik
Ibrahim Rugova uprkos teškoj bolesti, morao da se povuče s dužnosti.
Na
pitanje novinara ima li izgleda da Ramuš Haradinaj i Hašim Tači izbiju u
prvi plan vlasti, on je uzvratio da je to stvar delovanja demokratije u
pokrajini.
Podsetio je da je Haradinaj pod paskom Haškog suda, a za Tačija je
naglasio da je on u opoziciji i da ima samo blizu 30 odsto glasova, dok
je Rugovina stranka dobila veću izbornu podršku. Dodao je da je "istina
da je Haradinaj kao premijer učinio da se obave neke stvari, imajući u
vidu njegovu odlučnost. Sada izgleda je vlada nešto slabija i sa
oslabljenim vođstvom".
Zamoljen da kaže kako gleda na izjave i međunarodnih i srpskih
zvaničnika da je stanje na Kosovu veoma loše i da nema bezbednosti za
Srbe, De Kermabon je rekao da ostaje pri tvrdnji da je stanje "u celini
dobro" i da postoji sloboda kretanja.
Na
pitanje novinara da objasni kako u tom kontekstu vidi nedavno ubistvo
dvojice srpskih mladića i hoće li se utvrditi ko je odgovoran, francuski
general je rekao da treba sačekati istragu i videti tačno koji su
razlozi tog ubistva.
On
je istakao da se slaže s ocenom da su mnoge ranije istrage o ubistvima
Srba na Kosovu ostale bez rezultata i da je to za žaljenje, ali je
napomenuo da je uveren da će istrage policije UNMIK-a biti nastavljene,
iako su to, kako je objasnio, veoma teški postupci.
Prema rečima bivšeg komandanta Kfora, nužno je iskoristiti činjenicu da
se stanje na Kosovu postepeno poboljšavalo tokom poslednjih šest godina.
"Ali, istina je da još mnogo, mnogo napora mora biti uloženo. Jedan od
krupnih izazova na Kosovu će i ubuduće biti unutrašnja bezbednost i
poštovanje zakona. Zato će, bez sumnje, morati da se još dugo obezbeđuje
određeni nivo vojnog prisustva na Kosovu. I, ujedno, i dalje davati
podršku mladoj kosovskoj policiji da bi se postojano vodila istinska
bitka protiv organizovanog kriminala, što je istinski izazov za
budućnost Kosova".
De
Kermabon je izneo i tvrdnju da "danas na Kosovu postoji sloboda kretanja
i opšta bezbednost. Ta bezbednost je manje ili više dobra, u zavisnosti
od područja. Ali, još uvek postoji određena psihološka blokada, koja je
savršeno razumljiva budući da su događaji iz marta 2004. veoma prisutni
u sećanju manjinskih zajednica, a posebno Srba. Još uvek smo suočeni s
ljudima kojima je i dalje snažno na umu ono što se događalo 1999. i u
martu prošle godine".
"U
potpunosti se slažem da stanje na Kosovu nije savršeno", dodao je
francuski general. "Mislim da postoje praznine u policijskim istragama i
određen broj pitanja bez rezultata. To je za žaljenje i verujem da
policija nije napustila, već nastavlja istrage, što je uvek veoma teško.
Posebno je to slučaj za međunarodnu policiju koja baš ne vlada lokalnim
jezikom i koja izvesne istrage vodi u teškim uslovima. Mlada kosovska
policija KPS je za šest godina ostvarila napredak, ali još uvek nema sve
sposobnosti i stručnost da bi se pozabavila teškim aferama i takvom
vrtrom istraga".
Ali,
kako je naglasio bivši šef Kfora, mora se ujedno "boriti protiv
dezinformacija" i naveo nedavni slučaj dvoje pretučenih srpskih staraca
na Kosovu za koje se ispostavilo, uprkos prvobitnim sumnjama da je to
etnički incident, da ih je zlostavljao njihov sin.
Dodao je da na Kosovu mesecno ima dva do deset ubistava i da se "ne može
unapred suditi o prirodi tih ubistava. Sve je moguće na Kosovu. Treba
biti vrlo oprezan i sačekati rezultate istrage da bi se saznalo da li je
u tome bilo etničkih razloga, ili je to jednostavno vezano za
organizovani kriminal, što je često slučaj... ili neka osveta unutar
jedne etničke zajednice, što je sasvim moguće".
De
Kermabon je ocenio da takvi zločini, koji su "pomalo i sastavni deo
nasleđa i običaja", ne mogu dovesti u pitanje, ni usporiti tekući proces
i pregovore o standardima.
VELIKA BRITANIJA
Traži se
podrška za mere protiv terorizma
Velika Britanija, koja predsedava Evropskom unijom, je zatražila od
Evropskog parlamenta da podrži njen kontroverzni program mera za borbu
protiv terorizma, javile su agencije.
Britanija je ukazala da će zemlje Evropske unije možda morati da
prihvate izvesna ograničenja u građanskim slobodama kako bi se njihovi
građani zaštitili od organizovanog kriminala i terorizma.
U
obraćanju evropskim poslanicima u Strazburu, britanski ministar
unutrašnjih poslova Čarls Klark rekao je da pravo na život nađačava
brigu oko ugožavanja privatnosti.
Klark je naglasio značaj postojanja "ravnoteže" između poštovanja
ljudskih prava i antiterorističkih mera, ali je dodao da britanske
vlasti smatraju da ta ravnoteža ne odgovara sadašnjih okolnostima koje
se znatno razlikuju od onih kada je stvarana Evropska kovencija za
ljudska prava.
Na
osnovu te konvencije, Evropski sud za ljudska prava u Strazbugu je pre
10 godina doneo presudu kojom se Britaniji zabranjuje da izruči Indiji
nacinalističkog aktivistvu Sika.
Zbog
te sudske prakse koja je i dalje na snazi, postoji mogućno-st da London,
nakon bombaških napada u julu, neće moći da protera radikalne
propovednike koji opravdavaju i propagiraju teoririzam. Klark će biti
domaćin dvodnevnog sastanka ministara pravde i unutrašnjih poslova EU
koji počinje sutra. Ministri EU će na tom sastanku razgovarati o
predlozima da se vodi evidencija telefonskih poziva, elektronske pošte i
Interneta u cilju pronalaženje terorista.
Klarkove oštre stavove u vezi sa ljudskim pravima kritikovale su
libaralne demokrate i Zeleni u Evropskom parlamentu.
"Mi
se ne slažemo da su ljuska prava žrtava važnija od ljudskih prava
terorista", rekao je lider liberlanih demokrata u Evropskom parlamentu,
Britanac Grejem Votson i naglasio da su ljudska prava nedeljiva.
UN - KOFI ANAN
Nafta za hranu
nije bila za UN
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan izjavio je, u intervjuu
Bi-Bi-Siju (BBC), da žali što su se UN uopšte uključile u irački program
"nafta za hranu".
"Mi
se bavio širokim spektrom aktivnosti. 'Nafta za hranu' bio je dodatni
program i od nas je zatraženo da ga prihvatimo. Najiskrenije govoreći,
voleo bih da ga se nikada nismo prihvatili i voleo bih da od UN više
nikada ne bude zatraženo da preduzmu sprovođenje takvog programa", rekao
je Anan (na slici desno).
Nezavisna komisija objaviće danas četvrti deo izveštaja o malverzacijama
u sprovođenju iračkog programa "hrana za naftu" koji je već naneo dosta
štete Ananu jer je bivšem iračkom lideru Sadamu Huseinu omogućio da
manipuliše programom.
"Pretpostavljam
da će biti dosta kritika na moj račun, kao glavnog administratora, a
očekujem i kritike na račun komiteta zaduženog za program, kao i na
račun Saveta bezbednosti i vlade Iraka. Kada je reč o Iraku i ovom
pitanju - niko nije prošao neukaljan", zaključio je Anan.
Kada
je reč o reformama UN na samitu u Njujorku 14. septembra i velikom broju
amandmana koje su SAD podnele na Ananov predlog reformi, generalni
sekretar UN rekao je da je "16 mudrih muškaraca i žena, a potom i tim od
250 ekonomista" prošle godine radio na smernicama za reformu UN.
"Nema
zemlje koja može dobiti sve što želi. Manjini ne sme biti dopušteno da
se bezrazložno drži svog stava. Svi nastoje da po svaku cenu ostvare
konsenzus i na kraju završite sa 191 vetom", rekao je Anan.
On
je ocenio da će SAD morati da objasne svojih 750 amandmana na dokument i
drugim članicama UN, ali je dodao da mu je američki državni sekretar
Kondoliza Rajs rekla da će SAD biti konstruktivne, da će sarađivati i da
su zainteresovane za mnoge aspekte reforme.
Generalni sekretar UN rekao je i da su UN ponudile pomoć SAD povodom
uragana Katrina u ranoj fazi.
"U
ovakvim krizama, izuzetno je teško u prvih nekoliko dana i ključ je u
efikasnoj koordinaciji. Ljudima treba objasniti ko nudi pomoc, gde se
ona može naći, kome je treba uputiti. Treba osigurati da se doprema ono
što je potrebno, a ne manje-više iste stvari koje postanu suvišne",
rekao je Anan.
"Mi,
naravno, imamo vrlo veliko iskustvo u koordinisanju humanitarnih napora
u ovako velikim krizama širom sveta. Ponudili smo pomoć ne samo u smislu
dostave materijala, već i u koordinaciji napora", dodao je Anan.
POSLEDICE URAGANA KATRIN
Niža stopa
rasta i povećanje nezaposlenosti u SAD
Broj
zaposlenih u SAD zbog uragana Katrina smanjiće se u narednim mesecima za
400.000, dok će ekonomski rast u drugoj polovini godine biti manji za
najviše jedan odsto, ocenila je Uprava američkog Kongresa za budžet.
Posledice Katrine biće "značajne, ali ne i od preovladavajućeg uticaja"
na ukupnu američku ekonomiju, posebno ako se energetska proizvodnja brzo
obnovi, navodi se u izveštaju Uprave, u koji je uvid imao Asošijeted
pres.
"Prošle
nedelje, činilo se da su moguće veće ekonomske posledice, ali i pored
postojeće nesigurnosti, napredak u otvaranju rafinerija i obnavljanju
naftovoda sada čini veće posledice manje verovatnim", naveo je u pismu
kongresnim liderima direktor Uprave za budžet Daglas Holc-Ikin.
U
izveštaju se navodi da se očekuje da će ekonomski rast u drugoj polovini
godine biti manji za između 0,5 i jedan posto, dok će broj zaposlenih
biti smanjen za 400.000.
Pre
udara Katrine, procene su bile da će stopa rasta biti između tri i
četiri procenta u drugoj polovini godine, a da će se broj zaposlenih
povećavati za od 150.000 do 200.000 mesečno.
Federalni troškovi pomoći i obnove već sada su visoki i iznose 150
milijardi dolara, što će povećati budžetski deficit.
Uprava za budžet Bele kuće u junu je iznela procene da će deficit za ovu
budžetsku godinu koja se završava 30. septembra, pasti na 333 milijarde
dolara, odnosno da će biti manji za 79 milijardi u odnosu na
prošlogodišnji rekordni deficit. Tada je saopšteno i da će deficit
sledeće godine biti 341 milijardi dolara.
Obe
brojke sada će brzo rasti, pošto američke vlasti troše oko dve milijarde
dolara dnevno na pomoć i obnovu područja duž Meksičkog zaliva koje je
opustošio uragan. Ta sredstva direktno se dodaju deficitu.
