Broj
1020, 16.septembar 2005
Šerijatsko
pravo odbijeno
MekGvinti smatra da za sve građane treba da važi isti zakon
Ontarijski premijer Dalton MekGvinti smatra da za sve građane u
provinciji treba da važi isti zakon. Navodeći ovu rečenicu kao svoju
ideju vodilju, on je prošle nedelje raspršio nade pobornika šerijatskog
prava da će Ontario postati prva jurisdikcija na zapadu koja odobrava
primenu starih religijskih zakona u rešavanju porodičnih sporova.
Premijerova odluka deluje kao iznenađenje, posebno posle pozitivnog
mišljenja bivšeg tužioca Merion Bojd da se dozvoli sprovođenje
šerijatskog prava, ali i drugih religijskih arbitraža, kao jedne od
opcija pri rešavanju sporova u okviru porodice.
U
telefonskom intervjuu datom nacionalnoj novincskoj agenciji, MkGvinti je
najavio da će njegova vlada preduzeti hitne korake za ukidanje
postojećih religijskih tribunala, koje godinama unazad postoje u okviru
hrišćanske, starosedelačke i jevrejske zajednice, u skladu sa
provincijskim Zakonom o arbitraži. On naglašava da će građani i dalje
imati mogućnost da sa raznih strana, uključujući i religijsku, zatraže
savet u stvarima koje se tiču porodice, ali kaže da religijska mirovna
veća više neće imati zakonsku podlogu da mogu odlučivati po pitanjima iz
porodičnog prava.
Premijer MkGvinti je priznao da su ga članice poslaničkog kluba njegove
stranke zamolile i ubedile da ne odobri sprovođenje šerijatskog prava.
Po
važećem Zakonu o arbitraži, ukoliko se obe strane saglase, različite
sporove u vezi sa staranjem, izdržavanjem kod razvoda, nasleđem, može
rešavati nezavisni arbitrator.
Proteklog vikenda bile su organizovane demonstracije u nekoliko gradova
u provinciji, ali i u evropskim gradovima Londonu, Amsterdamu, Parizu i
Dizeldorfu, sa zajedničkim ciljem da ukažu premijeru MkGvintiju da
odobravanje primene šerijatskog prava u rešavanju porodičnih sporova
neće doneti dobro, pogotovo ne ženama.
Među
demonstrantima bile su književnice Margaret Atvud i Džun Kolvud,
aktivistkinja Mod Barlou, glumice Širli Daglas i Sonja Smits i mnoge
druge, koje su uputile otvoreno pismo premijeru.
Komentari
povodom odbijanja uvođenja Šerijatskog prava
Bez
konsultacija odluka o ukidanju mirovnih veća
Nakon, za mnoge, iznenađujuće odluke premijera Daltona MekGvintija da u
Ontariju ukine sva religijska mirovna veća, usledili su komentari
pripadnika jevrejskih i muslimanskih zajednica. Oni zameraju što nisu
dobili pravo da kažu svoje mišljenje pre nego što je doneta odluka o
gašenju nečega što se pokazalo da funkcioniše u provinciji. Postavljano
je i pitanje zašto su sada kažnjeni judaizam i hrišćanstvo, mada je
premijer MkGvinti decidirano izjavio da oduzimanje prava na religijsku
arbitražu ovim dvema verama nije ni u kakvoj vezi sa navodnim strahom od
davanja takvog prava muslimanima, posle optužbi da žene nemaju pravedan
tretman po šerijatskom pravu.
U
Kanadskom jevrejskom kongresu insistiraju da je pre donošenja ove odluke
trebalo obaviti konsultacije ili u zakonodavnom telu ili u vladi i da je
trebalo pitati predstavnike verskih zajednica za mišljenje. Rahel
Turkijenič, takođe, dodaje da je čitav proces donošenja odluke
diskutabilan, uključujući i to da je ona najavljena u intervjuu za
medije, a ne u zvaničnom vladinom saopštenju. Ova organizacija traži
sastanak sa premijerom jer, kako tvrde, ovde se ne radi samo o pitanju
vezanom za religiju, radi se o kanadskom pitanju.
Premijer MkGvinti je priznao u nedelju da nije obavio konsultacije sa
verskim vođama pre donošenja odluke.
Što
se tiče komentara opozicije, konzervativci uglavnom odobravaju
premijerovu najavu da se uskoro i zakonski reguliše ukidanje religijskih
mirovnih veća, ali smatraju da je svojim autoritetom trebalo da spreči
dalju raspravu na tu temu. Lider demokrata Hauard Hempton saglasan je da
vlada ima ovlašćenje da promeni zakon o arbitraži, dok je lideru
konzervativaca Džonu Toriju, poput mnogih drugih, zasmetalo što je
odluka doneta bez prethodno obavljenih konsultacija.
Čelnici Kanadskog muslimanskog kongresa odaju priznanje premijeru
MekGvintiju što je imao sluha da donese tako hrabru odluku dok, sa druge
strane, pristalice šerijatskog prava ne skrivaju razočaranje. Mohamed
Elmasri, predsedavajući Kanadskog islamskog kongresa, recimo, veruje da
će ova pogrešna odluka učiniti da se mnogi udalje od svoje vere.
Najveće zadovoljstvo su, ipak, izrazile članice Kanadskog saveta
muslimanki, koje su zahvalne premijeru MekGvinitiju na razumevanju da
sagleda njihov, ali i položaj ostalih žena čije su vere uglavnom
zasnovane na patrijarhalnoj tradiciji.
Priznanje premijeru MekGvintiju odale su i eminentne ličnosti iz
kanadskog javnog života. Glumica Širli Daglas je, između ostalog, rekla
da MekGvinti učinio potez kojim treba da se ponosi, dok je književnica
Džun Kolvud istakla da će njegova odluka biti pozdravljena u čitavom
svetu. One naglašavaju da bi uvođenje šerijatskog prava unazadilo žene,
ali dodaju i da religiji nikako nije mesto u zakonu.
Objavljeni
kontroverzni “Tajni Malrunijevi snimci”
Knjiga
rasprodata, javnost na strani Malrunija
Odavno neka knjiga nije podigla toliko prašine kao upravo izašla Tajni
Malrunijevi snimci, autora Pitera Njumena. Tu su dati transkripti dugih,
uglavnom noćnih telefonskih razgovora Malrunija sa Njumenom, inače
novinarom po profesiji, vođenih osamdesetih i početkom devedesetih
godina prošlog veka.
Mnogi, ne samo obični ljudi, iznenađeni su slikom koju dobijaju o
nekadašnjem premijeru posle iščitavanja knjige. Malruni deluje kao osoba
naivna i uobražena u isto vreme, kao neko ko je opsednut svojom ličnom
reputacijom i mestom u istoriji.
Treba napomenuti da je Malruni smatrao Njumena za prijatelja, te su
stoga razumljivi jezik, rečnik i ton upotrebljavani u njihovim dugim
privatnim diskusijama.
Malruni je, ne znajući da će javnost za to ikada čuti, u razgovorima sa
svojim 'prijateljem' za svoju naslednicu na mestu premijera, Kim Kembel,
rekao da je propala na izborima 1993. godine, da je previše vremena
provodila vodeći ljubav sa svojim momkom. Za Pjera Tridoa kao premijera
rekao je da je bio potpuni mediokritet, dok je Žana Kretjena
okarakterisao kao vulgarnog čoveka, koji u poslednjih dvadeset godina
nije pročitao ni jednu knjigu. Sebe opisuje kao jednog od najsnažnijih i
najproduktivnijih lidera koje je zemlja ikada imala, s tim da je jedino
ser Džon A. MekDonald bio ispred njega.
Po
nekim naznakama, i Njumen odnosio se prema Malruniju kao prema
prijatelju, što je neke podsetilo na staru izreku, koja se naročito
često potvrđuje u političkom životu - Bože, sačuvaj me od prijatelja, od
neprijatelja ću se sam braniti.
Ijan
MekDonald, Malrunijev biograf, otkrio je medijima šta je Njumen napisao
kao posvetu na primerku koji je poklonio svom starom, a sada već i
bivšem prijatelju. Tekst, koji zvuči kao vrhunac ironije, glasi: "Brajanu:
Napokon će Kanađani moći da te vide kao srdačnu, duhovitu i humanu
ličnost kakva ti i jesi."
Javnost, koja je u prvi mah reagovala sa smehom, zaprepašćenjem, a
neretko i gnevom, na Malrunijeve komentare u knjizi, sada se sve više
okreće njemu sa simpatijama. Pitanja koja se nameću tiču se nekih
osnovnih vrednosti - prijateljstva, lojalnosti, poverenja, koje kao da
su devalvirale u poslednje vreme.
I sa
najviših zvaničnih instanci čuje se da Malruni ne zaslužuje ovo što mu
se događa.
Knjižari kažu da se knjiga prodaje bolje od Harija Potera.
Malruni, i dalje više nego neprijatno iznenađen potezom svog bivšeg
prijatelja, izjavio je da uopšte nije znao da Njumen priprema knjigu
zasnovanu na njihovim razgovorima. Oseća se izneverenim zbog načina na
koji je materijal za knjigu prikupljan, a da on ništa nije posumnjao, i
kaže da će morati da se navikne da živi sa tom velikom greškom koju je
počinio.
Izražava žaljenje zbog onoga što je izgovoreno, ali ni jednog trenutka
ne dovodi u pitanje tačnost navoda, i tvrdi da nema nameru da tuži
Njumena.
O
ceni goriva na najviŠem nivou
Cena
benzina će padati ako nafta pojeftini
Premijer Pol Martin je ovih dana obećao da će on lično povesti računa da
kretanje cene goriva bude u skladu sa padom cene sirove nafte koji se
očekuje narednih nedelja.
Martin, koji je to rekao na sastanku sa mladim liberalima u Troa
Rivijers, nije precizirao na koji način će ubediti kompanije koje se
bave prodajom goriva da cene spuste istom brzinom kojom su ih povećali.
Po rečima Žaka Sada, kvebečkog ministra za privredni razvoj, federalna
vlada radi na stvaranju plana za ostvarivanje ove inicijative.
Rastućim cenama goriva pozabaviće se i Komitet za industriju Donjeg doma
Parlamenta. Planirano je da se njegovi članovi sastanu 22. septembra,
četiri dana pre datuma za koji je zakazano ponovno okupljanje poslanika,
kada će utvrditi razlike u cenama širom zemlje i efekat povećanja na
privredu.
U
skorijoj budućnosti možda bi se mogli očekivati i neki novi potezi,
pošto je ministar finansija Gudejl rekao da traži načine da pomogne
potrošačima.
Nova Skošija
Počast
nekadašnjem premijeru
Nova
Skošija odala je nedavno počast svom nekadašnjem premijeru Robertu
Stenfildu time što je njegovim imenom nazvala tek proširenu zgradu na
glavnom terminalu međunarodnog aerodroma u Halifaksu.
Robert Stenfild politikom se dugo bavio politikom i bio je na važnim
funkcijama, kako u provinciji, tako i u svojoj Konzervativnoj stranki.
Bio je lider federalne stranke u vreme kada je Trido pobedio na izborima,
i sa tog mesta se povukao posle trećeg uzastopnog poraza od Tridoa.
Na
prigodnoj svečanosti bili su prisutni članovi najuže Stenfildove
porodice, supruga i troje dece.
Stenfild je umro pre dve godine, u svojoj 89. godini.
Ontarijska
vlada glasa za nuklearke
Ontarijski premijer Dalton MekGvinti kaže da nema ništa protiv da se
provinciji napravi još nuklearnih elektrana ukoliko novoformirani
Ontarijski odbor za električnu energiju to bude smatrao za potrebno.
Ovo
telo treba do 1. decembra da podnese izveštaj o tome šta sve treba da se
uradi u provinciji da bi se zadovoljile potrebe za električnom energijom.
Premijer MekGvinti je svestan da je izgradnja nuklearnih elektrana veoma
skupa investicija, koja uz to donosi i brojne probleme oko odlaganja
nuklearnog otpada, ali je spreman da odobri njihovu izgradnju ako
nadležni odbor predloži takvu ideju.
Ministar za energetiku Dvajt Dankan napominje, ipak, da neće biti
dovoljna samo sugestija odbora, već da će se rentabilnost i opravdanost
izgradnje nuklearke preispitivati mesecima nakon toga, pre nego što bude
doneta konačna odluka i dato zeleno svetlo za izgradnju.
Dve
nove nacionalne nagrade
Odlazeći generalni guverner Edrijen Klarkson rešila je da ostavi
trajniji pečat kao sećanje na svoj šestogodišnji mandat. Ona je ovih
poslednjih dana na funkciji osmislila dve nagrade, od kojih će se jedna
zvati po njoj.
Medalja Generalnog guvernera za sever biće novo, godišnje priznanje za
ličnost koja je dala izuzetan doprinos evoluciji i stalnoj reafirmaciji
severnog dela Kanade. Gospođa Klarkson je objasnila da joj je namera
bila da generalni guverner kao institucija bude poznat i po tome što
priznaje sever.
Gospođa Klarkson je saopštila da se uvodi Kup Klarkson, nagrada za
najviše domete u kanadskom ženskom hokeju. To je pandan Kupu Stenli, u
muškoj konkurenciji.
Posle
uragana Katrina
Deca
oslobođena školarine u ontarijskim školama
Ministar prosvete Džerard Kenedi je rekao da deca koja su u Ontario
došla iz područja pogođenih uraganom Katrina, neće morati da plate
školarinu za državne škole. On je istakao da su škole spremne da prime
ovu decu, tako da ona mogu odmah da pođu u školu.
Ova
zakonska izmena usledila je nakon prošlogodišnjeg cunamija, i omogućava
vladi da brzo reaguje i odredi koga sve može osloboditi plaćanja
školarine, koja se kreće od sedam do deset hiljada dolara.
Ministar Kenedi je rekao da ontarijske državne škole na ovaj način
pokušavaju da pomognu deci čiji su životi, sticajem okolnosti, sasvim
pore-mećeni baš u vreme početka školske godine.
Vlada je izvestila školske odbore da će im u potpunosti biti nadoknađeni
svi troškovi oko školovanja ove dece.
Provincijski
plan za poboljŠanje kvaliteta vazduha
Strog
limit za emitovanje toksičnih supstanci
U
okviru plana za poboljšanje kvaliteta vazduha u provinciji, Ontario
uvodi strože standarde za industriju koja ispušta hloroform, amonijak i
38 drugih toksičnih supstanci koje izazivaju rak ili na drugi način
svakodnevno ugrožavaju zdravlje stanovni-štva.
Nove
limite moraće da poštuju i oni koji su do sada bili pošteđeni toga,
poput proizvođača gvožđa i čelika, cementa, petroleja i pulpe i papira.
Novi propisi stupaju na snagu početkom novembra, a sprovodiće se
postupno u narednih pet godina.
Interesantno je da će pojedini standardi biti čak i do stotinu puta niži
od onih koji su važili sedamdesetih godina prošlog veka.
Ovi
standardi su deo plana od pet tačaka, iz juna prošle godine, kojim se
ograničava emisija oksida azota i sumpor dioksida, uzročnika stvaranja
smoga.
Ograničenja
za ova dva zagađivača počela su da važe maja ove godine.
Ministarka za očuvanje životne sredine Lorel Broten je istakla da se
ovim prvim značajnijim korakom ka zaštiti lokalnih zajednica od aero
zagađenja postavljaju standardi za 21. vek.
Ona
je primetila da za pojedine toksine, u koje spada i vinil hlorid za koji
je poznato da je izazivač raka, do sada nije bilo nikakvih standarda.
Ministarka Broten je podsetila da je provincija uvela i druge mere za
poboljšanje kvaliteta vazduha, kao što su postupno zatvaranje
termoelektrana, zakonska regulativa za zaštitu miliona hektara zelenih
površina i finansiranje javnog prevoza.
Ontario za medicinske sestre
Sestre
starije od 55 godina dobiće lakša radna mesta
Ontario je namenio 28 miliona dolara za finansiranje programa koji će
omogućiti da iskusne medicinske sestre, preko 55 godina starosti, ostanu
duže aktivne i uključene u provincijsko zdravstvo.
One
će raditi na manje napornim mentorskim, savetničkim ili edukativnim
zadacima, za obrazovanje kako pacijenata, tako i članova njihovih
porodica.
Trenutno manje od dve trećine medicinskih sestara radi do pune penzije,
a premijer MekGvinti veruje da će ova sredstva pomoći da taj broj
poraste do tri četvrtine. On se nada da će ovo pomoći da bar 1.700
sestara ostane angažovano na raznim zadacima.
Od
predviđenih sredstava, 25 miliona je namenjeno sestrama koje rade u
bolnicama, a tri miliona zaposlenim u stacionarima.
Jedno
leČi, drugo oŠteĆuje
Herceptin povećava rizik od bolesti srca
Američka administracija za hranu i lekove obavestila je lekare da lek
herceptin može značajno da poveća rizik od bolesti srca.
Na
osnovu studije ustanovljeno je da je kod pacijentkinja koje su koristile
herceptin bilo značajno više problema sa srcem. Zabeleženi su i
slučajevi ozbiljnih srčanih smetnji ali, kako ističe portparol Genenteha,
nije bilo smrtnih slučajeva.
Herceptin je u poslednje vreme postao poznat kao lek za koji se veruje
da može da zaustavi rak dojke, ukoliko se upotrebi u ranoj fazi bolesti.
On spada u skupe lekove, jer godišnja terapija košta oko 40 hiljada
dolara.
Budući da je ovdašnje Ministarstvo zdravlja odobrilo upotrebu ovog leka
i da su ga u pojedinim provincijama stavili na pozitivnu listu lekova,
očekuje se reakcija na ovu informaciju.
Po rečima portparola, još uvek se vrši procena, tako da
zvanične informacije nema za sada.
rak
jajnika
Mali
broj žena zna simptome
Povodom najavljenih "Šetnji nade" u organizaciji Nacionalnog udruženja
za borbu protiv raka jajnika, objavljeni su pojedini podaci iz
istraživanja vezanih za ovu bolest. Stručnjake posebno zabrinjava što
izuzetno mali broj žena, svega četiri odsto, prepoznaje simptome ove
bolesti koja je izlečiva ukoliko se otkrije u početnoj fazi.
U
najčešće simptome raka jajnika spadaju bol i nadutost u predelu abdomena,
promena učestalosti mokrenja, gubitak ili porast telesne težine i
mučnina.
Procenjuje se da će samo ove godine od raka jajnika oboleti oko 2.400
žena u Kanadi, a čak oko 1.500 će od nje i umreti.
Šetnje nade biće održane u devet gradova, između ostalih i u Torontu.
