Broj
1020, 16.septembar 2005
HAPŠENJE SUDIJE BI MOGLO DA IZAZOVE LANČANU REAKCIJU
Počinje li
borba protiv korupcije u sudstvu
Slučaj hapšenja sudije Vrhovnog suda Srbije Ljubomira Vučkovića mogao bi
da izazove "lančani efekat" u otkrivanju korupcije u pravosuđu, ali
treba biti oprezan zbog mogućnosti da se ponovi situacija iz policijske
akcije "Sablja", kada je najavljivano da će biti objavljene veze
pripadnika pravosuđa i organizovanog kriminala, a to se nije desilo.
Programski
direktor organizacije "Transparentnost Srbija" Nemanja Nenadić ocenio je
da će, ako slučaj uhapšenog sudije Vrhovnog suda Srbije Ljubomira
Vučkovića bude u potpunosti razrešen, to biti pokazatelj spremnosti
države da se bori protiv korupcije.
Na
konferenciji za novinare, Nenadić je rekao da bi taj slučaj mogao da
izazove "lančani efekat" u otkrivanju korupcije u pravosuđu, ali je
naglasio da treba biti oprezan zbog mogućnosti da se ponovi situacija iz
policijske akcije "Sablja", kada je najavljivano da će biti objavljene
veze pripadnika pravosuđa i organizovanog kriminala, a to se nije desilo.
Predsednik te organizacije Vladimir Goati naglasio je da, pošto se radi
o osnovanoj sumnji da je sudija Vrhovnog suda umešan u korupciju, još
rano davati konačne ocene, ali je naglasio da bi, ako bude potvrđeno, to
predstavljalo "veliku društvenu opasnost".
MUP
Srbije potvrdio je hapšenje sudije Vrhovnog suda Srbije Ljubomira
Vučkovića i zamenika specijalnog tužioca za organizovani kriminal Milana
Radovanovića, kao i još tri osobe osumnjičene za davanje mita.
Povodom afere o nabavci vojne opreme, Goati je rekao da se kao mogući
uzrok korupcije na nivou državne zajednice pojavljuje neodgovarajuća
regulativa, zato što u okviru nje postoje institucije i funkcioneri, ali
ne postoje organi za njihovu kontrolu i utvrđivanje odgovornosti.
"Zbog
toga se sa stanovišta borbe protiv korpucije nalazimo u apsurdnoj
situaciji da se antikorupcijski mehanizmi, čak i oni uspostavljeni u obe
republike, kao što su Zakon o javnim nabavkama i Zakon o sprečavanju
sukoba interesa, ne primenjuju na nabavke i funkcionere iz Saveta
ministara i Skupštine SCG", objasnio je Goati.
On
je rekao da se u rasvetljavanju slučaja zaključivanja ugovora o nabavci
vojne opreme mora imati u vidu opravdanost te nabavke, kao i sam
postupak nabavke, pošto postoje oprečne informacije o tome da li je za
nju sproveden tender, i ako jeste, po kojoj proceduri.
Zbog
odredbe spornog ugovora Ministarstva odbrane sa firmom "Mile Dragić" o
preuzimanju višegodišnjih obaveza za isplatu, Goati je rekao da je radi
zaštite javnog interesa nužno da se ograniči mogućnost da nesavesni
rukovodioci državnih institucija preuzmu obaveze u ime države za čije
izmirenje ne postoje sredstva.
Povodom prvobitne odluke Administrativnog odbora Skupštine SCG da se
poslanicima povećaju plate, Goati je rekao da je ona "s pravom
proglašena ništavnom" i naišla na negodovanje javnosti, ali da ona nije,
kao što se tvrdilo, dokaz da se poslanici nalaze u sukobu interesa.
On
je objasnio da principijelno, situacija u kojoj neko može da odlučuje o
visini svoje plate predstavlja sukob interesa, ali da to u ovom slučaju
ne stoji, jer su poslanici ograničeni odobrenim budžetskim sredstvima za
te namene u republičkom budžetu.
Goati je ocenio da bi se slično "ekstremno ponašanje" poslanika i "forsiranje
sopstvenih interesa" u budućnosti moglo izbeći politikom dogovora i
uspostavljanjem konsenzusa u svim državnim organima kojim se obavezuju
da će svoje plate usklađivati sa rastom bruto nacionalnog dohotka i
industrijske proizvodnje.
Nenadić je rekao i da je Zakon o zaštitniku građana, koji je juče
usvojen, veoma važan, ali da se dosta kasnilo u njegovom usvajanju.
On
je ocenio da će biti problema u izboru prvog ombudsmana u Srbiji zbog
teškoća u postizanju konsenzusa između poslaničkih grupa o tome ko bi
trebalo da se nađe na toj funkciji, a takođe je spornim ocenio i odredbe
o dostupnosti informacija, kojima se ombudsmanu uksraćuje pravo da "kada
je to u suprotnosti sa zakonom" ima uvid u podatke koji nose pečat
tajnosti".
DOBRODOŠLI
U ZEMLJU KOŠARKE
Počelo
evropsko prvenstvo u Beogradu
Na košarkaškim terenima na Kalemegdanu U Beogradu, sinoć je svečano
otvareno Evropskog prvenstvo, pod sloganom "Pokreni se-Igraj se-Oseti
ljubav-Kreni".
Otvaranju je prisustvovalo više od 1.000 zvanica iz zemlje i
inostranstva, predstavnici svih reprezentacija učesnica i njihovih
ambasada, predstavnici vlada Srbije i Crne Gore, zatim sponzori
EuroBasketa i oko 300 predstavnika domaćih i inostranih medija.
Ceremoniju
otvaranja otvorio je umetnički program, a potom je nastupio defile
reprezentacija i svečani govori.
Takmičarski program na EP u SCG počinje danas, utakmicama u četiri grada
- Beogradu, Novom Sadu, Vršcu i Podgorici.
Povodom organizovanja Evropskog prvenstva u Beogradu je otvorena izložba
"Dobrodošli u zemlju košarke", posvećena istorijatu košarke u Srbiji i
Crnoj Gori.
Gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović rekao je na otvaranju izložbe u
Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić" da je ovo prilika da se građani
SCG podsete velikih trenutaka iz istorije košarke.
"Kroz
ovu izložbu možemo da vidimo da je
Beograd
zaista grad košarke. Odavno je već sve spremno za početak prvenstva. Sve
gradske službe su spremne da svojim gostima boravak u Beogradu učine
jednim lepim i nezaboravnim iskustvom", rekao je Bogdanović.
Predsednik FIBA Evropa Džordž Vasilakopulos rekao je da mu je jako drago
što će se EP održati baš u Beogradu.
"Veliko
mi je zadovoljstvo što se najveće evropsko takmičenje održava baš u ovoj
zemlji i baš u ovom gradu.
Beograd jeste grad košarke i nimalo ne sumnjam da
će organizacija biti na najvišem nivou", rekao je Vasilakopulos.
Otvaranju izložbe prisustvovali su najviši košarkaški funkcioneri,
sportski radnici i predstavnici republičkih i gradskih vlasti.
Spektakl može
da počne
Do sada smo odbrojavali dane do početka, sada odbrojavamo do kraja.
Pripreme za evropsku smotru najboljih košarkaša u Srbiji i Crnoj Gori su
završene, kvalifikacioni turnir naše grupe startuje danas u Novom Sadu.
TV signal će krenuti u 80 zemalja, čak do Filipina, a prijavljeno je
preko 800 predstavnika sedme sile.
Sve
te podatke je izneo Predrag Bogosavljev, direktor preduzeća EP 2005. na
konferenciji za novinare uoči početka Eurobasketa.
-
Najveću zahvalnost dugujemo gradovima domaćinima, koji su preduzeli
izuzetno velike napore. Dvorana u Podgorici je radikalno rekonstruisana,
hotel obnov-ljen, putevi sređeni. Mnogo posla obavljeno je u Novom Sadu
i Vršcu. Naravno, najviše je bilo za uraditi u Beogradu. Arena je imala
generalnu probu tokom odbojkaškog prvenstva i spremna je. "Pionir" se
još doteruje ali je prakticčno gotov. Bićete iznenađeni, naročito
novinari izgledom novog pres centra. Saniran je i krov, rešen
dugogodišnji problem prokišnjavanja - upoznao je sa tehničkim detaljima
prisutne Bogosavljev.
U
neposrednu realizaciju događaja uključeno je oko hiljadu ljudi, a već
sada je izvesno da će 34. evropsko prvenstvo nadmašiti sve dosadašnje po
nekim aspektima. Reč je o broju zemalja i auditoriju koji će posredstvom
TV ekrana pratiti događaje u SCG.
Direktne prenose mečeva preuzimaće TV stanice iz 80 zemalja, uz evropske
države, signal će hvatati i severna Afrika, se arapske zemlje, Filipini.
Novina je da će se utkamice moći direktno pratiti preko Interneta.
Organizator se pobrinuo da sporstki elementi budu ispraćeni i
odgovarajućim pratećim događajima i programima. Izvršni direktor
preduzeća EP 2005. Sanja Laban je najavila:
-
Zajedno sa Turističkom organizacijom Beograda potrudili smo se da
upotpunimo košarkaška zbivanja i kulturnim događajima. Na dan svečanog
otvaranja grdonačelnici Vršca, Novog Sada i Podgorice organizovaće
prijeme za učesnike i predstavike FIBA.
Gradonačelnik Beograda prijem priređuje i u Paviljnu Cvijeta Zuzorić,
gde će ujedno biti i izložba "Dobrodošli u zemlju košarke".
Republički premijer i predsednik Organizacionog odbora dr Vojislav
Koštunica primiće učesnike finalnog dela EP u Klubu poslanika. U sklopu
EP biće održan koncert grupe Sanje Ilića i Balkanika, Samsung raming
festival, noć muzeja, antidoping edukacioni simpozijum, promocija knjige
o Radomiru Šaperu i niz drugih manifestacija.
Do
sada se za evropsku smotru akreditovalo 35 komentatora TV stanica,
ukupno 800 novinara, a očekuje se dolazak oko 5.000 navijača iz
inostranstva. U cilju što boljeg predstavljanja naše zemlje gostima iz
belog sveta u akciju se uključila i Turistička organizacija Srbije koja
je pripremila brošuru "Dobrodošli u zemlju košarke".
Brošura ukratko upoznaje sa gradovima domaćinima i dvorane u kojima se
igra. Sadrži i osnovne turističke informacije i predloge izleta u
gradovima domaćina.
Pritvoreno dvadeset troje Srba u Feniksu
Koliko košta
zelena karta SAD?
Američka federalna policija (FBI) uhapsila je 12. septembra u Feniksu,
najvećem gradu američke savezne države Arizone, dvadeset troje Srba.
Razlog za ovo masovno hapšenje naših iseljenika jeste davanje lažnih
podataka u zahtevu za dobijanje zelene karte, saopštila je kancelarija
tužioca Finiksa.
Među
uhapšenima se nalaze Cvijan Cvidaković, Radenko Špirić, bračni par Mitra
i Milenko Vujić, Rajko Ninković, Nenad Dragić, Vidoja Gujić, Nikola
Stanković, Ilija i njegov sin Vitomir Špirić, Mladen Blagojević, Goran
Lukić, Miloš Cvijetić, Momčilo Krstić, Živomir Ubiparipović i Savo
Tojičić, kao i tri člana porodice Hercegovac - Risto, Vidoja i Rajko.
Uhapšeni Milorad Marković će ovih dana biti deportovan zbog isteka vize.
U
zatvoru "Florens" se već 17 meseci nalazi Zdravko Božić, kao i Goran
Benčuna koji je zatvoren 13 meseci. Dragan Ubiparipović se iza rešetaka
nalazi godinu dana, a Radenko Ubiparipović je posle sedam meseci pušten
da se brani sa slobode.
Uhapšeni Srbi su mahom iz Zenice i okoline. Nezvanično saznajemo da među
njima ima i onih koji imaju zelenu kartu, ali su najverovatnije
privedeni zbog prikrivanje istine o članovima svojih porodica.
Uhapšeni Srbi, kao i oni koji su već duže u zatvoru "Florens", prećutali
su deo biografije o angažovanju u Vojsci Republike Srpske zbog činjenice
da učešće u ratu u BiH na strani bosanskih Srba automatski za sobom
povlači odbijanje zahteva za dobijanje zelene karte. Trenutno se vodi
istraga o još sedam sličnih slučajeva.
-
U molbi za dobijanje zelene karte jedna od stavki je i pitanje
regulisnja vojne obaveze. Naši ljudi taj deo biografije namerno preskaču
i kriju činjenicu da su bili u bilo kojoj vojsci koja je ratovala na
srpskoj strani . To automatski povlači odbijanje zahteva jer se i dalje
tretiramo kao loši momci protiv kojih su Amerikanci ratovali.
Hapšenje grupe Srba podiglo je tenziju među iseljenicima koji se plaše
kako će oni proći, pa čak i ako nisu bili u nekoj od regularnih vojnih
jedinica sa srpske strane. Provera se plaše i oni koji su u SAD došli da
bi izbegli mobilizaciju.
Na
nesreću, po američkim zakonima davanje lažnih podataka u zahtev za
zelenu kartu teško je kažnjivo. Previđena je kazna od 15 godina zatvora
i 500.000 dolara.
TERORIZAM VIĐEN IZ RAZLIČITIH UGLOVA
O terorizmu i
razlikama među saveznicima
Amerikanci su prestravljeni ne samo apokaliptičnim prizorom aviona koji
se zarivaju u kule bliznakinje i Pentagon, već i prirodom napada koja je
bez presedana. Sasvim je drugačije na evropskom tlu - duga istorija
napada pomogla je gradovima kao što je London da se nosi sa tom pretnjom.
Postoje
trenuci koji će ostati urezani u kolektivnom pamćenju - dim koji se vije
iz kula bliznakinja u Njujorku, iskrivljena olupina londonskog "dabldekera",
razneseni vagoni madridskog voza, osuđeni islamski ubica koji na sudu
poručuje porodici ubijenog holandskog reditelja Tea van Goga : "Ne
saosećam sa vašim bolom".
I
mada jezik i ikonografija terora izazivaju kod svih najdublje strahove,
čini se da ti masakri ipak nisu stvorili jedinstven front, ocenjuje
agencija Asošijeted pres.
Ako
je Evropljane od napada u SAD 11. septembra odvajao Atlantski okean,
Madid 11. marta,
Amsterdam
2. novembra i London 7. jula doprineli su da i oni postanu svesni
pretnje terorizma u 21. veku. Pitanje koji mnogi ljudi postavljaju nije
da li će doći do novog napada, već gde, odnosno ko je sledeći?
Uprkos tome, teroristički napadi nisu Evropljane približili pogledu na
svet koji zastupaju SAD. Mnogi su skloni da se narugaju stavovima
administracije predsednika Džordža Buša, nazivajući ih pojednostavljenim
i ratobornim. Ukazuju, takođe, da je američka invazija na Irak okrenula
islamski svet protiv Zapada.
Među
samim Evropljanima postoje takođe podele u pogledu procena kako će
izgledati budućnost.
Za
razilku od Amerikanaca, koji su u najvećoj meri pokazali jedinstvo i
stali iza svoje vlade nakon septembarskih napada, napadi na evropskom
tlu ponovo su u prvi plan izbacili sve razlike u tamošnjim političkim
prilikama, kulturi i bezbednosnoj strategiji.
Problem terorizma izazvao je i debatu o odnosu prema zajednicama
muslimanskih imigranata na kontinentu.
Dva
vodeća pristupa ogledaju se u insistiranju Francuske na sekularizmu,
zahtevu da se pridošlice asimiliraju i prihvate francuski način života,
i liberalno multikulturalnom modelu, za koji ze zauzimaju Velika
Britanija i Holandija, koji se zasniva na principu da društvo biva
obogaćeno kada imigranti očuvaju svoju tradiciju.
Ali,
"multikulturalnost ima smisla jedino ako ishod bude neki oblik socijalne
harmonije", piše Žil Kepel, profesor na pariskom Institutu za političke
nauke, u komentaru za "Mond".
"U
tom smislu, trauma britanskog društva veća je od one koju je pretrpelo
američko društvo nakon 11. septembra. U Sjedinjenim Državama, 19
otmičara bili su stranci. U Velikoj Britaniji, osmorica osumnjičenih za
napad su deca multikulturnog društva", dodaje on.
"Britanska
vlada je verovala da ako pruži utočište tim radikalnim elementima da se
oni neće okrenuti protiv nje. Da neće ugristi ruku koja ih hrani",
ocenjuje analitičar Bob Ejer iz londonske nevladine organizacije "Četam
haus".
Vlada
u Londonu sada preispituje prethodnu praksu davanja građanskih prava
radikalnim muslimanskim sveštenicima, dok premijer Toni Bler predlaže
njihovu deportaciju. Taj predlog našao se na meti kritika jer je u
suprotnosti sa liberalnom tradicijom te zemlje.
Evropska unija napravila je, istina, neke pomake od napada 11. septembra,
u jačanju bezbednosne saradnje, pre svega usvajanjem zajedničkog naloga
za hapšenje, ali nije u stanju da ustanovi zajedničku bezbednosnu
strategiju, uglavnom zbog problema sa konsenzusom kada je reč o
pitanjima koja se tiču suvereniteta.
Usvajanje neke verzije patriotskog zakona u EU, kao što je onaj u SAD,
koji bi omogućio tajno pretresanje kuća, bilo bi neprihvatljivo većini
Evropljana, kaže Peter Nojman, istraživač u londonskom Centru za
odbrambene studije.
S
druge strane, dodaje on, Amerikanci nikad ne bi podržali video nadžor
koji se sve češće može uočiti na javnim mestima u Britaniji.
Nadalje, mnogi Evropljeni postavljaju pitanje da li je "nova" pretnja
terorizma sa kojom se suočavaju - uopšte nova. U tom kontekstu podsećaju
na talas terorističkih napada islamiskih ekstremista u Francuskoj
90-tih, otpor Irske repubikanske armije britanskoj upravi, napade
baskijskih separatista u Španiji.
Amerikanci su prestravljeni ne samo apokaliptičnim prizorom aviona koji
se zarivaju u kule bliznakinje i Pentagon, već i prirodom napada koja je
bez presedana. Sasvim je drugačije na evrpskom tlu - duga istorija
napada pomogla je gradovima kao što je London da se nosi sa tom pretnjom.
Mnogi Evropljani veruju, takođe, da zemljama koje su se pridružile SAD u
intervenciji u Iraku, preti veća opasnost od terorizma nego onima koje
su se protivile, ali to bi mogla da bude i obmana, ocenjuju pojedini
analitičari.
Neki
tako smatraju da Francuska, to što je izbegla napade nakon 11. septembra,
ima pre da zahvali čvrstom stavu prema islamskim ekstremistima, nego
odluci da ne učestvuje u ratu protiv Iraka.
Drugi, među kojima je britanski književnih pakistanskog porekla Hanif
Kurejši, veruje da je princip očuvanja različitosti vredan truda uprkos
svim poteškoćama.
Multikulturalnost, kako Kurejši piše u komentaru za britanski "Gardijan",
"nije površna razmena iskustava o festivalima i hrani, već nepregledna i
posvećena razmena ideja - sukob u kom vredi istrajati, pre nego u ratu".
Objavljeni “Tajni Malrunijevi snimci”
Knjiga
rasprodata, javnost iznenađena, Malruni šokiran...
Odavno neka knjiga nije podigla toliko prašine kao upravo izašla Tajni
Malrunijevi snimci, autora Pitera Njumena. Tu su dati transkripti dugih,
uglavnom noćnih telefonskih razgovora Malrunija sa Njumenom, inače
novinarom po profesiji, vođenih osamdesetih i početkom devedesetih
godina prošlog veka.
Mnogi,
ne samo obični ljudi, iznenađeni su slikom koju dobijaju o nekadašnjem
premijeru posle iščitavanja knjige. Malruni deluje kao osoba naivna i
uobražena u isto vreme, kao neko ko je opsednut svojom ličnom
reputacijom i mestom u istoriji.
Treba napomenuti da je Malruni smatrao Njumena za prijatelja, te su
stoga razumljivi jezik, rečnik i ton upotrebljavani u njihovim dugim
privatnim diskusijama.
Malruni je, ne znajući da će javnost za to ikada čuti, u razgovorima sa
svojim 'prijateljem' za svoju naslednicu na mestu premijera, Kim Kembel,
rekao da je propala na izborima 1993. godine, da je previše vremena
provodila vodeći ljubav sa svojim momkom. Za Pjera Tridoa kao premijera
rekao je da je bio potpuni mediokritet, dok je Žana Kretjena
okarakterisao kao vulgarnog čoveka, koji u poslednjih dvadeset godina
nije pročitao ni jednu knjigu. Sebe opisuje kao jednog od najsnažnijih i
najproduktivnijih lidera koje je zemlja ikada imala, s tim da je jedino
ser Džon A. MekDonald bio ispred njega.
Po
nekim naznakama, i Njumen odnosio se prema Malruniju kao prema
prijatelju, što je neke podsetilo na staru izreku, koja se naročito
često potvrđuje u političkom životu - Bože, sačuvaj me od prijatelja, od
neprijatelja ću se sam braniti.
Ijan
MekDonald, Malrunijev biograf, otkrio je medijima šta je Njumen napisao
kao posvetu na primerku koji je poklonio svom starom, a sada već i
bivšem prijatelju. Tekst, koji zvuči kao vrhunac ironije, glasi: "Brajanu:
Napokon će Kanađani moći da te vide kao srdačnu, duhovitu i humanu
ličnost kakva ti i jesi."
Javnost, koja je u prvi mah reagovala sa smehom, zaprepašćenjem, a
neretko i gnevom, na Malrunijeve komentare u knjizi, sada se sve više
okreće njemu sa simpatijama. Pitanja koja se nameću tiču se nekih
osnovnih vrednosti - prijateljstva, lojalnosti, poverenja, koje kao da
su devalvirale u poslednje vreme.
I sa
najviših zvaničnih instanci čuje se da Malruni ne zaslužuje ovo što mu
se događa.
Knjižari kažu da se knjiga prodaje bolje od Harija Potera.
Malruni, i dalje više nego neprijatno iznenađen potezom svog bivšeg
prijatelja, izjavio je da uopšte nije znao da Njumen priprema knjigu
zasnovanu na njihovim razgovorima. Oseća se izneverenim zbog načina na
koji je materijal za knjigu prikupljan, a da on ništa nije posumnjao, i
kaže da će morati da se navikne da živi sa tom velikom greškom koju je
počinio.
Izražava žaljenje zbog onoga što je izgovoreno, ali ni jednog trenutka
ne dovodi u pitanje tačnost navoda, i tvrdi da nema nameru da tuži
Njumena.
MEKGVINTI - ZA SVE GRAĐANE VAŽI ISTI ZAKON
Šerijatsko
pravo odbijeno
Ontarijski premijer Dalton MekGvinti smatra da za sve građane u
provinciji treba da važi isti zakon. Navodeći ovu rečenicu kao svoju
ideju vodilju, on je prošle nedelje raspršio nade pobornika šerijatskog
prava da će Ontario postati prva jurisdikcija na zapadu koja odobrava
primenu starih religijskih zakona u rešavanju porodičnih sporova.
Premijerova
odluka deluje kao iznenađenje, posebno posle pozitivnog mišljenja bivšeg
tužioca Merion Bojd da se dozvoli sprovođenje šerijatskog prava, ali i
drugih religijskih arbitraža, kao jedne od opcija pri rešavanju sporova
u okviru porodice.
U
telefonskom intervjuu datom nacionalnoj novincskoj agenciji, MkGvinti je
najavio da će njegova vlada preduzeti hitne korake za ukidanje
postojećih religijskih tribunala, koje godinama unazad postoje u okviru
hrišćanske, starosedelačke i jevrejske zajednice, u skladu sa
provincijskim Zakonom o arbitraži. On naglašava da će građani i dalje
imati mogućnost da sa raznih strana, uključujući i religijsku, zatraže
savet u stvarima koje se tiču porodice, ali kaže da religijska mirovna
veća više neće imati zakonsku podlogu da mogu odlučivati po pitanjima iz
porodičnog prava.
Premijer MkGvinti je priznao da su ga članice poslaničkog kluba njegove
stranke zamolile i ubedile da ne odobri sprovođenje šerijatskog prava.
Po
važećem Zakonu o arbitraži, ukoliko se obe strane saglase, različite
sporove u vezi sa staranjem, izdržavanjem kod razvoda, nasleđem, može
rešavati nezavisni arbitrator.
Proteklog vikenda bile su organizovane demonstracije u nekoliko gradova
u provinciji, ali i u evropskim gradovima Londonu, Amsterdamu, Parizu i
Dizeldorfu, sa zajedničkim ciljem da ukažu premijeru MkGvintiju da
odobravanje primene šerijatskog prava u rešavanju porodičnih sporova
neće doneti dobro, pogotovo ne ženama.
Među
demonstrantima bile su književnice Margaret Atvud i Džun Kolvud,
aktivistkinja Mod Barlou, glumice Širli Daglas i Sonja Smits i mnoge
druge, koje su uputile otvoreno pismo premijeru.
SRBIJA - ISTRAŽIVANjE
Najviše
poverenja u SRS i DS
Kada bi se danas održali parlamentarni izbori u Srbiji, najviše građana
glasalo bi za Srpsku radikalnu stranku (SRS) i Tomislava Nikolića, a
zatim za Demokratsku stranku (DS) i njenog lidera Borisa Tadića,
rezultati su istraživanja agencije "Mark plan".
Prema
istraživanju obavljenom početkom septembra, SRS bi osvojila 32,3 odsto
glasova, DS 25,3 odsto, dok bi 16,4 odsto građana glasalo za Pokret
snaga Srbije i njenog lidera Bogoljuba Karića.
Slede Demokratska stranka Srbije (DSS) sa 11,5 odsto, Socijalistička
partija Srbije (SPS) sa 4,8, Nova Srbija 3,9, G17 plus sa 3,4 i Srpski
pokret obnove (SPO) sa 2,4 odsto glasova.
Na
pitanje koliko dugo će opstati Vlada Srbije, većina anketiranih (44
odsto) nije mogla da da svoju procenu o tome. Oko 27 odsto ispitanika
ocenilo je da će vlada Vojislava Koštunice trajati još oko šest do 12
meseci, dok 20,6 odsto misli da će trajati od tri meseca do pola godine.
Svega 8,3 odsto ispitanika misli da će aktuelna vlada "izgurati" ceo
mandat.
Od
1.027 punoletnih ispitanika, 38,7 odsto misli da nijedan ministar nije
radio dobro u proteklom periodu. Od svih ministarstava, prema anketi,
ipak najviše radi Ministarstvo za kapitalne investicije, smatra 13,8
odsto anketiranih, dok je na drugom mestu, sa 11 odsto Ministarstvo
finansija i Mlađan Dinkić.
Od
mladih političara najbolje je rangiran generalni sekretar SRS Aleksandar
Vučić, koga je podržalo 34,5 odsto anketiranih, dok je na drugom mestu
Dragan Đilas (DS) sa 16,9 odsto. Slede Čedomir Jovanović (LDF) sa 13,1
odsto, Dragan Šutanovac (DS) sa 10,1 i Ivica Dačić (SPS) sa 6,9 odsto
glasova ispitanika.
U
donjem delu tabele nalaze se aktuelni ministar za nauku Aleksandar
Popović (DSS) sa 6,1, ministar prosvete i sporta Slobodan Vuksanović (DSS)
sa 5,8 i potpredsednik SPO Vlajko Senić sa 4,3 odsto glasova.
Terensko istraživanje agencije "Mark plan" obavljeno je u periodu od 6.
do 13. septembra u svim opštinama na teritoriji Srbije bez Kosova i
obuhvatilo je 1.027 punoletnih ispitanika.
Ruska strast prema firmiranoj odeĆi
"Manolo
valenke" biće svetski hit
Rusija se definitivno menja jer, ako se pojavite u pomodnom kafeu u
Gučijevoj haljini, neće biti važno što imate svega 100 dolara na računu.
Prema vama će se drugačije ponašati...
Ruskinje
su dugo pratile zapadnjačku modu gacajući po snegu u visokim tankim
potpeticama i noseći mini suknje po hladnoći, ali su se stvari sada
promenile.
Ruski šinjeli i šubare su "pod obavezno" ove godine - i veoma su traženi
u Moskvi, koja na novi trend gleda kao na priznavanje važnosti ruskog
novca i stila u modnoj industriji.
Glavni grad Rusije postao je jedna od glavnih šoping destinacija modnih
zaluđenika, sa ekskluzivnim buticima i tržnim centrima koji odišu
glamurom i bogatstvom. I napokon je roba u skladu sa oštrom ruskom zimom.
Manolo Blanik, čije se egzotične cipele sa visokom štiklom prodaju za
stotine dolara, ponudiće svoju verziju ruskih, do sada ružnjikavih "valenki"
- debelo postavljenih čizama koje dobro greju noge. U moskovskoj Manolo
radnji tvrde da narudžbine pljušte. "Manolo valenke" - biće hit.
Francuski dizajner Žan Pol Gotije prikazao je u julu, na reviji
kolekcije za jesen-zimu, svoje kreacije inspirisane Rusijom i Ukrajinom,
i ubrzo potom, telefoni u šik buticima u Moskvi su počeli da zvone.
"Čim
su je videli u štampi, ljudi su počeli da dolaze i da se raspituju. Lepo
je što Evropljani posvećuju pažnju Rusiji - našim klijentima se to mnogo
dopada", rekla je Rojtersu Marina Pavlova, odgovorna za žensko odeljenje
u moskovskom Hermesu.
Ruska strast prema firmiranoj odeći potiče od kolapsa Sovjetskog Saveza
kada je, nekada nedostupna, odeća sa Zapada postala sveprisutna.
Davno
su prohujali dani čekanja na loše krojene farmerke. Rusi su počeli da
kupuju u inostranstvu, a strane kompanije počele su da se pojavljuju na
ruskom tržištu.
"Dugo
vremena Rusi nisu mogli da priušte sebi, ne samo dizajniranu odeću, već
ni običnu, svakodnevnu. Pre petnaest godina prozor se otvorio... a
interesovanje je sada ogromno", kaže Pavlova. "Qudi hoće ne samo
kvalitet i udobnost, već i ime".
Stručnjaci tvrde da su Ruskinje prirodna klijentela za dizajniranu odeću
jer se više ponose svojim izgledom od Evropljanki. "Ruskinje vole da
nose dobru i skupu odeću", ističe modni urednik u ruskom izdanju Voga
Aleksej Pantikin.
Nisu
samo žene oligarha i poznate ličnosti te koje vole da kupuju. Obične
Ruskinje troše veliki deo svojih prihoda na šoping, više nego druge
Evropljanke.
Reklame i filmovi učinili su svoje za visoku modu. "Svi ovi filmovi i
serije sa lepim, uspešnim i sjajno obučenim ženama, naše žene prihvataju
kao stvarni život", kaže Elena, službenica u Moskvi. Prema njenim rečima,
Ruskinje vole da se doteruju i na poslu često nose ultraženstvenu odeću
koja mnogo otkriva.
Za
Anu Kuznjecovu, čitava poenta doterivanja je da se "upeca muškarac". "U
Rusiji ima više žena nego muškaraca - a znate kakva je konkurencija",
objašnjava ona.
Sa
mesečnom platom od oko 300 dolara i nedostatkom radnji za srednji stalež,
želja da budu fantastične znači da neke žene, uglavnom u Moskvi, moraju
da se odreknu osnovnih stvari, kao što su hrana ili kućne potrepštine,
da bi kupile jednu dizajniranu stvar.
"Čuo
sam za konobarice koje troše 80 odsto plate na majicu u butiku 'Dolče i
Gabana'. To je pitanje statusa. Tako radi njihov mozak", smatra Pantikin.
"Ako
se pojavite u pomodnom kafeu u Gučijevoj haljini, neće biti važno što
imate svega 100 dolara na računu. Prema vama će se drugačije ponašati",
kaže on.
Da
bi bili obučeni sa stilom i da bi istovremeno sačuvali novac u novčaniku,
obični Rusi morali bi da imaju lanac prodavnica kakve se mogu naći u
gradovina na Zapadu. U Rusiji, međutim, praktično ne postoji odeća za
srednji sloj. Izbor je ili veoma skupa ili roba sa pijace, kaže Pantikin.
OKO BAKUA ŠTRČI NA HILJADE NAFTNIH TORNJEVA
Opojni miris
azerbejdžanske nafte
Ratobornost običnih Azerbejdžanaca podstaknuta je činjenicom da zemlja
polako, ali sigurno počinje da uživa plodove bogatih nalazišta nafte i
petrodolara.
Nacionalni dohodak se poslednjih godina udvostručio, a zemlja se
intenzivno naoružava.
Vazduh
u Bakuu miriše na naftu. Opor i istovremeno zanosan miris "crnog zlata"
izvire kako iz zemlje tako i iz vode Kaspijskog mora, koje zapljuskuje
nekoliko kilometara dugo šetalište azerbejdžanske prestonice.
Baku
ima oko tri miliona stanovnika, što se u jutarnjim satima ne bi moglo
zaključiti. Grad je prazan, a šetalištem uz obalu mora protrči poneki
džoger ili šetač kućnog ljubimca. Nabrojniji u to vreme su poznati
ranoranioci, ribolovci, koji od zore zabacuju udice na kilometar dugom
doku.
Oko
Bakua, iz zemlje i iz mora, štrči na hiljade naftnih tornjeva oko kojih
se ljeskaju naftne bare i plivajuće masne mrlje. Na šetalištu uz obalu
diže se veliki naftni toranj - spomenik zaštitnom znaku grada i zemlje.
Tromilionski grad počinje lenjo da se budi u deset sati ujutro, kada se
može popiti i prva kafa. Tada se, naime, tek otvaraju kafei, trgovine,
banke, preduzeća i državne ustanove.
Teritorijom Azerbejdžana su kroz istoriju prolazili brojni osvajači, od
Persije do Aleksandra Velikog, dok 1920. godine voljom "velikih" nije
postao republika u okviru Sovjetskog Saveza. Od bivših osvajača ostao je
jezik - turski, a od Staljina do danas nerešen problem pokrajine Nagorno
Karabah.
Sovjetski diktator je 1923. godine svoje umeće rešavanja nacionalnog
pitanja isprobao i na Nagornom Karabahu u kojem je živelo većinsko
hrišćansko jermensko stanovništvo, i "dodelio" ga većinskom muslimanskom
Azerbejdžanu.
Azerbejdžan i Jermenija, koja se sve vreme pozivala na pravo naroda na
samoopredelenje, problem su rešavali u ratu u kojem je život izgubilo
trideset hiljada ljudi i sa više od milion izbeglica. Ratovanje je
završeno 1994. godine, ali problem nije rešen.
U
međuvremenu je, nakon raspada SSSR-a, Nagorno Karabah proglasio
nezavisnost, koju priznaje jedino Jermenija.
Kada
slučajne prolaznike na ulicama Bakua pitate o načinu rešavanja problema,
gotovi svi odgovaraju ratoborno da je pokrajina njihova, s čim se slažu
i zvanična politika i opozicija u zemlji.
Azerbejdžanci nisu dobri ratnici o čemu svedoči izgubljeni rat sa
Jermenijom. Evropski zvaničnik, koji nije želeo da bude imenovan,
ispricao je kako su Azerbejdžanci u prošlom ratu zauzeli jedno selo i
otišli na spavanje. Probudili su se opkoljeni snagama Jerevana i morali
su da napuste "plen".
Ratobornost običnih Azerbejdžanaca podstaknuta je činjenicom da zemlja
polako, ali sigurno počinje da uživa plodove bogatih nalazišta nafte i
petrodolara. Nacionalni dohodak se poslednjih godina udvostručio, a
zemlja se intenzivno naoružava.
Međutim, ministar inostranih poslova Azerbejdžana Elmar Mamađarov, za
naoružavanje zemlje tvrdi da je ono inspirisano užurbanom ispunjavanju
kriterijuma za ulazak u NATO.
Zvanični Baku je za miran način rešavanja spora, ali mu u prilog ne ide
činjenica da se zemlja nalazi pred parlamentarnim izborima, u vremenu
nepovoljnom za donošenje krupnih odluka.
Rešavanjem problema Nagornom Karabah poslednjih godina intenzivno se
bave međunarodna zajednica i Organizacija za evropsku bezbednost i
saradnju, čiji je predsedavajući i slovenački ministrar inostranih
poslova Dimitrij Rupel, nedavno boravio u ovoj zemlji.
Rupel je iz Bakua u Jerevan poneo optimističke tonove, ali o njihovom
sadržaju nije želeo da govori. On je uveren da se pitanje Nagornog
Karabaha može rešiti uz uvažavanje i prava naroda na samoopredlenje i
očuvanja teritorijalnog integriteta.
Osim
toga, za pregovore, a ne zveckanje oružjem, su i Sjedinjene Američke
Države, koje u naftom i drugim prirodnim bogatstvima bogatom uralskom i
regionu Kaspijskog mora, žele da prošire svoj uticaj.
Miris nafte u vazduhu nad Bakuom može još biti miris novog rata, ali i
opojni miris mira.
Aleksandar Mlač,
Azerbejdžan
