Broj
1020, 16.septembar 2005
SAMIT UN
Anan apelovao
na svetske lidere da povrate poverenje u UN
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan apelovao je na svetske
lidere da povrate poverenje u UN i da se zajedno suoče sa izazovima 21.
veka, prenose agencije.
Na
početku trodnevnog samita UN u Njujorku, Anan je rekao da pregovarači
(UN) jesu postigli napredak o pitanjima kao što je zajednička
odgovornost da se interveniše u zaštita civila od genocida, ratnih
zločina i etničkog čišćenja.
Međutim, kako je rekao, UN nisu uspele da sprovedu reforme koje su toj
organizaciji bile neophodne.
"Ali, budimo iskreni prema sebi i prema narodima UN. Nismo još sproveli
fundamentalnu reformu za koju ja, i mnogi drugi, smatramo da je
neophodna", rekao je Anan svetskim liderima okupljenim na samitu, na
kojem se obeležava i 60. godišnjica zasedanja Generalne skuspstine UN.
Kako
je rekao, kada je u pitanju neširenje nukleranog naoružanja i
razoružanje UN su postigle najveći neuspeh.
Sa
druge strane, Anan je pozitivno ocenio odluku da se dodatnih 50
milijardi dolara godišnje odvoji za borbu protiv siromaštva do 2015.
godine.
Bilo
da je naš izazov izradnja mira, nacija, demokratizacija ili odgovor na
prirodne katastrofe ili one koje su rezultat ljudskih aktivnosti, "najsnažniji
među nama ne mogu da uspeju sami", poručio je generalni sekretar.
"Zbog
toga je od vitalnog značaja da UN budu efikasne", poručio je Anan na
samitu UN.
UN-SAMIT
Savet
bezbednosti UN usvojio dve rezolucije
Savet Bezbednosti UN jednoglasno je, prvog dana samita, usvojio dve
rezolucije, jednu o sprečavanju podsticanja terorizma i drugu o
sprečavanju sukoba, naročito u Africi.
U
prvoj rezoluciji, koju je predložila Velika Britanija, pozivaju se sve
vlade da prihvate zakon kojim se zabranjuje podsticanje ljudi na
teroristička dela i pružanje utočišta onima koji su optuženi za ta dela.
Takođe, rezolucija poziva sve zemlje da se "suprotstave nasilnim
ekstremističkim ideologijama, kao i da preduzmu korake koji bi sprečili
da teroristi i oni koji ih podržavaju sprovode svoju subverzivnu
delatnost u obrazovnim, kulturnim i verskim institucijama".
U
drugoj rezoluciji, koja je usvojena na inicijativu Alžira, Benina i
Tanzanije, navodi se da je potrebno veće zalaganje UN u sprečavanju
unutrašnjih kriza koje prerastaju u oružane sukobe.
Nacrt rezolucije posebno je fokusiran na Afriku i poziva na efikasnije
partnerstvo između Saveta bezbednosti i 53 zemlje Afričke unije, čiji bi
cilj bio razvoj i izgradnja mira.
Takođe, zahteva se od svih afričkih zemalja da zabrane neustavne promene
u vladama, da se zalažu za nezavisno sudstvo i da izvedu pred lice
pravde optužene za ratne zločine, genocid i zločine protiv čovečnosti.
EU - MAKEDONIJA
Solana
odgovorio biskupu Homajeru o slučaju episkopa Jovana
Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana odgovorio je
predsedniku evropskih biskupskih konferencija, biskupu Jozefu Homajeru ,
koji mu je skrenuo pažnju na slučaj ohridskog arhiepiskopa Jovana,
osuđenog u Makedoniji za zatvor zbog širenja nacionalne, rasne i verske
mržnje.
U
pismu, Solana je naveo da su "sloboda izražavanja i verske slobode
svakako načela koja su bliska srcu Evropske unije".
"Takođe
su i jedan od centralnih aspekata naše procene molbe za prijem u EU,
koju je prošle godine podnela Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija",
naveo je u odgovoru Solana.
Kako
saznaje, predstavnici EU su u vezi sa slučajem hapšenja i osuđivanja
arhiepiskopa Jovana stupili u kontakt sa vlastima u Skoplju i očekuju da
se tim slučajem ozbiljno pozabavi i makedonski vrhovni sud.
Biskup Jozef Homajer je u pismu Solani od 22. augusta izrazio
zabrinutost zbog načina kako je slučaj episkopa Jovana, odnosno Zorana
Vraniškovskog, vođen pred drugostepenim sudom u Bitolju.
Homajer je u pismu, kako se navodi, ocenio i da bi stavovi zbog kojih je
Vraniškovski osuđen mogli da budu predmet zaštite u skladu sa odredbama
Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, koje se
odnose na verske slobode i slobodu izražavanja.
VELIKA BRITANIJA
Umetnici od
Blera traže povlačenje vojnika iz Irak
Glumica Džuli Kristi predala je kancelariji britanskog premijera Tonija
Blera pismo koje je potpisalo stotinak slavnih ličnosti koje traže
povratak britanskih vojnika iz Iraka do kraja godine.
Pismo, upućeno lično Toniju Bleru - koji se nalazi u Njujorku, na samitu
Ujedinjenih nacija (UN) - navodi da je rat "apsolutna katastrofa".
Pismo su, pored ostalih, potpisali režiser Ken Louč, gitarista Džon
Vilijams , pozorišni glumac i reditelj Mark Rajlans, pevač Bili Brag i
nekoliko poslanika.
"Mandat
UN za okupaciju Iraka ističe u decembru. Tražimo da učinite prve korake
da se okonča pokolj, tako što ćete saopštiti da će se britanske trupe
povući do kraja godine", navodi se u pismu.
U
Iraku je do sada ubijeno 95 britanskih vojnika.
IRAK
Al kaida
objavila rat šiitima u Iraku
Jedan od vođa terorističke mreže Al kaida Abu Musab al-Zarkavi objavio
je rat iračkim šiitima, kao odgovor na zajedničku akciju iračkih i
američkih snaga protiv sunitskih pobunjenika u Tel Afaru, na severu
Iraka.
"Organizacija
Al kaida u Iraku... objavljuje rat protiv šiita u celom Iraku", čuje se
na snimku postavljenom na jedan veb-sajt. Za sada nije bilo moguće
utvrditi da li se na snimku čuje Al-Zarkavijev glas, ali zvuči kao i na
ranijim snimcima koji su pripisivani tom lideru Al kaide.
Na
snimku se dodaje da je vlada, "sluge krstaša predvođene Ibrahimom
Džafarijem", objavila rat sunitima u Tel Afaru.
Al
kaida u saopštenju, postavljenom na internetu, najavljuje kampanju
samoubilčkih napada širom zemlje u znak odmazde zbog ofanizve na Tel
Afar, kada je više stotina pobunjenika ubijeno i zarobljeno.
Neposredno po objavljivanju saopštenja, u Bagdadu je u seriji bombaških
napada poginulo više od 150 osoba.
Bombaš samoubica aktivirao je rano juče 220 kilograma eksploziva koje je
imao u svom kamionetu i tom prilikom je poginulo 114 šiitskih radnika, a
više od 150 je ranjeno, saopštila je policija. Drugi bombaš samoubica
aktivirao je nešto kasnije eksploziv na severu Bagdada i tada je
poginulo 11 ljudi koji su čekali u redu za benzin.
Ubrzo potom u gradu se čula još jedna eksplozija, a nekoliko sati
kasnije eksplodirala su još dva automobila-bombe. Policija je saopštila
da je pet osoba poginulo, a 24 ranjene u jednoj od eksplozija u blizini
kancelarija šiitskog sveštenika.
Strah od izbijanja građanskog rata sve je veći uoči referenduma o novom
ustavu zakazanog za 15. oktobar. Referendum je produbio tenzije između
sunita i Kurda sa jedne strane i šiita sa druge.
IRAK
Najmanje 16
mrtvih u novim napadima u Bagdadu
Najmanje 16 osoba poginulo je juče, među kojima deset policajaca, u
bombaškom napadu na policijsku patrolu u Bagdadu, saznaje se iz iračkog
ministarstva unutrašnjih poslova.
U
eksploziji automobila bombe u bagdadskom kvartu Dura, na jugu iračkog
glavnog garda, 21 osoba je ranjena.
Prema istom izvoru iz ministarstva, među ranjenima je 13 policajaca i
osmoro civila.
Prema podacima iz bolnice Jarmuk u Bagdadu, u tu ustanovu je prebačeno
telo jedne žrtve, kao i 12 ranjenih, među kojima deset policajaca.
Oko
150 Iračana juče je poginulo u seriji bombaških napada u Bagdadu, dok je
zvaničnik terorističke organizacije Al-Kaide u Iraku, Abu Musab al-Zarkavi,
"objavio rat" šiitskoj zajednici u Iraku.
SIROTINJA I NOVI RUSKI BOGATAŠI
Dača, kao
želja svakog Rusa
Olga
i Eduard, mladi bračni par koji se obogatio u procesu haotične
privatizacije u Rusiji 90-ih godina, gradi u okolini Moskve engleski
dvorac.
Iza
tri metra visoke kamene ograde niče višespratnica sa bazenom olimpijskih
dimenzija, mnogobrojnim džakuzi-kadama i dve garaže za četiri automobila.
A
upravo naspram tog dvorca u izgradnji niže se red neuglednih kućeraka,
sklepanih od dasaka i limenih tabli, pokrivenih po zdravlje stetnim ali
jeftinim azbestnim materijalima.
Stanovnici tih kućeraka, izgrađenih nelegalno, po metodu "uzmi šta
stigneš", odnose se prema vlasnicima luksuznih novogradnji poput
Eduardove i Olgine, kao u carskim vremenima obične rabadžije prema
dvorjanima - sa zavišću, ako ne i ljutom mržnjom.
I
dvorac u izgradnji i skromni kućerci naspram - sve to u Rusiji spada pod
kultni pojam "dača".
U
pređašnjim vremenima a i danas, dača je, u bilo kom obliku, bila i
ostala želja svakog Rusa. Ona je, kako smatraju psiholozi, odražavala
bliskost ruskog nacionalnog karaktera sa prirodom, "romantiku ruske duše".
Upečatljivi kontrast između višespratnih dvoraca od kamena, koji danas
opasuju velike gradove Rusije i "sovjetskih" letnjih dača odražava
poražavajući jaz između 10 odsto najbogatijih i 10 procenata
najsiromašnijih Rusa, navodi agencija Ria novosti.
Taj
jaz je, po nekim ocenama, opasan po društvenu bezbednost, pa zapadni
eksperti neumorno upozoravaju na "predrevolucionarnu situaciju" koja,
tobože, sazreva u Rusiji.
Vlasnici dača obe kategorije, međutim, po pravilu nemaju nikakve
predstave o tim apokaliptičnim prognozama.
Gazde kućeraka nastavljaju da u svojim baštama uzgajaju povrće kao
dodatak skromnim penzijama i platama, idu da skupljaju pečurke i provode
vreme sa susedima.
Vlasnici prigradskih dvoraca listaju časopise o uređenju prostora i "izazivaju"
neviđeni bum trgovine građevinskim materijalima, kosilicama i gigantskim
kamenim kaldrmama. Ta kaldrma od kamena smatra se najboljim ukrasom "engleske
bašte" posle egzotičnih biljaka.
Dača
ostaje svojevrsno opštepriznato merilo ne samo životnog uspeha, nego i
moralne savesti svakog Rusa. Moguće je da se upravo time objašnjava
povećano društveno interesovanje koje je izazvala nedavna odluka ruske
vlade da unese izmene u zakonodavstvo kojima se pojednostavljuje
registrovanje okućnica i dača podignutih na njima.
Stvar je u tome što do danas nije registrovano oko 80 odsto stambenih
zgrada i kuća u seoskim područjima Rusije, pa iz tog razloga njihovi
vlasnici ne mogu da sačine pravno valjane ugovore o predaji u nasledstvo.
Sem
toga, država gubi milione zbog nenaplaćenih poreza. U hazarderskoj
gradnji nove Rusije dača je prosto ispala iz pravnog polja. Sada je tome
došao kraj.
