Broj
1021, 23.septembar 2005
Kako
cena goriva menja naše živote
Muškarci i
žene štede na različite načine
Skuplje gorivo polako, ali sigurno, počinje da utiče na menjanje naših
navika. Najnovije, prošlonedeljno istraživanje agencije EKOS, urađeno za
Toronto Star, pokazuje da umemo da štedimo kad treba, ali i ističe
razliku između muškaraca i žena kada je korišćenje automobila u pitanju.
Anketirani su naveli da u poslednje vreme manje koriste automobil i da
iznalaze alternative prevoza sopstvenim automobilom. Svaki deseti
pripadnik jačeg pola je kao vid štednje uveo zajedničku vožnju sa
kolegama, dok se kod žena to dešava duplo češće. Pripadnice lepšeg pola
su takođe u skoro dvostruko većem broju otkrile pešačenje kao novu,
zdravu i korisnu aktivnost. Za razliku od njih, muškarci su izabrali da
se manje voze, to jest da verovatno proberu šta spada u prioritete i da
to ispoštuju, a da se odriču ostalih aktivnosti.
Ovde bi verovatno sociolozi mogli da kažu koju reč na temu uticaja cene
benzina na društveni život prosečnog građanina. Hteli mi to da priznamo
ili ne, ovo poskupljenje odražava se i u tom segmentu naših života.
Interesantno je da, u cilju štednje, imućniji češće biraju da zajedno sa
kolegama odlaze jednim kolima na posao, dok siromašniji pešače, putuju
javnim prevozom, ili, jednostavno, izaberu da ostanu kod kuće (naravno,
radi se o dodatnim aktivnostima, posle posla). Mladi se najčešće
oslanjaju na javni prevoz.
Većina anketiranih smatra da vlada ima mogućnosti da ublaži ovaj skok
cena goriva i skoro polovina bi želela da Otava to i reguliše
smanjivanjem poreza.
ENERGETIKA
Manji auto kao
vid štednje
Provincijski
ministri energetike poručuju sa skupa u St. Endrusu da je pred nama
oštra zima, te preporučuju građanima da nabave manje automobile i da
počnu da štede.
Ontarijski ministar Dvajt Dankan je dodao da još ako bude hladna, onda
građanima sigurno neće biti lako. On je slično upozorenje uputio
žiteljima Ontarija još pre nekoliko dana, obećavajući im uvećane račune
za grejanje i struju.
Cena gasa je za 64 odsto viša nego početkom godine, što se sigurno
nepovoljno odraziti na porodične budžete.
Ministri energetike nameravali su da od Otave traže pomoć za građane
koji će se jedva izboriti sa sve većim računima za gas i grejanje.
Veruju da bi sredstva iz budžetskog suficita mogla biti iskorišćena u te
svrhe, ali pregovori još uvek nisu završeni. Kako obećavaju, verovatno
će uskoro nešto u tom pravcu biti dogovoreno.
FEDERALNA
VLADA
Kako pomoći
siromašnim porodicama pred grejnu sezonu
Federalni
ministar finansija Ralf Gudejl potvrdio da vlada razmišlja o načinima za
pružanje neke vrste pomoći siromašnim porodicama za plaćanje troškova
grejanja ove zime.
Predstavnici Udruženja potrošača pozdravili su dobru volju vlade da
pomogne, ali strahuju da se tu radi samo o kratkoročnoj pomoći i
privremenim rešenjima. Oni smatraju da može mnogo više značiti
iznalaženje dugoročnijih rešenja koja bi rasteretila potrošače briga
zbog rastućih cena goriva i energenata. Poslednjih meseci su cene
energenata drastično su porasle, toliko da su najviše u istoriji.
U mnogim provincijama cena prirodnog gasa gotovo da je udvostručena u
odnosu na prošlu godinu, a i lož-ulje je sve skuplje, što čini da mnoga
domaćinstva sa zebnjom čekaju početak grejne sezone.
Vojska odala
priznanje gospođi Klarkson
Na ceremoniji
održanoj na Parlament Hilu, kanadske oružane snage odale su priznanje
generalnom guverneru Edrijen Klarkson, koja je po svojoj dužnosti bila i
vrhovni komandant.
General Rik Hilijer je istakao da je gospođa Klarkson pomogle da se
povrati poverenje u vojsku, posle decenije mraka, i ponovo uspostave
veze između građana i vojske.
Gospođa Klarkson, koja odlazi sa funkcije generalnog guvernera naredne
nedelje, duboko dirnuta pažnjom, istakla je da je vojsku smatrala kao
porodicu i da će se uvek sećati vremena provedenog sa kanadskim trupama
i veteranima.
Povodom
porasta kriminala u Torontu
Krivicu ne
treba svaliti na Ameriku
Američki
ambasador u Otavi Dejvid Vilkins je u dužem intervjuu Kanadijen Presu,
između ostalog izjavio da ne bi trebalo svaljivati krivicu na južnog
suseda zbog porasta kriminala u Torontu. On je primetio da su oružje
koje ovde dolazi iz SAD-a, u stvari kupili kanadski građani, koji
kupovinom i nelegalnim prenošenjem preko granice prekršuju zakone obe
zemlje.
Ovaj Vilkinsova izjava je reakcija na komentare ontarijskih političara,
premijera MekGvintija i šefa policije Blera, između ostalih, da je zbog
američkog oružja došlo do porasta kriminala na ulicama najvećeg grada.
Vilkins kaže da razume razloge za ovakve optužbe, jer zna da je u teškim
situacijama uvek lakše baciti krivicu na drugoga.
Ambasador Vilkins je istakao da službe reda i zakona sa obe strane
granice zajedničkim naporima rade na sprečavanju oružanog nasilja.
Američka strana dala je agente i tehnologiju kao pomoć kanadskim
kolegama i RCMP-a u razotkrivanju puteva oružja, a spremaju se da u
Torontu otvore kancelariju Agencije za alkohol, duvan i vatreno oružje.
Političari
nisu imuni na drogu
Boskler uzimao
kokain dok je bio u kabinetu
Jedan od
kandidata za lidera Parti Kvebekva, Andre Boskler priznao je ovih dana
da je uzimao kokain dok je bio u vladi Lisijena Bušara, krajem
devedesetih godina. Iako svestan da zbog ove izjave može pasti u
nemilost, on je već najavio da ipak namerava da ostane u trci za mesto
prvog čoveka Parti Kvebekva.
Na direktno pitanje jednog novinara, da li je u vreme dok je bio
ministar u kabinetu uzimao kokain, Boskler je dao sasvim otvoren odgovor:
Priznajem da sam pravio greške i žalim zbog toga. Da, koristio sam".
Među novinarima je prokomentarisano da nije upotrebio reč kokain.
Boskler je od svog izlaska na političku scenu, krajem osamdesetih godina,
kao sasvim mlad momak (imao je tada svega 23 godine), izazivao medijsku
pozornost. On je, naime, već tada bio jedan od retkih koji su se javno
izjašnjavali o svojoj homoseksualnosti.
Upućeni veruju da će mu epizodu sa kokainom birači neće uzeti previše za
zlo. Najnovije ankete to i potvrđuju, navodeći da mu je popularnost u
poslednjih nedelju dana porasla za 11 odsto.
Tehnologijom
protiv Švercera
Cigarete sa
markicom
Federalna vlada
je rešila da uvede najnoviju tehnologiju u borbu protiv švercera i
falsifikatora cigareta. Poreska služba veruje da će od novembra naredne
godine paklice cigareta i kutije za seckani duvan na sebi imati tip
zaštite poput onog koji se nalazi na novčanici od 20 dolara.
Planira se da se promeni izgled akcizne markice, a još uvek nije
precizirano šta će biti urađeno. Postoji nekoliko ideja i treba izabrati
pravu, onu koju će biti teško falsifikovati. U ovom trenutku, naime,
nema mogućnosti da se jasno odredi koji od duvanskih proizvoda je lažan,
te krijumčari i falsifikatori prodaju svakojaku robu i ostvaruju dohodak.
Istina, oni sada ne zarađuju kao početkom devedesetih, ali stručnjaci
ističu da je najveći problem što se novac sliva u kriminalne
organizacije i da, potom, služi za svakojake namene.
Čitav postupak oko uvođenja novih oznaka koštaće, po proračunima, između
jednog i pet miliona dolara.
Zaštita
zaposlenih iz treće smene
Da li
poslodavci treba da obezbede prevoz do kuće?
Posle nedavnog
ubistva osamnaestogodišnje Dženifer Tig, koja se vraćala kući iz noćne
smene u restoranu Vendi u Otavi, u Ontariju se sve glasnije postavlja
pitanje da li poslodavci treba da obezbede prevoz zaposlenima koji rade
do kasnih noćnih sati. Neke kompanije, poput MkDonaldsa, to već
praktikuju, a posle ovog tragičnog događaja verovatno će ta lista biti
proširena.
U diskusiju se uključio i premijer Dalton MekGvinti. On smatra da nema
potrebe donositi zakon koji bi obavezivao poslodavce, već veruje da sve
može da se reši na dobrovoljnoj osnovi. MekGvinti, govoreći iz
sopstvenog iskustva, kaže da pored poslodavaca odgovornost u takvim
situacijama imaju i roditelji.
U Saskačuanu, Manitobi i Njufaundlendu postoje zakoni o prevozu radnika
koji obavezuju poslodavce. Ontarijski ministar rada Stiv Piters naložio
je svojim saradnicima da ih prouče, kako bi se videlo da li ta iskustva
treba primeniti i ovde.
Ministar Piters je istakao da će se Ministarstvo sa izuzetnom
ozbiljnošću pozabaviti ovim slučajem koji spada u smrtne slučajeve na
poslu.
Vejn Samjuelson, predsednik ontarijske Federacije zaposlenih, pita
premijera MekGvintija da li smatra da je bezbednije ići noću ulicama
Toronta i Otave, nego ulicama nekog mesta u Njufaundlendu.
I lider NDP-a Hauard Hempton smatra da MekGvinti očigledno ne shvata
dovoljno ozbiljno pitanje zdravlja i bezbednosti zaposlene omladine.,
dok predstavnici konzervativaca veruju da je princip dobrovoljnog izbora
najbolji mogući.
Treba reći da je u provincijskom zakonu o zapošljavanju iz 1970. godine,
bila predviđeno da poslodavac obavezno obezbedi prevoz za sve žene,
mlađe od 18. godina, koje ostaju na poslu posle ponoći. Međutim, zakon
je posle nekoliko godina bio ukinut jer je kršio zacrtanu politiku o
pravu na jednakost u provinciji, odnosno zato što muškarcima nisu bila
priznata ista prava.
Provincija
kao deda Mraz
Svaki
stanovnik Alberte dobija po 400 dolara
Premijer Alberte
Ralf Klajn je rekao da će svaki stanovnik te provincije do kraja godine
dobiti po 400 dolara na račun ostvarenog viška u provincijskom budžetu.
Višak je ostvaren od prodaje nafte i gasa, posle velikog skoka cena.
Premijer je najavio da će sav novac biti na jednom čeku za čitavu
porodicu, a najverovatnije je da će biti ostvaren dogovor sa Otavom da
ovaj iznos bude u potpunosti oslobođen od poreza. Već je dogovoreno da
se na taj iznos neće naplaćivati provincijski porez, samo treba da se
vidi da li će i federalna vlada to isto odobriti.
Premijer Klajn je skrenuo pažnju građanima da je ovaj bonus rezultat
trenutnog sticaja povoljnih okolnosti i da nikako ne bi trebalo da sad
očekuju da će se to ponavljati svake godine.
On je obećao da će budžetski višak biti raspoređen na prioritetne
oblasti - infrastrukturne projekte i različite zadužbine. O visini svote
tek treba da se odlučuje, a zna se da će od ovogodišnjeg nenadanog
priliva sredstava u budžet biti finansirana tri nova legata, za
strategiju voda za život, za socijalne nauke, posebno one koje se bave
decom, i za razvoj sela.
Lider opozicije Kevin Taft smatra da bi trebalo razmisliti o pravednijem
načinu raspodele ovog bonusa od 400 dolara. On ističe da će se novcu
svakako obradovati svi koji jedva sastavljaju kraj sa krajem, ali veruje
da onima dobrostojećima taj novac neće ništa značiti. On misli da je za
većinu građana provincije ovaj potez vlade nerazuman.
Svaki stanovnik provincije koji misli da mu taj novac nije potreban,
može da ga vrati vladi ili, još bolje, neka ga pokloni u dobrotvorne
svrhe.
Ralf Klajn na čelu do kraja mandata
Ralf Klajn izjavio je, odgovarajući na sve češća pitanja o svojoj
budućnosti u politici, da ga samo smrt ili izglasavanje nepoverenja u
stranci, mogu udaljiti sa mesta premijera Alberte pre isteka mandata.
Premijer Klajn je naglasio da se pred njim nalazi puno odgovornih
zadataka, među kojima je i odlučivanje šta uraditi sa viškom novca u
provincijskoj kasi.
Klajn je, takođe, rekao da zvanična kampanja za novog lidera neće početi
pre oktobra ili novembra 2007. godine. On je napomenuo i da bi sama
najava preispitivanja poverenja članstva stranke prema njemu, bila jasan
znak da je došlo vreme za povlačenje.
Dejan
Demirović biće deportovan po odluci suda
Dejan Demirović
koji je osumnjičen da je počinio više zločina prema kosovskim Albancima,
biće deportovan u Srbiju, odlučio je sud u Torontu.
Demirović poslednjih nekoliko godina živi sa roditeljima u Vindzoru.
Inflacija
porasla u avgustu, a dolar sada
Statistička
služba je proračunala da je povećanje cena goriva od 20 odsto, dovelo do
porasta inflacije na 2,6 odsto na godišnjem nivou. Samo u odnosu na
prethodni mesec, ovo povećanje je drastično veće - u julu je iznosilo
dva odsto.
Statističari kažu da bi inflacija bila 1,6 odsto kada se ne bi računala
cena goriva.
Sa druge strane, ove nedelje je vrednost nacionalne valute dostigla
najviši iznos još od januara 1992. godine. U ponedeljak je kanadski
dolar vredeo 85,74 američkih centi.
Dolar se dobro kotirao i u poređenju sa ostalim valutama, tako da je
zabeležio rast prema evru, japanskom jenu i britanskoj funti.
Prva
presuda za sponzorski skandal
Kofenu uslovna
kazna kroz društveno koristan rad
Prva osoba
optužena za umešanost u sponorski skandal, Pol Kofen, 63, u ponedeljak
je osuđen uslovno na dve godine manje jedan dan. On ovu kaznu treba da
odsluži kroz društveno koristan rad u zajednici, da ne izlazi posle
devet sati uveče radnim danom i da drži predavanja o poslovnoj etici.
Kako se navodi, on će o tome govoriti na nekoliko univerziteta, među
kojima su i MkGil i Ko-nkordija.
Prvo predavanje treba da održi već naredne nedelje.
Sudija Žan-Gaj Boilar iz Vrhovnog suda u Kvebeku, izjavio je da nije
insistirao na izdržavanju kazne u zatvoru zbog toga što okrivljeni do
sada nije bio kažnjavan, zato što je uplatio milion dolara na račun
vlade i zato što se iskreno kaje. On je istakao da će Kofen do kraja
života morati da se bori da otplati dugove u koje je zapao da bi
otplatio ono što duguje državi.
Sudija je, takođe, ubeđen da ne postoji šansa da Kofen ponovo počini
krivično delo.
Advokat optužbe Drole je najavio žalbu, što je i razumljivo s obzirom da
je tražio zatvorsku kaznu u trajanju od 34 meseca.
On smatra da kazna koja je određena Kofenu neće postići svoj cilj,
budući da je potrebno da ona bude primer za ljude i zajednicu.
Raste
broj novih radnih mesta
Najviše
zaposlenih u građevinarstvu, najmanje u proizvodnji
Broj novih radnih
mesta i dalje raste, ali ipak nedovoljnom brzinom da bi se drastičnije
smanjio broj nezaposlenih.
Po podacima statističara, u poslednjih godinu dana zaposleno je 234
hiljade ljudi. Britanska Kolumbija prednjači po broju novozaposlenih, a
i u Kvebeku i Novoj Skotiji je zabeležen rast. Situacija u Ontariju je
gotovo nepromenjena, Alberta sa malim postotkom predvodi grupu sa
porastom nezaposlenosti, dok je u Njufaundlendu i Labradoru stanje
najnepovoljnije, sa stopom nezaposlenosti od 16,7 odsto. U Saskačuanu se
nastavlja nepovoljan trend koji je počeo u januaru.
Što se tiče prošlog meseca, posao je dobilo 28 hiljada radnika, i to
najviše u građevinarstvu. Sa druge strane, smanjen je broj radnih mesta
u proizvodnji, i sektorima informatike, kulture i rekreacije.
Privredni analitičari smatraju da brojke daju razloga za optimizam.
Avgustovski pokazatelji su, po rečima Erika Laselesa, ekonomiste pri TD
banci, bolji od očekivanih, a pozitivno je i što je ukupna stopa
nezaposlenosti ostala ista.
Ekonomista Pjer Laliber iz nacionalnog Kongresa za rad, pak, smatra da
nije opravdan optimizam koji je pokazala Nacionalna banka podizanjem
kamatne stope. On kaže da je privreda dobila zamah na osnovu
građevinarstva na koje, opet, u ogromnoj meri utiču promene kamatnih
stopa.
Po rečima Lalibera, povećanje kamatnih stopa nije dobro ni za
proizvodnju, koja poslednjih godina ostvaruje sve slabije rezultate.
Akcija
,,Tražimo najgore puteve u Ontariju''
Pritisak na
zvaničnike da obezbede novac za popravku saobraćajnica
U Ontariju je
počela treća akcija Tražimo najgore puteve, koju predvodi nekoliko
zainteresovanih grupa združenih u Koaliciju za
opštinske puteve. Između ostalih, koaliciju čine kanadska Federacija
poreskih obveznika, Automobilsko udruženje, Udruženje putara Ontarija i
Udrženje vozača kamiona Ontario.
Od vozača se traži da glasaju za najgore puteve putem
www.worstroads.ca i na taj način izvrše
pritisak na lokalne vlade da obezbedi novac za popravku saobraćajnica.
Glasanje će potrajati do sredine novembra.
Sve zainteresovane strane, počev od vozača i pešaka, preko predstavnika
gradskog saobraćaja, pa do građevinaca koji se bave popravkom puteva,
naglašavaju da je mnogo jeftinije popraviti kolovoz nego odlaga-ti
radove. Rob Bredford, iz Kanadske asocijacije putara, kaže da osnovno
preventivno održavanje puteva u prvih deset godina košta svega između
500 i hiljadu dolara po kilometru trake, ali da je zato potrebno
izdvojiti čak i do 250 hiljada po kilometru, ukoliko petnaest godina
nije ništa rađeno.
Zlobnici kažu da će, ako je suditi po prošlogodišnjem plasmanu, Toronto
biti dostojno reprezentovan. Prošle godine, za najgore tri su proglašene
ulice Albert u Norviču, okrug Oksford, Paris u Sadberiju, i gotovo čitav
Baturst, počevši od centra Toronta. Ulica Stils, skoro od Jonga pa do
Daferina i dalje, našla se na petom mestu.
Proračuni govore da je za saniranje trenutnih problema na ulicama
Toronta potrebno oko 300 miliona. Ukoliko se ništa ne uradi u skorije
vreme, ova cifra samo može biti mnogo veća naredne godine.
