Broj
1021, 23.septembar 2005
INTERNACIONALNI FILMSKI FESTIVAL
BOMBA NA
FESTIVALU U TORONTU
Zapravo nije bomba nego Revolver. Ustvari Revolver je bomba. Zvuči malo
konfuzno? Sećate li se one scene iz Kusturicinog filma Andergraund kada
slon, koji je izašao iz bombardovanjem porušenog zoološkog vrta u
Beogradu 6. aprila 1941, doluta do kuće u kojoj živi Petar Popara "Crni"
(Lazar Ristovski). Popara luftira sveže izglancane cipele na prozoru.
Slon surlom potegene za cipelama a Popara skoči i vikne na slona "Ostavi
to konju jedan!" Isto kao što slon može da bude konj tako i Revolver
može da bude bomba.
Reč
je o najnovijem filmu Gaja Ričija poznatijeg u svetu kao Mister Madonna
(u daljem tekstu Madona sa jednim 'n' po Vukovom "Piši kao što govoriš")
koji je ekplodirao na Međunarodnom Filmskom Festivalu u Torontu i
uništio moždane ćelije velikog broja gledalaca. Ovaj tekst je upozorenje
da se film gleda na sopstveni rizik.
Evo
kao je Riči još jednom uspeo da prevaziđe samog sebe i iznjedri ovako
loš film:
Divno jesenje jutro na imanju Madoninih. Zlaćani zraci sunca obasjavaju
veliki prozor i, filtrirajući se kroz svilene zavese, padaju na pod
kupajući svetlošću salon dvorca u kome, na brokatnoj sofi, sedi Gaj. On
po ko zna koji put gleda traku sa filmom svog idola i kreativne
inspiracije Kventina Tarantina. Ovaj put se vrti film Rezervoar Dogs.
Omamljen filmom i pucketanjem ružinog drveta u velikom mermernom kaminu
Gaj pada u prepodnevnu komu i počinje da sovi.
Iznenada u salon upada Madona i, u nameri da se malo zabavi, vadi
Tarantina i stavlja u VCR svoj omiljeni film Matrix. Gledajuci na ekranu
Keanu Rivsa, koji vezan kaiševima za laboratoriski sto i povezan diodama
za veliki kompjuter prelazi u komatozno stanje matriksa, Madonu počinje
da hvata početno stanje kabalističkog transa. Ona skače na noge,
istrčava iz salona, izleće u vrt, uleće u štalu, baca se na konja i
počinje da galopira prema potoku i sumrcima na ivici imanja. Ošinuta
vetrom, sjedinjena sa konjem u jedno biće koje lebdi, Madona počinje da
zapeva sa ludom idejom da životinju ispod sebe uključi u kabalistički
trans. Jadna životinja, videći šta joj se sprema, propne se na zadnje
noge i zbaci Madonu koja glavačke uleće u grm gloginja protkan koprivama.
U
međuvremenu Gaja budi miris dima iz ugašenog kamina. On otvara oči i
nastavlja da gleda film ne kapirajući da je Madona promenila traku. Što
više Keanu proleće kroz vremenske zone putujući u svet veštačke
inteligencije mašina prema esenciji univerzuma to više Gaj otvara usta i
izbacuje jezik ne verujući šta gleda. Utom se širom otvaraju duplaručno
rezbarena vrata od orahovine i batleri unose ugruvanu i izgrebanu Madonu
sa grančicama gloginje u kosi. Zapenušani Gaj se okreće ka njoj. "Megi
nećeš verovati šta se dešava. Što više gledam Tarantina to više otkrivam
skrivena značenja njegovih filmova. Evo, sto puta sam gledao Rezervoar
Dogs a nisam primetio da u filmu igra dasa koji je pljunuti Keanu Rivs.
I on putuje kroz univerzum, Megi, i provlači se kroz mozak kompjutera i
svašta. Da ne veruješ! Što me tako gledaš Megi? Nisam ništa duvao, keve
mi." Izubijana Madona naizmenično gleda u Gaja pa u kamin iz koga se
leluja plavičasti dim. "Nisam inhalirao", insistira Gaj "Ne pomerio se s
mesta ako sam". I ne pomera se. "Zašto ti tako izgledaš dušo?" "Imala
sam seansu sa konjem…
"Sa
konjem!?" vrisne Riči…"mislim kabalističko jahačku" rastreseno reče
Madona. "Lepo dušo, lepo. A slušaj dalje šta sam smislio. Moj glavni
junak zvaće se Mr. Zeleni. Tarantino je imao junake Mr. Plavi, Beli,
Oranž ali nikad Zeleni. Zar nije originalno? I ne samo to. Moj Mr.
Zeleni će da bude udvojena ličnost. Kužiš? On neće da bude sam. Imaće
podstanara. I to će biti njegov najveći neprijatelj koga ne može da se
oslobodi jer je on u njegovoj glavi. Tako ću da imam glavnog junaka i
njegovog neprijatelja u jednoj ličnosti. Zar nije fenomenalno?". Ne
moram da plaćam dva glumca. Ovako originalan film mora da završi na
nekom festivalu"…
I
tako je i bilo. Ako ne verujete idite pa gledajte film.
Kriterijum po kome se ovaj film pojavio na festivalu u Torontu verovatno
nikada neće biti poznat. Znajući Ričijev opus: dva osrednja filma (Lock,
Stock and Two Smoking Barrels i Snatć) i jednu bombu (Sweapt Away)
selektorima nije bili teško predvideti kakvom filmu mogu da se nadaju.
Na
festivalu veličine ovogodišnjeg često se gubi kreativna i oraganizaciona
kontrola. Za 10 dana je prikazano je 335 filmova, od čega 109 svetskih i
78 severno američkih premijera, iz 52 zemlje. Nagradu publike osvojio je
film Tsotsi (Razbojnik - Engleska/Juzna Afrika). Nagradu međunarodne
kritike dobio je film SA-KWA (Juzna Koreja). Nagrada grada Toronta za
najbolji kanadski film pripala je filmu C.R.A.Z.Y. režisera Žan-Mark
Valea (Jean-Marc Vallee). Ova nagrada nosi sa sobom ček na 30,000 dolara.
Za
godinu dana počinje 31. TIFF. Do tada izbegavajte bombe.
Milan
Šćekić
BEOGRAD
Koperfildova
iluzija ispunjava neostvarene snove
Šou
"An Intimate Evening Of Grand Illusion", koji će poznati svetski
iluzionista Dejvid Koperfild (David Copperfield) izvesti 2. oktobra u
Beogradskoj areni, inspirisan je neostvarenim ljudskim snovima.
Na
svom oficijelnom sajtu Koperfild navodi da svoj rad zasniva na onome o
čemu ljudi zaista sanjaju: "Većina nas ne sanja o tome da izvuče zeca iz
šešira. Ono što dotiče ljude je ostvarenje ličnih snova - snova koje
gotovo svi dele i za koje misle da su nemogući".
Tokom svog šou-programa Koperfild će pokušati da uz pomoć iluzije ispuni
najčešće ljudske snove, kao što su dobitak na lutriji, ponovni susret i
pomirenje s voljenom osobom iz prošlosti, putovanje na omiljeno mesto na
svetu itd.
Koperfild će se suočiti i s crnim afričkim škorpionom, uz pomoć iluzije
uvući će se u kutiju za cipele, proći će kroz debeli čelični zid,
učiniti da trinaest nasumično izabranih članova publike nestane
naočigled njihovih prijatelja itd.
Poznati iluzionista nastupiće u Beogradu u okviru evropskog dela turneje.
Pre beogradske publike, 28. i 29. septembra videće ga publika u
Ljubljani. Nakon nastupa u srpskoj prestonici Koperfild putuje u
Sarajevo, a zatim u Mađarsku, Austriju, Nemačku itd.
BEOGRAD
Novosadska
arena od 23. do 29. septembra
Na
tradicionalnom Festivalu domaćeg igranog filma "Novosadska arena", koji
će biti održan od 23. do 29. septembra, takmičiće se 11 ostvarenja,
saopštili su danas organizatori.
Festival će biti otvoren 23. septembra premijernom projekcijom filma "Pogled
s Ajfelovog tornja", rediteljskog prvenca Nikole Vukčevića, rečeno je na
konferenciji za novinare.
U
takmičarskom programu učestvovaće i filmovi: "Diši duboko" Dragana
Marinkovića, "Mi nismo anđeli 2" Srđana Dragojevića, "Balkanska braća"
Božidara Nikolića, "Zvezde ljubavi" Milana Spasića, "Buđenje iz mrtvih"
Miše Radivojevića, "Jug - jugoistok" Milutina Petrovića.
Kandidati za nagrade su i filmovi: "Šutka, knjiga rekorda" Aleksandra
Manića, "Flert" V. Popovića, R. Vojinovića, M. Ševića i N. Mišića, "Sivi
kamion crvene boje" Srđana Koljevića i "Imam nešto važno da vam kažem"
Željka Šošića.
Tri
najbolja filma biće proglašena 29. septembra, nakon čega će biti
prikazan i bosansko-hercegovački film "Fino uštimani mrtvaci" Benjamina
Filipovića, u kojem glavnu ulogu tumači Lazar Ristovski.
Petočlani žiri radiće u sastavu: glumica Neda Arnerić, režiser Đorđe
Milosavljević, kompozitor Momčilo Bajagić, majstor kamere Jovan Milinov
i novinar Sandra Perović.
U
okviru pratećeg programa biće organizovan dvodnevni sastanak filmskih
distributera i prikazivača, a predstavnici Ministarstva kulture Srbije
govoriće o evropskom fondu za kinematografiju "Euroimaž".
BRISEL
Konkurs za
nagradu Lorenco Natali
Evropska komisija raspisala je konkurs za novinarsku nagradu "Lorenco
Natali" (Lorenzo) za izveštavanje o ljudskim pravima i demokratiji u
zemljama u razvoju.
Za
nagradu mogu konkurisati novinari štampanih i onlajn medija čiji su
radovi na temu odbrane ljudskih prava objavljeni od 1. januara prošle do
31. avgusta ove godine.
Svakom pojedincu ili grupi je dozvoljeno da podnesu jedan članak (ili
odlomak iz serije članaka na jednu temu).
Rok
za prijavljivanje je 31. oktobar.
Nagrada će biti dodeljena u svakom od pet regiona: Evropa (zemlje
članice EU, države centralne i istočne Evrope i mediteranske zemlje),
Afrika, zatim arapski svet, Iran i Izrael, Azija i oblast Pacifika,
Južna Amerika i Karibi.
Prva
nagrada vredna je 5.000 evra, druga 2.500, a treća 1.500 evra.
Svi
nominovani biće specijalni gosti Evropske komisije na ceremoniji dodele
nagrada u Briselu u januaru 2006. godine. Svaki dobitnik primiće trofej
i novčanu nagradu.
Biće
dodeljena i glavna nagrada za najbolji članak, čiji će dobitnik dobiti
dodatnih 5.000 evra.
Nagrada je ustanovljena 1992. godine, u čast Lorenca Natalija, bivšeg
potpredsedavajućeg Evropske komisije zaduženog za saradnju u oblasti
razvoja u periodu od 1985. do 1989. godine.
Više
informacija, kao i formular za prijavljivanje, moguće je naći na sajtu
http://www.prixnatali.info
NJUJORK
Novi Hari
Poter u SAD prodat u 11 miliona primeraka
Dva
meseca posle puštanja u prodaju, roman "Hari Poter i polukrvni princ", u
Sjedinjenim Državama prodat je u 11 miliona primeraka, saopštio je
američki izdavač Skolastik.
Šesta knjiga serijala škotske književnice Džoane Rouling koja je rekla
da će ih ukupno biti sedam, za prva 24 sata prodata je u zapanjujućih
6,9 miliona priomeraka, a i dalje je na listama bestselera.
I
juče je bila na prvom mestu liste onlajn knjižare Amazon.com.
Prethodni roman, "Hari Poter i Red feniksa", objavljen 2003, za prva 24
sata prodat je u pet miliona primeraka, a u tvrdom povezu kupljeno je
više od 11 miliona knjiga.
U
svetu je do sada ukupno prodato 250 miliona romana o dečaku-čarobnjaku.
NJUJORK
Normanu
Majleru nagrada za životno delo
Norman Majler (Mailer), jedan od najuglednijih i najkontroverznijih
američkih pisaca, dobiće medalju časti za životno delo Nacionalne
fondacije za knjigu, saopštila je ta organizacija.
"Majler
se već dugo smatra jednom od najvećih figura posleratne američke
književnosti, čija su inovativna dela u oblasti beletristike i
esejistike promenila pejsaž američke književnosti", navodi se u
saopštenju fondacije.
Njemu će medalja za izuzetan doprinos američkoj literaturi za 2005.
godinu, biti dodeljena 16. novembra, kad budu dodeljivane Nacionalne
književne nagrade.
Imena finalista za to priznanje biće saopštena 12. oktobra.
Norman Majler je Pulicerovu nagradu dobio 1969. i 1980, a Nacionalnu
književnu nagradu 1969. za "Vojske noći", o protestnom maršu na Pentagon
zbog rata u Vijetnamu.
Rođen 1923. u Nju Džersiju, on je autor desetina knjiga, drama, pesama,
scenarija i eseja, i suosnivač je alternativnog njujorškog lista "Vilidž
vois" (Village Voice).
Njegov prvi veliki uspeh bio je roman "Goli i mrtvi", zasnovan na
njegovim ličnim iskustvima tokom Drugog svetskog rata.
LOS ANĐELES
Za novi roman
Toma Vulfa neuobičajen marketinški potez
Izdavač novog romana Toma Vulfa "I Am Ćarlotte Simmons" (Zovem se
Šarlota Simons) napravio je potez bez presedana: džepno izdanje na
koricama neće imati naslov, već samo autorovo ime napisano ogromnim
slovima.
Na
koricama knjige u mekom povezu, koja seksualno eksplicitno priča o
savremenom životu na američkim koledžima, uz autorovo ime biće samo
slika mlade žene u zelenoj haljini koja bi mogla da predstavlja Šarlotu
Simons.
"Ime
Toma Vulfa koristimo kao marku, radije nego da stavimo naslov knjige. On
je sam po sebi ikona", izjavila je Tanja Farel, direktorka reklamnog
odeljenja izdavačke kuća Pikador Ju-Es-Ej.
Izdavač štampa više od dva miliona primeraka romana na 738 stranica,
koji priča o 74-godišnjem piscu koji pokušava da razume duh američkih
učenika po koledžima.
Na
zadnjim koricama su prikazi knjige, ali se ona i dalje ne imenuje. Naziv
se, ipak, nalazi na početku romana.
Knjiga "Zovem se Šarlota Simons" prodata je u više od 775.000 primeraka
u tvrdom povezu, i bila je 11. najbolje prodavana knjiga 2004. godine.
Mnogi kritičari, međutim, nisu bili oduševljeni njome i postavljali su
pitanje zašto se autor čuvene "Lomače taštine" nije pozabavio svetom
odraslih.
"Ko
god je propustio da pročita knjigu, treba da shvati da je Vulf pisao za
novu generaciju", navela je Tanja Farel i dodala da je Pikador unajmio
osobu izvan firme da pomogne marketinški plasman na koledžima.
KUL-BEOGRAD-MOSKVA
Ljiljana Šop:
Ogromno interesovanje Rusa za srpske knjige
BEOGRAD, 20. septembra 2005. (Beta) - Pomoćnik ministra kulture Srbije
Ljiljana Šop rekla je danas da su posetioci nedavno završenog sajma
knjiga u Moskvi pokazali "ogromno interesovanje" za srpsku književnost i
izdavaštvo.
Na
smotri koja je od 7. do 13. septembra okupila oko 500 izdavača iz 54
zemlje, učestvovalo je 40 izdavačkih kuća iz Srbije i Crne Gore, koji su
predstavili oko 400 naslova iz oblasti istorije, monografska izdanja i
beletristiku.
Šopova je na konferenciji za novinare istakla da je ovo druga velika
književna smotra, posle Salona knjiga u Parizu, na kojoj su izdavači iz
Srbije i Crne Gore ove godine učestvovali pod pokroviteljstvom
Ministarstva kulture Srbije, a u toku su pripreme za učešće SCG na sajmu
knjiga u Frankfurtu sredinom oktobra.
Glavni urednik "Ruskog almanaha" Zorislav Paunković, koji je vodio štand
SCG na moskovskom sajmu, rekao je novinarima da su posetioci bili
posebno zainteresovani za dela Milorada Pavića i Gorana Petrovića, koja
se u velikim tiražima prodaju na ruskom tržištvu.
Srpski izdavači poklonili su katedri za srpski jezik moskovskog
Univerziteta "Lomonosov" ediciju 10 najboljih romana dobitnika NIN-ove
književne nagrade, a nekoliko naslova poklonjeno je i pravoslavnoj
gimnaziji u Moskvi.
Predsednik Udruženja izdavača i knjižara SCG Živorad Mitrović rekao je
da su domaći izdavači iskoristili boravak u Moskvi za sklapanje ugovora
s ruskim kolegama, ali i s izdavačima iz drugih zemalja bivšeg
Sovjetskog saveza.
Ruska izdavačka kuća "Ves mir" prirediće, u saradnji sa Zavodom za
udžbenike i nastavna sredstva Beograd, monografiju o istoriji Srbije,
koja bi prema rečima Mitrovića, trebalo da bude objavljena do narednog
moskovskog sajma.
BEOGRAD
Godišnjica
Etnografskog muzeja uz izložbu o maskama
Etnografski muzej u Beogradu proslavio je dan svog osnivanja otvaranjem
izložbe "Maske i rituali u Srbiji" i dodelom nagrade "Borivoje
Drobnjaković" za najbolji diplomski rad odnosno značajan doprinos u
oblasti etnologije.
Autorka izložbe je načelnik muzejskog odeljenja za proučavanje narodne
kulture Vesna Marjanović, a postavka obuhvata 30-tak maskirnih likova iz
obrednih povorki godišnjih ciklusa običaja, pojedinačne maske iz prve
polovine 20. veka, kao i savremene maske.
Među
njima su koledarske maske, koje su nosili vesnici zimskih praznika,
pokladne maske, nošene u povorkama, kao i maske dodola - prizivača kiše
i rodnih sezona.
Akademik Nikola Tasić, koji je otvorio izložbu, ukazao je na decenijsko
zanemarivanje tradicionalne kulture, zbog koje je ona, prema njegovim
rečima, ponegde gotovo zaboravljena.
Tasić je govorio o "vulgarizaciji tradicije" i komercijalizaciji rituala
u zemlji i u svetu, zbog čega oni, kako je rekao, gube smisao.
Bez
poznavanja tradicije, postajemo bezlični, ocenio je Tasić.
Nagradu "Borivoje Drobnjaković" za doprinos etnologiji i etnološkoj
muzeologiji dobio je muzejski savetnik Zoran Rodić, a za najbolji
diplomski rad u oblasti etnologije i antropologije nagrađena je Jana
Baćević.
Direktor muzeja Velibor Stojaković je povodom 104. godišnjice osnivanja
Etnografskog muzeja ocenio da je ta institucija imala uspešnu prethodnu
sezonu, sa 28 izložbi, 31 predavanjem i manifestacijama kao što su
Festival etnološkog filma i Večeri monodrame.
Od
posećenijih manifestacija Stojaković je izdvojio prethodnu Noć muzeja
tokom koje je Etnografski muzej imao oko 5.000 posetilaca.
