Broj
1021, 23.septembar 2005
VATIKAN ODBIO
ZAHTEV HAGA
Gotovina se
krije u franjevačkom manastiru
Tužilaštvo Haškog
tribunala ne zna u kojem se tačno manastiru u Hrvatskoj krije optuženi
general Ante Gotovina i zato je zatražilo od Vatikana da pomogne u
njegovom lociranju, izjavila je predstavnica glavne tužiteljke Florans
Artman.
"Da smo imali tačne podatke, tražili bismo od policije da ga uhapsi.
Vatikanu smo se za pomoć obratili baš zato što ne znamo u kojem se
manastiru Gotovina tačno krije, ali imamo informacije da mreža za
podršku postoji među franjevačkim sveštenicima", rekla je Artmanova na
redovnoj konferenciji za novinare u Hagu.
Glavna tužiteljka Karla Del Ponte izjavila je londonskom Dejli telegrafu
da joj je Vatikan uskratio pomoć u traganju za Gotovinom.
Artmanova je sugerisala da je Vatikan odgovorio da nije država i da nije
obavezan da sarađuje s Tribunalom. "Mi i dalje tražimo od svih da
pomognu i doprinesu" ostvarivanju međunarodne pravde, rekla je ona.
General Gotovina optužen je za zločine protiv čovečnosti nad srpskim
civilima tokom napada na Kninsku krajinu u avgustu 1995. On je u bekstvu
otkako je optužnica obelodanjena 2000. godine.
REPUBLIKA
SRPSKA
MUP RS odbio
da dostavi podatke o istragama za zločine
MUP Republike
Srpske (RS) odbilo je da Uredu visokog predstavnika za BiH dostavi
izveštaj o podacima policijskih istraga o ratnim zlo-činima počinjenim
nad Srbima tokom rata u BiH.
Ministar unutrašnjih poslova RS Darko Matijašević odbio je da dostavi
zameniku Visokog predstavnika za BiH Lorensu Batleru izveštaj
konferencije za novinare predstavnika policije RS na kojoj su izneti
podaci o istragama policije o ratnim zločinima počinjenim nad Srbima
tokom rata u BiH.
Matijašević je pismom obavestio Batlera da takav izveštaj mogu dobiti
jedino institucije koje su za to zakonom utvrđene, odnosno Vlada i
Narodna skupština RS.
Matijašević je rekao da objavljivanjem podataka o zločinima počinjenim
nad Srbima tokom rata u BiH nije prekršen osnovni evropski princip koji
podrazumeva odsustvo političkog uticaja na rad policije.
Prvi zamenik visokog predstavnika u Bih Lorens Batler pre tri dana
uputio je pismo Matijaševiću u kojem ga upozorava da je objavljivanjem
podataka o istragama ratnih zločina nad Srbima tokom rata u BiH pomešao
politiku sa radom policije.
U saopštenju se navodi da se Batlerovo pismo odnosi na konferenciju za
novinare koja je 9. septembra održana na Palama i na kojoj je policija
RS "objavila detalje istrage navodnih ratnih zločina počinjenih protiv
Srba".
Ministar Matijašević u svom odgovoru navodi da MUP RS ima "svoj zakonski
osnov, terminski plan i dinamiku organizovanja svih aktivnosti, pa i
konferencija za štampu", dodajući da "operativno policijski stavovi nisu
nosioci aktivnosti konferencija, nego njegov kabinet i on lično".
"Ministarstvo je vrlo organizovana institucija, zasnovana na jasnoj
podeli nadležnosti između ministra, kao političke funkcije, te policije,
koja je podređena direktoru policije RS", ističe Matijašević.
On podseća da je saradnja sa Haškim tribunalom, kao i sve istražne
radnje u odnosu na tu saradnju, jedan od prioriteta u radu MUP RS.
EVROPSKA UNIJA
I RS
Ešdaun, SAD i
EU upozoravaju vlasti RS
Visoki predstavnik među-narodne zajednice u BiH Pedi Ešdaun i
predstavnici SAD i EU upozorili su vlasti Republike Srpske da
neprihvatanje reforme policije BiH može skrenuti sa puta u Evropu i
odvesti u izolaciju.
Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ambasadorima SAD Daglasom
Meklhenijem, Britanije Metjuom Rajktorftom i šefom delegacije Evropske
komisije Majklom Hemfrizom, Ešdaun je vladi RS i Srpskoj demokratskoj
stranci (SDS) poručio da "još jednom promisle o svojim potezima pre nego
bude prekasno".
Ešdaun je rekao da je međunarodna zajednica razočarana jer je vlada RS
na čelu sa SDS-om opstruirala predloge EU o reformi policije i time
dovela taj entitet pred izolaciju.
Prema njegovim rečima, iako su pregovori o reformi policije u BiH
propali, još nije kasno da vlada RS usvoji principe EU i na taj način
dovede BiH u poziciju da počne pregovore o potpisivanju Sporazuma o
stabilizaciji i pridruživanju.
"Ukoliko Vlada RS i SDS nastave opstukcionistički da rade, suočiće se sa
posledicama", izjavio je Ešdaun i istakao da svoje poteze nikada ne
najavljuje unapred.
"Zbog odabrane izolacije, najviše će patiti građani RS, tako što će se
osetiti siromaštvo, biće manje radnih mesta, a neće moći ni da dobiju
vize za ulazak u zemlje EU. Jednostavno neće biti pridruženi ostatku
Evrope", rekao je Ešdaun.
On je istakao da u narednim danima želi da vidi da su usvojeni zakoni o
reformi policije u BiH, što je poslednji veliki uslov koji je pred BiH
stavila EU kako bi pristupila potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji
pridruživanju.
Visoki predstavnik u BiH rekao je da će SCG u narednim sedmicama
najverovatnije potpisati sporazum sa EU, te da se "Beograd u tom slučaju
neće okrenuti ni za BiH ni za Banja Lukom".
"Svi rokovi su već odavno prošli i BiH je izgubila šansu da počne
pregovore sa EU pre 10. godišnjice potpisivanja Dejtonskog sporazuma u
novembru. Ipak, očekujemo da se o reformi policije u BiH postigne
politički dogovor", rekao je Ešdaun.
MAKEDONIJA
Georgijevski
nudio Ahmetiju podelu Makedonije
Ali Ahmeti lider
vladajuće albanske stranke u Makedoniji Ali Ahmeti izjavio je da je za
vreme konflikta 2001. godine tadašnji premijer Ljupčo Georgijevski "ponudio
podelu Makedonije".
"On (Georgijevski) mi je ponudio podelu ne samo na etničkoj osnovi, već
da promenimo granice u regionu", rekao je Ahmeti u intervjuu za
televiziju Sat.
Prema njegovim rečima, predlog Georgijevskog za podelu Makedonije po
etničkom principu podrazumevalo je i prekrajanje granica u regionu.
"On mi je čak ponudio i kompromis - deo Lipkova gde su tada bile linije
fronta da pripadne Kosovu, a deo Tetova i Gostivara Albaniji", izjavio
je Ahmeti.
"Portparol te podele koju mi je Georgijevski nudio bio je tadašnji
predsednik Makedonske akademije nauke i umetnosti (MANU) Georgi Efremov",
rekao je Ahmeti.
Lider opozicione albanske stranke "DPA" Arben Džaferi izjavio je da
multietnička država Makedonija neće opstati i da će prava koja će dobiti
Srbi na Kosovu destabilizovati Makedoniju.
"Albanci u Makedoniji će biti razočarani da i pored rata nisu dobili to
šta će dobiti Srbi na Kosovu bez rata", rekao je Džaferi.
On je pre nekoliko meseca izjavio da su se sa tadašnjim premijerom
Georgijevskim dogovarali o mirnoj podeli Makedonije po etničkoj liniji.
SAD I BIH
Saslušanje o
izručenju Šaćirbegovića BiH
Saslušanje bivšeg
ambasadora BiH u UN Muhameda Šaćirbegovića o zahtevu vlasti Bosne i
Hercegovine za njegovo izručenje u BiH biće održano 4. oktobra u
Njujorku. To ročište trebalo je da bude održano u ponedeljak pred sudom
u Njujorku, ali je odloženo.
Šaćirbegović je za sarajevski dnevik "Dnevni avaz" izjavio da nije
siguran koji su razlozi prolongiranja ročišta za dve sedmice.
Njega vlasti u BiH terete da je proneverio oko 2,4 miliona dolara dok je
obavljao dužnost ambasadora BiH u UN.
On želi da mu se sudi u SAD a ne u BiH, a ranije je izjavio da je celi
proces protiv njega politički montiran.
Šaćirbegović ima dvojno državljanstvo, bosansko i američko.
HRVATSKA
Hrvatski
istražitelji otputovali u Grčku kod Petrača
Trojica hrvatskih
istražitelja otputovala su u Grčku gde bi trebalo da saslušaju odbeglog
hrvatskog biznismena Hrvoja Petrača.
Kako agencija Hina saznaje u Državnom tužilaštvu, istražitelji su u
sredu otputovali u Grčku, ali se ne zna kada će razgovarati sa Petračem,
kao ni o čemu će sa njim pričati.
Jedan od Petračevih advokata Marijuan Pedišić rekao je da oni nisu
dobili nikakvo službeno obaveštenje da će hrvatski istražitelji
razgovarati sa Petračem, iako je taj razgovor bio najavljen najkasnije
za početak ove sedmice.
Petračevi advokati još ranije su rekli da je njihov klijent spreman da
razgovara i sa haškim i sa hrvatskim istražiteljima, ali u prisustvu
advokata i kada se osiguraju svi tehnički uslovi.
Pretpostavlja se da haški istražitelji žele da sa Petračem razgovaraju o
njegovoj navodnoj umešanosti u finansiranje bekstva haškog optuženika
Ante Gotovine.
Petrač, koji je zbog otmice sina generala Vladimira Zagorca osuđen na
šest godina zatvora, uhapšen je u Grčkoj 31. avgusta.
BRITANIJA-ITALIJA
Izručen
osumnjičeni za neuspele napade na London
Italijanske
vlasti izručile su Britaniji osumnjičenog za neuspele bombaške napade na
transportni sistem Londona Huseina Osmana, javile su agencije.
Osman, poznat i kao Hamdi Isak, doleteo je danas u britansku vojnu bazu
Northolt u zapadnom Londonu, posle neuspelog pokušaja da blokira zahtev
za izručenjem.
Londonska Metropoliten policija saopštila je da je Osman, Etiopljanin
koji ima i britansko državljanstvo, uhapšen još u avionu pod optužbom da
je planirao ubistvo, pokušao ubistvo i bombaški napad.
Britanska policija optužila je Osmana i još trojicu - Ibrahima Muktara
Saida, Ramzija Mohameda i Jasina Hasana Omara za pokušaj bombaških
napada 21. jula u tri metroa i autobusu.
Niko nije stradao u napadu koji se dogodio dve nedelje posle bombaškog
napada 7. jula na britansku prestonicu, kada je poginulo 56 osoba.
Osman je prebačen u policijsku stanicu u centralnom Londonu gde će biti
i formalno optužen. Pred sudom bi trebalo da se pojavi u petak.
Uhapšen je u Rimu 29. jula, nedelju dana posle neuspelih napada i
optužen je da je pokušao da digne u vazduh voz na stanici Šeperds buš u
zapadnom Londonu.
Said, Mohamed i Omar su uhapšeni u Britaniji i već su optuženi za
pokušaj ubistva, planiranje ubistva i pokušaj bombaškog napada.
Osmanovi italijanski advokati pokušali su da spreče njegovo izručenje
tvrdeći da nema dovoljno dokaza da je zločin počinjen.
AUSTRIJA
Austrija
ostala usamljena protiv Turske
Posle postizanja
dogovora u vezi sa priznavanjem Kipra, Austrija je ostala jedina zemlja
unutar Evropske unije (EU) koja ima zamerke na početak pregovora o
prijemu Turske u EU.
Velika Britanija, koja predsedava EU, trebalo bi u ponedeljak da održi
bilateralne razgovore sa zvaničnim Bečom, najavio je portparol
predstavništva Austrije pri EU Georg Posaner.
Prema njegovim rečima, što se tiče glavnog zahteva Austrije za
alternativom punopravnom članstvu Turske u EU Austrija stoji sama protiv
24 zemlje članice.
Na jučerašnjem savetovanju diplomatskih predstavnika EU u Briselu,
Austrija je ostala izolovana sa svojim zahtevom za alternativom, rekao
je Posaner.
Austrijski ambasador pri EU Gregor Vošnag izjavio je da se mnogo toga
promenilo od donošenja odluke u decembru prošle godine na samitu šefova
država i vlada o početku razgovora sa Ankarom.
Vošnag je naveo negativne ishode referenduma o Ustavu EU, nepostojeći
dogovor oko budžeta EU kao i loše raspoloženje stanovništva u
istraživanjima javnog mnjenja prema članstvu Turske u EU.
Velika Britanija odbila je sazivanje specijalnog sastanka šefova
diplomatija EU pre početka pregovora sa Turskom 3. oktobra. Umesto toga
Britanija je pozvala Beč da svoje želje podnese napismeno.
Austrija zahteva da se u tekstu o početku pregovora sa Turskom ubaci
potreba za proverom sposobnosti prijema novih članica EU, kao preduslov
za prijem zvanične Ankare. Uz to, prema zahtevu Beč, treba naglasiti i
otvoren ishod pregovora.
