Broj
1022, 30.septembar 2005
Kanada dobila novog generalnog guvernera
Mišel Žan stupila na dužnost
U
utorak je, na posebno upriličenoj, živopisnoj svečanosti u odajama
Senata, dužnost 27. po redu generalnog guvernera primila Mišel Žan.
Svečanost su uveličale muzičke tačke umetnika iz čitave zemlje, koji su
time simbolično ukazali na kanadsko kulturno bogatstvo.
Pored brojnih zvanica, svečanom polaganju zakletve pri-sustvovala je i
sada već bivši guverner Edrijen Klarkson. Time je napravljen presedan,
jer se već 107 godina nije se dogodilo da inauguraciji novog generalnog
guvernera prisustvuje stari.
U
svojoj pristupnoj besedi, Mišel Žan je govorila o nadi, slobodi i
prevazilaženju predrasuda.
Premijer Pol Martin je istakao da se u gospođi Žan kao svetli primer
ogleda ono što je osnova kanadskih vrednosti - poštovanje prema svim
kulturama, rasama i religijama.
Gospođa Žan jedna je od najmlađih, a prva crne puti i treća ženskog pola,
zastupnica kraljice u Kanadi i, po funkciji, komandant Kanadskih
oružanih snaga. Ona ima zadatak da vodi računa da Kanada uvek ima
premijera i da zemlja ostane stabilna i u vreme političkih kriza. U
njene dužnosti spada i da bude domaćin svetskim liderima, ali i da
svojim potpisom odobrava zakone koje usvoje Donji dom i Senat. Veruje se
da će ona na pravi način nastaviti da promoviše suverenost zemlje, da
slavi, nagrađuje i podstiče osećaj nacionalnog identiteta i jedinstva,
na način koji je njena prethodnica Edrijen Klarkson. Moto njenog grba,
ali i njen osnovni cilj je 'prekidanje samoće', kroz jedinstvo dva dela
celine ove zemlje, engleskog i francuskog, jer duboko u srcu veruje da
samo zajedno možemo stvoriti bolji svet.
Žan se odrekla francuskog
državljanstva
Novonaimenovana generalna guvernerka Mišel Žan više nema dvojno,
kanadsko i francusko državljanstvo.
Na
njen zahtev iz avgusta meseca za odricanje od francuskog državljanstva,
odgovor iz te zemlje stigao je tako reći neposredno pred stupanje na
dužnost - u petak, 23. septemb-ra uručen joj je formalni dekret o
usvajanju zahteva.
U
zahtevu gospođe Žan, upućenom Francuskoj, stoji da je ona odlučila da se
odrekne državljanstva te zemlje zbog od-govornosti koje sobom nosi
funkcija generalnog guvernera Kanade i vrhovnog komandanta kanadskih
oružanih snaga.
Portparol gospođe Žan, Katrin Ganjar je naglasila da ni po jednom
zakonskom osnovu, ni kanadskom, niti francuskom, nije bilo nikakvih
prepreka da generalna guvernerka ima državljanstvo obe zemlje, već da je
presudan bio lični stav gospođe Žan.
Mišel Žan je uzela francusko državljanstvo posle udaje za filmskog
stvaraoca Žana Danijela Lafonda.
Čestitka francuskog predsednika
Francuski predsednik Žak Širak uputio je čestitku novom generalnom
guverneru Mišel Žan, povodom njenog stupanja na dužnost.
Širak, između ostalog, u čestitki ističe snažne veze na istorijskom,
jezičkom i kulturnom planu, koje spajaju dve zemlje, Francusku i Kanadu.
On uverava gospođu Žan na podršku koju ima sa njegove strane i upućuje
joj poziv da narednih meseci poseti Francusku.
Predsednik Širak je uputio pozdravno pismo i odlazećem generalnom
guverneru Ed-rijen Klarkson, u kojem ističe njenu inteligenciju,
poznavanje jezika i kulture njegove zemlje i slična gledišta koja imaju
o rešavanju globalnih izazova modernog doba.
Smena
generalnog guvernera
Oproštaj gospođe Klarkson
Poslednji dani Edrijen Klarkson na mestu generalnog guvernera bili su
posvećeni završavanju poslova, svođenju računa i oproštajnim prijemima u
njenu čast.
Na
kraju šestogodišnjeg mandata gospođe Klarkson na mestu generalnog
guvernera Kanade, opšti je utisak da je ona učinila za tu funkciju više
od mnogih svojih prethodnika. Naglašava se da je proputovala zemlju
uzduž i popreko i razgovarala sa svim slojevima građana, sa decom,
omladinom, ratnim veteranima, beskućnicima, zlostavljanim ženama,
porodicama poginulih vojnika. Za svakoga je našla re-či utehe,
ohrabrenja, podrške.
Svoj posao je, kažu znalci, ali i obični građani, obavljala sa toplinom,
elegancijom i dostojanstvom koje se retko sreće.
Na
prijemu priređenom u njenu čast, premijer Martin joj je predao
vicekraljevsku zastavu, koja je bila isticana na Parlamentu uvek kada je
gospođa Klarkson bila prisutna u zgradi.
Premijer Martin je najavio da će vlada izdvojiti tri miliona za pomoć
osnivanju Instituta za kanadsko državljanstvo u njeno ime. Ta neprofitna
organizacija baviće se promocijom vrednosti povezanih za državljanstvo i
stvaranju dobrih odnosa između novih imigranata i stanovnika Kanade.
Posle
odluke o deportovanju DemiroviĆa
Pozdravnjena odluka kanadskih
vlasti
Odluku kanadskih vlasti da deportuje Dejana Demirovića u Srbiju i Crnu
Goru, gde će mu se suditi za zločin počinjen u Podujevu marta 1999.
godine, pozdravili su predstavnici specijalnog suda za ratne zločine u
Beogradu. Portparol Suda, Bruno Vekarić je izjavio da je taj potez
shvaćen kao znak podrške ovdašnjem sudstvu.
Advokat žrtava zločina u Podujevu, Dragomir Todorović veruje da bi
Demiroviću mogla da sleduje kazna slična onoj određenoj Saši Cvjetanu,
koji je osuđen na dvadeset godina zatvora.
Demirović je u Kanadu otišao 2001. godine i zatražio izbeglički status.
Živeo je u Vindzoru sa svojim roditeljima, do svog hapšenja, januara
2003. godine, na osnovu poternice koju je raspisala Srbija. Iz zatvora,
on je podneo zahtev da ostane u Kanadi.
Reorganizacija
vladinog kabineta
MkKalam privremeni ministar
energetike
Zbog
bolesti ministra za prirodne resurse Džona Eforda došlo je do
reorganizacije u vladinom kabinetu. Njegove obaveze u Ministarstvu
privremeno će preuzeti ministar za prihode Džon MkKalam, pred kojim će
se odmah naći dva veoma vruća pitanja - cene goriva i drvna građa.
Predstavnike naftne industrije obradovalo je ovo postav-ljenje, pošto su
počeli da se brinu zbog Efordovog odsustva u vreme kada je ovaj portfelj
dospeo u žižu interesovanja svih.
MkKalam neće polagati zakletvu za novu dužnost, budući da je postavljen
za privremenog vršioca dužnosti. Premijer Pol Ma-rtin je izjavio da želi
da se Eford vrati čim mu se zdravstveno stanje popravi.
Džon
Eford zbog komplikacija izazvanih dijabetesom nije bio u prilici ni da
bude na prošlonedeljnom sastanku sa provincijskim ministrima energetike.
On je već najavio da se neće kandidovati na sledećim federalnim izborima.
posle osam godina
Proradio reaktor u
Pikeringu
Jedan od četiri reaktora u nuklearnoj elektrani Pikering A ponovo je
proradio posle osam godina. Radi se o jedinici 1 na kojoj je poslednjih
petnaest meseci rađen remont vredan preko milijardu dolara.
Proizvodni pogoni nuklearke Pikerton prošle godine pokrili su skoro
jednu trećinu potrošnje struje u provinciji.
planovi
Federalne vlade
Šire otvaranje vrata
imigrantima
Kako
se najavljuje, federalnoj vladi će uskoro biti predstavljen plan za
značajno povećavanje kvote za imigrante. Govori se da bi plan trebalo da
se poveća za 40 odsto u odnosu na sadašnji i da se uklopi u davno
najavljivanu nameru liberala da godišnje odobre dolazak onoliko
imigranata koliko čini jedan odsto od ukupnog broja stanovnika Kanade.
Sadašnja kvota za useljavanje je do 245 hiljada, a računa se da bi za
pet godina mogla da dostigne cifru od 328 hiljada, pa naviše.
Premijer Pol Martin je ponovo potencirao da je imigracija privredni
pokretač u vreme kada se nacija koja stari bori sa malom stopom
nataliteta i nedostatkom kvalifikovane radne snage.
Ministar za imigraciju Džo Volpi će do početka novembra, posle
konsultacija sa kolegama, vladinom kabinetu predočiti novi plan, koji će
omogućiti da ovdašnje Ministarstvo postane regrutni centar za ljude iz
svih delova sveta, a ne kao do sada ustanova koja se bavi obradom
zahteva za useljenje. Plan ministra Volpija obuhvata, pre svega,
podsticanje imigranata da se naseljavaju van svojih uobičajenih
omiljenih stecišta, najvećih gradova, poput Toronta i Vankuvera.
Naglašava se da će postupak oko odobravanja useljavanja biti brže
završen za one koji se prijave za manje sredine.
Sledeća bitna stavka je usaglašavanje ponude sa potražnjom, odnosno da
se povede računa o potrebama kanadske privrede i da se omogući brže i
efikasnije popunjavanje radnih mesta. Takođe, planira se da se
pojednostavi postupak kod useljavanja osoba koje su već provele neko
vreme ovde, kao što su radnici na privremenom radu i strani studenti,
koji već znaju zemlju i jezik.
Očekuje se da će Volpijevim planom biti predviđeno i ubrzavanje postupka
oko priznavanja stranih diploma. Ministar Volpi namerava da predloži da
se već u zemlji iz koje potiče budući stanovnik Kanade, započne sa
procesom njegovog prilagođavanja na ovdašnje prilike. Tu bi došlo u
obzir učenje jezika i upoznavanje sa načinom života u Kanadi, čime bi se
skratilo vreme navikavanja na novu sredinu.
Ministar Volpi je u poslednjih pet meseci obišao veliki deo zemlje i
upoznao se sa potrebama i zahtevima, kako bogatih, tako i siromašnih
provincija. On je naglasio da se podjednako u svim delovima Kanade kao
lajtmotiv provlačila potražnja za imigrantima. U nekim oblastima navode
da privredni rast nije u skladu sa mogućnostima zbog nedostatka radne
snage.
Navođeni
su i konkretni primeri gde ugovoreni poslovi ne mogu da se realizuju jer
nema ljudi koji bi to uradili. U seoskim sredinama atlanskog dela zemlje,
pak, ima sve manje stanovnika, pa nema potrebe ni za javnim ustanovama.
AmeriČki
pasoŠi i kanadski turizam
Smanjenje prihoda od
turizma
MkKena
veruje da će uvođenje pasoša Kanadski ambasador u SAD-u Frenk MkKena je,
govoreći pred članovima Kanadske privredne komore, ukazao na neke od
mogućih posledica pooštravanja kontrole ulaska u Ameriku. On je rekao da
postoji mogućnost da mnogi građani te zemlje jednostavno prestanu da
putuju u Kanadu, kada im na povratku u zemlju, od 31. decembra 2007.
godine, budu tražili pasoše ili neki sličan dokument.
MkKena je obećao da će kod američkih vlasti nastaviti da se zalaže za
preispitivanje ove odredbe, jer smatra da bi ona mogla umanjiti prihode
od turizma za jednu četvrtinu, ali i imati nepovoljan uticaj na privredu
u celini. On veruje da će velika većina naših južnih suseda jednostavno
prestati da dolazi ovde u kupovinu ili na izlet zato što će ih mrzeti da
za tu svrhu pribave pasoš.
MkKena
veruje da bi stvari mogle da se preokrenu u korist Kanade ukoliko bi se
za to u većoj meri založili predstavnici severnih američkih saveznih
država, koje će i same biti pogođene ovom izmenom propisa.
Američki ambasador Dejvid Vilkins je, govoreći na istom skupu, izjavio
da je ovde pre svega u pitanju sigurnost i da je zakon tako sročen da
zahteva pasoš ili sličan, veoma pouzdani dokument, te da stoga nema
mesta traženju nekih alternativnih rešenja.
Lovci zaraženi
trihinelozom
Deset francuskih lovaca koji su jeli meso crnog medveda ulovljenog u
Kanadi obolelo je od trihineloze. Od iste parazitske bolesti zaražene su
još četiri osobe koje su isto meso jele u Francuskoj, a lekari prate
zdravstveno stanje još devet osoba.
Grupa od deset lovaca ubila je crnog medveda krajem avgusta u severnom
delu Kvebeka i istog dana su deo mesa ispekli na roštilju i pojeli.
Ostatak mesa odneli su u kući, u Francusku, gde su i ostali probali
sporno meso.
Izazivač trihineloze je parazit koji iz termički nedovoljno prerađenog
mesa sisara i pojedinih reptila, može da dospe u organizam čoveka i
izazove dijareju, bol u stomaku, groznicu i jake bolove u mišićima
čitavog tela.
Studija
o preoptereĆenosti bolnica
Hitna pomoć i zbog
kijavice?
Nedavno objavljeni rezultati studije Kanadskog instituta za informisanje
u zdravstvu o pacijentima koji se javljaju urgentnim centrima u
kanadskim bolnicama, ukazuje da u više od polovine slučajeva nije
neophodna hitna intervencija i da su pacijenti mogli da se jave drugim
službama. U suštini, od svih pacijenata koji dođu na urgentna odeljenja
tek je jedan odsto ozbiljno bolestan ili u stanju kada mu je život
ugrožen.
Ovi
rezultati su uglavnom iz ontarijskih bolnica, ali ima i onih
prikupljenih u centrima u Novoj Skotiji, Britanskoj Kolumbiji i Ostrvu
princa Edvarda. U izveštaju se navodi da su pacijenti čekali od deset
minuta pa do tri sata, ali treba naglasiti da je najveći broj njih čekao
najviše 51 minut na pregled lekara. Naravno, vreme čekanja uslovljeno je
i ozbiljnošću stanja u kojem se pacijent nalazio kada je došao u bolnicu.
Osvrćuće se na rezultate studije, ontarijski ministar zdravlja Džordž
Smiterman je naglasio da se u provinciji nadaju da će se izboriti sa
ovom pojavom tako što će hitnim službama preusmeriti manje ozbiljne
slučajeve. On veruje da postoje potencijali da se to uspešno obavi i
obećao da će se uskoro videti prvi rezultati te inicijative.
Reforme zdravstva koje se sprovode u Ontariju uključuju zapošljavanje
većeg broja lekara, upisivanje većeg broja studenata na studije
medicine, udvostručavanje broja mesta za lekare koji su se školovali u
inostranstvu i formiranje timova za brigu o zdravlju porodica, u kojima
će medicinska sestra, nutricionista i specijalista za mentalno zdravlje
raditi zajedno sa lekarom.
Jesenje zasedanje
ontarijskog Parlamenta u oktobaru
Ontarijski Parlament neje počeo svoje jesenje zasedanje kako je
najavljeno 26. septembra, već je premijer Dalton MkGvinti potvrdio da se
početak odlaže za 11. oktobar.
On
je preneo preporuku predsedavajućeg da je potrebno vreme da se svi dobro
pripreme za veoma napornu jesen i da u međuvremenu završe još neke
poslove.
Prvi
zadatak na početku jesenjeg zasedanja biće izbor novog predsednika,
umesto Alvina Kurlinga koji je postavljen na mesto kanads-kog ambasadora
u Dominikanskoj Republici.
Raste
trgovinski suficit sa inostranstvom
Statistička služba iznela je podatke o trgovinskom poslovanju zemlje za
juli.
Na
osnovu podataka o izvoznim i uvoznim poslovima, vidi se da je Kanada
ostvarila trgovinski suficit u vrednosti od 5,8 milijardi dolara u
poslovanju sa inostranstvom. To je za 900 miliona dolara bolje nego u
prehodnom mesecu.
Izvoz je u julu porastao za 2,1 odsto u odnosu na juni, najviše
zahvaljujući izvozu sirove nafte.
nesavesnI
vozaČI
Bezbednost dece na
ulicama
Ministar saobraćaja Harinder Takar veruje da će stroži zakon sa većim
kaznama za nesavesne vozače, koji treba da bu-de usvojen do kraja godine,
doprineti da ontarijska deca školskog uzrasta budu bezbednija na ulicama.
Po njemu je predviđeno da kazne za nepoštovanje pešačkih prelaza u
zonama oko škola budu više nego udvostručene i da iznose 150 dolara, uz
tri kaznena poena.
Ministar Takar je naglasio da neophodno i na ovakav način štititi decu,
jer je ustanovljeno da ona pet puta češće od odraslih stradaju prelazeći
ulicu. On je dodao i da će opštine imati odrešene ruke da dozvoljenu
brzinu smanje na 30 kilometara na sat u delovima grada gde postoje
ležeći policajci.
Ontarijska liga za bezbednost pozdravila je ove vladine napore da se na
ovakav način izbore sa nesavesnim i potencijalno opasnim vozačima.
Civilizovano
rešavanje spora
Kanada i Danska
spremne da reše pitanje ostrva Hans
Kanada i Danska spremne su da pristupe pravljenju zajedničkog protokola
o malom arktičkom ostrvu Hans, na koje obe zemlje polažu pravo. To je
istaknuto u susretu ministara inostranih poslova dve zemlje, Pjera
Petigrua i Pera Stiga Molera, tokom jubilarnog zasedanja Generalne
skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku.
Kako
se saznaje, ni jedna zemlja se neće odreći prava suvereniteta nad
ostrvom, što će reći da su se dve strane saglasile da nema dogovora oko
vlasništva. Spor će se premestiti sa političke scene u domen birokratije,
pošto treba sačiniti niz pravila ponašanja sa kojima su saglasne obe
strane. Navodi se da su obe zemlje spremne da na miran način razreše
ovaj spor, za šta se zalažu i u Ujedinjenim nacijama i svugde u svetu.
Takođe, naglašava se da je zajednički cilj obezbeđivanje održivog
razvoja u arktičkom regionu i iznalaženje mogućnosti za ostvarivanje
zajedničkih projekata oko ostrva Hans.
Kako
se ističe, kanadska strana se zalaže za dobijanje prava suvereniteta
samo nad ostrvom, a ne i nad okolnim teritorijalnim vodama koje
kontroliše Danska.
Statistika
Pivo najomiljenije
piće Kanađana
Po podacima statističara, Kanađani i dalje
najviše vole pivo i to toliko da prosečno godišnje, svaki stanovnik
stariji od petnaest godina samo na pivo potroši 316 dolara.
Pozamašna cifra, nema šta. Statistika kaže, ipak, da je to tek polovina
sume koju damo godišnje za piće. Otprilike koliko izdvojimo za pivo,
toliko potrošimo i za sva ostala pića zajedno.
Domaće proizvođače piva, i pored toga što je situacija daleko od
dramatične, svakako neće obradovati činjenica da prodaja uvoznih vrsta
raste brže od naših, ali i da potrošnja vina ide uzlaznom putanjom.
Za
žestoka pića i vino važi slična priča - uvozno se više kupuje od domaćeg.
Najnepovoljnije stanje je za domaće vinarije, pošto su vina iz Italije,
Francuske i SAD-a i dalje 2,5 puta popularnija od ovdašnjih.
Ubedljivo najviše alkohola po osobi popije se u Jukonu, Severozapadnim
teritorijama i Nanavutu, čak do skoro dve trećine više nego u ostalim
provincijama. Veruje se da tome u velikoj meri doprinosi veliki broj
turista i sezonskih radnika kojih ima u tim regionima. Kod stanovnika
Njufaundlenda žestoka pića popularnija su nego u ostalim delovima zemlje,
a rum im je najomiljeniji. Sa druge strane, u Kvebeku cene vino,
naročito crno, više nego dru-gde.
Žitelji Ontarija uglavnom su umereni u konzumiranju alkoholnih pića, sem
kada je u pitanju njihov omiljeni viski.
Istini za volju, treba priznati da su ovo statistički podaci za 2003.
godinu, ali niko, pa ni stručnjaci ne veruju da smo se u međuvremenu
promenili i da manje pijemo. Naprotiv, brojke su od tada verovatno
porasle.
