Broj
1022, 30.septembar 2005
pripremljen NAPAD NA JANKOVIĆA
Novi terorostički napad na Srbe
Pukovnik Kosovske policijske službe (KPS) Dejan Janković, koji je
ranjen u oružanom napadu kod Starog Kačanika, izjavio je da je napad na
njega bio planiran.
"Napad
je bio unapred pripremljen, upali smo u zasedu, desio se u oštroj
krivini, gde smo morali da usporimo. Sa strane puta je šuma iz koje je
pucano", izjavio je Janković danas izveštaču Beta sa Kosova.
Na
Jankovića i vozilo u kojem je bio i policajac Novica Stojanović,
otvorena je vatra sinoć oko 18 časova na putu Priština - Skoplje. Na
vozilo je ispaljeno više hitaca, ali ga je jedan pogodio u ruku.
Janković nije želo da spekuliše ko bi mogao da bude napadač, rekavši da
je napad direktno bio uperen na njega, kao srpskog policajca na čelu KPS-a
u gnjilanskom okrugu.
"Vozač
Novica Stojanovuić bio je priseban, ali smo zbog oštećenja vozila 200
metara dalje sleteli sa puta. Prebačen sam u Prištinsku bolnicu,
posetili su me kolege i osudile napad", rekao je Janković.
On
je prebačen u američku vojnu bazu "Bondstil"i kasnije pušten na kućno
lečenje.
Iz
Odseka za bezbednost KPS-a ponuđena mu je fizička zaštita kuće u selu
Vrbeštica kod Štrpca, što je on odbio uz tvrdnju da je u kući siguran.
Janković je rekao da još nije odlučio da li će da se vraća na posao u
KPS-u, a ako bude odlučio da ostane u toj službi i na mestu komandanta
policije za region Gnjilana, dobiće blindirano vozilo.
Janković je rođen 1975. godine, a 14. septembra je postavljen za
komandanta KPS-a u regionu Gnjilana, i postao prvi kosovski Srbin sa
činom pukovnika i tim nivoom ovlašćenja u policiji.
DEL
PONTE-KOŠTUNICA
Mladić u Hagu do godišnjice Dejtonskog sporazuma
Glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte izjavila je da očekuje
da će se haški optuženik, general Ratko Mladić do desete godišnjice
Dejtonskog sporazuma, u decembru, naći u Hagu.
Ona
je na konferenciji za novinare, posle razgovora sa premijerom Srbije
Vojislavom Koštunicom, rekla da je očekivala da će se Mladić do
godišnjice Srebrenice, 11. jula, naći u Hagu, ali da sada postoji novi
rok, a to je 10.godišnjica Dejtonskog sporazuma.
Del
Ponteova je rekla da je veoma zadovoljna saradnjom sa vlastima u SCG,
navodeći da to pokazuje i činjenica da je za godinu dana u Hag prebačeno
16 optuženih, kao i da je omogućen pristup svedocima i dokumentaciji.
Ona
je, međutim, navela i da je "veoma razočarana" što se još šestorica
optuženih nalazi na slobodi, i to verovatno u Srbiji.
Karla del Ponde doputovala je u Beograd i sastala se sa Koštunicom i
ministrom za ljudska i manjinska prava Rasimom Ljaljićem. Ona će potom
optutovati u Podgoricu, a danas u Zagreb.
SPECIJALNI SUD
Vrhovni sud poništio odluku o Bagziju
Vrhovni sud Srbije poništio je odluku sudskog veća Specijalnog suda
kojom je odbijen predlog da Dejan Milenković Bagzi dobije status svedoka
saradnika na suđenju za ubistvo premijera Srbije Zorana Đindića, rečeno
je u Specijalnom sudu.
Portparol Specijalnog suda Maja Kovačević Tomić rekla je Beti da će
posle te odluke Vrhovnog suda Srbije sudsko veće specijalnog suda kojim
predsedava Marko Kljajević, ponovo izjašnjavati o statusu Dejana
Milenkovića.
Sudsko veće ima rok do kraja glavnog pretresa da se izjasni o statusu
Milenkovića.
To
veće je 19. septembra kao neosnovan odbilo predlog da Milenkoviću bude
dodeljen status svedoka saradnika. Taj predlog podneo je bivši
specijalni tužilac Jovan Prijić.
Sadašnji specijalni tužilac Slobodan Radovanović je uložio žalbu na tu
odluku Vrhovom sudu Srbije.
Optužnica Milenkovića tereti za 12 krivičnih dela, među kojima i učešće
u ubistvu Đinđića, učešće u atentatu na premijera kod hale "Limes" u
februaru 2003. godine i niz zločina koje su počinili pripadnici
zemunskog klana.
Vitina
Srbi
se ne vraćaju u obnovljene kuće
Vitina je multietnička opština na Istoku Kosova gde pored većinskih
Albanaca žive i Srbi, Hrvati i Romi. Prema zvaničnim podacima, u četiri
sela Mesne zajednice Letnica do 1992. godine je bilo oko 6.500 Hrvata a
sada ih ima svega 57. Od oko hiljadu Roma ostalo ih je 37, a od 11.500
Srba sada ima još oko 4.000 njih.
Uz
konstataciju da je potpredsedničko mesto, namenjeno srpskoj zajednici
prazno i da i dalje čeka na Srbe, predsednik SO Vitina Muso Misini kaže:
"U
opštinskoj administraciji, koja ima oko 170 radnika, 27 su Srbi. I u
društvenim preduzećima kao što je Bentokos, Klokot banja, PTT, Kosovska
elektro korporacija, Higijenotehnika, radi oko 100 Srba. Slobodno se
kreću, obavljaju svakodnevne obaveze i nije zabelezen nikakv eksces.
Svih 11 srpskih kuća spaljenih u prošlogodišnjim martovskim neredima je
obnovljeno".
Prema Misinijevim rečima, u selu Podgorce izgarđeno je 70 kuća, većina
za Srbe, ali oni i dalje odbijaju da se vrate. U Žitinji je izgrađeno 25
kuća i očekuje se povratak Srba, a u selu Grmovo urađen je projekat i
očekuje se povratak 35 srpskih domaćinastva.
Zašto se Srbi ne vraćaju, Zoran Krčmarević, šef opštinske kancelarije za
manjine, objašnjava i činjenicom da je u proteklih šest godina 58 Srba
ubijeno, a od 21 sela 14 je spaljeno.
"Imamo
još šest sredina u kojima žive Srbi, 558 kuća je spaljeno a miniran je i
spomenik u centru Vitine koji je simbolizovao borbu protiv fasizma",
navodi Krčmarević.
Izveštaj asocijacije kosovskih opština poslat Savetu bezbednosti UN
govori da je Vitina idelno mesto za život, da se ispunjavaju svi
standardi - što nije tačno, kaže Krčmarević.
Upitan koliko je zadovoljan zastupljenošću Srba u opštinskim strukturama
on odgovara "onoliko koliko smo poštovali proces izbora toliko smo i
dobili prostora za zastupanje interesa srpske i ostalih zajednica".
"Na
lokalnom nivou jedva smo uspeli da dobijemo jednu poziciju i to nije
krivica Albanaca nego nas samih", kaže on.
Saša
Marinković radi u direktorijatu za ekonomiju i rekonstrukciju. Priča da
je za vreme rata bio mobilisan u tadašnju VJ a sa njim sa druge strane
stola sada je Albanac koji je bio u UČK. O suživotu on priča:
"Bolje
je nego što je bilo. Kada izađem u grad - nemam problema. I svi oni koji
su raseljeni slobodno dolaze. Pijačni dan je i ranije bio četvrtkom a
tako je i danas. Srbi dolaze, trguju, pazere i nemaju nikakvih problema".
Na
pitanje zašto Srbi ne daju svog člana za potpredsednika SO Vitina
Marinković odgovara da su verovatno "ovi lokalni političari hteli da
uzmu nešto što visi u vazduhu a nisu hteli da se spuste na zemlju i
prihvate nešto što je realna stvar".
"A
mnogo bi značilo da ovde imamo potpredsednika koji bi bio na izvoru
informacija i govorio i zalagao se da srpska zajednica dobije što više
sredstsva", zaključuje Marinković.
Haris Velijević
Prizren
BEOGRAD
SUBNOR neće učestvovati u dodeli Ravnogorske spomenice
Predsednik SUBNOR-a Srbije Slavko Popović izjavio je da to udruženje još
uvek nije primilo zvaničan zahtev Vlade Srbije za učešće u komisiji koja
će odlučivati o dodeljivanju Ravnogorske spomenice.
Popović je agenciji Beta rekao da će članovi SUBNOR-a, koji prema odluci
vlade treba da delegiraju tri člana komisije, o svom učešću u toj
komisiji odlučivati kada budu primili zahtev.
"Ali
ja mislim da je naš stav već poznat. Mi smo i prošle godine kada je
Skupština Srbije razmatrala izmene Zakona o pravima boraca, bili protiv
izjednačavanja prava učesnika partizanskog i ravnogorskog pokreta",
rekao je Popović.
On
je dodao i da SUBNOR očekuje i odgovor Ustavnog suda Srbije kojem je
upućen predlog za ocenu ustavnosti tog zakona.
Nazivajući usvojeni Zakon o pravima boraca "istorijskom podvalom"
Popović je rekao i da bi učešćem u dodeljivanju Ravnogorske spomenice,
članovi SUBNOR-a dali legitimitet zakonu kojem se protive, ali i da
njihovo učešće u toj komisiji ne bi imalo smisla jer bi u njoj činili
manjinu.
Prema odluci Vlade Srbije, u komisiji koja će odlučivati o dodeljivanju
Ravnogorske spomenice biće tri člana koje delegira SUBNOR Srbije i
četiri člana koja bira Skupština Srbije.
Komisija će većinom glasova svih članova odlučivati o zahtevima za
mesečna novčana primanja, o dodeljivanju Ravnogorske spomenice, o
statusu vojnog invalida, svojstvu korisnika porodične invalidnine i da
daje mišljenje o priznavanju svojstva borca narodnooslobodilačkog rata.
Izmenama Zakona o pravim boraca iz decembra 2004. godine izjednačena su
prava učesnika partizanskog i ravnogorskog pokreta, kao učesnika
narodnooslobodilačkog rata.
Prema vladinoj uredbi iz juna, zahtevi za Ravnogorsku spomenicu 1941,
pandan Partizanskoj spomenici, moći će da se podnose do 31. jula 2007.
godine.
U
zahtev za Ravnogorsku spomenicu, pripadnici Jugoslovenske vojske u
otadžbini i Ravnogorskog pokreta moraće da prilože izjave najmanje dva
borca NOR-a o učešću podnosioca zahteva u NOR-u, koji o tom učešću imaju
lično i neposredno saznanje.
NOVI SAD
Prihodi grada Novog Sada od Egzita 3,3 miliona evra
Ogranizatori muzičkog festivala "Egzit" saopštili su da je ove godine na
tom festivalu boravilo oko 150.000 posetilaca, kao i da direktni prihodi
grada Novog Sada od "Egzita" ove godine iznose oko 3,3 miliona evra.
Na
konferenciji za novinare, na kojoj su se organizatori pojavili prvi put
posle završetka festivala, rečeno je da je, od ukupnog broja posetilaca,
njih oko 20 odsto bilo iz inostranstva i da je u festivalskom kampu
boravilo oko 7.000 gostiju što je prema njihovim ocenama, najviše do
sada.
Generalni menadžer "Egzita" Bojan Bošković ponovio je da su organizatori
poslednje večeri odustali od emitovanja prigodne pesme posvećene svim
žrtvama ratova na prostoru bivše SFRJ, jer su od policije dobili
upozorenje da se posetiocima na Petrovardinskoj tvrđavi ne može
garantovati bezbednost.
"To
je bila teška odluka, doneta u poslednji čas, jer nisam smeo da preuzmem
rizik da neko nastrada. Od policije sam tražio da ispita sve navodne
dojave o bombama i pretnjama, ali do danas nikakvo obaveštenje nismo
dobili", rekao je Bošković.
On
je rekao i da je pre par dana gradskoj upravi predat finansijski
izveštaj, kao i da će u toku naredne nedelje taj izveštaj biti
dostavljen pokrajinskim organima. Iz budžeta Novog Sada i Vojvodine "Egzitu"
je ove godine dodeljeno po 13 miliona dinara.
Bošković je na pitanje zbog čega na "Egzitu 05" nisu izdavani fiskalni
računi rekao da je to bilo neizvodljivo, dodajući da zakonski nije ni
predviđena mogućnost izdavanja takvih računa na sajmovima, vašarima i
sličnim velikim manifestacijama.
Takođe je rekao da je iz Ministarstva finansija Srbije "Egzitu" odobreno
neizdavanje fiskalnih računa.
Bošković je najavio da će naredni festival biti održan od 6. do 9. jula
sledeće godine, i izrazio očekivanje da će se uskoro postići dogovor sa
gradskim čelnicima o budućnosti "Egzita".
Prema njegovim rečima, taj dogovor bi podrazumevao potpisivanje
petogodišnjeg ugovora o korišćenju Petrovaradinske tvrđave,
infrastrukturnu podršku grada i direktno ulaganje gradskih sredstava u
ogranizaciju festivala.
Marketing menadžer "Egzita" Miloš Ignjatović rekao je da je oficijelni
veb sajt festivala posetilo oko 500.000 korisnika i najavio da će se
uskoro pojaviti i zvanično DVD izdanje sa snimcima sa ovogodisnjeg
festivala. Ceo prihod od prodaje tog izdanja otići će u humanitarne
svrhe.
CRNA
GORA
U
Petnjici se gradi spomen park Vuku Karadžiću
U
Petnjici kod Šavnika u toku su završni radovi na uređenju spomen parka
reformatoru srpskog jezika Vuku Karadžiću, čiji preci potiču iz tog
mesta.
Pomoćnik crnogorskog ministra za kulturu Milica Martić rekla je da je
Ministarstvo odobrilo postavljanje spomenika Vuku Karadžiću u tom mestu,
ali da njegova nadležnost nije i uređenje spomen parka.
Do
početka novembra će, kako je predviđeno, biti završeni prilazi Vukovom
izvoru i amefiteatru, ali to je samo deo objekata koji su planirani u
okviru tog kompleksa.
Građevinske radove na uređenju spomen parka, vredne oko 100.000 evra,
izvodi preduzeće "Novogradnja" iz Ljubljane. Izgradnju spomen parka
finansiraju Skupština opštine Šavnik i Fondacija Vukova zadužbina.
