Broj
1022, 30.septembar 2005
BIH-RS
Moguća zabrana izdavanja viza za EU funkcionerima iz RS
Visoki predstavnik u BiH Pedi Ešdaun započeo je konsultacije sa
ambasadorima EU o mogućnosti da se zvaničnicima Republike Srpske (RS)
koji se protive evropskim principima reforme policije, zabrani izdavanje
viza i ulazak u evropske zemlje, pišu "Nezavisne novine".
Pozivajući se na izvor blizak međunarodnim diplomatskim krugovima,
banjalučki list navodi da bi se zabrana izdavanja viza odnosila i na
zvaničnike i poslanike iz RS "koji su protiv puta BiH u evroatlantske
integracije".
Isti
izvor naveo je da je vlada RS u maju ove godine dala instrukcije
funkcionerima i poslanicima u zajedničkim institucijama BiH da "moraju
da se ponašaju u skladu sa odlukama Narodne skupštine RS, čak i kada se
radi o pitanjima koja nisu u njenoj nadležnosti".
"Ovakve
odluke direktno blokiraju rad tih institucija i opstruišu napore BiH da
se što pre približi evropskim integracijama i da ispoštuje pravila i
principe na kojima insistira EU", pišu "Nezavisne".
Poslanici svih srpskih političkih stranaka nedavno su na vanrednom
skupštinskom zasedanju odbili ponuđeni koncept reforme policije koji
predviđa uspostavljanje policijskih oblasti koje će prelaziti
međuentitetsku granicu razdvajanja.
Svi
lideri stranaka iz RS izrazili su, istovremeno, spremnost za ulazak BiH
u EU i poštovanje evropskih principa na kojima bi trebalo da se izvrši
reforma policije.
RS-REFORME
Bukeljović pozvao lidere stranaka na razgovor o reformama
Premijer Republike Srpske Pero Bukejlović pozvao je lidere najvećih
političkih stranaka iz tog entiteta BiH na konsultativni sastanak 30.
septembra o reformi policije.
Kako
je saopštila Vlada RS, on je na sastanak pozvao predsednike Srpske
demokratske stranke (SDS) Dragana Čavića, Saveza nezavisnih
socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika i Partije demokratskog progresa
(PDP) Mladena Ivanića.
Svrha sastanka je, kako se navodi u saopštenju, da se u atmosferi
međusobnog uvažavanja pokušaju iskristalisati rešenja o predlozima koje
su predstavnici vodećih stranaka u RS prezentovali javnosti.
"Vlada
RS svesna je svoje uloge i odgovornosti i nije mi namera da ovim
sastankom bilo koja od političkih partija ili funkcioneri stranaka
preuzmu odgovornost za reformu, već da nam pomognete da dođemo do
rešenja koje će biti prihvatljivo", navodi se u pozivu predsednika Vlade
RS liderima SDS-a, SNSD-a i PDP-a.
Bukejlović je naglasio da se pozivom vodećim političkim stranakma u RS "ne
umanjuje značaj i uloga ostalih stranaka", najavljujući da će sa njima o
reformi policije razgovarati u narednom periodu.
SARAJEVO
Uskoro konsultacije o novom šefu diplomatije BiH
SARAJEVO, 29. septembra 2005. (Beta) - Predsedavajući Saveta ministara
BiH Adnan Terzić najavio je skori početak konsultacija sa parlamentarnim
strankama u BiH o popuni mesta ministara spoljnih poslova, transporta i
komunikacija BiH.
U
izjavi za "Dnevni avaz", Terzić nije želeo da detaljnije govori o
imenima osoba koje bi trebalo da zamene ministra spoljnih poslova
Mladena Ivanića i ministra transporta i komunikacija Branka Dokića, koji
su iz Partije demokratskog progresa (PDP).
"Vrlo
brzo ću izaći sa novim imenima, odmah nakon konsultacija sa političkim
subjektima. Ivanić od septembra prošle godine, po meni, vodi jednu dosta
neinteligentnu politiku koja je destruktivna. Na kraju, doveo se u
poziciju o kojoj sada govorimo", rekao je on.
Terzić je dodao da su predstavnici EU, pogotovo Velika Britanija, koja
predsjedava EU, jasno rekli da ne žele da se sastaju sa Ivanićem.
Zamoljen da prokomentariše zahteve Srpske demokratske stranke (SDS) za
njegovu smenu u poslednje vreme, Terzić je rekao da čim se pojavi neka
kriza u RS, ta stranka izlazi sa tim zahetvom i na taj način nastoji da
se kriza prenese na državni nivo i kupi vreme.
"Jasno
se znalo da ako Vlada RS ne prihvati evropske principe, SDS će se naći
pod ogromnim pritiscima. Vlada RS tražila je da se pregovori o reformi
policije vode u institucijama. Nisu bili spremni ni tu, a ni kasnije da
kažu 'ne' evropskim principima već su taj vrući krompir prebacili na
parlament manjeg BiH entiteta", rekao je Terzić.
HAŠKI TRIBUNAL
Milošević prikazao snimak Ešdauna sa oružjem
Optuženi Slobodan Milošević prikazao je juče na suđenju pred Haškim
tribunalom snimak na kojem svedok optužbe Pedi Ešdaun tokom posete
Kosovu u jesen 1998. pregleda oružje koje mu pokazuju pripadnici OVK i
albanski civili.
U
prvom delu snimka načinjenog 28. septembra 1998. vidi se Ešdaun, koji je
tada Kosovo posetio kao izaslanik britanskog premijera Tonija Blera
(Tony Blair), kako stoji sa dva uniformisana pripadnika OVK i pregleda
automatsku pušku koju su mu on dali, skidajući pun okvir sa municijom.
Ešdaun je zatim prikazan kako u jednoj kući pregleda desetak pušaka, od
kojih su neke automatske, koje pred njega iznose albanski civili.
Britanski političar puške na snimku repetira pošto je sa njih uklonio
pune okvire za municiju, komentarišući nerazgovetno.
Nakon što su domaćini pred njega izneli punu kesu ručnih bombi, on ih
upozorava da budu izuzetno oprezni jer su bombe verovatno iz Drugog
svetskog rata.
Ešdaun im na snimku kaže i da će o svemu što je video izvestiti
premijera Blera, da je "skandal što međunarodna zajednica nije ništa
učinila" i obećava da će "uraditi sve što može".
Milošević je u sudnici tvrdio da je Ešdaun "pregledao oružeje
terorističke organizacije i davao uputstva kako da ga upotrebe, da budu
oprezni i da ga je poslao Bler".
Sudije Ijen Bonomi i O Gon Kvon (O-gon Knjon) uzvratile su da se na
snimku ne čuje da je Ešdaun rekao tako nešto. Sudsko veće je odbilo da
snimak prihvati kao dokaz.
Bivši predsednik SRJ snimak je prikazao tokom dodatnog ispitivanja
svedoka odbrane, penzionisanog generala Vojske Jugoslavije Božidara
Delića koji je osporavao istinitost Ešdaunovog iskaza, datog u februaru
2003, da je VJ 1998. granatirala albanska sela u okolini Suve Reke.
Delić je ponovio da su za vreme Ešdaunovog boravka na Kosovu u toku bile
operacije VJ i policije protiv "terorista" u tom području, sugerišući da
je Ešdaun mogao videti ta dejstva.
U
nastavku suđenja, biće nastavljen iskaz svedoka odbrane Bogoljuba
Janićevića koji je za vreme rata na Kosovu bio načelnik SUP-a Uroševac.
RS
Čavić ne odbacuje mogućnost da je prisluškivan
Predsednik Republike Srpske Dragan Čavić nije odbacio mogućnost da je
prisluškivan, ali je izjavio da bi sve optužbe s tim u vezi, u
nedostatku dokaza, bile neozbiljne i neodgovorne.
"Ko
to danas može dokazati. Ne mogu da kažem da li sam prisluškivan ili ne,
ali verujem u ono što mi kaže ministarstvo unutrašnjih poslova, jer je
primena tehnike prisluškivanja jasno definisana zakonom", rekao je Čavić
u izjavi banjalučkoj Alternativnoj televiziji.
Prema njegovim rečima, objavljivanje nezvaničnih informacija o tome da
je prisluškivan predstavlja "pravljenje nove smutnje u javnosti i
trovanje odnosa institucionalnih autoriteta u RS".
MUP
RS danas nije želeo da komentariše nezvanične informacije da je ministar
unutrašnjih poslova Darko Matijašević naredio praćenje i prisluškivanje
predsednika RS.
Premijer RS Pero Bukejlović ranije danas negirao je informacije da je
Matijašević naredio prisluškivanje predsednika Čavića.
"MUP
RS se ne bavi takvim radnjama i Vlada nema informacije da predsednika
Čavića prisluškuju", rekao je Bukejlović novinarima u Banjaluci.
Pozivajući se na nimenovane izvore iz predsedništva Srpske demokratske
stranke (SDS), pojedini banjalučki mediji objavili su da je predsednik
Čavić u ponedeljak na sednici Predsedništva stranke optužio ministra
Matijaševića da ga prisluškuje.
Zakonom o krivičnom postupku RS prisluškivanje može da naloži samo
tužilac, ako ima saznanja da je određena osoba počinila krivično delo.
Tužilaštvo RS je saopštilo da ta institucija nije dala nalog policiji RS
da prisluškuje Dragana Čavića.
KanaĐANIN, MalezijAC I meksiKANAC dobitnici nagrade Rajt Lajvlihud
Dodeljene alternativne Nobelove nagrade
STOKHOLM, 29. septembra 2005. (Beta) - Aktivisti iz Kanade i Malezije,
jedan meksički umetnik i organizacija koja štiti prava Bušmana iz
pustinje Kalahari dobitnici su ovogodišnje nagrade Rajt Lajvlihud,
(Right Livelihood Anjards), koja je tokom godina postala poznata kao "alternativna
Nobelova nagrada".
Nagrada, čiji novčani deo iznosi ukupno oko 250.000 dolara, dodeljuje za
angažman na promovisanju pravde, pravednih odnosa u svetskoj trgovini i
na obnovi i očuvanju kulturnih vrednosti.
Ovogodišnju nagradu podelili su kanadski aktivisti Mod Barlou (Maude
Barlonj) i Toni Klark (Tony Clark), lider malezijske opozicije Irene
Fernandez, grupa Prvi ljudi Kalaharija, dok je počasna nagrada dodeljena
meksičkom umetniku Fransisku Toledu (Francisko).
Nagradu Right Livelihood Anjard osnovao je 1980. godine Jakob fon Ikskul
(Von Uexkull), sakupljač poštanskih maraka koji je zaradom od prodaje
svoje kolekcije osnovao fondaciju čiji je zadatak bio da vrednuje
aktivnosti koje je, kako je smatrao, prestižna Nobelova komisija
previdela. Grupi Prvi ljudi Kalaharija i njenom osnivaču Roju Sesani,
nagradom je odato priznanje za "odlučan otpor proterivanju iz zemlje
njihovih predaka i za odlučnu odbranu tradicionalnog načina života",
javile su agencije.
Sesana je grupu osnovao 1991. godine kako bi se borio za pravo Bušmana u
Bocvani, koje kopači dijamata pokušavaju da proteraju, a koji, iako su
jedan od tradicionalnih autohtonih naroda, ne nailaze ni na podršku
vlasti.
Fernadez, opozicioni lider i aktivista u Maleziji, nagradu je dobila za
svoj angažman na zaustavljanju nasilja prema ženama i zloupotrebe rada
imigranata.
Kanađanima Barlou i Klarku nagrada je dodeljena kao priznanje za "dugogodišnje
zalaganje širom sveta za uvođenje pravednih odnosa u trgovinu i za
priznavanje fundamentalnog ljudskog prava na vodu", ocenio je osnivač
nagrade Fon Ikskul.
Prema obrazloženju, Toni Klark godinama širom sveta propagira
alternativni model trgovinskih odnosa, koji bi ukinuo svemoć velikih
korporacija.
Fransisko Toledo nagradu je, kako je navedeno, zaslužio zato što je sebe
i svoju umetnost posvetio očuvanju kulturnog nasleđa i okruženja svoje
rodne pokrajine Oačaka u Meksiku.
Nagrade će dobitnicima 9. decembra, dan pre dodele Nobelovih nagrada, u
švedskom parlamentu uručiti švedski kralj Karl Gustav 16.
VELIKA BRITANIJA I TERORIZAM
Bin
Laden 1995. godine pokušao da ode u Britaniju
Vođa terorističke organizacije Al-Kaida Osama bin Laden je krajem 1995.
godine pokušao da dođe u Britaniju, ali se tome usprotivio tadašnji
britanski ministar unutrašnjih poslova Majkl Hauard, piše londonski
dnevnik "Tajms".
Bin
Laden je želeo da napusti Sudan, pošto mu je prećeno da će biti izbačen
iz zemlje.
Kako
navodi list, Bin Laden je zatražio od svojih članova u Londonu da vide
da li bi mogao da dođe u Britaniju, gde članovi njegove bogate porodice
imaju imanja.
"Tajms"
navodi da je šef Al-Kaide 1995. godine u London prebacio deo svoje lične
imovine kako bi svojim članovima pomogao u uspostavljanju terorističkih
ćelija.
"Vrlo
malo sam tada znao o njemu (Bin Ladenu), ali smo dobili informacije da
je zainteresovan da dođe u Britaniju. To je očigledno bila ozbiljna
želja", rekao je Hauard, tada ministar premijera Džona Mejdžora.
Bin
Laden nikada nije podneo zvaničan zahtev za imigraciju, pošto se Hauard
usprotivio njegovom dolasku u zemlju, piše londonski dnevnik i dodaje da
je Bin Ladenov posrednik u Britaniji bio saudijski biznismen Kaled al-Favaz.
"Da
je ovde došao da pripremi napade na Njujork i da su SAD zatražile
njegovo izručenje, to se ne bi dogodilo. Prema zakonima laburističke
vlade, Britanija ne izručuje osobe državama u kojima se sprovodi smrtna
kazna", rekao je Hauard, sadašnji vođa britanskih konzervativaca.
AMERIČKA OKUPACIJA IRAKA
Pritvaranje iračkih novinara bez optužnice
Komitet za zaštitu novinara (CPJ) preneo je duboku zabrinutost američkom
ministru odbrane Donaldu Ramsfeldu zbog neograničenog pritvaranja više
iračkih novinara bez podizanja optužnice, i pozvao na ukidanje tih mera.
Najmanje
sedam iračkih novinara pritvoreno je ove godine, a u bar tri slučaja
postoji dokumentacija da su u pritvoru proveli više od tri meseca, dok
su pojedini zadržani više nedelja, navela je ta organizacija u pismu
američkom ministru.
Kako
prenosi Rojters, u pismu se navodi da su, između ostalih, bili
pritvoreni novinari informativne redakcije televizije Si-Bi-Es (CBS),
agencija Rojters, Asošijetes pres i Frans pres.
CPJ
navodi da su u pritvoru i dalje tri saradnika Rojtersa i jedan novinar
Si-Bi-Esa.
"Novinari
imaju profesionalnu obavezu da pokrivaju događaje u Iraku, uključujući i
operacije američke vojske. Njihovo prisustvo u blizini bojnog polja i
fotografije pobune ne smeju da budu korišćeni kao osnov za neograničeni
pritvor", dodaje su u pismu.
Organizacija ocenjuje izricanje tih neutemeljenih mera pritvora, bez
vremenskog ograničenja, kao "neprihvatljivo mešanje u rad profesionalnih
novinara".
"Na
taj način biva ugrožena mogućnost medija da izveštavaju o događajima u
Iraku, posebno ako se ima u vidu da se međunarodni informativni servisi
uveliko oslanjaju na iračke novinare koji prikupljaju informacije na
liniji sukoba", navodi se u saopštenju.
BUGARSKA
Tajni agenti u državnim institucijama i preduzećima
Direktor bugarske nacionalne policije Valentin Petrov izjavio je danas
da se tajni agenti nalaze u državnim institucijama i preduzećima gde
prikupljaju preventivne informacije u okviru borbe protiv korupcije.
Konzervativna Vlada premijera Ivana Kostova je povukla agente iz
državnih institucija 1997. i 1998. godine.
Kako
navode bugarski mediji, ministar unutrašnjih poslova Rumen Petkov je
rekao da je povratak agenata neophodan za "dobijanje preventivnih
informacija o organizovanom kriminalu" i korupciji.
"Nije
reč o povratku starih dobrovoljnih saradnika", koji su komunističkoj
policiji davali informacije o svojim kolegama. U pitanju su agenti
Ministarstva unutrašnjih poslova koji će biti u civilnoj službi", rekao
je Petkov.
Petkov zamenik Conko Kirov je rekao da agenti neće biti u privatnom
sektoru i dodao da je samo reč o državnim strukturama.
SRBIJA
Povećan priliv stranih investicija u svetu
Priliv direktnih stranih ulaganja na globalnom nivou porastao je u 2004.
godine za dva odsto, odnosno na 648 milijardi dolara, nakon tri godine
opadanja, pokazuje Izveštaj Ujedinjenih nacija o svetskim investicijama
za 2004. godinu.
Zamenik stalnog predstavnika Programa za razvoj UN (UNDP) Rastislav
Vrbenski rekao je na konfe-renciji za novinare prilikom predstavljanja
izveštaja da je priliv investicija u zemlje u razvoju skočio za 40 odsto,
na 233 milijarde dolara, što je drugi najveći nivo ikada zabeležen.
Vrbenski je naveo da taj novac nije otišao samo u Indiju i Kinu, već i u
jugoistočnu Evropu koja je sve više cilj direktnih investicija.
Prema njegovoj oceni, velike transnacionalne korporacije, koje ulažu dve
trećine svih investicija u svetu, sve više će se okretati tržištima
zemalja u razvoju.
U
Izveštaju Konferencije UN za trgovinu i razvoj takođe se navodi i da je
priliv direktnih stranih investicija u razvijene zemlje u 2004. godini
opao za 14 odsto, na 380 milijardi dolara.
Direktorka Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije Jasna
Matić ocenila je da bi Srbija i Crna Gora mogle da postanu centar
stranih ulaganja, ali u narednih pet do šest godina moraju da uđu u
fokus investitora stvaranjem dobre poslovne klime.
Ona
je kazala da kao zemlja u Evropi ne možemo da se takmičimo sa zemljama
Azije u jeftinoj radnoj snazi i masovnoj proizvodnji, već treba da
insistiramo na stručnosti radnika koja će proizvoditi sofisticirane
proizvode.
Kao
primer dobrog investiranja, koje treba da postane model za budućnost
Matićeva je istakla nedavno otvaranje "Majkrosoftovog" istraživačkog
centra u Beogradu.
Ona
je naglasila da je to veliki uspeh za zemlju, jer u svetu, van
Sjedinjenih Američkih Država, postoje još samo tri takva centra u
Velikoj Britaniji, Kini i Indiji.
AUSTRIJA
Austrija blokira pregovore EU-Turska
Austrija je četiri dana pred planirani početak pregovora sa Turskom o
prijemu u Evropsku uniju blokirala donošenje potrebnog mandata.
Kako
je saopšteno iz sedišta EU, na sednici ambasadora u Briselu danas nije
postignut kompromis, i zbog ove blokade, šefovi diplomatija zemalja EU
održaće u nedelju uveče vanrednu sednicu na kojoj će pokušati da uklone
i ovu, poslednju, prepreku, kako bi pregovori mogli, kao što je to
planirano, da počnu u ponedeljak.
Austrija ne prihvata tekst mandata za početak pregovora sa Turskom i
insistira da se u njega unese da je ishod pregovora otvoren. Sve ostale
članice EU pristale su na aktuelni nacrt mandata, a samo je zvaničan Beč
ostao pri svom stavu, zbog čega se u nedelju očekuju veoma teški
pregovori šefova diplomatija.
Velika Britanija, koja predsedava EU, smatra da je želja Austrije za
izmenom teksta političko pitanje koje bi dovelo do ponovnog otvaranja
diskusije o odluci donetoj na samitu EU decembra prošle godine o Turskoj.
Tada
je austrijski kancelar Volfgang Šisel pristao da pregovori sa Ankarom
imaju za cilj prijem Turske u EU, ali da ishod razgovora ostane otvoren.
Sada
Beč zahteva da se u mandat za pregovore sa Turskom unese i alternativa
punom pristupu ove zemlje. Šisel je u nedavnim izjavama naglašavao da
ako Turska ne ispuni sve preduslove mora postojati način da se ta zemlja
tešnje veže za EU, a da ujedno ne bude primljena.
Takođe zvaničan Beč zahteva da se u mandat unese i da pre prijema Turske
mora da se sagledaju mogućnosti EU za prijem novih članica. Austrija
zahteva i da se pod hitno započnu pregovori sa Hrvatskom.
