Broj
1023, 07. oktobar 2005
PomoĆ najugroŽenijim graĐanima pred grejnu sezonu
Pored
pomoći i uvođenje mera štednje
Federalni ministar finansija Ralf Gudejl je najavio da će vlada u
sledećih nekoliko dana doneti odluku o pomoći najugroženijim licima i
domaćinstvima pred predstojeću grejnu sezonu. On je rekao da će biti
donet zakon koji će, pored pomoći najsiromašnijim slojevima, sadržati i
mere za veću štednju, pošto je to najbolji način za dugoročniju kontrolu
izdataka za energiju.
Ministar Gudejl je naglasio da će pomoć biti u skladu sa onim što je
vlada u stanju da ponudi u ovom trenutku i da, samim tim, postoji
mogućnost da predviđene olakšice ne budu dovoljne za kompenzaciju
naraslih troškova za energente za ovu zimu.
Po nekim najavama, radi se o dve milijarde
pomoći u narednih pet godina. Najveći deo novca otišao bi na efikasnije
iskorišćavanje toplotne energije, dok bi ostatkom sredstava bili
refundirani računi za utrošenu energiju porodicama kojima se već
isplaćuje pomoć do zagarantovanog dohotka i dečji dodatak.
Pomoć bi iznosila do 250 dolara. Vlada takođe najavljuje uvođenje
mehanizama za praćenje cena energenata, pa će biti donet amandman na
zakon o konkurentnosti sa kaznama za naduvavanje cena.
Zakon bi trebalo da bude donet danas, a već sada mu mnogi iznalaze mane.
Predlog je naišao na poprilično mlak prijem u Donjem domu, a najveća
zamerka je da ponovo, po ko zna koji put, pomoć neće stići do onih
kojima je najpotrebnija. Primećuje se da su u zapećku ostali osiromašeni
srednji sloj stanovništva i porodice sa više dece, a ponovo se čuju
komentari da bi veća stopa zaposlenosti i veće nadnice bili najbolji lek
protiv narastajućih cena energenata.
POL Martin
Značajna
upotreba energije vetra
Premijer Pol Martin je rekao da vlada namerava da učini da zemlja
postane značajniji proizvođač energije koja se obnavlja. On je ovu
izjavu dao obilazeći mesto za novi kanadski Institut za energiju vetra u
Nort Kejpu, na najseverozapadnijoj tački Ostrva princa Edvarda.
Federalna vlada je najavila da će izdvojiti 3,6 miliona dolara za
stvaranje ovog Instituta. Na istoj lokaciji se ostvaruje proizvodnja oko
deset odsto energije za potrebe Ostrva.
Sinod RimokatoliČke crkve
Martin u
nemilosti
Prvi
sinod Rimokatoličke crkve koji se održava pod novim papom Bendiktom XVI
baviće se, indirektno, i odbijanjem pričešća političarima koji su doneli
zakone koji su u suprotnosti sa crkvenim doktrinama. To pitanje može da
se odnosi i na kanadske političare, uključujući i premijera Martina,
koji su učestvovali u donošenju zakona o izjednačavanju prava
homoseksualcima na brak.
Kanada je jula meseca postala četvrta zemlja u svetu u kojoj su odobrene
bračne zajednice homoseksualaca.
Premijer Martin je rekao da je, tim povodom, naglasio da je on katolik
koji veoma poštuje svoju veru i odlazi u crkvu, ali da je u isto vreme i
zakonodavac, te da veruje da crkvu i državu treba razdvojiti. Kao
premijer koji veruje u Povelju o pravima on smatra sebe odgovornim za
zastupanje prava svih građana, bez obzira na razlike. On je ostavio
prostor da njegovo političko delovanje ne mora nužno da odražava njegova
lična ubeđenja.
Papa
Benedikt XVI je, dok je bio kardinal, pratio poštovanje katoličke vere.
On je političare koji su glasali za izjednačavanje prava homoseksualaca
okarakterisao kao veoma nemoralne, ali nije određivao nikakve sankcije
za takve njihove pozicije.
Napominje se da stav kanadskih kardinala, učesnika sinoda, nije
jedinstven, ali se veruje da političari koji su odobrili brak supružnika
istog pola ne treba da dobiju naforu, koja se kod verujućih smatra za
telo Isusovo. Sveštenik u izbornoj jedinici Pola Martina u Montrealu
izjavio je da premijer više ne zaslužuje da primi svetu tajnu i da se
moli da Martin izgubi na sledećim izborima.
Ko Će naslediti Hama?
MkKej
ostaje u Otavi
Premijer Nove Skošije Xorx Hem, 67, podneo je ostavku na svoju funkciju.
Kako je rekao okupljenim novinarima i kolegama političarima, i razum i
srce mu govore da je vreme za povlačenje. On će funkciju obavljati do
izbora novog premijera, a svoje mesto u Parlamentu će zadržati do
narednih provincijskih izbora.
Predstavnici političkog i javnog života nisu krili iznenađenje povodom
Hamove odluke, pošto se verovalo da će on predvoditi svoju stranku i na
narednim izborima. Premijer Pol Martin je u svojoj izjavio istakao da je
impresioniran dostojanstvenim načinom na koji je Ham isticao položaj
Nove Skošije i promovisao interese čitave zemlje.
Uvreženo je mišljenje da je Xorx Ham postavio nove standarde u politici
za čitavu zemlju.
Odmah su počela nagađanja ko bi mogao da uđe u trku za Hamovog
naslednika. Zamenik lidera Konzervativne stranke Piter MkKej je, po
mnogima, označen kao jedan od najozbiljnijih kandidata. On je o tome
razgovarao sa liderom stranke Harperom, ali je MkKej rešio da ostane u
Otavi. U ovom trenutku mu je važnije da pomogne stranki kako bi porazila
liberale, mada je napomenuo da se u politici stvari često menjaju.
Kao
potencijalni kandidati za sada se mogu računati četiri člana kabineta
Majkl Bejker, Erni Fejx, Sesil Kalrk i Rodni MekDonald, kao i nekadašnji
ministar finansija Nil LeBlank i Bil Blek. Ham je rekao da će učiniti
sve da izbor novog premijera ne dovede do rivalstva u vladinom kabinetu.
BuduĆnost proizvodnje struje
Treba
graditi nuklearke
Anketa sprovedena ovih dana među građanima Ontarija pokazala je da dve
petine smatra da bi u provinciji trebalo da bude više elektrana na
nuklearni pogon.
Interesantno je da isti stav imaju i vladajući liberali, uprkos apelima
pobornika zaštite životne sredine protiv. Premijer MekGvinti je u jednom
govoru prošle nedelje rekao da će dati zeleno svetlo za izgradnju novih
nuklearki, ukoliko je to najbolji način za podmirivanje budućih potreba
za strujom u provinciji. On, naime nije ubeđen da je tehnološki
izvodljivo smanjivanje zagađenja iz termoelektrana na ugalj.
Članovi najvećeg sindikata zaposlenih u proizvodnji i distribuciji
električne energije traže od premijera MekGvintija da se povuče svoje
predizborno obećanje o zatvaranju elektrana na ugalj. Radnici tvrde da
će ove elektrane biti neophodne za podmirivanje potreba za strujom u
provinciji, i pored planirane izgradnje nuklearki. Pošto nisu naišli na
razumevanje ministra za energetiku Dvajta Dankana, oni započinju
medijsku kampanju koja će se zalagati za nastavak rada termoelektrana na
ugalj, uz obaveznu modernizaciju u skladu sa zahtevima zaštite životne
sredine.
Jedan od glavnih aduta predstavnika sindikata je to što u provinciji ima
dovoljno uglja čija eksploatacija je jeftina.
Po podacima za prošlu godinu, više od
polovine proizvedene električne energije u provinciji činila struja iz
nuklearnih elektrana, četvrtina je stizala iz hidroelektrana, dok je u
termoelektranama na ugalj i gas obezbeđivano 17,5, odnosno 6,5 odsto.
Otpremnina
Vlada
spremna da plati da bi izbegla suđenje
Federalna vlada najavljuje da će isplatiti otpremninu Dejvidu Dingvalu,
sada već bivšem prvom čoveku Kraljevske kanadske kovnice novca, uprkos
sumnji u neopravdano trošenje novca na putovanja i reprezentaciju.
Premijer Pol Martin je izjavio da je vlada dobila takav savet od svojih
advokata. U propisima stoji da je to obavezu koju vlada mora da izvrši i
stoga će ona biti ispoštovana, jer bi u protivnom to pitanje moglo da se
rešava na sudu. Martin je rekao da će Dingvalu biti isplaćena najniža
moguća suma, a da će on morati da vrati sve za šta se bude dokazalo da
je nenamenski potrošio.
Predstavnici opozicije, ali poslanici iz redova Liberalne stranke oštro
su negodovali zbog ove vladine odluke, za koju veruju da će izazvati
revolt među građanima. Poslanik iz Kvebeka Fransoaz Bolven dovodi u
pitanje obrazloženje koje je vlada dala, pošto kaže da ne zna o kakvim
propisima se tu radi.
Drugi članovi stranke strahuju da bi ovaj vladin potez mogao da
doprinese gubljenju poverenja glasača.
Po nekim pretpostavkama, otpremnina za
Dingvala mogla bi da bude u iznosu dvogodišnje zarade, odnosno oko 550
hiljada dolara.
deca bi mogla imati kraĆi Životni vek od roditelja
Gojaznost
poprima obeležje kuge 21. veka
Početkom ove nedelje je Ontarijsko medicinsko udruženje (OMA) iznelo
poražavajuće podatke da bi, isključivo zbog gojaznosti, sadašnja
generacija dece mogla imati kraći životni vek od svojih roditelja.
Iz
njihove studije se vidi da se od 1981. do 1996. godine broj gojaznih
dečaka gotovo utrostručio, a kod devojčica povećao za polovinu. Kao
glavni krivci navedeni su nedovoljno raznovrsna ishrana, prekomerno
unošenje hrane i nedostatak fizičke aktivnosti.
Dr
Greg Flin, predsednik OMA, objašnjava da lekari, roditelji i vlada imaju
veoma odgovornu ulogu da učine sve kako bi obezbedili da deca, naše
najveće bogatstvo, budu zdrava i dugovečna. Stoga oni apeluju na
ontarijsku vladu da odmah preduzme akciju i počne da sprovodi dvanaest
predloženih mera koje bi trebalo, po rečima lekara, da spreče ovakav
trend. Trebalo bi početi sa obrazovnom kampanjom, koja bi promovisala
zdravu ishranu. Težište bi bilo stavljeno na decu, pa bi se kontrolisalo
reklamiranje namirnica koje dovode do gojaznosti i ograničila prodaja
takve hrane u blizini škola.
Među
predloženim merama nalazi se i praćenje zdravstvenog stanja dece, kako
bi se na vreme otkrili oni sa problemom viška težine.
Lekari, takođe, zagovaraju uvođenje obaveznih svakodnevnih jednočasovnih
aerobik programiranih aktivnosti i vežbi za učenike osnovnih i srednjih
škola.
Što
se roditelja tiče, pre svega im se preporučuje da ličnim primerom
ukazuju deci šta im valja činiti. Posebno su dobre zajedničke fizičke
aktivnosti i igre u kojima svi uživaju, ali treba biti obazriv i ne
insistirati previše na takmičarskom aspektu. Deca koja ne vole da gube
neće želeti da sledeći put učestvuju u nečemu što im ne donosi radost.
Roditelji, takođe, treba da obezbede da se deca igraju na mestu gde je
rizik od povređivanja sveden na minimum. Pored bavljenja sportom, u
aktivnosti koje se preporučuju spadaju i poslovi u vrtu, pranje
automobila, čišćenje snega i drugo. Ma koliko se na prvi pogled činilo
da se ovde radi o dosadnim poslovima, uz malo mašte tu se korisno može
spojiti sa radošću druženja.
Epidemija u staraČkom domu u Skarboru
Preminulo šesnaest osoba, uzročnik i dalje nepoznat
Zdravstveni zvaničnici u Torontu i dalje ne znaju šta je uzročnik
epidemije misteriozne bolesti respiratornog sistema, od koje je do sada
umrlo šesnaest korisnika staračkog doma Sedam hrastova u Skarboru.
Većinom se radi o osobama koje su već duže živele u domu i već imale
određene zdravstvene probleme.
Obolelo je sedamdeset korisnika doma, a tu je i trinaest zaposlenih i
petoro posetilaca. Četrdeset osoba nalazi se na bolničkom lečenju.
Dom
je do daljeg zatvoren za sve posetioce i za prijem novih članova.
Epidemija je trenutno pod kontrolom, a kao mogući uzročnici isključeni
su grip, ptičji grip i SARS. Dr Alison MkGir, stručnjak za kontrolu
infektivnih bolesti, priznaje da možda neće ni biti ustanovljeno o
kakvom se virusu radi. Naglašava se i da je, po broju preminulih, ovo
jedna od ozbiljnijih zaraza u provinciji posle epidemije SARS-a.
U
međuvremenu, bolnice u provinciji su nastavile da sprovode uobičajene
mere za kontrolu širenja zaraza. Kontrola je pooštrena jedino u hitnoj
medicinskoj službi iz istočnog dela Toronta u kojoj su se našli neki od
zaraženih pacijenata. Takođe, zvaničnici intenzivno tragaju za
preostalim posetiocima i volonterima koji su angažovani u domu, mada se
ne veruje da je još neko zaražen. Po svemu sudeći, virus je zarazio samo
relativno uzan krug ljudi i nema naznaka da je neko van njega oboleo.
Provincijski ministar zdravlja Xorx Smiterman je iskoristio ovaj nemio
događaj da podseti stanovništvo da se oba-vezno vakciniše protiv gripa
ove godine. Kao meru zaštite, on je pomenuo i često pranje ruku.
ŠetnjA do Škole
Veća
fizička aktivnost
Upravo u vreme kada je objavljena studija o poražavajućem porastu broja
gojazne dece, najavljeno je da je ova nedelja proglašena za Međunarodnu
nedelju šetnje do škole, ili IWALK. Akcija se sprovodi u blizu 40
zemalja sveta, a cilj je da se deca podstaknu na veću fizičku aktivnost
tokom čitave školske godine.
U
Ontariju, provincija je stala iza ove akcije. Ministar za promovisanje
zdravlja Xim Votson bio je prisutan u školama da pozdravi decu koja su
uključena u ovu veoma zdravu inicijativu. On je istakao da mališane
treba odvojiti od video igrica i televizora, koji su, uz prekomerno
unošenje grickalica i drugih nezdravih namirnica, označeni kao najveći
krivci za drastično povećanje broja gojaznih među najmlađima. Činjenica
da među dečacima čak skoro dve petine njih ima problema sa prekomernom
težinom, a kod devojčica svaka četvrta, treba shvatiti kao veoma
ozbiljno upozorenje da treba momentalno reagovati kako bi se sprečile
ozbiljne posledice do kojih može dovesti debljina.
Najava ontarijske vlade
Testiranje novorođenčadi
Ministar zdravlja Xorx Smiterman je nedavno najavio da će ontarijska
vlada značajano proširiti testiranje novorođene dece na retke,
potencijalno fatalne, genetske bolesti od kojih u provinciji oboli na
desetine beba svake godine. Sada se sprovode testiranja samo na dve
bolesti, ali se predviđa da od marta naredne godine taj broj počne
postepeno da se povećava do 19, a kasnije da se lista još više proširi.
Stručnjaci već sada traže da se na tu listu doda i testiranje beba na
potencijalno smrtno oboljenje srpastih ćelija u krvi, od koga najviše
oboljevaju pripadnici crnačke i nekih drugih manjina.
Ministar Smiterman nije mogao da precizira koliko će potrajati uvođenje
izmenjenog testiranja u celu provinciju. On je napomenuo da se predviđa
da će za opremu biti potrebna dva miliona, a još toliko za sprovođenje
programa.
Ova
najava je usledila nakon što je provincijski ombudsman Andre Marin počeo
da ispituje stvarno stanje u režimu testiranja novorođene dece, za koje
se često navodilo da je najgore u Kanadi i da podseća na ono kakvo se
sprovodi u zemljama trećeg sveta.
U
Kanadi ne postoje standardi po kojima se treba upravljati kada je u
pitanju proveravanje stanja zdravlja novorođenčadi. Primera radi, u
Saskačuanu, gde je situacija najpovoljnija u čitavoj zemlji, bebe se
testiraju na 29 retke bolesti, dok je u američkim državama Njujorku i
Kaliforniji na snazi jedan od najsveobuhvatnijih režima testiranja u
svetu, sa čak 44, odnosno 75 bolesti.
Stručnjaci već godinama unazad zagovaraju opsežnije provere, jer
otkrivanje bolesti u ranoj fazi može da spasi detetov život ili da
spreči ozbiljnije poremećaje u njegovom razvoju.
Da li ĆEMO menjaTI navike?
Smanjena
dozvoljenakoličina smeća
Zbog
najnovije odluke gradskih većnika, žitelji Toronta trebalo bi da počnu
da se privikavaju da prave manje đubreta. Od sadašnjih šest kesa po
domaćinstvu, koliki je trenutni maksimum kod svakog sakupljanja, od
aprila iduće godine moći će na gomili da bude pet, da bi za 2007. godinu
taj broj bio smanjen na svega četiri.
Uz
to, većnici su odbacili predlog grada da se građanima dozvoli da za
svaku prekobrojnu kesu doplate po jedan dolar. U slučaju da domaćinstvo
ipak ima kesu viška, ona će os-tati za sledeće sakupljanje smeća, ili je
oni sami mogu prebaciti na deponiju gde će morati da plate jedan dolar.
Zvaničnici su odredili da, izuzetno, limit može biti uvećan za kuće sa
više od jedne stambene jedinice ili pak za porodice sa mnogo članova.
Nadležni su primetili da mnogi građani već praktično poštuju ovo
ograničenje, pošto prosečno domaćinstvo baca 2,1 kese đubreta po akciji
sakupljanja.
StatistiKA
Sve više
novca za lekove
Da
li zato što smo bolesniji, ili zato što smo nežniji - bilo kako bilo, u
Kanadi je drastično porastao iznos koji prosečan građanin izdvaja za
lekove.
Statističari su upoređivali podatke iz desetogodišnjeg perioda, između
1992. i 2002. godine, i ustanovljeno je da je cifra za 70 odsto, odnosno
za 222 dolara viša. Oni naglašavaju da je, u istih deset godina,
izdvajanje za stanovanje, hranu i odeću, recimo, poraslo za svega 11
odsto.
Stručnjaci objašnjavaju da je ovolika razlika nastala zbog pojavljivanja
novih, skupljih lekova na tržištu, kao i sve veće potražnje od strane
sve većeg broja starijih pacijenata.
Farmaceuti kažu da je te 2002. godine za svakog stanovnika Kanade bilo
napisano prosečno po deset recepata.
IstraŽivanje nastavniČkih udruŽenja
Nastavnici na meti đaka
Istraživanje tri ontarijska nastavnička udruženja pokazuje da su
nastavnici sve češće žrtve nasilja od strane svojih đaka. Neprijatne
situacije su razne, počevši od onih u kojima se nastavnici verbalno
napadaju ili vređaju po rasnoj ili polnoj osnovi, preko vandalizma, pa
do otvorenih fizičkih pretnji.
Ustanovljeno je da su na udaru mnogo češće nastavnici koji rade skraćeno
radno vreme. Posebno zabrinjava što je čak 42 odsto nastavnika iz
osnovnih škola, uglavnom onih koji predaju višim razredima, priznalo da
su bili žrtve nasilnika iz klupa.
Najveći broj nasilnika je iz sedmog i osmog razreda i radi se najčešće o
dečacima. Njihovo ponašanje unosi haotičnu atmosferu u učionice, koje
zbog toga teško da mogu biti mesto na kome se stiču znanja.
Studija ontarijskih udruženja nastavnika katoličkih škola, osnovnih i
srednjih škola, jedno je od prvih ikada urađenih na temu nastavnika i
nasilja.
Ova
studija ni na koji način ne umanjuje problem nasilja nad decom u školama,
već ukazuje da niko nije pošteđen od napada nasilnika.
Nastavnici i stručnjaci kažu da to sve više postaje društveni problem
čijem je rešavanju potrebno odmah pristupiti.
Kako
ističu, oni koji pokazuju nasilničko ponašanje u školskom okruženju u ne
malom broju slučajeva nastavljaju sa takvim stilom i kasnije. Stoga
nastavnici apeluju da svi treba da se angažujemo da se roditeljima i
vaspitačima pomogne u pronalaženju rešenja ovog velikog problema, koji
samo može da postane još veći.
starosedeOcI
Milijarda za obrazovanje, stanove ...
Za
poboljšanje životnog standarda kako se saznaje, federalna vlada planira
da finansira poboljšanje životnog standarda starosedelaca sa bar još
milijardu dolara. Ova sredstva trebalo bi da budu usmerena ka
obrazovanju, obezbeđivanju smeštaja i za druge programe.
Očekuje se da će premijer Martin krajem novembra o ovome lično
obavestiti lidere starosedelaca pre raspisivanja prevremenih izbora,
po-što bi oni doveli do promene prioriteta za svakoga.
Liberali odavno obećavaju pomoć kojom bi trebalo da izmeni sadašnje,
kako sami opisuju, sramno stanje u mnogim segmentima života u
starosedelačkim zajednicama. Oblasti koje su najugroženije svakako su
školstvo, stanovanje i zdravstvo, te se planira da se u zajednici sa
provincijskim zvaničnicima sačini program usaglašavanja sa postojećim
standardima koji važe u njima.
Veruje se uvođenje sistemskih promena potrebnije nego samo finansiranje.
