Broj
1023, 07. oktobar 2005
Herojska odbrana Beograda 1915. godine
Danas se obeležava Dan herojske odbrane Beograda, 7. oktobar 1915.
godine, kada su austrougarske i nemačke trupe pod komandom feldmaršala
Makenzena počele sedmodnevni napad na prestonicu Srbije, koji se završio
njegovom okupacijom.
U
Prvom svetskom ratu, Beograd je dva puta bio okupiran. Prvi put je to
bilo od 2. do 15. decembra 1914. godine, posle četvoromosečnog
austrougarskog bombardovanja. Druga okupacija je počela u oktobru
sledeće godine i trajala do 1918. godine.
U
herojskoj odbrani Beograda, od koje je prošlo 90 godine, proslavio se
major Dragutin Gavrilović.
Njegova dva voda su 24. septembra stigla u pomoć braniocima srpske
prestonice, a govor "U odbranu Beograda", koji je on održao svojim
vojnicima i oficirima, preselio se u legendu.
"Vojnici!
Junaci! Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja, naš puk
je žrtvovan za čast Beograda i otaxbine. Vi nemate, dakle, da se brinete
za živote vaše, oni više ne postoje", rekao je Gavrilović, koji je u
potonjoj bici bio teško ranjen.
Neprijatelj je imao 9.731 ranjenog i mrtvog vojnika, ali je ipak uspeo
da uđe u Beograd.
Povodom Dana herojske odbrane Beograda, zamenik gradonačelnika Beograda
Radmila Hrustanović i član Gradskog veća Vladimir Marković položiće
sutra vence u Spomen kosturnici branilaca Beograda 1915. na Novom
groblju i na grobu majora Gavrilovića.
BEOGRAD
Šest žena iz
SCG kandidatkinje za Nobelovu nagradu za mir
Nobelov komitet danas će saopštiti ko je dobitnik ovogodišnje Nobelove
nagrade za mir, podsetio je vojvođanski sekretarijat za rad,
zapošljavanje i ravnopravnost polova, koji je pružio podršku inicijativi
"1.000 žena za Nobelovu nagradu za mir u 2005. godini".
Među
1.000 žena je i šest kandidatkinja sa teritorije Srbije i Crne Gore:
Staša Zajović (Žene u crnom), Sonja Biserko (Helsinški odbor za ljudska
prava u Srbiji), Ana Bu (Ekumenska humanitarna organizacija), Gordana
Savin (Crveni Krst-Sombor), Janja Beč Nojman (mirovna aktivistkinja) i
Fatmire Feka (Deca za mir-Kosovo), navodi se u današnjem saopštenju.
Inicijativu "1.000 žena za Nobelovu nagradu za mir" pokrenula je Rut
Gabi Vermont Mangold, poslanik u švajcarskom i Evropskom parlamentu, sa
ciljem da se poveća vidljivost mirovnog rada žena i podstakne mirno
rešavanje konflikata širom sveta.
Od
uspostavljanja Nobelove nagrade za mir 1901. godine ovo priznanje dobilo
je 80 muškaraca, 20 organizacija, i svega 12 žena.
Ove
godine obeležava se jedan vek od kada je Nobelova nagrada za mir prvi
put uručena ženi, austrijskoj grofici Berti fon Sutner.
Izvršno veće Vojvodine pruzilo je institucionalnu podršku ovoj
inicijativi.
"Bez
obzira da li će sutra 1.000 žena kolektivno dobiti priznanje, Izvršno
veće, kao i Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i
ravnopravnost polova će nastaviti rad na afirmaciji napora žena za
izgradnju humanog i demokratskog društva", piše u saopštenju.
podmlaĐivanja vojnog kadra
Penzionisan general Paskaš i šef VBA
Vrhovni savet odbrane (VSO) penzionisao je načelnika Generalštaba
Vojske Srbije i Crne Gore generala Dragana Paskaša, a na tu funkciju
postavio general-majora Ljubišu Jokića, saopšteno je posle sednice.
Odluka je, kako je saopšteno, doneta "u skladu sa dosadašnjom praksom
organizacijsko-mobilizacijskih promena i objektivnim kriterijumima
podmlađivanja vojnog kadra".
Pored Paskaša penzionisano je još nekoliko visokih oficira rođenih 1952.
godine ili ranije.
Među
penzionisanima je i general-major Svetko Kovač, dosadašnji načelnik
Vojno-bezbednosne agencije i viceadmiral Mihailo Žarković, komandant
Korpusa Ratne mornarice.
Penzionisani su i general-majori Vladimir Pejak, Dobrosav Radovanović,
Božimir Pilčević i kontraadmiral Slobodan Rajčević.
VSO
je, kako je saopšteno, unapredio novog načelnika Generalštaba u čin
general-potpukovnika, a pukovnici Zdravko Ponoš i Dragan Kolundžija
unapređeni su u čin general-majora.
Crna Gora
Paralelno ka EU i na referendum
Crna
Gora će istovremeno i jednako predano realizovati dva procesa -
pregovore sa Evropskom unijom o Sporazumu o stabilizaciji i
pridruživanju i pripreme za referendum, najavio je potpredsednik Vlade
Crne Gore Branimir Gvozdenović.
Posle sednice vlade on je rekao da su usvojene "osnove pregovaračkih
pozicija Crne Gore" u pregovorima sa EU, istakavši da je Crna Gora "ozbiljno
posvećena" evropskim integracijama i da će u pregovorima sa EU
angažovati "sve svoje institucionalne i kadrovske resurse".
"Na
taj način ćemo dokazati da su građani i država Crna Gora sposobni i
spremni da realizuju sve obaveze prema EU", rekao je Gvozdenović i dodao
da pregovori sa EU i pripreme referenduma "nijesu u koliziji".
Referendum će, stoga, kako je naveo, biti održan na proleće 2006.
Podsetivši da je šef crnogorskog pregovaračkog tima ministar za evropske
integracije Gordana Đurović i da je u timu šest radnih grupa,
Gvozdenović je ocenio da će oni dati "puni doprinos konstruktivnosti
pregovaračkog procesa sa EU, a država Crna Gora stabilnosti regiona".
Ministar turizma Crne Gore Predrag Nenezić rekao je da je u izveštaju,
koji je vlada usvojila, protekla turistička sezona ocenjena kao solidna,
te da se procenjuje da će broj turista u 2006. dostići 800.000., od čega
270.000 iz inostranstva.
Prihodi od turizma, dodao je, za 23 odsto će biti veći nego u 2004.
Ministar zdravstva Crne Gore Miodrag Pavličić rekao je da je na
današnjoj sednici usvojen plan primene reformi u farmaceutskom sektoru u
Crnoj Gori.
KOSOVO
Dignuto
u vazduh vozilo UNMIK -a
U
noći između ponedeljka i utorka u Kačaniku na jugu Kosova dignuto je u
vazduh vozilo UNMIK policije, javili su prištinski dnevni listovi na
albanskom jeziku.
Pretpostavlja se da je eksplozivna naprava podmetnuta pod prednje
točkove vozila, a list "Koha ditore" piše da su predstavnici policije
odbili da komentarišu eksploziju.
To
je drugi slučaj da se u poslednjih pet dana na Kosovu ispod vozila UNMIK-a
podmeće eksplozivna naprava.
Prethodni slučaj zabeležen je u centru Prištine u prošli petak, kada je
specijalna jedinica Kfora uspela da izazove kontrolisanu eksploziju
bombe, postavljene ispod jednog vozila UNMIK-a.
U
izveštajima medija nema podataka o ljudskim žrtvama u tim incidentima.
BEČKA ŠTAMPA:
Svet se
konačno okreće rešavanju kosovskog problema
Šest
godina nakon završetka rata svet se konačno posvećuje pitanju šta Kosovo
treba da postane - nezavisna država, srpska pokrajina ili neka
specijalna konstrukcija između prve dve varijante, ocenjuje bečki
dnevnik "Prese".
Prenoseći da je specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za procenu
stanja na Kosovu Kaj Ejde predao svoj izveštaj, list ističe da taj
dokument otvara vrata za međunarodne pregovore o budućem statusu Kosova.
Ukazujući da je sadržaj izveštaja tajan "Prese" pozivajući se na
neimenovane diplomate, navodi da se u njemu ne opisuje samo stanje na
Kosovu, već se u njemu analizira stanje u Srbiji i svim drugim susednim
državama, koje bi bile pogođene odlukom o Kosovu.
"U
izveštaju postoje predlozi za proceduru u vezi pregovora o statusu, ali
konkretna rešenje se u njemu ne nalaze", naglašava "Prese".
List
navodi da će generalni sekretar UN Kofi Anan, nakon što detaljno
pregleda izveštaj, isti predati Savetu bezbednosti UN, koji 24.oktobra
treba da odluči o daljim koracima oko Kosova.
Tom
sastanku, ističe dnevnik, prisustvovaće i Ejde, koji će odgovarati na
pitanja u vezi svog izveštaja.
Ukazujući da odluku o tome kada će početi pregovori o budućnosti Kosova
donosi Savet bezbednosti UN, "Prese", naglašava da diplomate polaze od
toga da će ovo telo UN doneti odluku da pregovori otpočnu krajem
novembra ili početkom decembra.
Dnevnik podvlači da kosovski Albanci insistiraju na nezavisnosti, što
Beograd ne prihvata, te da, u slučaju da pregovori ne ispune očekivanja
Albanaca, preti novo nasilje. "Prese" navodi i četiri moguća scenarija
razrešenja kosovskog pitanja.
Prvi
scenario predviđa da Kosovo postane nezavisna država sa svim pravima u
sadašnjim granicama.
"Da
Kosovo dobije odmah bezuslovnu nezavisnost malo je verovatno, kao i
ujednjenje nezavisnog Kosova sa Albanijom. Poslednje ne bi prihvatila
međunarodna zajednica, jer bi taj korak destabilizovao ceo region",
ocenjuje dnevnik.
Drugi scenario je uslovna nezavisnost pri čemu postoje dve varijante -
prva da međunarodna zajednica usvoji rok posle kojeg će uslediti puna
nezavisnost, i druga prema kojoj bi se put u samostalnost vezao za
procese evropske integracije.
"Scenario uslovne nezavisnosti je najverovatniji. Kroz ovo rešenje
međunarodna zajednica može defonitivnu odluku odgoditi", ukazuje "Prese"
upozoravajući ujedno da bi Albanci zbog dugog čekanja mogli postati
nestrpljivi i pribeći rešenju nasiljem.
Što
se tiče trećeg scenarija, on je podela Kosova, što bi, kako podvlači
dnevnik, imalo negativan uticaj na susedne države, posebno na Makedoniju.
Kada
je reč o četvrtom scenariju, a to je "autonomija plus" "Prese" ocenjuje
da je ta varijanta gotovo potpuno isključena, jer i svaki formalni
povratak ove teritorije pod nadležnost Beograda je nezamisliv za većinu
Albanaca.
