Broj
1024, 14.oktobar 2005
Krunski govor u senci Sorbarine ostavke
Provincija produžava obavezno školovanje do osamnaeste godine
U
senci ostavke ministra finanisija Sorbare, ontarijska vlada je iznela
Krunski govor, sa akcionim planom za drugi deo svog mandata. Pored
premijera MkGvintija sedeo je novonaimenovani ministar za najbitniji
resor Dvajt Dankan, dok je smenjeni Sorbara, na čuđenje mnogih, takođe
prisustvovao, ali na mestu neformalno određenom za 'bivše'.
Krunski govor, koji je u sebi sadržao dosadašnja ostvarenja i buduće
planove vlade, pročitao je zamenik guvernera za Ontario Džejms Bartlmen.
Veoma ambiciozan cilj je da deficit provincije bude smanjen sa sadašnjih
5,6, na 1,6 milijardi dolara, kao i da se u narednih pet godina
investira 30 miliona dolara u infrastrukturu (putevi, javni saobraćaj,
bolnice i drugo).
Provincija namerava da u narednom periodu stavi značajan akcenat na
obrazovanje. Pored nastavljanja inicijative za učionice sa manjim brojem
đaka u nižim razredima, planira se da se ove jeseni donese zakon koji će
obavezati mlade da se školuju do svoje 18. godine, umesto da im bude
dozvoljeno da prekinu školovanje dve godine ranije. Za one koji su
zainteresovani za nastavak obrazovanja posle srednje škole, provincija
je planirala preko šest milijardi koje će investirati u te svrhe. Takođe,
odgovarajućim alternativnim diplomama potenciraće se značaj zanata i
veština, a posebnim planom će se pomoći obrazovanje osoba sa hendikepom,
starosedelaca i pripadnika frankofonske zajednice.
U
oblasti zdravstva nastaviće se akcija čiji je cilj smanjivanje vremena
čekanja na lekarske intervencije. U okviru toga će se stvarati timovi
stručnjaka za lečenje porodice, ali će se i raditi na prevenciji bolesti
kroz kampanje protiv pušenja, za podsticanje fizičke aktivnosti i
zaštitu životne sredine.
Imigrantima su, pored daljih napora za priznavanje diploma stečenih van
Kanade, namenjeni programi za obuku i učenje engleskog jezika.
Jedna od značajnih inicijativa provincije je pospešivanje efikasnijeg
funkcionisanja javnih službi, čime se garantuje povraćaj novca građanima
ukoliko ne dobiju traženo u određenom roku. Prvi primer je dobijanje
izvoda iz knjige rođenih elektronskim putem - ako dokument ne stigne za
15 dana, novac će biti vraćen.
Ostavka Grega Sorbare
Ministar otišao zbog kriminalističke istrage u njegovoj firmi
Ontarijski ministar finansija Greg Sorbara podneo je ostavku u utorak
uveče, budući da se nalazi na listi osoba koje RCMP želi da proveri u
vezi sa kompanijom Rojal grup. Postoje sumnje da su Sorbara, bivši
predsednik Vok De Zen i izvršni direktor Dansmir zloupotrebili više od
pet hiljada dolara novca kompanije i njenih deoničara, pri prodaji dve
jedinice na Bruster Roudu u Bramptonu, 1996. i 1997. godine, u vreme
kada Sorbara nije bio u politici. Ovi navodi nisu dokazani na sudu.
Policija je započela istragu februara prošle godine i još tada je
Sorbara izjavio da će podneti ostavku ukoliko njegova uloga u tome bude
pod istragom. Kada je u utorak RCMP dobila nalog za pretres, Sorbara je
prvo odbijao da se povuče, braneći se da on nije pod istragom. Kasnije
je međutim promenio odluku, i izjavio da napušta kabinet zbog
kriminalističke istrage u firmi u kojoj je on svojevremeno bio direktor.
Iako
je Sorbarina ostavka došla u veoma nepovoljnom trenutku po provincijsku
vladu, neposredno pre iznošenja krunskog govora, premijer MkGvinti je
prihvatio Sorbarinu ostavku, objašnjavajući da ništa ne sme da spreči
ostvarivanje ciljeva koje je zacrtao za provinciju.
MkGvinti je takođe naglasio da će njihovo prijateljstvo ostati
nepomućeno.
Lider konzervativaca Džon Tori je odlazak Sorbare okarakterisao kao
veoma ozbiljan udarac na vladu jer se radi o ministru koji je
premijerova desna ruka. On se pita kako je moguće da su i on i mediji
znali za pretres nekoliko sati pre premijera.
Lider demokrata Hempton je takođe optužio liberale da pokušavaju da
prikriju kontroverze u vezi sa Sorbarom.
Rekostrukcija ontarijskog kabineta
Dvajt Dankan novi provincijski ministar finansija
Iznenadna ostavka ministra finansija Grega Sorbare dovela je mini
rekonstrukcije vladinog kabineta. Za novog ministra finansija odmah je
postavljen Dvajt Dankan, koji se do sada nalazio na čelu Ministarstva za
energetiku. Smatra se da je MkGvinti mogao da sačeka nekoliko dana pre
nego što naimenuje Sorbarinog naslednika, ali upućeni kažu da je
premijer želeo da celokupni rad vlade nastavi da se odvija uobičajenim
tokom uprkos ostavci svog najmoćnijeg ministra.
Napominje se da je Dankan dobio resor finansija zahvaljujući poverenju
koje je stekao kod premijera zbog sigurnog rada u veoma delikatnoj
oblasti energetike.
Ministar za energetiku postala je Dona Kansfild, koja je bila Dankanov
parlamentarni pomoćnik.
Za
novog predsednika Donjeg doma naimenovan je Majk Braun, umesto Alvina
Kurlinga, koji je sada ambasador u Dominikanskoj Republici.
Dona
Kansfild, 60, do pre tri godine je bila član Konzervativne stranke i
bila angažovana u oblasti obrazovanja. Tada je napustila stranku, pošto
je konzervativna vlada oduzela nadležnost Školskom odboru oblasti
Toronto jer odbor nije imao izbalansiran budžet.
Ministar Dankan veruje da će gospođa Kansfild uspeti, bez obizra na to
što je postavljena na čelo izuzetno odgovornog portfelja, da u najkraćem
mogućem roku uđe u problematiku i uspešno obavi svoj težak zadatak.
U centru medijske pažnje
Ministar Brison možda uskoro pred matičarem
Ministar za javne službe Skot Brison mogao bi biti prvi federalni
političar koji će sklopiti brak sa partnerom istog pola.
Kada
se saznalo da ga je njegov partner, vladin službenik Maksim St. Pjer,
zaprosio posle šest meseci poznanstva, ministar Brison nije krio da je
srećan, ali je naglasio da je sve što im se dešava potpuno njihova
privatna stvar. On je naglasio da mašta o vremenu kada činjenica da se
venčava neka osoba homoseksualnog opredeljenja iz politike neće
izazivati toliku medijsku pažnju.
Brison, inače, za sebe ima običaj da kaže da je političar koji je
slučajno homoseksualac.
Statističari kažu da je kriminal u porastu
I statističari su potvrdili da je stopa kriminala u porastu.
Istina, oni su se bavili podacima za prošlu godinu, ali je već tada broj
ubistava počeo da raste.
Posle 2003. godine, u kojoj je bilo najmanje ubistava u poslednjih
trideset godina, u narednoj je cifra povećana i, dostigavši broj od 622,
za tri odsto bila viša od prosečne u prethodnoj deceniji.
Statističari su ukazali da je, protivno uvreženom mišljenju, broj
ubistava van gradova obično isti ili viši nego u velikim gradskim
sredinama.
Novi slučajevi
legionarske bolesti
Veruje se da je leglo infekcije van doma
Poslednjih dana prijavljena su još dva obolela od legionarske bolesti,
koja je pogodila korisnike doma za negu starih lica Sedam hrastova.
Najnoviji slučajevi nisu direktno vezane za dom, već se odnose na osobe
pedesetih godina koje rade i žive u neposrednoj blizini, tako da ovo
navodi na zaključak da se leglo infekcije najverovatnije nalazi van
samog doma.
Oba
obolela lica se oporavljaju.
Još
jednom se napominje da se bolest ne prenosi sa čoveka na čoveka, nego da
se širi putem vodovodnih ili ventilacionih sistema.
Ontarijski premijer Dalton MkGvinti odbio je zahteve opozicije da naloži
javnu istragu u slučaju izbijanja epidemije legionarske bolesti u domu
Sedam hrastova. On je, ipak, rekao da se slaže sa liderom konzervativaca
Džonom Torijem da treba ispitati šta se u stvari dešavalo u domu.
Prošle nedelje je ministar zdravlja Džordž Smiterman najavio da će
ispitivanje uzroka tragedije sprovesti nezavisna treća strana.
U
epidemiji koja je počela krajem septembra, obolelo je sedamdeset
korisnika doma, 18 zaposlenih i devet posetilaca, dok je sedamnaest
starijih korisnika doma preminulo.
NekadaŠnji pripadnik jedinice policije "Škorpioni"
Kanada izručila Demirovića Srbiji
Nekadašnji pripadnik jedinice policije "Škorpioni" Dejan Demirović
optužen za ratni zločin ubistva 14 albanskih civila u Podujevu, izručen
je iz Kanade Srbiji, potvrđeno je .
Demirović je preko Milana stigao u Centralni zatvoru u Beogradu.
Sud
u Torontu odbacio je 22. septembra poslednji Demirovićev pravni lek
protiv deportacije iz Kanade, gde je pred optužnicom za zločin počinjen
1999. godine u Podujevu pobegao u augustu 2001. godine i zatražio status
izbeglice.
U
januaru 2003. godine Demirović je uhapšen na osnovu naloga za hapšenje
izdatog u Srbiji, ali je od tada iz zatvora u Torontu pravnim sredstvima
pokušao da izdejstvuje da ostane u Kanadi.
Demirović je u Kanadi gotovo potpuno anonimno, sve do svedočenja Sarande
Bogujevci, koja je sa 13 godina, iako je zadobila 16 rana od metaka,
preživela masakr u Podujevu, i koja je kanadskim vlastima ispričala sve
detalje zločina.
Demirović je optužen u odsustvu, u istom postupku u kojem je Okružni sud
u Beogradu osudio 17. juna pripadnika "Škorpiona" Sašu Cvjetana na 20
godina zatvora, za ratni zločin ubistva 14 Albanaca i ranjavanje petoro
dece u Podujevu 28. marta 1999. godine.
Obrazlažući presudu, predsedavajući sudskog veća Biljana Sinanović rekla
je da je Cvjetan osuđen na maksimalnu kaznu pošto je "zločin izvršio nad
grupom dece, žena i bezopasnih ljudi, bez ijednog motiva, opra-vdanja
ili olakšavajućih okolnosti".
U
presudi se navodi da je Cvjetan sa Demirovićem i još nekim nepoznatim
pripadnicima "Škorpiona" u dvorištu porodice Gaši, u Ulici "Rahmana
Morine" u Podujevu, pucao i ubio Špetima (10), Špenda (13), Noru (15),
Salidu (39), Šefćetu (43) i Šehidu Bogujevci (69).
Jedan od advokata porodica oštećenih Nataša Kandić rekla je da će način
procesuiranja Demirovića zavisiti od toga da li će njegov slučaj
preuzeti Tužilaštvo za ratne zločine ili Okružno tužilaštvo, na osnovu
toga što su prvobitno Demirović i Cvjetan optuženi pred Okružnim sudom u
Beogradu.
Kandićeva se založila da Demirovića preuzme Tužilaštvo za ratne zločine,
koje potom može njegov predmet vratiti na nivo istrage čime bi bili
obuhvaćeni "svi oni za koje ima indicija da su bili umešani u zločin".
"Ako
(slučaj) dođe pred Tužilaštvo za ratne zločine to otvara razne
mogućnosti, uključujući i to da neko protiv koga pokrenu postupak bude
svedok-saradnik", rekla je ona.
Portparol Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu Ivana Ramić
rekla je da je Demirovićev predmet vraćen u fazu istrage pošto je
usvojen prigovor na optužnicu.
Prva
zamenica okružnog tužioca u Beogradu Mira Ilić rekla je da do njih još
nije stigla zvanična potvrda o Demirovićevom izručenju, i da će kada se
to desi biti zakazan datum glavnog pretresa.
Novi zakon o pravnom
pristupu
Praćenje komunikacije neće narušiti ljudska prava
Po
rečima premijera Pola Martina, novi zakon koji omogućava vlastima
praćenje elektronske pošte, četovanja i razgovora u stabilnoj i mobilnoj
telefoniji, neće narušiti ljudska prava građana. On je istakao da je
uvek kada vlada donosi ovakve i slične zakone najvažnije pitanje
poštovanja i zaštite ljudskih prava, pa je tako bilo i ovom prilikom.
Zakon o pravnom pristupu, uz koji će ići i dodatni propisi koje Donji
dom treba da donese sledećeg meseca, nalagaće da telekomunikacione
kompanije uporedo sa osavremenjavanjem mreže, instaliraju savremenu
opremu za praćenje komunikacije. Najnovija tehnološka oprema omogućava
da se u isto vreme prati komunikacija na hiljade korisnika u isto vreme.
Time vlada želi da omogući policiji da uđe u trag organizovanom
kriminalu i onima koji predstavljaju pretnju po bezbednost zemlje.
Uvođenjem ovog zakona telekomunikacione kompanije će praktično imati
dodatne troškove koji su neophodni za očuvanje javne sigurnosti.
Portparol zamenika premijera Eni MkLilan, Aleks Svon je rekao da je
osnovna ideja da, kadgod ugrađuju novu tehnologiju, kompanije i nadalje
ostavljaju prostor policiji da radi svoj posao i da ima mogućnost
praćenja komunikacije, onda kada se za tim ukaže potreba.
Zamenik lidera konzervativaca Piter MkKej je insistirao da, pre nego što
vlada preduzme dalje korake u vezi sa ovim zakonom, Parlament preispita
da li su nove mogućnosti kontrole u skladu sa odgovarajućim pravnim
nadzorom. On zahteva da se uspostavi odgovarajući balans između prava na
privatnost i pitanja bezbednosti, kako vlada ne bi previše zadirala u
živote svojih građana.
Podaci o broju prisluškivanih osoba govore da je MkKejovo strahovanje
neopravdano. Prošle godine izdato je svega 127 naloga za prisluškivanje,
gotovo za trećinu manje nego dve godine ranije.
Sa vremenske distance
Bušar nije bio spreman na mogućnost
da pobedi opcija za nezavisnost
Deset godina nakon referenduma o suverenosti u Kvebeku, Lisijen Bušar je
priznao da nije bio spreman na mogućnost da pobedi opcija 'za'.
Bušar, koji je u to vreme bio lider Bloka Kvebekva, u jednom intervjuu
je rekao da se kampanji priključio svega tri nedelje pre zakazanog
referenduma, te da nije imao čak ni spreman govor. Jednostavno, statezi
za opciju 'da' su ga imenovali za glavnog pregovarača i mnogi upućeni
tvrde da je Bušar bio jedan od najzaslužnijih za rezultate koji su bili
tako blizu pobede.
Bušar je rekao i da je nedavno gledao dokumentarni film o referendumu iz
1995. godine koji ga je podsetio na mnoge detalje iz tog perioda. Kako
je priznao, i dalje mu teško pada to što se referendum okončao porazom
opcije za suverenu provinciju.
Posle zemljotresa u Pakistanu
Federalna vlada spremna da izdvoji koliko i građani
Premijer Pol Martin sastao se sa predstavnicima i liderima pakistanske
zajednice, kako bi se lično upoznao sa posledicama katastrofalnog
zemljotresa koji je pogodio oblast u blizini pakistansko-indijske
granice.
Kanada je do sada ponudila 20 miliona dolara pomoći postradalom narodu,
nakon što je zbog prvobitno određenih 300 hiljada dolara pretrpela
žestoke kritike. Sa ovih dvadeset miliona finansiraće se iznajmljivanje
dva helikoptera Ujedinjenih nacija za logističku podršku, slanje
kanadskog tima koji će na licu mesta ustanoviti najpogodnije načine za
pružanje pomoći i obezbeđivanje milion dolara za međunarodne
organizacije Crvenog krsta i Crvenog polumeseca.
Ontarijska vlada je, sa svoje strane, izdvojila milion dolara na ime
pomoći.
Građani mogu, kao i obično u ovakvim situacijama, da pomognu svojim
prilozima koje mogu odneti u neku od ispostava Crvenog krsta, UNICEF-a,
ili neke druge humanitarne organizacije. Pojedine organizacije primeju
priloge i putem interneta, a o detaljima je najbolje raspitati se
telefonom.
Federalna vlada je odlučila da u područje postradalo u subotnjem
zemljotresu na jugu Azije uputi pomoć jednaku onoj koju će prikupiti
humanitarne organizacije od priloga građana.
Po sličnom principu reciprociteta Kanada je uputila
pomoć zemljama pogođenim katastrofalnim cunamijem, krajem prošle godine.
Premijer Martin je istakao da takav koncept daje građanima priliku da
iskažu svoju inicijativu i velikodušnost.
Vlada se takođe saglasila da ubrza postupak obrade dokumenata za
useljavanje članova porodice iz oblasti pogođenih zemljotresom, ponovo
poučena iskustvom iz vremena saniranja posledica katastrofalnog cunamija.
Novi propisi za
benzin od januara 2007. godine
Etanol u benzinu štiti životnu sredinu, ali i džep
Ontarijska vlada je potvrdila da će, po nedavno usvojenim propisima, sav
benzin koji se bude prodavao u provinciji, počevši od 1. januara 2007.
godine, morati u sebi da sadrži pet procenata etanola. Ovaj aditiv je u
stvari visoko oktanski alkohol, koji se pravi od pšenice, kukuruza i
slame.
Kako
se ističe, zahvaljujući ovim propisima emisija štetnih izduvnih gasova
biće smanjena kao da je na putevima u provinciji oko 200 hiljada
automobila manje.
Ministarka poljoprivrede Liona Dombrovski istakla je da je ovim
zakonskim propisima otpočela nova era čišćeg vazduha i većeg
prosperiteta zbog proizvodnje goriva koje se obnavlja. Ona je rekla da
etanol koji se dodaje benzinu utiče na smanjenje emitovanje gasa koji
proizvodi efekat staklene bašte, ali i doprinosi stvaranju manje štetnih
izduvnih gasova i smanjenju potrošnje energenata koji se ne obnavljaju.
Zagovornici upotrebe etanola tvrde da bi primena ovog aditiva mogla da
doprinese smanjenju cene goriva, budući da je on jeftiniji od naftnih
proizvoda.
Planira se izgradnja dodatnih kapaciteta za prozvodnju etanola. Narednog
meseca trebalo bi da počne rekonstrukcija nekadašnje Molsonove pivare u
Beriju u najveći pogon za proizvodnju etanola, sa kapacitetom od 300
miliona litara godišnje. Za pogone u Vindzoru, Brantfordu i Kolingvudu
upotrebiće se federalna sredstva, planirana za izgradnju ili proširenje
postrojenja za proizvodnju etanola u Ontariju, Alberti i Manitobi.
Eksplodirala raketa u Kabulu
Niko nije povređen u rezidenciji kanadskog ambasadora
U
sredu rano ujutro eksplodirala je jedna raketa u blizini rezidencije
kanadskog ambasadora u Kabulu, Avganistan. U incidentu su lakše
povređena dva lokalna žitelja, koji su angažovani na obezbeđenju
rezidencije, dok su svi Kanađani, koji su u to vreme boravili u zgradi,
ostali nepovređeni.
U
vreme incidenta u poseti Avganistanu nalazio se ministar odbrane Bil
Grejem ali, kako saopštava Ministarstvo, on nije bio ugrožen. Portparol
Kjersten Leus je, međutim, odbila da kaže gde su ambasador Spraul i
ministar Grejem bili u vreme eksplozije.
U
prvom trenutku se nije znalo da li je zgrada kanadske rezidencije bila
meta napada, ili je naprosto ispaljena u taj deo grada zbog više
objekata slične namene, ali je kasnije sumnja otklonjena pošto je i
norveški kamp slično prošao. Ministar Grejem je u telefonskom intervjuu
objasnio da se s vremena na vreme dešava u regionu da ispale po neku
raketu i da se ne zna gde će ona završiti. to samo izazove nespokojstvo,
ali nema nekih ozbiljnijih posledica.
Traže se nove reči
Uticaj klimatskih promena na rečnik Inuita
Na
najnovijem primeru vezanom za Inuite pokazuje se ponovo, po ko zna koji
put, da je naš rečnik uslovljen onim što nas okružuje i što nas
interesuje, ali i da uvek može i treba da se dopunjuje.
Inuiti, naime, ovih dana traže reči za ozonski omotač, eroziju obalske
linije, gas iz staklene bašte, i mnoge druge termine vezane za klimatske
promene. Njima do sada nisu trebale reči za ove pojave, naprosto zato
što nisu bile deo njihovog okruženja. Oni, recimo, imaju dvadesetak reči
za sneg, što potvrđuje da imaju istančan smisao za nijansiranje, ali
samo kada su poznate pojave u pitanju.
Sada
će, međutim, globalno otopljavanje i ekološke promene dati svoj pečat i
jeziku Inuita i, uslovno rečeno, obogatiće ga novim terminima. Teškog
zadatka da izaberu prave reči prihvatili su se prevodioci, koji na skupu
u Edmontonu treba da se usaglase i dogovore o oko 200 reči koje će
omogućiti Inuitima da razgovaraju sa naučnicima i da im prenesu veoma
bitne informacije o klimatskim promenama koje zapažaju u svom okruženju.
Zakon o raspodeli budžetskog viška
Sav suficit iznad tri milijarde ide u fondove
i vraća se poreskim obveznicima.
Federalna vlada usvojila je zakon o raspodeli sredstava iz neplaniranog
suficita. Zakon bi se primenio ukoliko bi suficit u budžetu za ovu
godinu, primera radi, premašio tri milijarde dolara, kolika je prognoza
ministra finansija Ralfa Gudejla. I za naredne godine je predviđeno da
se sav suficit iznad tri milijarde prebaci u fondove i vrati poreskim
obveznicima.
Taj
novac bi, počevši od naredne godine, trebalo da budu podeljens na tri
dela i preusmeren za smanjivanje duga, poreske obveznike i novu
potrošnju. Svake jeseni bi se odlučivalo da li će biti poreskih olakšica
za poreske obveznike ili ne. Onima koji duguju državi račun bi bio
umanjen za visinu bonusa, dok bi ostali dobili ček od federalne vlade.
Ministar Gudejl je objasnio da je ovakva odluka o načinu potrošnje
budžetskog ekstra viška doneta na predlog građana, koji su stalno
tražili to od njega. On je rekao da se ne zna na koje programe se
planira utrošak sredstava.
Ranijih godina budžetski višak išao je samo na smanjivanje nacionalnog
duga.
Premijeri Ontarija i Kvebeka MkGvinti i Šarest smatraju da bi višak
novca iz federalne kase trebalo da ide za ono što nedostaje provincijama,
posebno za posle-srednjoškolsko obrazovanje. Šarest je primetio da su
provincije osetile napredak što se tiče dobijanja novca od Otave za
zdravstvo i obdaništa, te veruje da će federalna vlada imati sluha i
uvideti koristi koje može imati od finasiranja obrazovanja.
Predstavnici opozicije smatraju da je vladin plan previše nepouzdan i
previše komplikovan. Oni smatraju da građani plaćaju preveliki porez i
da bi bilo mnogo lakše jednostavno umanjiti njihov iznos. Predstavnik
NDP-a Libi Dejvis tvrdi da plan zavisi od vladine procene potreba za
potrošnju, koja je najčešće preuveličana. Ona sumnja u ispunjenje ovog
plana jer, kako tvrdi, on može biti samo još jedno u nizu neispunjenih
obećanja od strane liberala.
