Broj
1024, 14.oktobar 2005
CRNOGORSKI POLITIČKI ADRENALIN
Kad predsednik
odbornika nazove magarcem
Bilo
je oštrih riječi i u prvom parlamentu Crne Gore prije 100 godina. Ipak,
nije bilo “bandi lažovčina i magaraca”. Za takve riječi u to vrijeme bi
se i revolver potegao, srećom, danas nije baš tako.
U
Crnoj Gori lijepa riječ se uvijek cijenila kao čovjek, a zbog ružne se i
ginulo. Zato su ovđe ljudi naučili da vazda mnogo mjere prije nego
izgovore riječ, pohvalnicu ili uvrednicu, svejedno.
Međutim, danas, u vremenima sa političkim nabojem i sa raznim
frustracijama, riječ kao da gubi cijenu. Vrlo lako se ljudi hvale, kad
su na "našoj strani", ali i kude, vrijeđaju, kad su "tuđi".
Nažalost, ružne riječi se često čuju i u republičkom parlamentu, a u
opštinskim skupštinama i češće. Predsjednik Skupštine opštine Berane
Relja Jovančević nazvao je "svog" odbornika Ivana Delevića magarcem.
Delević je u ponedeljak, na sjednici lokalne skupštine od Jovančevića
tražio da saopšti koliko je potrošio novca na putovanje u Jerusalim. Tog
odbornika Demokratske partije socijalista, stranke koja nije vladajuća u
Beranama, posebno je interesovalo koliko je platio avionske karte, a u
šali je dodao "ako nije kao Isus Hristos u Jerusalim ušao na magarcu".
Jovančević je odgovorio da je u Jerusalim išao o svom trošku, a da bi,
kako su mediji prenijeli, "pojahao Delevića" i on bi mu bio magarac, da
je išao sa njime, te da mu tada avion ne bi bio potreban.
Kao
da se predsjednik opštine ne smije pitati kud ide i koliko koštaju
njegova putovanja. Pa i ako je išao o svom trošku, odbornici, valjda,
imaju pravo da i to znaju. Međutim, predsjednika ne treba ljutiti, a
osobito to nije dopušteno odbornicima iz "tuđeg tabora". Kad su "tuđi",
pa još tako nešto pitaju, oni mogu biti i "magarci".
U
Skupštini Crne Gore nedavno je poslanik Srpske narodne stranke Andrija
Mandić svog kolegu, poslanika DPS Miloja Drobnjaka nazvao "lažovčinom".
Drobnjak je Mandića pitao odakle mu livnica aluminijuma. Mandić se našao
toliko uvrijeđenim da se Drobnjaku obratio prijetećim glasom, rečima - "lažovčino
jedna".
Još
se pamti riječ koju je prije petanestak godina, u crnogorskom parlamentu,
njegov tadašnji šef uputio ondašnjoj opoziciji, označavajući je "bandom".
Poznato je da je politički adrenalin uvijek bio svojstven Crnogorcima pa
u parlamentarnim debatama, nerijetko, vrcaju riječi koje su na samoj
granici primerenog.
Bilo
je oštrih riječi i u prvom parlamentu Crne Gore prije 100 godina. Dvije
političke struje, "vladajuća" i "opoziciona" su se i tada međusobno "čašćavale".
Jedni su drugima, na primjer, govorili - "vi ste nula", a ovi bi
odgovarali - "a vi dvije".
Ipak,
nije bilo bandi lažovčina i magaraca. Za takve riječi u to vrijeme bi se
i revolver potegao. Srećom, danas nije baš tako, ali to svakako ne znači
da treba tolerisati ovakav rječnik.
Crnogorski parlament ima spisak zabranjenih riječi koje poslanici ne
mogu koristiti u žustrim diskusijama. Ipak, izgleda da je politička
ostrašćenost tolika da se nikad ne može znati koliko iz takvog
raspoloženja može da "izleti" teška i uvredljiva riječ.
Ilija Despotović
Podgorica
viŠe od 37 miliona Amerikanaca siromaŠno
Siromašni građani bogate države
Danas je više od 37 miliona Amerikanaca siromašno, a kako godine prolaze,
njihov broj raste. Prema zvaničnoj statistici, prošle godine je 1,1
milion Amerikanaca palo ispod granice siromaštva. Od 2000. do sada čak
pet i po miliona ljudi se pridružilo populaciji siromašnih.
Još
pre četiri decenije, tadašnji predsednik Sjedinjenih Američkih Država
Lindon Džonson objavio je rat siromaštvu. Danas je više od 37 miliona
Amerikanaca siromašno, a kako godine prolaze, njihov broj raste.
Prema zvaničnoj statistici, prošle godine je 1,1 milion Amerikanaca palo
ispod gra-nice siromaštva. Od 2000. do sada čak pet i po miliona ljudi
se pridružilo populaciji siromašnih, prenosi Rojters.
Čak
i optimisti ne vide puno prostora da se zaustavi trend povečanja broja
siromašnih, uprkos obnovljenoj raspravi o tom problemu koju su
provocirale, za Ameriku neuobičajene, sive televizijske slike američkog
života.
U
SAD Cenzus biro procenjuje nivo siromaštva svake godine, ali o njihovim
nalazima se uglavnom raspravlja u akademskim krugovima, a gotovo nikada
u javnosti. Tako je bar bilo do ove godine.
Podnošenje izveštaja poklopilo se sa udarom uragana Katrina, koji je
odneo više od 1.200 života u Luizijani i Misisipiju. Televizijski
prenosi u kojima su se videle šokantne slike očajnih ljudi u Nju
Orleansu ovog puta nisu mogli da budu sakriveni iza niza brojki u
izveštaju.
Slike koje su šokirale svet, posramile su mnoge Amerikance, koji su ih
poredili sa zemljama u razvoju poput Somalije, Angole ili Bangladeša.
Slike Nju Orleansa pokazale su siromašne crnce kako prose za pomoć, dok
su se belci na vreme spasli.
Procenat crnaca koji živi siromašno je skoro duplo veći od procenta
siromašnih među svim drugim rasama.
U
pretežno crnačkom Nju Orleansu, oni koji su u manjini, belci, su ujedno
i bogati i zahvaljujući činjenici da su imali automobile, na vreme su se
evakuisali. Crnci, njih oko 100.000, nisu.
Pojedini komentatori pitali su se da li ono što je pokazala kriza posle
uragana može da se nazove političkom izolacijom crne populacije, ili
američkim aparthejdom, koji je formalno ukinut 1964. donošenjem Akta o
građanskim pravima.
Nju
Orleans nije jedini grad u čijem jednom delu žive siromašni crnci a u
drugom bogati belci. Toga ima i u Filadelfiji, Detroitu, Atlanti,
Baltimoru, ali i u glavnom gradu, Vašingtonu.
Međutim, reći da su crnci isto što i siromašni ne daje pravu sliku, jer
sirotinje i među belcima ima sve više.
Eksperti kažu da granica siromaštva koju koristi vlada iskrivljava sliku,
jer se za njeno određivanje koristi princip koji je usvojen još 1963.
godine, uz pretpostavku da se trećina kućnog budžeta troši na hranu.
Ali,
to više nije tako. Mesečni troškovi za komunalije i održavanje kuća
postali su najveća stavka kućnog budžeta i zbog toga više desetina
hiljada Amerikanaca koji primaju minimalac, nemaju drugog izbora nego da
spavaju u kolima, prikolicama ili motelima.
Američki predsednik, Ronald Regan, rekao je 1988. godine: "Federalna
vlada objavila je rat siromaštvu i - siromaštvo je pobedilo".
Ujedinjene nacije - IstraŽivanje kvaliteta Života
Vankuver najidealniji grad,
Australijanci najsrećniji
Vankuver je za život najidealnije mesto na svetu, dok su Australijanci
i Amerikanci najsrećniji ljudi na planeti, pokazala su dva odvojena
istraživanja.
U
Vankuveru univerzitet ima sopstvenu nudističku plažu, ski staze su u
neposrednoj blizini grada, a marina za čamce i jahte je u samom centru.
Zime
su blage, a leta sunčana. Prijatna klima je, međutim, samo jedan od
razloga zbog kojeg je Vankuver potisnuo Melburn na drugo mesto, a London
na daleko 47, i zbog čega je već skoro deceniju na samom vrhu liste
najidealnijih gradova na planeti.
Istraživanje kvaliteta života koje su sprovele Ujedinjene nacije, a
objavio londonski "Indipendent", obuhvatilo je raličite kriterijume, od
klime, rizika, zdravstvene zaštite, posedovanja dobara i pristupačnosti
raznim službama. Istrazivanje je pokazalo da je Vankuver na ubedljivom
prvom mestu gotovo po svemu.
Oni
koji su posetili Vankuver, opisuju ga kao "savršen grad na Tihom okeanu".
Iza
Vankuvera, kao idealni gradovi za život nalaze se Melburn, Beč, Ženeva,
Pert, Sidnej,
Toronto, dok su na dnu liste Teheran i
gradovi u Aziji i Africi.
Istovremeno, jedno drugo međunarodno istraživanje, koje je objavio "Tajms",
pokazalo je da su Australijanci i Amerikanci "najsrećnije" nacije na
svetu, dok su Mađari "najnesrećniji".
Istraživanjem je obuhvaćeno 30.000 ispitanika, starijih od 13 godina u
trideset zemalja, a u obzir su uzeti faktori poput zdravlja, finansijske
sigurnosti, bračnog stanja, broja dece i posedovanje nekretnina.
Australijanci su najsrećniji - čak 46 odsto njih je odgovorilo "da su
veoma srećni", kao i 40 odsto Amerikanaca.
Za
Amerikancima i Australijancima slede Egipćani i Indijci, dok Britanci
dele peto mesto sa Kanađanima - njih 32 odsto je odgovorilo da su "veoma
srećni".
Pri
samom dnu liste našli su se Rusi, Turci i Poljaci, a ubedljivo
najnesrećnija nacija na svetu su, prema ovom istraživanju, Mađari - čak
35 odsto njih odgovorilo je da su "izuzetno razočarani svojim životom"
ili "veoma nesrećni".
Desetina ispitanika sa pet kontinenata odgovorilo je da su "razočarani",
dok je četiri odsto priznalo da su "veoma nesrećni".
Istraživanje je u proseku pokazalo da su tinejdžeri od 13 do 19 godina "najsrećniji",
a četvrtina ispitanih tridesetogodišnjaka smatra da su "veoma srećni".
Najnesrećnije su osobe između 50 i 59 godina, samo 16 odsto njih je
odgovorilo da su "veoma srećni".
ISTRAŽIVANjE
SRS vodeća stranka, iza nje DS,
PSS i DSS
Ispod cenzusa za ulazak u Skupštinu Srbije bile bi Socijalistička
partija Srbije sa četiri odsto glasova, Liberalno demokratska frakcija
sa 3,7, G 17 plus sa tri odsto, Nova Srbija sa 1,9 i Srpski pokret
obnove sa 1,8 odsto glasova, dok sve ostale partije ukupno imaju podršku
šest odsto birača.
Srpska radikalna stranka (SRS) osvojila bi najviše glasova - 30,6 odsto
- na parlamentarnim izborima ukoliko bi se danas održali, pokazuje
istraživanje agencije "Faktor plus".
Osim
SRS-a, u parlament bi ušle Demokratska stranka (DS) koja ima podršku
22,6 odsto birača, Pokret stranka Srbije (PSS) sa 17,5 odsto i
Demokratska stranka Srbije (DSS) sa 8,9 odsto glasova.
Prema tom istraživanju, ispod cenzusa za ulazak u Skupštinu Srbije bile
bi Socijalistička partija Srbije sa četiri odsto glasova, Liberalno
demokratska frakcija sa 3,7, G 17 plus sa tri odsto, Nova Srbija sa 1,9
i Srpski pokret obnove sa 1,8 odsto glasova, dok sve ostale partije
ukupno imaju podršku šest odsto birača.
Građani Srbije najviše poverenja imaju u zamenika predsednika SRS-a
Tomislava Nikolića (32,9 odsto), iza koga slede predsednik Srbije i
lider DS-a Boris Tadić (28,4), lider PSS-a Bogoljub Karić (25,9), bivši
predsednik Srbije i Jugoslavije Slobodan Milošević (20) i premijer
Srbije i lider DSS-a Vojislav Koštunica (18,9).
Prema istraživanju "Faktor plusa", više od 70 odsto (71,6) građana
Srbije smatra da su vanredni parlamentarni izbori neopodni, dok se sa
njihovim održavanjem ne slaže 22,7 ispitanika. Manje od polovine
ispitanika (40,1) izašlo bi na eventualne parlamentarne izbore.
Kada
su u pitanju institucije, anketirani najviše poverenja imaju u crkvu
(50,1 odsto), zatim predsednika Srbije (29,2), Vojsku Srbije i Crne Gore
(27,3), sindikate (19), policiju (18,9) i vladu (13 odsto).
Skoro polovina ispitanika u potpunosti podržava ulazak SCG u Evropsku
uniju (48 odsto), blizu trećine anketiranih (29,1) podržava delimično,
dok se ulasku državne zajednice u EU protivi 22,9 odsto.
Ulazak SCG u NATO u potpunosti 41,5 odsto, delimično 10,3, dok je protiv
48,2 odsto, a ulazak Vojske SCG u Partnerstvo za mir u potpunosti
podržava 38,6 anketiranih, delimično 20, a protiv je 41,4 odsto
ispitanika.
Anketirano je 1.200 punoletnih građana, putem slučajnog uzorka tokom
septembra 2005. godine.
RAZMIŠLJANJA...
Uticaj fudbala na razvoj i
opstanak SCG
Ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić izjavio je da će
izvanredan uspeh fudbalske reprezentacije Srbije i Crne Gore motivisati
naciju da još žešće krene u razvojne projekte.
"Ti
momci su bili sjajni i to je dokaz da dobro uigran tim može da napravi
rezultat, bez obzira što nema velikih slavnih imena", rekao je Ilić
novinarima u Skupštini Srbije povodom pobede reprezentacije SCG nad
reprezentacijom BiH i plasmana na Svetsko prvenstvo koje se naredne
godine održava u Nemačkoj.
Ilić,
na slici desno,
je rekao da ga je posebno radovala motivisanost igrača SCG i njihova
želja za dobrim rezultatom, koji su time ubrizgali svakom građaninu nadu
da sve može ostvariti dobrim radom.
"Kad
bi se to prenelo u parlament to bi bilo sjajno, da i poslanici budu isto
motivisani da Srbija krene, a ne da sedimo danima i raspravljamo prazne
priče", rekao je Ilić.
Na
pitanje novinara da li bi eventualno odvajanje Crne Gore iz državne
zajednice moglo da poremeti odlazak reprezentacije SCG na svetsko
prvenstvo sledeće godine u Nemačkoj, Ilić je rekao da je ta pobeda
ostvarena na sportskom terenu i da je ne treba mešati sa jednom
političkom odlukom.
"Mislim
da eventualno održavanje referenduma u Crnoj Gori ne može da poremeti
odlazak reprezentacije u Nemačku na svetsko prvenstvo", rekao je Ilić i
dodao da ne vidi svrhu referenduma i da je to gubljenje vremena.
"SCG
se kvalifikovala i mislim da se treba pojaviti na svetskom prvenstvu i
da to neće biti problem", rekao je Ilić.
Poslanik Demokratske stranke Srbije Dragan Šormaz rekao je da je "sto
odsto siguran da će na Svetskom prvenstvu igrati reprezentacija SCG",
jer će, u slučaju da Crna Gora i raspiše referendum o državnom statusu,
njegov rezultat biti drugačiji od onog koji želi Milo Đukanović.
Lider Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić takođe je ocenio da će
SCG igratui u Nemačkoj.
"Verujem
da će opstati državna zajednica, a reprezentacija SCG će igrati i u
slučaju raspisivanja referenduma u Crnoj gori", rekao je Dačić.
Generalni sekretar radikala Aleksandar Vučić, na slici
desno, izrazio je nadu da će na
Svetskom prvenstvu igrati SCG, i u slučaju da se održi referendum u
Crnoj Gori.
Potpredsednik Demokratske stranke (DS) Dušan Petrović izrazio je nadu
da neće biti nikakvih problema zbog razvoja političkih događaja i zbog
toga što može da se dogodi u odnosima Srbije i Crne Gore te da će SCG
imati priliku da učestvuje na SP kao jedna reprezentacija.
SLIKA EJDE
NEOPHODNA zaŠTItA pravoslavnih objekata NA KOSOVU I METOHIJI
Kaj Ejde - situacija na Kosovu
je mračna
Specijalni izvestilac generalnog sekretara UN za procenu stanja na
Kosovu Kaj Ejde ocenio je da je situacija na Kosovu "mračna", da se
slučajevi međetničkih zločina i nasilja ne objavljuju, što za posledicu
ima zastrašenost Srba i uskraćivanje slobode kretanja.
"Situacija
je mračna. Slučajevi međuetničkih zločina i nasilja često se ne
objavljuju, što lišava etničke manjine slobode kretanja i ohrabruje
nekažnjivost u albanskoj etničkoj većini na Kosovu", navodi se u
izveštaju Kej Ejdea, čije je delove u švajcarskom ISN Security Watch,
objavio Tim Džuda a prenela je Info služba Kosova i Metohije (KiM).
Posebnu pažnju u izveštaju Kaj Ejde, posvećuje budućoj zaštiti
pravoslavnih objekata na Kosovu i predlaže da oko srpskih pravoslavnih
verskih objekata i institucija u pokrajini budu formirane "zaštitne
zone" i da ti objekti budu stavljeni "pod neku vrstu međunarodne zaštite".
Kaj
Ejde ukazuje "da nije važno samo zaštititi pojedine objekte kao kulturne
i verske spomenike, već takođe i kao žive zajednice", pri čemu se
posebno misli na pravoslavne manastire u pokrajini.
Kaj
Ejde ocenio je u svom izveštaju da srpski pravoslavni verski objekti i
institucije predstavljaju presudan element duhovnog tkiva društva
kosovskih Srba.
U
delu izveštaja o srpskim pravoslavnim objektima na Kosovu Ejde navodi da
je održivost zajednice kosovskih Srba na Kosovu vezana za očuvanje
njegovog kulturnog i verskog nasleđa, prenela je Info služba Kosova i
Metohije, koja na svom sajtu (njnjnj.kosovo.com), objavljuje integralnu
verziju izveštaja Kaj Ejde.
"Međutim,
srpski pravoslavni objekti predstavljaju nešto više od važnog dela
srpskog identiteta. Oni su deo svetske kulturne baštine. Mnogi od ovih
objekata su ozbiljno oštećeni ili uništeni od 1999. Konačno, obnova sada
treba da počne. Međutim, njima će i dalje trebati zaštita", naveo je
norveški diplomata.
On
je ukazao da se dugoročno rešenje ne može izgraditi na vojnim snagama,
kao što to trenutno čini Kfor.
Stoga, smatra Ejde, "potrebno je formirati 'zaštitni prostor'
(protective space) oko ovih objekata kako bi se oni učinili manje
ranjivim za političke manipulacije".
"Treba
pronaći aranžmane koji će srpske pravoslavne objekte na Kosovu staviti
pod neku vrstu međunarodne zaštite. Ovo bi trebalo da uključi garancije
za pristup, imovinska prava i održivost zajednice. Važno je ne samo da
se zaštite individualni objekti kao kulturni i verski spomenici, već
takođe kao žive zajednice". naveo je Ejde
Preporučio je i da Savet Evrope i UNESCO, koji imaju posebno ekspertsko
iskustvo na ovom prostoru, budu pozvani da odigraju ulogu u ovim
aranžmanima".
On
je ocenio i da Srpska pravoslavna crkva doživljava pritisak na svoj
identitet na Kosovu.
"Pored zastrašivanja i pretnji, postoje pokušaji da se ponovo napiše
istorija i promeni poreklo njihovog nasleđa. Oni vide kako nesporna i
neutralna imena ulica u blizini njihovih objekata bivaju promenjena i "albanizovana".
Lideri kosovskih Albanaca moraju da reaguju na to i zaustave ove
aktivnosti", podvukao je Ejde.
U
svom izveštaju čije se integralno objavljivanje tek očekuje u javnosti
Kai Ejde preporučuje da se pored "ambicioznog plana za decentralizaciju"
Srbima (na Kosovu) trebaju dati odgovornosti "u oblastima kao što su
policija, pravosuđe, obrazovanje, kultura, mediji i ekonomija".
On
naglašava da se "Kosovski Srbi plaše da će postati dekoracija nekoj
centralizovanoj političkoj insituciji, sa malo mogućnosti da dovedu do
opipljivih rezultata", dodajući da su "Kosovski Albanci učinili malo
kako bi te strahove odagnali".
Takođe, konstatuje Ejde, vlasnička prava se "niti poštuju niti su
osigurana". Srbi koji su napustili Kosovo nakon NATO bombardovanja 1999.
godine su prestali sa povratkom i trebaće mnogo vremena da se to promeni.
S
druge strane, Ejde priznaje da je izvestan napredak napravljen na polju
izgradnje civilnih, pravosudnih i sudskih tela, javnih službi i
privrednih struktura.
Pored snaga NATO saveza koje će po svemu sudeći i dalje u izvesnom broju
ostati na prostorima Kosova i Meothije Ejde, po pisanju ISN Security
Watch-a, smatra da "treba razmišljati o Visokom predstavniku ili nekom
sličnom angažmanu koji će čvrsto biti vezan za EU sa kontinuiranim
učešćem šire zajednice".
Međutim, on ne predlaže ovlašćenja koja Visoki predstavnik ima u Bosni i
Hercegovini, već ističe da je potrebna posebna odgovornost "na
područjima vezanim za međuetničke odnose".
Bez
obzira na budući status, Ejde posebno ukazuje na potrebu opreznosti
prilikom prenošenja ovlašćenja na lokalne institucije na polju
bezbednosti i pravosuđa i naglašava da "borba protiv ozbiljnog kriminala,
uključujući i organizovani kriminal i korupciju, pokazala se teškim
zadatkom za Kosovsku policijsku sluižbu i pravosudni sistem. Nju ometa
porodična i plemenska solidarnost kao i zastrašivanje svedoka".
I
pored izuzetno oštrih kritika na stepen ispunjenosti osnovnih standarda
na Kosovu i Metohiji, Kai Ejde je generalnom sekretaru UN ipak predložio
početak pregovora o budućem statusu.
On
zaključuje da "odlaganje procesa budućeg statusa neće doneti opipljive
rezultate".
Stoga, nastavlja Ejde u svom izveštaju, "međunarodna zajednica treba da
učini maksimum kako bi obezbedila da status ne postane neuspeli status.
Započinjanje procesa budućeg statusa ne znači ulazak u završnu fazu, već
sledi samo sledeći korak u procesu", prenosi Info služba KiM.
meĐunarodno istraŽivanje
Srbi su najhrabriji, i
najsamopouzdaniji narod na svetu
Novo
međunarodno istraživanje o samopouzdanju, koje stavlja Srbiju na vrh
sveta je izvršeno na Bredli univerzitetu u Peoriji, država Ilinois
Dakle, Srbija prva, Japan poslednji, SAD na šestom mestu u globalnom
istraživanju
Želite da povećate svoje samopouzdanje? Vaše globalne komšije mogle bi
vam dati neki savet.
Ovo
je bio generalni moto međunarodnog istraživanja o samopouzdanju nacija,
koje je proletos sprovedeno u Americi. Ovaj naučni projekat vodio je dr
Dejvid Šmit, profesor i direktor Odeljenja za psihologiju na Bredli
univerzitetu u Peoriji, Ilinois.
U
ovom anonimnim istraživanjima učestvovalo je 17.000 ljudi u 53 države
sveta. Broj učesnika u svakoj zemlji kretao se od, na primer, 59 na
Kipru, do više od 2.700 u Americi. Anketu su vodili profesori i studenti
Bredli univerzitetu u Peoriji i njihovi saradnici iz inostranstva.
Glavna pitanja u upitniku su bila:
" Da
li verujete da imate samopouzdanje?"
"
Koja država, po vašem mišljenju i zašto, ima najviši stepen
samopouzdanja?"
"
Koji narod ima, po vašoj proceni, najveći stepen samopouzdanja?"
" Da
li se osećate sposobnim da radite stvari dobro kao i većina drugih ljudi?"
"Da
li imate pozitivan stav prema sebi?"
" Da
li se osećate kao promašen čovek"
Istraživanje je, takođe, uključilo i lične i romantične podatke i izjave
prema drugim narodima, nacijama i ljudima.
Jedan od istraživača Miranda Hiti je u američkom stručnom časopisu i na
njegovom sajtu "WebMD Medical News" prošle nedelje obelodanila prve
nezvanične informacije ovog istraživanja. Prema tim rezultatima ovo
američko međunarodno istraživanje o samopouzdanju nacija stavlja Srbiju
i Srbe na vrh, Japan na dno, a SAD na šesto mesto.
-
Srbija i Srbi su najhrabriji, i najsamopouzdaniji narod na svetu. Tako
misle sami Srbi, ali tako misle i ostrali građani sveta, koji su u ovoj
anketi priznali da je Srbija poslednjih godina prošla kroz težak period,
ali da njen narod nikada nije klonuo duhom - napisala je u svom
objašnjenju dr Hiti.
Lista prvih 10 zemalja po veri u sebe. To su:
-
Srbija
-
Čile
-
Izrael
-
Peru
-
Estonija
-
SAD
-
Turska
-
Meksiko
-
Hrvatska
-
Austrija ...
Deset najniže rangiranih su: Južna Koreja, Švajcarska, Maroko, Slovačka,
Fidži, Tajvan, Češka Republika, Bangladeš, Hong Kong i Japan.
Ovo
istraživanje Bredli univerzitetu u Peoriji, država Ilinois je prevedeno
na 28 jezika. Zvanični rezultati ovog istraživanja će biti objavljeni u
narednom izdanju američkog časopisa "Žurnal ličnosti i socijalne
psihologije".
M.L.
(Ne)poznati Šekspir
Njegova dela poznata su i cenjena širom sveta, mnogi ga smatraju
najvećim dramskim piscem svih vremena, ali se, uprkos tome, o Viljemu
Šekspiru malo zna. To je dalo povoda za brojne spekulacije, pa i
nagađanja da li je Šekspir njegovo pravo ime ili samo umetnički
pseudonim.
U
svim enciklopedijama piše da je Šekspir rođen 1564. godine u Strafordu,
na Ejvonu. Međutim, o godinama Šekspirovog detinjstva ne zna se ništa.
Pretpostavlja se da je pohađao osnovnu i srednju školu u svom rodnom
mestu, ali ni o tome nema nikakvih podataka.
Zna
se, pak, da je bio je oženjen Anom Hatavej koja je verovatno bila ćerka
jednog zemljoradnika iz obližnjeg sela. Godine 1583. krstio je svoje
prvo dete, ćerku Suzanu a dve godine kasnije i blizance Hamleta i
Džuditu.
U
narednom periodu Šekspiru se opet zameće trag sve do 1592. kada podaci o
njemu postaju brojniji. Već 1598. on je u Londonu stekao ugled najboljeg
engleskog pisca i komedija i tragedija, a nastavio je i da glumi. U
Straford, svoje rodno mesto, vratio se 1611. i u njemu umro 1616.
Nekoliko vekova kasnije, i samo nekoliko kilometara od tog engleskog
gradića, rođena je Brenda Džejms. Fascinirana misterijom koja okružuje
život slavnog pisca, odlučila je da otkrije da li se autor "Hamleta", "Sna
letnje noći" i "Ričarda Drugog" i mnogih drugih čuvenih dela, zaista
zvao Viljem Šekspir.
Posle mnogo godina istraživanja, Brenda Džejms sada tvrdi da je rešila
tajnu.
"Njegovo
ime bilo je ser Henri Nevil. Rođen je u Berkširu, nedaleko od Vindzora,
ali je kršten u crkvi Svete Ane u Blekfrajersu - gde je njegov otac bio
vlasnik zdanja koje je kasnije postalo pozorište Blekfrajers".
Ser
Henri Nevil bio je pripadnik više klase i po tome je sličan brojnim
ličnostima koje su proteklih godina i decenija proglašavane pravim
Šekspirom.
Džonatan Bejt, profesor studija Šekspira na engleskom univerzitetu Vorik,
međutim, kaže da je tvrdnja Brende Džejms, još jedna u nizu "snobovskih"
teorija o velikom piscu.
"Za
Šekspirovog života i dve stotine godina posle njegove smrti, niko nije
sumnjao u to da je on napisao sve te drame. Tek su u viktorijanskoj i
edvardijanskoj eri ljudi počeli da se pitaju kako je jedan provincijalni
gimnazijalac mogao da napiše tako velika dela - otuda su kao kandidati
za 'pravog' Šekspira isticani brojni plemići i džentlmeni, iako te
terorije nisu ničim potkrepljene", kaže za BBC Džonatan Bejt.
Brenda Džejms je, ipak, potpuno uverena da je rešila zagonetku - a pošto
opčinjenost Šekspirom s vremenom nimalo ne jenjava, njena teorija dobila
je popriličan publicitet.
Biće
da se siroti Šekspir na sve ovo prevrće u grobu. Na njegovom nadgrobnom
spomeniku uklesano je svojevrsno upozorenje onima koji su skloni
prepravljanju istorije:
"Dobri prijatelju, za ime Boga, nemoj da kopaš po prašini ovde
pohranjenoj. Blagosloven ko poštedi ovaj kamen, a proklet ko pomeri moje
kosti".
