Broj
1024, 14.oktobar 2005
REPUBLIKA SRPSKA
Američki
vojnici pretresli foto radnju na Palama
Američki vojnici iz sastava NATO-a isvršili su pretres radnje "Mobil
foto" iz koje su odneli dva računara i opremu upakovanu u nekoliko
kartonskih kutija.
Portparol
štaba NATO u Sarajevu Derek Čepel rekao je novinarima da će oduzeta
oprema biti vraćena vlasniku nakon što bude pregledana.
On
je još kazao da NATO "očekuje da će pregledom oduzetih stvari doći do
značajnih informacija i dokaza za otkrivanje mreže pomagača osobama
osumnjičenim za ratne zločine".
Vlasnik radnje "Mobil foto" Predrag Stakić rekao je novinarima da su
vojnici NATO-a iz radnje odneli fotografije i filmove građana, kao i
mobilne telefone koji su se nalazili na popravci.
Portparol NATO-a ranije danas je rekao da je pretres radnje "Mobil foto"
počeo na osnovu dojave da se u toj radnji "vrše aktivnosti u vezi sa
mrežom podrške optuženima za ratne zločine".
Vojnici NATO-a sumnjaju da je stvarni vlasnik radnje Branislav Jovičević,
zet Radovana Karadžića, iako je radnja registrovana na Predraga Stakića,
koji nije u rodbinskim vezama sa Karadžićem.
Čepel nije želeo da kaže da li je današnja akcija imala veze s
činjenicom da je u radnji "Mobil Foto" zaposlena Dragana Simić,
sestrična Ljiljane Zelen Karadžić.
NATO
je lokalnoj policiji najavio današnju akciju na Palama, ali pripadnici
MUP Republike Srpske u njoj nisu učestvovali.
EU I
BIH
OHR bi
mogla da zameni misija EU
Kancelarija visokog predstavnika (OHR) u BiH mogla bi da bude zatvorena
do kraja 2006. ako uskoro bude usvojen predlog reforme policije, čime bi
se stvorili uslovi za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i
pridruživanju sa EU, izjavio je direktor političkog odeljenja OHR Edvard
Levelin.
"Postoji
čvrsto uverenje da bi do kraja naredne godine kancelarija visokog
predstavnika mogla da bude zatvorena", rekao je Levelin na konferenciji
o BiH u Evropskom parlamentu, a prenosi Asošijeted pres.
On
je dodao da bi umesto OHR-a mogla da bude ustanovljena misija EU koja bi
nadzirala proces približavanja BiH Evropskoj uniji.
"Tada bi Bosna bila u prilici da samostalno krene ka članstvu u EU. Ta
nada (za članstvo u EU) mora stalno biti održavama", rekao je Levelin.
Na
konferenciji su učestvovali i ministar saobraćaja BiH Branko Dokić i
potpredsednik Predstavničkog doma parlamenta BiH Martin Raguž, koji su
pozvali na skoro potpisivanje sporazuma sa EU.
Parlament Republike Srpske usvojio je prošle sedmice Predlog sporazuma o
restrukturiranju policijskih struktura u BiH, pošto su čelnici tog
entiteta u više navrata odbacili predložena rešenja. EU je reformu
policije postavila kao poslednji uslov za potpisivanje sporazuma o
pridruživanju.
SlovenaČko-hrvatski meĐudrŽavni odnosi
Odnosi
sa Zagrebom na niskim granama
Slovenačko-hrvatski međudržavni odnosi pali su ovih dana na najnižu
tačku od osamostaljenja dve države, 1991. godine.
Nakon bezbroj koškanja nedužnih ribara u Piranskom zalivu, izazvanih
nespremnošću dve države da se dogovore o crti razgraničenja, u ime
zaštite nacionalnih interesa, nervoza se prenela na seljake duž granice
na kopnu i kulminirala početkom ove nedelje u zvaničnim organima.
Prvo
je Slovenija usvojila zakon o zaštićenoj zoni i epikontinentalnom pojasu
na Jadranu, dokazujući pravo svog izlaska na otvoreno more. Hrvatska je
isti dan odgovorila zvaničnom notom u kojoj za određivanje granice na
moru predlaže Sloveniji međunarodnu arbitražu, nazivajući zakon pravno
ništavnim.
Arbitraža da, ali i o granici na kopnu - odgovorila je Slovenija i
zapretila referendumom o ulasku Hrvatske u Evropsku uniju.
Hrvatski premijer Ivo Sanader u Saboru prihvata slovenački zahtev za
arbitražu granice na kopnu i poseže za Titovim rečima "svoje ne damo,
tuđe nećemo".
"Napinjanje
mišića", dve male balkanske države, jedne članice, a druge kandidata za
ulazak u Evropsku uniju, koriste i za unutrašnju namenu, odnosno za
namicanje simpatija svojih birača.
Međunarodna arbitraža, bilo da je vodi Međunarodni sud u Hagu ili neko
drugo arbitražno telo, ozbiljan je međunarodni postupak. Ona važi kao
poslednja mogućnost za mirno rešavanje sporova i podrazumeva dogovore
strana u sporu o čitavom nizu detalja.
U
ovom slučaju, Slovenija i Hrvatska bi se morale dogovoriti da li su za
institucionalnu ili ad hok arbitražu. Sledi dogovor o sastavu
arbitražnog suda, čija je konačna odluka obavezujuća.
Dodatni problem u slučaju međunarodnog posredništva u rešavanju
graničnog problema predstavlja i činjenica da se Slovenija službeno
izuzela iz nadležnosti Međunarodnog suda pravde u Hagu i Međunarodnog
tribunala za pravo mora u Hamburgu.
Ako
doće do toga, verovatno godinama duga procedura usaglašavanja završava
se tako što sporazum o arbitraži i njenim detaljima moraju da parafiraju
parlamenti Slovenije i Hrvatske.
Parlamenti u obe zemlje imali su već na stolu, od vlada premijera
Drnovšeka i Račana, usaglašen i potpisan sporazum o granici na kopnu i
moru. Odbacili su ga pod nacionalističkim pritiscima prvo Hrvati, a
zatim i slovenačka desna opcija.
Teško da se šta drugo može očekivati i ovom slučaju.
I,
gde se dvoje svađaju, treći pokušava da izvuče korist. Već su se javili
italijanski neofašisti, koji ni ne pokušavaju da sakriju svoje
pretenzije prema dalmatinskoj i istarskoj obali. I sakupljaju poene za
neke svoje izbore.
Aleksandar Mlač
Ljubljana
PTIČJI GRIP
ILI
NESTO DRUGO?
Misteriozna bolest ubija ptice u zapadnom Iranu
U zapadnom Iranu otkrivena je misteriozna bolest koja napada i ubija
divlje ptice, objavila je u Parizu Svetska organizacija za zdravlje
životinja (OiE).
|
Virus ptičjeg gripa
još nije potvrđen u Rumuniji
Virus ptičjeg gripa kod tri mrtve patke pronađene na jugoistoku
Rumunije još nije izolovan, izjavio je rumunnski ministar
poljoprivrede George Flutur.
Flutur je kazao da rumunske vlasti i dalje preduzimaju sve
preventivne mere, kao da jeste reč o ptičjem gripu.
Stručnjaci Evropske komisije su izjavili da su svi testovi na virus
ptičjeg gripa u Rumuniji negativni i da se zato još ne postavlja
pitanje zabrane uvoza ptica iz te zemlje.
U Briselu će se kasnije danas sastati specijalizovana komisija koja
će razmotriti rezultate istraživanja stručnjaka EU koji su ovih dana
boravili u Rumuniji.
Konačnu potvrdu o tome da li je reč o ptičjem gripu ili ne, pošto se
izoluje virus u rumunskim specijalizovanim institutima, daće posebna
laboratorija iz Londona. Više evropskih zemalja čeka na tu potvrdu.
Ptice su danas ponovo počele da umiru u selu Čamurlija de Žos, u
zoni delte Dunava, gde su 7. oktobra bile pronađene patke za koje se
sumnja da su podlegle prtičjem gripu.
U tom selu, u kome je i dalje na snazi strogi karantin, nastavlja se
ubijanje svih ptica. Reč je o više hiljada primeraka, za koje vlada
odmah isplaćuje naknadu.
Situacija u Rumuniji je napeta zbog mogućnost pojave ptičjeg gripa.
Stanovništvo je u panici i ne koristi ptičje meso, čak ni ono iz
modernih farmi, što nanosi ekonomske gubitke. |
Nevladina organizacija, čije je sedište u Parizu, objavila je na svom
internet sajtu, da je "primećen visok mortalitet kod divljih vodenih
ptica" na zapadu Irana, ali da "zasad nijedan patogeni agens nije
identifikovan".
OiE
saopštava da "prilikom autopsije ptica nisu utvrđene nikakve posebne
povrede", i da su "slabost i smrtni ishod" jedini simpotomi tog
oboljenja.
Od
2. oktobra kada je prvi put primećena, ova bolest je usmrtila 3.673
ptice, saopštile su Svetskoj organizaciji za zdravlje životinja vlasti u
Teheranu, koje su ceo region stavile u karantin.
OiE
navodi da su "testovi verovatno vršeni zbog sumnje da se radi o ptičijem
gripu".
EU treba
da bude spremna
za slučaj pandemije
Zemlje Evropske unije treba da budu spremne za moguću pandemiju ptičijeg
gripa i da pripreme dovoljne količine lekova, izjavio je evropski
komesar Markos Kiprijanu, pošto je u Turskoj izolovan najsmrtonosniji
tip virusa ptičijeg gripa - H5N1.
Kiprijanu, koji je komesar EU za zdravlje i zaštitu potroša-ča, rekao je
da je Evropska komisija razmatra formiranje fonda od milijardu evra za
lekove u slučaju pandemije.
"Ono
što je važno je da to postane prioritet svih zemalja članica i da one
odvoje sredstva u okviru priprema", rekao je na konferenciji za novinare
Kiprijanu.
On
je, takođe, rekao da je u Turskoj izolovan visoko patogeni virus i da
postoji sumnja da su slučajevi ptičijeg gripa, koji su registrovani u
Rumuniji, istog tipa.
Virus ptičijeg gripa tipa H5N1 ubio je više od 60 ljudi u Aziji od 2003.
MAKEDONIJA - GRČKA
Grčki
veto biće pogrešna politika
Najava Grčke da će staviti veto na svaki pokušaj Makedonije da uđe u
međunarodne organizacije pod drugim imenom osim BJRM (Bivša
Jugoslovenska republika Makedonija) predstavlja ozbiljan problem za
Skoplje, ceo region i EU i NATO, izjavila je potpredsednica makedonske
vlade Radmila Šekerinska.
Šekerinska, koja je zadužena za evroatlanske integracije, rekla je na
sednici skupštinske komisije za spoljne poslove da je to "pogrešna
politika" Grčke.
"Naš
stav je da će to biti pogrešna politika i pogrešna procena Grčke.
Činjenica da je naš stav da treba razgovarati o predlogu posrednika UN
za rešavanje razlika oko imena pokazuje našu konstruktivnost i spremnost
da nađemo rešenje koje neće ugroziti naše nacionalne interese", rekla je
ona.
Šsef
grčke diplomatije Petros Molivijatis izjavio je u Atini da će Grčka
staviti veto na prijem Makedonije u EU i NATO ukoliko njena prijava ne
bude pod imenom BJRM.
Izjava Šekerinske je prva zvanična reakcija Skoplja nakon grčke pretnje
vetom.
U
kabinetu premijera i predsednika države ne žele da komentarišu poruke iz
Atine i ponavljaju da Makedonija ostaje pri stavu da predlog Metjua
Nimica, posrednika UN za rešavanje grčko-makedonskog spora oko imena,
predstavlja dobru osnovu za rešavanje spora.
Prema tom predlogu, Makedonija bi se u svetu nazivala "Republika
Makedonija", a u odnosu sa Grčkom "Republika Makedonija-Skoplje".
Makedonski premijer Vlado Bučkovski je u Briselu o stavu Makedonije
upoznao zvaničnike NATO i EU.
U
Skoplje je prošlog petka doputovalo više novinskih ekipa iz Grčke sa
zadatkom da prenose reagovanje Skoplje na predlog Nimica.
PROMENE U NEMAČKOM POLITIČKOM VRHU
Gerhard
Šreder neće biti član naredne vlade
Savezni kancelar Gerhard Šreder, na slici dole, neće biti u
sastavu naredne, koalicione konzervativno-socijaldemokratske vlade, ali
njegovi dalji planovi javnosti su i dalje nepoznati.
"Ja
neću biti u narednoj vladi. Definitivno neću", rekao je Šreder danas na
kongresu Sindikata rudarstva, hemijske industrije i energoprivrede (IG
BCE) u Hanoveru.
Time
je treći socijaldemokratski kancelar u istoriji nemačke demokratije
konačno stavio tačku na nagađanja da će se možda u poslednjem trenutku
odlučiti da kao ministar inostranih poslova i vicekancelar ipak uđe u
crno-crvenu vladu koju će voditi šefica konzervativne
Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Angela Merkel.
Istovremeno je Šreder potvrdio da će, kako je i najavio, iz osećanja
dužnosti, biti u timu svoje stranke, Socijaldemokratske partije Nemačke
(SPD) koja će sa CDU i manjom konzervativnom strankom, bavarskom
Hrišćansko-socijalnom unijom (CSU) voditi koalicione pregovore.
Ovim
nisu okončane i špekulacije o daljem Šrederovom delovanju. Jer, u
Berlinu malo ko veruje da bi 61-ogodišnji energični, uglavnom nasmejani
i među građanima i dalje popularni kancelar mogao da se povuče iz javnog
života i posveti bašti porodične kuće u Hanoveru i porodici - supruzi,
nekadašnjoj novinarki Doris, njenoj 13-godišnjoj kćerci Klari i
zajedničkoj, u Rusiji usvojenoj četvorogodišnjoj kćerci Viktoriji.
Socijaldemokratski političari svih opredeljenja izrazili su žaljenje što
Šreder želi da se povuče iz "prvih političkih redova". Proteklih sedmica
su ga pripadnici i levog i desnog krila stranke bespogovorno hvalili i
tražili da ne odustane od pretenzija na kancelarsko mesto nakon što su
izbori 18. septembra završeni prednošću konzervativaca od samo jednog
procenta.
Šreder je proteklih godina često "kuburio" sa svojom strankom, posebno
od kada je počeo reforme socijalnih sistema pod nazivom Agenda 2010 koju
su mnoge, posebno levo opredeljene partijske kolege smatrale "izdajom"
socijaldemokratskih ciljeva. Uglavnom zato je prošle godine i napustio
mesto šefa partije i prepustio ga Francu Minteferingu .
No
naklonost sopstvene stranke opet je pridobio uspevši, doduše ne da
pobedi na izborima, ali barem da izbegne težak poraz osvojivši 34,2
odsto glasova. Ispitivanja javnog mnjenja su samo nekoliko sedmica pred
izbore Šrederu i SPD-u davala samo 24 odsto.
Više
nemačkih kancelara ostalo je u političkom životu posle napuštanja
položaja šefa vlade, među njima i konzervativac Konrad Adenauer i
socijaldemokrata Vili Brant koji su ostali poslanici Bundestaga i
šefovi svojih stranaka.
Drugi posleratni socijaldemokratski kancelar posle Branta, Helmut Šmit
takođe je 1982. godine ostao u Bundestagu, ali i nastavio svoj
intelektualni angažman kao izdavač nedeljnika "Cajt".
No,
takve aktivnosti teško da bi mogle da budu zanimljive za Šredera iza
kojih stoji skoro karijera iz bajke - od siromašnog dečaka bez oca, i
radnika postao je advokat i preko najuticajnih pozicija u svojoj stranci
i pokrajinskoj politici došao do kancelarskog mesta.
Nemačka štampa juče je prenela navode iz Moskve prema kojima energetski
koncern Gasprom ne želi da komentariše izveštaje ruskih medija da će
uskoro Šrederu ponuditi značajnu poziciju.
Neposredno uoči izbora 18. septembra Šrederov portparol opovrgao je i
navode nemačke štampe da će kancelar, ukoliko ode sa položaja, preuzeti
neku od vodećih menadžerskih funkcija u američkoj investicionoj banci "Meril
Linč".
Bulevarski dnevnik pe-tomilionskog tiraža "Bild" navodno je čak saznao
da je Šredera njegov prijatelj, bivši američki predsednik Bil Klinton
povezao sa agencijom "Hari Voker" koja će i njemu omogućiti da na
univerzitetima i skupovima drži govore po ceni od 50.000 do 100.000 evra.
Sigurno ostaje barem da će Šreder, kad tad, napisati knjigu, jer je
letos najavio da će tek u memoarima opisati kako je doneta odluka o
raspisivanju prevremenih izbora koji su, kasnije se ispostavilo, značili
kraj njegove kancelarske karijere.
P.S.
GrČka opoziciona Koalicija levice osudila izjavu Nikolasa Bernsa
Berns
pretednuje da postane gazda Balkana
Grčka opoziciona Koalicija levice i napretka (SYN) osudila je izjavu
američkog državnog podsekretara Nikolasa Bernsa u Briselu o Srbiji i
Crnoj Gori, Hrvatskoj i Kosovu, uoči njegove turneje po Balkanu.
"Berns
nastavlja 'svoju pesmu', pretednujući da postane 'gazda Balkana'",
ocenila je ta koalicija, jedna od četiri parlamentarne stranke u Grčkoj.
U
Atini se smatra da je Berns uticao da UN prošlog vikenda predlože Grčkoj
za nju nepovoljno rešenje spora sa Makedonijom o pravu na naziv
Makedonija.
U
saopštenju Koalicija levice i napretka se ocenjuje da "Berns, posle
neprihvatljivog mešanja u dijalog Grčka-BJRM u UN o traženju obostrano
prihvatljivog rešenja u korist mira i stabilnosti na Balkanu, želi da
spreči Evropsku uniju da počne pregovore o prijemu Hrvatske i
normalizaciju odnosa sa SCG".
U
Atini je preneto da je Berns približavanje Hrvatske i SCG članstvu u
NATO i EU, uslovio saradnjom sa Haškim tribunalom.
Pošto je Berns izjavio i da je "sada vreme da se narodu Kosova da šansa
da odluči o sopstvenoj sudbini", Koalicija je ukazala da se "Berns što
je još gore, jednostrano zalaže za nezavisnost Kosova što će, ako se
desi, izazvati lančanu destabilizaciju čitavog Zapadnog Balkana".
"Rukovodstvo
EU mora da odbaci takve intervencije, da kaže 'ne' promeni granica na
Balkanu i da razvije ravnopravne odnose sa svim zemljama regiona",
zatražila je grčka stranka.
Koalicija je u saopštenju osudila i Vladu Grčke zbog toga što je "najbolji
prijatelj SAD na Balkanu", čime, kako se navodi u saopštenju, šteti
grčkim nacionalim interesima i miru.
Ministarstvo spoljnih poslova Grčke je u utorak protestovalo u Atini i
Vašingtonu zbog toga što je Berns krajem prošle nedelje javno podržao
stav ambasadora SAD u OEBS-u o tome da se u Grčkoj krše prava turske,
makedonske, albanske i romske manjine.
Grčka ne priznaje postojanje nacionalnih manjina na svojoj teritoriji.
poginulo oko 40.000 ljudi
Nakon
zemljotresa zavladali šok i očaj
Spasilačke ekipe nastavljaju potragu za preživelima posle katastrofalnog
zemljotresa koji je u subotu pogodio južnu Aziju i koji je, prema prvim
procenama, odneo više od 20.000 ljudskih života.
Pakistanski zvaničnici su, kako javljaju agencije, saopštili da su
severni deo države i pakistanski deo Kašmira najviše stradali i da se
strahuje da je poginulo i do 40.000 ljudi.
Mnoga deca su ostala zatrpana u ruševinama škola. U Balakotu, na
severo-zapadu Pakistana, stanovnici pokušavaju da iz ruševina škole
izvuku stotine nastradale dece. Agencija UN za decu (Unicef) je ocenila
da polovinu žrtava predstav-ljaju najmlađi.
Nekoliko stotina hiljada ljudi je ostalo bez krova nad glavom. Spasioci
još nisu stigli do mnogih zabačenih planinskih delova Pakistana.
Bolnice u severnom Pakistanu prepune su povređenih ljudi. U glavnoj
bolnici u Abotabadu, oko pedeset kilometara severno od Islamabada,
vladaju šok i očaj. Amputacije i druge hirurške intervencije vrše se pod
šatorima podignutim u krugu već pretrpane bolnice.
Lekari kažu da zasad uspevaju da izađu na kraj s velikim brojem
povređenih, ali ističu da im je potrebna pomoć da bi sprečili izbijanje
infekcija.
Sever zemlje pretrpeo je najveću štetu, a tamo su spasilački napori tek
počeli. Čitava sela su uništena u pakistanskom delu Kašmira.
Američka vojska u susednom Avganistanu saopštila je da je poslala osam
helikoptera korišćenih u ratu sa islamskim militantnim grupama. Ti
helikopteri treba da pomognu da se dođe do zemljotresom pogođenih, veoma
nepristupačnih krajeva.
Muzafarabad, prestonica pakistanskog Kašmira, sada predstavlja prizor
potpune razorenosti - zgrade su ili potpuno uništene ili veoma oštećene,
a leševi stradalih leže po ulicama. Pod ruševinama mnogih zgrada ima još
onih do kojih pomoć nije stigla.
Nekoliko hiljada građana Muzafarabada je prethodnu noć provelo na
otvorenom ili u automobilima uprkos hladnoći i kiši.
Mnogi preživeli su ogorčeni zbog sporosti spasilačkih ekipa, koje su
međutim rastrzane od nastojanja da pomognu žrtvama najveće prirodne
katastrofe koja je zadesila
Pakistan.
Potraga za preživelima ispod ruševina obavlja se pomoću kranova, bagera
ali i golim rukama.
Razorni zemljotres bio je jačine 7,6 stepeni Rihterove skale. Posle
prvog potresa, usledilo oko 45 potresa jačine do šest stepeni Rihtera.
Stručnjaci kažu da je to najsnažniji zemljotres u južnoj Aziji u
poslednjih 100 godina.
Pakistanski predsednik Pervez Mušaraf uputio je juče apel za međunarodnu
pomoć, tražeći lekove, šatore, pokrivače i helikoptere. Pomoć stiže iz
celog sveta - iz Turske, Kine, Britanije, Australije, Nemačke, SAD i
drugih zemalja.
Indijski premijer Manmohan Sing, ponudio je pomoć Pakistanu, mada je i
indijski deo Kašmira pogođen zemljotresom, iako je tamošnji broj žrtava
mnogo manji, oko 700.
Lideri dveju zemalja su razmenili poruke saučesća a koordinacija
spasilačkih napora u spornom području Kašmira pokazaće kolika politicka
dobra volja postoji na obe strane. Predstavljaće takođe i dobru priliku
da se ojača indijsko-pakistanska saradnja.
Indija i
Pakistan
vodili su dva rata oko Kašmira, ali su započeli mirovni proces početkom
prošle godine.
