Broj
1025, 21.oktobar 2005
Odnosi
Kanade i SAD-a
Drvna
građa tema telefonskog razgovora Martina i Buša
Još
uvek nije razrešen problem drvne građe koji postoji između Kanade i
SAD-a, iako se mnoge instance bave njime. Prošlog petka o ovoj temi su
telefonom razgovarali i lideri dve zemlje. Tom prilikom je premijer
Martin upozorio predsednika Buša da je Kanada spremna da slučaj prepusti
američkim sudovima i sudu javnog mnjenja.
Tokom dvadesetominutnog razgovora, predsednik Buš je pomenuo da je
spreman na poravnanje po osnovu dogovora, dok je premijer Martin
insistirao da nema razloga ponovo pregovarati kada sve ide u prilog
onome što Kanada traži. Portparol premijera Martina Melani Gruer je
citirala premijerove reči da nema smisla pregovarati o nečemu što je već
dobijeno.
Naime, NAFTA se saglasila da je u slučaju ovog spora Kanada u pravu i da
SAD treba da ukinu bespravno nametnutu carinu, no američka strana to ne
prihvata.
Kanada traži od SAD-a momentalni povraćaj bar 3,5 milijardi dolara na
ime carine koja je do sada naplaćena.
Ni o
drugoj temi dvojica sagovornika nisu uspela da usaglase stavove. Radi se
o američkom planu za traženjem nafte u oblasti Aljaske i arktičke
divljine, čemu se Kanada protivi a na čemu predsednik Buš insistira, sa
obrazloženjem da je njegovoj zemlji potrebna nafta.
Interesantno je da bivši američki predsednik Bil Klinton kaže da saoseća
sa Kanadom u ovom sporu između dve zemlje po pitanju drvne građe. On je
istakao da razume oštar stav premijera Martina, koji nema drugog izbora.
Klinton je, govoreći na jednom skupu u Torontu, rekao da je taj spor tek
vrh ledenog brega problema koji će tek nastajati, ne samo u odnosima
između dve zemlje, nego uopšte među razvijenim zemljama, zbog
narastajuće ekonomske nesigurnosti.
Premijeru Kvebeka Žanu Šarestu se čini da vidi pozitivan pomak i veruje
ima nade u skoro okončanje spora o drvnoj građi. On je to istakao posle
sastanka sa američkim ambasadorom Dejvidom Vilkinsom u utorak, kada mu
je ovaj pružio uveravanja da američka administracija na najvišem nivou
pokušava da razreši ovaj problem. Vilkins je naglasio da ovo pitanje ni
u kom slučaju ne bi trebalo nepovoljno da se odrazi na tradicionalno
dobre odnose između dve zemlje.
Usklađivanje
od 2007. godine
Letnje
računanje vremena trajaće mesec dana duže
Ontarijski premijer Dalton MkGvinti je najavio predlog zakona o
produženom letnjem računanju vremena.
Po
njemu, trebalo bi da letnje računanje vremena počne nekoliko nedelja
ranije i da se završi nedelju dana kasnije nego što je do sada bio
slučaj. Time bi došlo do usklađivanja sa SAD-om, gde je početkom ove
godine načinjena ista izmena.
Kao
jedan od razloga, premijer MkGvinti je naveo da su studije pokazale da
noću postoji veća opasnost nego ujutro od saobraćajnih nesreća u kojima
stradaju deca. Pored toga, veoma značajan razlog je usklađivanje sa SAD-om,
za šta postoji velika podrška mnogih intresnih grupa - aviokompanija,
proizvođača, finansijskog sektora, televizijskih poslenika i drugih.
MkGvinti je dodao da ga ne bi čudilo da i ostale provincije pođu stopama
Ontarija.
Novi
propisi počeli bi da važe od 2007. godine.
Po
trenutno važećim propisima, letnje računanje vremena počinje prve
nedelje aprila, a završava se poslednje nedelje oktobra.
Po novom, trebalo bi da letnje vreme traje
od početka marta do početka novembra.
Vladin
kabinet odobrio
Pregovorima sa SAD-om do nižih cena u aviosabraćaju
Kanada i SAD započeće formalne pregovore o široj konkurenciji u oblasti
avioindustrije i mogućem smanjivanju cena prevoza, za postizanje
sporazuma o otvorenom nebu.
Ministar saobraćaja Žan Lapijer je dobio zeleno svetlo od članova
vladinog kabineta i očekuje da će pregovori početi tokom naredne dve
nedelje. Sporazum bi mogao biti potpisan negde na proleće.
Ministar Lapijer naglašava da ovaj sporazum neće doneti ništa
revolucionarno, već će se baviti usaglašavanjem čiji je cilj postizanje
veće liberalizacije. On je naveo da promene koje bi trebalo da dovedu do
nižih cena u međunarodnom saobraćaju podrazumevaju, između ostalog,
liberalizaciju sistema cena koje bi dozvolile stranim kompanijama da
budu jeftinije od domaćih i omogućavaju putnicima da putuju u treću
zemlju preko Amerike na jednom letu. Ovo drugo bi značilo da bi na
liniji Toronto - Meksiko Siti, na primer, stanica mogao da bude Dalas,
ili recimo Montreal na liniji Sent Luis - Pariz, što bi popunilo avione
i automatski omogućilo da cene bude niže. Izmenama bi se moglo dozvoliti
i da se pošiljke u teretnom saobraćaju ubuduće dostavljaju na dve
lokacije preko granice, umesto dosadašnje jedne.
Preliminarni pregovori već su vođeni tokom leta.
Prvi
službeni put gospođe Žan
Generalna guvernerka dočekana u Vinipegu kao zvezda
Generalni guverner Mišel Žan nalazi se u Vinipegu, u okviru svoje prve
službene turneje otkako je pre nešto više od tri nedelje stupila na
dužnost. Građani, ali i mediji, dočekali su je kao pravu zvezdu.
Na
svečanom dočeku u gradskoj skupštini, gospođa Žan je istakla kulturnu i
nacionalnu raznolikost grada kao garanciju njegovog prosperiteta.
Posebno oduševljeno su je pozdravili predstavnici frankofonske zajednice.
Ona im je odala priznanje za očuvanje jezika i kulture, ali i za
izgradnju škola i centara za okupljanje. Lideri frankofonske zajednice
su, posle razgovora sa njom, istakli da će ona pomoći da se poveća
razumevanje u čitavoj zemlji.
Gospođa Žan se susrela i sa predstavnicama ženskih grupa koje se bore
protiv nasilja u porodici. Ona se podsetila da je njen prvi dolazak u
Vinipeg, dalekih osamdesetih godina bio vezan za akciju umrežavanja
skloništa za žene žrtve nasilja, i kako je naglasila, to pitanje ostaje
za nju jedno od izuzetno važnih društvenih pitanja.
Imigranti
na mesto penzionisanih radnika
Ministar
Petigru za liberalniju politiku useljavanja
Ministar inostranih poslova Pjer Petigru je istakao da su imigranti
potrebni da bi zamenili radnike koji odlaze u penziju. On smatra da bi
dostizanje broja stanovnika od 40 miliona kroz liberalniju politiku
useljavanja, pre svega, dovelo i do drastičnijeg poboljšanja
infrastrukture. On polazi od činjenice da zbog većeg broja stanovnika
infrastruktura ne bi nužno bila značajno skuplja, već da bi se lakše
obezbedio novac za te svrhe.
Ministar Petigru je dodao da su Kanadu izgradili imigranti i da će ona
na taj način nastaviti da raste, ali insistira da vlada neće iskoristiti
novodošle stanovnike da pokriju penzije pripadnika generacije bejbi
bumera.
Broj
stanovnika u Kanadi je za poslednjih deset godina porastao svega za tri
miliona i to uglavnom zahvaljujući imigrantima.
Novac
(ne) donosi uvek sreću
Tragičan
kraj dobitnika premije
Postoje mnoge izreke koje u različitim varijantama kažu da novac ne
donosi uvek sreću. To je, nažalost, na sopstvenoj koži iskusio Džerald
Masvegon, koji je pre sedam godina dobio premiju od deset miliona dolara
u jednoj igri na sreću.
Mesvegon (42) je dobijeni novac trošio na kupovinu brojnih automobila
koje je poklanjao prijateljima. Pored toga, kupio je i kuću koja se
pretvorila u mesto za zabavu, gde je alkohola i droge bilo na pretek.
Jula
ove godine, Masvegon je bio prisiljen da počne da radi na jednom imanju
kako bi mogao da izdržava suprugu i njihovo šestoro dece, pošto je
proćerdao celokupno novostečeno bogatstvo.
U
jednom trenutku on više nije bio u stanju da se nosi na svim što ga je
snašlo i izvršio je samoubistvo.
Studija
o zapostavljanju i zlostavljanju dece
Drastičan porast broja prijavljenih slučajeva daje povoda za zabrinutost
Karolin Benet, državni ministar za zaštitu zdravlja stanovništva, iznela
je zaprepašćujuće podatke studije o zapostavljanju i zlostavljanju dece.
Samo u pet godina, između 1998. i 2003. godine, broj prijavljenih
slučajeva porastao je za 125 odsto.
Stručnjaci se blago ograđuju od ovog broja, napominjući da se, makar
delimično, on izmenio zbog toga što sada postoje bolji mehanizmi kod
prijavljivanja slučajeva maltretiranja dece, koji daju realističniju
sliku o situaciji u toj oblasti. Takođe, stručnjaci su sada skloniji da
emocionalno maltretiranje okarakterišu kao oblik zapostavljanja ili
zlostavljanja deteta. Porast prijavljenih slučajeva u ovom domenu je
porastao čak za 276 odsto.
Što
se tiče ostalih oblika maltretiranja dece, u izveštaju koji je nejvećim
delom finansiralo Ministarstvo za zaštitu zdravlja, stoji da je u 2003.
godini u zemlji prijavljeno preko 103 hiljade slučajeva maltretiranja
dece. Od njih, gotovo trećina je bila zapostavljena, 28 odsto je trpelo
posledice nasilja u porodici, 24 odsto je fizički zlostavljano (kod
velikog broja slučajeva u pitanju je telesno kažnjavanje), 15 odsto je
trpelo emocionalno maltretiranje, a tri odsto je seksualno zlostavljano.
Pored zdravstvenog aspekta ovog problema, nikako ne treba zanemariti ni
činjenicu zapostavljena i zlostavljana deca najčešće zaostaju za svojim
vršnjacima u obrazovanju. Po svim aspektima razvoja, jezičkom,
emocionalnom, intelektualnom, po uspehu u školi, ova deca zaostaju
godinu do godinu i po dana za svojim vršnjacima, a u nekim slučajevima
je slika i mnogo gora. Jedan od vodećih autora studije, Niko Trokme,
profesor socijalnog rada na univerzitetu MkGil, naglašava da
zapostavljena i zlostavljana deca po mnogo čemu spadaju u najrizičniju
grupu dece i da o njima mora da se povede veća briga.
Ministarka Benet je istakla da će njen sledeći zadatak biti da, na
osnovu podataka iz studije, stvori bolje načine za efikasniju politiku
brige o deci i njihovom zdravlju. Ona kaže da to podrazumeva
razgraničavanje onoga što funkcioniše od onoga što ne daje uspeha kada
su intervencije u pitanju. Ministarka Benet veruje da se blažim
pristupom može rešiti deo problema, posebno u segmentu pomoći
roditeljima koji greše u vaspitavanju. Pored toga, ona kaže da vlada
mora otvorenije da ustanovi vezu između bolesti zavisnosti i
incestuoznog seksualnog zlostavljanja dece.
Kanađanima savetovano da napuste oblasti kojima preti uragan Vilma
Kanadskim državljanima koji se nalaze u Meksiku, Belizeu, Hondurasu,
Jamajci, Haitiju, Kajmanskim Ostrvima, Kubi i Floridi skrenuta je pažnja
da što pre napuste ove oblasti zbog opasnosti od uragana Vilma. Oni koji
bi u sledećih nekoliko dana tek trebalo da pođu na put u ove krajeve,
trebalo bi pre polaska da se informišu na telefon 1-866-207-1690 ili da
potraže informacije na veb sajtu da li je njihov let otkazan ili nije.
Po
prvima najavama stručnjaka, Vilma je pretila da bude najjači ikad
zabeleženi uragan, ali je njena snaga već umanjena. No, budući da je u
oblastima kojima ovaj uragan preti zabeležen najniži vazdušni pritisak
od svega 882 milimetra živinog stuba, postoji i dalje mogućnost da njeni
udari budu katastrofalni.
Internet
kao izvor piraterije
Mladi
najčešće koriste nelegalno skinuti materijal
Istraživanje agencije Polara pokazuje da Kanađani nisu imuni na
pirateriju sa interneta. Radi se skidanju materijala, ponajviše muzičkog,
sa mreže i anketirani građani priznaju da to gotovo stalno rade na
nelegalan način. Procenti govore da je tek svaki petnaesti skinuti CD
legalno odrađen, što svakako treba da zabrine predstavnike muzičke
produkcije, ali i nadležne.
Naravno, za očekivati je bilo da istraživanje potvrdi da se piraterijom
uglavnom bave mladi. Tako je i bilo, mada ponovo iznenađuje proporcija -
mladi između 12 i 24 godine starosti čine tek jednu petinu ukupne
populacije, ali u piteriji oni su zaslužni za čak četiri petine
nelegalno skinutog materijala. Upitani zašto to rade, mladi su najčešće
odgovarali da su muzičari već dovoljno bogati i da im ovo nikako neće
naškoditi ili, su pak, navodili da 'svi to rade, zašto ne bih i ja'.
Nelegalnim softverskim programima bave se oni malo stariji, iz grupe od
18 do 29. Agencija Environiks je ustanovila, takođe, da će osobe iz ove
starosne grupe češće nego ostali prepisivati na ispitima ili nešto sitno
ukrasti u prodavnicama.
Rezultati ovih anketa, ali i drugi pokazatelji, nagnali su predstavnike
kanadskog Udruženja za muzičku produkciju da započnu nacionalnu kampanju
za zaštitu i promociju takozvane 'intelektualne svojine'. Kampanja će se
vezati za javnu raspravu povodom novog federalnog zakona o autorskim
pravima.
Interesantno je da je jedan broj pravnih eksperata upozorio da se zakon
bavi zaštitom prava posebnih grupa ljudi, a da zanemaruje javni interes.
Posle
epidemije legionarske bolesti
Naložena
nezavisna istraga o uzrocima epidemije
Iako
se više puta čulo da epidemija raznih bolesti, a najčešće onih koje
napadaju respiratorni sistem, nisu neuobičajena pojava u domovima za
starije i da nema razloga za zabrinutost, ontarijski ministar zdravlja
Džordž Smiterman naložio je nezavisnu istragu o okolnostima koje su
dovele do smrti 17 korisnika doma Sedam hrastova.
Javnost je poslednjih dana zabrinula pojava bolesti kod dve osobe iz
susedstva, koje nisu nikada ušli u prostorije doma. To je navelo
stručnjake da počnu da se pitaju da li je moguće da je ventilacioni
sistem sa krova zgrade mogao da po susednim zgradama i prolaznicima
praktično 'poseje' bolest. Sada zvaničnici ispituju okolinu u prečniku
od 1,5 kilometara, kako bi ustanovili ima li dodatnih razloga za
zabrinutost.
Rezultati ispitivanja vode i drugih uzoraka trebalo bi da budu gotovi
tokom ove nedelje.
Od
legionarske bolesti obolelo je preko stotinu lica, od toga je 71
korisnik doma, 23 su zaposleni u njemu, 14 posetilaca i dvojica iz
susedstva. Sedamnaest osoba je umrlo od bolesti.
Vaške
u Torontu
U
pojedinim školama zaražena čak četvrtina učenika
U
pojedinim školama u Torontu trenutno vlada jedan od najvećih epidemija
vaškama, pa ima i škola u kojima je zaražena čak četvrtina učenika.
Roditelji, ali i stručnjaci, tvrde da se radi o neobično otpornoj vrsti
vašiju, koje je teško ukloniti uobičajenim sredstvima i po uputstvu koje
obično ide uz njih.
Jedan od najvećih stručnjaka za ovu oblast, dr Ričard Matijas, sa
Univerziteta Britanska Kolumbija, međutim pobija da se radi o nekim
novim, super otpornim vaškama. On tvrdi da samo treba biti uporan u
spprovođenju terapije dok se sva kosa ne iščisti i insistirati da to
rade roditelji sve dece iz odeljenja, ili čak škole. Pošto vaške idu sa
glave na glavu, odnosno sa kose na kosu, uspeh može biti zagarantovan
jedino ako u blizini nema nikoga ko u svojoj kosi ima vaške ili gnjide.
Zbog
ptičjeg gripa
Ontario
stvara zalihu tamiflua
Ontarijska vlada je napravila zalihu od skoro 12,5 miliona doza tamiflua,
leka za koji se veruje da pomaže protiv ptičjeg gripa. No, stručnjaci
kažu da je nabavljena količina daleko ispod one koja može biti potrebna
za 12 miliona stanovnika provincije, ukoliko dođe do pandemije.
Po
rečima glavne inspektorke za zdravlje dr Šile Basrur, provincijska vlada
namerava do kraja svog mandata da količinu poveća za još 2,2 miliona
doza. Ona naglašava da u slučaju pandemije neće biti neophodno da svako
dobije lek, te skreće pažnju građanima da nema potrebe da i oni prave
zalihe ovog leka. Terapija će biti namenjena najugroženijima i licima iz
prve linije fronta za borbu protiv bolesti.
Tamiflu može uzimati preventivno, po jedna pilula dnevno tokom dva
meseca, ali se može dati i oboleloj osobi. Efikasan je ukoliko ga
obolela osoba dobije u roku od 48 sati po pojavi prvih simptoma. Lek se
prodaje i pod nazivom oseltamivir, a prodaja je utrostručena poslednjih
meseci, otkako su zvaničnici počeli da upozoravaju da bi potencijalna
pandemija ptičjeg gripa mogla da poprimi katastrofalne razmere, slične
onima koje je po čovečanstvo imala španska groznica početkom prošlog
veka.
Federalni ministar zdravlja Udžal Dosandž će predložiti svojim kolegama
iz razvijenijih zemalja da deseti deo svojih zaliha antiviralnih lekova
i svake vakcine izdvoje za zemlje u razvoju.
Pred
parlamentrnim komitetom
Dingval
insistira da u potpunosti zaslužuje otpremninu
Bivši prvi čovek Kraljevske kovnice novca Dejvid Dingval našao se ovih
dana u prilici da članovima parlamentarnog komiteta odgovara na neka
sporna pitanja.
U
svom uvodnom izlaganju, Dingval je objasnio da najveći deo troškova koje
opozicija dovodi u pitanje, čine plate i beneficije za njega i još troje
zaposlenih, a da nemaju nikakve veze sa visokim putnim troškovima ili
reprezentacijom. Obrazlažući zašto je iznenada odlučio da se povuče sa
funkcije, Dingval je rekao da veruje da je to bilo u interesu Kovnice, a
i premijer Martin je to podržao. Dingval je rekao da je želeo da spreči
moguće stvaranje neprijatnih situacija, zbog stava konzervativaca.
Ono
što se pojavilo kao ozbiljan problem bilo je pitanje otpremnine.
Poslanik NDP-a Ed Brodbent je zbog podnete ostavke, velike plate koju je
imao kao direktor kovnice i pozamašne penzije, na ime ranije ostvarenog
poslaničkog staža, osporio Dingvalu moralno pravo na otpremninu.
Međutim, Dingval je insistirao da mu otpremnina pripada i da je u
potpunosti zaslužuje.
Dingval je podneo ostavku na svoju funkciju 28. septembra posle oštrih
kritika zbog prevelikih službenih troškova. On je na meti bio i zbog 350
hiljada dolara koje je pre tri godine primio od farmaceutske kompanije
za lobiranje fonda za tehnološko partnerstvo, koje je primio protivno
propisima. Kompanija Bioniche Life Sciences se u međuvremenu saglasila
da je pri isplaćivanju nagrade 'za uspešno obavljeni posao' bilo kršenja
propisa i refundirala je iznos federalnoj vladi., no Dingval i dalje
pobija da je išta primio i da je tu bilo ikakvih nepravilnosti.
Neobičan
spor
Zatvorenik dobio odštetu zbog izloženosti duvanskom dimu
Pred
kanadskim pravosuđem nedavno se našao jedan neobičan predmet. Zatvorenik
osuđen na doživotnu robiju, Vlado Maljković, tražio je odštetu od
zatvora zato što je bio izložen duvanskom dimu. On je inače nepušač i
alergičan je na duvanski dim, tako da je imao zdravstvene probleme zbog
toga što je kroz ventilacioni sistem do njega dopirao nikotin.
Maljković je dobio ovaj proces i zatvorskoj službi je naloženo da mu
isplate pet hiljada dolara odštete na ime stresa i fizičkih posledica
koje je trpeo zbog duvanskog dima. Veruje se da je ovo prvi put u
istoriji kanadskog pravosuđa da je osuđenik tražio i dobio odštetu zbog
izloženosti duvanskom dimu.
Zatvorska služba je najavila plan da zabrani pušenje u svim zatvorima od
31. januara 2006. godine.
Maljković izdržava u zatvoru Fenbruk kaznu za ubistvo supruge i ćerke,
počinjeno pre deset godina.
U
zatvoru postoji ventilacioni sistem kroz koji cirkuliše vazduh iz delova
u kojima je dozvoljeno pušenje ka prostoru u kome su zatvorenici
nepušači.
