Broj
1026, 28.oktobar 2005
O strategijama protiv ptičjeg gripa na skupu u Otavi
Premijer
Martin: Ni jedna zemlja ne može sama u borbi protiv pandemije
Na
početku druge sesije dvodnevnog skupa o za pripremu borbe protiv
pandemije ptičjeg gripa, premijer Pol Martin je naglasio da se sa tim ni
jedna zemlja ne može izboriti sama. On je naglasio da se radi o izuzetno
kompleksnom izazovu sa kakvim se svetska zdravstvena služba do sada nije
suočila.
Premijer Martin je upozorio da je u mnogim zemljama veoma teško
sprovoditi mere preventive i da zbog toga, bez obzira na sve naše napore,
može doći do širenja bolesti. On je istakao da čitav svet ima zajednički
zadatak da umanji rizik, dodajući da Kanada čini napore da pomogne
zemljama koje su posebno ugrožene. Naučnici iz Nacionalne mikrobiološke
laboratorije u Vinipegu, primera radi, ostvaruju tesnu saradnju sa
Nacionalnim institutom za higijenu i epidemiologiju u Hanoju, kroz obuku
tamošnjih naučnika za laboratorijsko testiranje.
Martin je ponovio prošlonedeljni apel ministra zdravlja Udžala Dosandža
da razvijene zemlje daju deo svojih zaliha antiviralnih lekova i
eventualnih vakcina protiv pandemijskog gripa zemljama koje nisu u
stanju da ih obezbede za svoje potrebe. On je rekao da će Kanada
podržati predlog tako što će povećati planirane i potrebne količine za
onoliko koliko namerava da ustupi drugima.
I
meksički ministar zdravlja dr Hulio Frenk izrazio je slično mišljenje.
On je izneo stav da u slučaju pandemije neće nikako moći da važi da
pojedinac, odnosno zemlja, misle samo na sebe, jer će problem biti
globalni. Po njegovim rečima, niko se neće moći osećati zaštićenim
ukoliko ostatak sveta nije zaštićen.
Predsedavajući konferencije ministar Dosandž je izneo još jedan gorući
problem - nedovoljne količine tamiflua zbog monopola švajcarske firme
Roš za njegovu proizvodnju.
Sastanak su učesnici iskoristili kao priliku da prodiskutuju na koji
način bi nacije, koje su u stanju da proizvedu lek mogle to i da učine,
u slučaju da se Roš ne saglasi sa izdavanjem licence. Dosandž je naveo
da su pojedine zemlje, poput Indije i Tajvana, najavile da će ukoliko to
bude potrebno, prekršiti restrikcije vezane za patent i proizvoditi lek.
On je istakao da se takvo kršenje ne može osuđivati u slučaju da ljudi
umiru zbog nedostatka antiviralne terapije i resursa.
Indijci su sredinom meseca najavili da bi mogli da proizvode lek
oseltamivir, što je generičko ime za tamiflu.
Firma Roš je nedavno nagovestila da bi mogla da odobri licencu nekim
firmama za proizvodnju leka.
Na
skupu, čiji je cilj veća koordinacija u delovanju u borbi protiv
pandemije, učestvovali su predstavnici preko trideset zemalja razvijenih
zemalja i zemalja u razvoju, kao i zvaničnici ključnih agencija
Ujedinjenih nacija zaduženih za zdravlje ljudi i životinja - Svetske
zdravstvene organizacije, Organizacije za hranu i poljoprivredu i
Svetske organizacije za zdravlje životinja.
Zbog
porasta oružanih okršaja u Torontu
Nadležni
najavili dodatne policijske snage i tužioce
Sve
veći broj oružanih okršaja u Torontu naterao je nadležne da potraže
efikasnije načine za suzbijanje nasilja.
Na
konferenciji za štampu, održanoj u sedištu gradske policije,
provincijski tužilac Majkl Brajant i šef policije Bil Bler najavili su
povećanje broja angažovanih u jedinicama za borbu protiv oružanog
kriminala i bandi. Postojećim snagama pridruženo je još 26 policajaca,
kao i 32 dodatna tužioca koji treba da pomažu policiji u procesima
protiv većih kriminalnih grupa. Planom je predviđeno da tužilac radi
zajedno sa istražiteljima tokom dugog i komplikovanog dokaznog postupka
protiv kriminalne grupe.
Nadležni se nadaju da će pomoći i napori koji se čine sa američke strane
na sprečavanju krijumčarenja oružja iz SAD-a. O ovome se raspravljalo na
visokom nivou, tokom kratke posete američkog državnog sekretara
Kondolize Rajs Kanadi. Premijer Pol Martin je ovo pitanje postavio na
večeri sa Rajsovom, navodeći podatak da je iz Amerike stigla polovina
oružja kojim se čine zločini. Državni sekretar Rajs je rekla da njena
zemlja već sarađuje sa Kanadom u vezi sa sprečavanjem krijumčarenja
oružja, kroz 40 zajedničkih pograničnih kontrola, i istakla da su SAD
ponudile i tehnologiju za pronalaženje oružja.
Istraživanje
Građani
Toronta izuzetno zabrinuti za bezbednost sebe i svojih bližnjih
Istraživanje Ipsos Rida, urađeno za potrebe Nešenel Posta, Global Njuza
i CFRB-a, dokazuje još jednom da su građani
Toronto
izuzetno zabrinuti za bezbednost sebe i svojih bližnjih.
Dve
trećine anketiranih podržava uvođenje zabrane boravka mlađih od 16
godina na ulici posle jedanaest uveče. Ipak, primećeno je da u gotovo
podjednakom broju ispitanici zdušno podržavaju ovu ideju ili je odbacuju.
Podatak koji izuzetno zabrinjava je da svaki peti učesnik ankete
priznaje da razmišlja o nabavci oružja.
Na
pitanja o tome koliko su zadovoljni radom nadležnih službi i pojedinaca
na suzbijanju kriminala, anketirani su dali prilično nepovoljne ocene.
Najbolje je prošla policija, koja je ocenjena sa C. Gradonačelnik Dejvid
Miler dobio je D+, ostali predstavnici grada i sudije D, dok je
pravobranilac Majkl Brajant dobio ocenu D-. Osnovno objašnjenje za
nepovoljan utisak o nadležnima je da oni mnogo više govore o ovom
problemu nego što rade na njegovom praktičnom rešavanju.
Izvučena
rekordna premija
Samo od
kamate jedna kuća godišnje
Brojevi 5, 11, 20, 30, 37 i 43 koje na svom tiketu ima srećni dobitnik
iz Alberte, donose mu preko 54 miliona dolara. To je ujedno najveća
premija u kanadskoj istoriji. Ovaj novac može dobitniku da omogući da
postane vlasnik nekog od fudbalskih klubova u kanadskoj ligi, ili pak,
ukoliko reši da ga stavi u banku, samo od kamate da kupuje po jednu
poprilično veliku kuću godišnje.
Predstavnici lutrijske kompanije u Ontariju kažu da su u sredu, na dan
izvlačenja, svakog sata prodavali oko četvrt miliona loto listića.
Najveća potražnja zabeležena je posle šest sati uveče. Upravo ta
iznenadna pomama je doprinela da premija bude daleko veća od prethodno
najavljivanih 40 miliona dolara.
Pre
izvlačenja čulo su da je verovatnoća da se pogode dobitnički brojevi
jedan prema 14 miliona, a neki ljubitelji statistike su rekli da je čak
do pedeset puta veća verovatnoća da će nas udariti grom nego ovakav
lutrijski doobitak.
Uticaj
visokih cena goriva na svest o zaštiti okoline
Sve
češće se koriste autobuski i železnički saobraćaj
Nacionalna grupa za javni prevoz došla je do zaključka da građani sve
češće koriste autobuski i železnički saobraćaj. Oni su to ustanovili na
osnovu podataka iz prošle godine.
Istini za volju, razlika između 2003. i 2004. godine iznosi tek 2,5
odsto, ali je i to bilo dovoljno da nagna članove grupe da se založe za
veća ulaganja u infrastrukturu, posebno u Ontariju. Oni naglašavaju da
će se trend pojačanog korišćenja javnog prevoza verovatno nastaviti, s
obzirom da su narastajući troškovi za gorivo razlog više da se sve češće
građani odlučuju da prevoz sopstvenim vozilom zamene nekim od sredstava
javnog saobraćaja.
Članovi grupe veruju da i veća svest o potrebi zaštite životne sredine
daje pozitivne rezultate i utiče na značajnije korišćenje javnog
gradskog prevoza.
Problemi
sa zagađenom vodom u rezervatu Kašečuan
Federalna i
provincijska vlada ne mogu da se dogovore
ko je odgovoran za ešerihiju koli
Iz
rezervata Kašečuan ovih dana se evakuiše stanovništvo zbog toga što je u
tamošnjoj vodi za piće pronađena opasna bakterija ešerihija koli. Više
od polovine žitelja već duže vremena imaju infekcije po koži u vidu
ojeda i impetiga, kao posledicu upotrebe prevelikih količina hlora za
dezinfekciju vode, kao i brojne stomačne smetnje.
Situacija nije mnogo bolja ni u velikom broju drugih naselja, ali kako
se tvrdi, tu je stanje najgore. Problem je u tome što se njihov vodovod
nalazi nizvodno u odnosu na kanalizacioni odvod, što nikako nije u
skladu sa propisima. Vodovod je izgrađen pre desetak godina, prošle
godine je izvršena rekonstrukcija, ali crpne cevi nisu izmeštene, pa je
problem zagađene vode ostao.
Svega nekoliko naselja Prvih nacija u severnom delu Ontarija ima
vodovode u kojima kvalitet vode zadovoljava nove, strože provincijske
propise. Takođe, većina zaposlenih u ovim vodovodima nije prošla
odgovarajuću obuku. Ove dve činjenice doprinose da je u provinciji u
preko pedeset ovih udaljenih i, uglavnom, vrlo siromašnih naselja na
snazi preporuka da žitelji prokuvavaju vodu za piće, kuvanje i pranje.
Kako
se navodi, najveći problem je što funkcionisanje ovih vodovoda nije u
skladu sa propisima. Posle tragedije u Volkertonu, u Ontariju važe
stroži standardi o kvalitetu pijaće vode, koje nikako ne mogu da ispune
vodovodi u pojedinim naseljima Prvih nacija. Federalna vlada obećala je
pre dve godine dodatnih 600 miliona dolara za rešavanje ovog problema od
izuzetne životne važnosti, ali očigledno je da ta sredstva nisu ni
izbliza dovoljna da se ostvare bitnije promene na bolje.
Majkl Nepinak, izvršni direktor Korporacije tehničkih službi za Prve
nacije u Ontariju, smatra da bi za korenitije rešavanje problema u
naseljima u čitavoj zemlji bile potrebne na desetine milijardi dolara.
Njegov kolega Mohamed Karim, koordinator obuke za rad na prečišćavanju
vode, zamera vladi što nije obezbedila obuku za operatere zadužene za
prečišćavanje.
U
Ministarstvu zdravlja primećuju da u mnogim udaljenim naseljima, pa i
onima u kojima žive Prve nacije, često ne mogu da nađu kvalifikovane
operatere koje bi angažovali za rad u vodovodu. Pored toga, dešava se da
lokalno stanovništvo samoinicijativno isključi hlorinator, jer hlorisana
voda ima drugačiji ukus.
Ontarijski premijer Dalton MkGvinti opućuje reči optužbe na račun
federalne vlade za neadekvatnu pomoć starosedeocima. On je naglasio da
na početku 21. veka nikako ne bi trebalo dozvoliti da se ikome dešava
ono kroz šta prolaze ljudi iz Kašečuana i da bi federalna vlada trebalo
da preuzme odgovornost. Ukoliko postoji nešto sporno, MkGvinti predlaže
da se to razreši novim sporazumom sa provincijama, možda već krajem
novembra na premijerskom sastanku u Kelovni.
Federalna vlada nadležna je za rešavanje pitanja starosedelaca,
uključujući zdravstvenu zaštitu i obezbeđivanje standarda o pijaćoj vodi.
Premijer Pol Martin, koji je ovih dana na meti kritike brojnih
opozicionih predstavnika, istakao je zabrinutost zbog izuzetno
nepovoljne situacije u Kašečuanu. On je stao u odbranu ministra za
pitanja starosedelaca Endija Skota, optuženog od strane Harpera za nemar,
naglašavajući da je ontarijska vlada trebalo da iznese potrebu za
evekuacijom stanovništva.
Čuvaju
se zalihe za predstojeću sezonu
Kompanija Roš obustavila slobodnu prodaju Tamiflua
Švajcarska kompanija Roš preduzela je korake za obustavu prodaje leka
Tamiflu u kanadskim apotekama, kako bi mogla da obezbedi zalihe za
predstojeću sezonu gripa. U čitavoj kompaniji je stupila na snagu
direktiva da će umesto slobodne prodaje leka, prioritet biti prodaja za
potrebe lečenja gripa.
Izvršni direktor kompanije za Kanadu Pol Braun je rekao da će preostale
količine biti namenjene visoko rizičnim ustanovama, poput stacionara za
negu bolesnika i bolnica.
Braun je napomenuo da bi se moglo desiti da se nove količine Tamiflua ne
nađu u slobodnoj prodaji sve do naredne godine.
Tamiflu pomaže u terapiji protiv virusa gripa. Ukoliko se uzme u roku od
24 - 48 sati od infekcije u značajnoj meri smanjuje intenzitet i dužinu
trajanja bolesti.
Strah od pandemije ptičjeg gripa doveo je neverovatnog porasta prodaje
ovog medikamenta. Podaci koje navodi Braun govore da je samo u jednom
danu prošle nedelje prodato više tamiflua nego čitave prošle godine.
Kompanija Roš se prošle nedelje saglasila da razmotri mogućnost davanja
licence drugim kompanijama za proizvodnju Tamiflua, ukoliko se pokaže da
one zadovoljavaju kriterijume o kvalitetu koje zahteva Roš. Veruje se,
ipak, da će se to završiti tako da će neke firme dobiti dozvolu za
obavljanje samo pojedinih faza u proizvodnji ovog leka, što će u
krajnjoj liniji, doprineti da na tržištu bude dovoljno leka.
Najava iz kompanije Roš ne bi trebalo da uznemiri građane, tim pre što
je sa najodgovornijeg mesta potvrđeno da će nadležne službe nastaviti da
nabavljaju lek za potrebe stanovništva. Glavni zdravstveni inspektor dr
Batler-Džons je naglasio da neke provincije nameravaju da u naredne dve
fiskalne godine nabave pilule Oseltamivira, leka istog sastava, za
dodatnih pola miliona terapeutskih tretmana. On je takođe rekao da će se
stvoriti i zalihe leka Relenca, koji ima slično dejstvo ali je pogodniji
za pojedine kategorije stanovništva, posebno za trudnice.
Po
njegovim rečima, zdravstvena služba bi trebalo da ukupno obezbedi oko 40
miliona pilula, što je dovoljno za četiri miliona ljudi ukoliko se, u
skladu sa sadašnjim saznanjima, lek uzima u dve doze u toku pet dana.
Računa se da bi to moglo biti dovoljno za borbu protiv moguće pandemije.
Stručnjaci, ipak, apeluju na određen oprez u ovim planovima, tim pre što
najnovija ispitivanja nagoveštavaju da virus gripa koji napada čoveka
pokazuje znake izuzetno brzog razvijanja otpornosti prema leku.
Da
li hemija utiče na pol novorođenčadi?
U
Sarniji tek svaka treća beba dečak
U
Sarniji, na jugozapadu Ontarija, smatraju da je hemijska industrija
odgovorna što se tamo ne rađa dovoljno dečaka.
Ova
pojava je prvo primećena kod starosedelaca Amdživnang, na osnovu
podataka iz perioda od 1999. do 2003. godine. Ustanovljeno je da je među
novorođenim bebama tek svaka treća dečak, što ih je zainteresovalo da
pogledaju stanje i u prethodnom periodu. Tada je odnos bio malo
povoljniji - od pet beba dve su bile muškog, a tri ženskog pola. Obično
se rađa otprilike podjednak broj dečaka i devojčica.
Pol
deteta određen je na samom začeću, ali se veruje da različiti faktori,
poput stresa, izloženosti hemikalijama ili hormonima, mogu u tome
odigrati značajnu ulogu.
Iako
se ne može reći da je hemijska industrija direktni krivac za ovu pojavu,
nije teško pretpostaviti da oni ipak snose makar deo odgovornosti. U
Sarniji se nalazi najveći skup proizvodnih, istraživačkih i razvojnih
hemijskih postrojenja u čitavoj provinciji.
Studiju koja se bavila ovim problemom vodila je studentkinja četvrte
godine medicine Konstanca Mekenzi. Ona je napomenula da je upravo u toku
opsežno istraživanje lokalnog živog sveta, čiji preliminarni rezultati
ukazuju da se ova zabrinjavajuća pojava proširila.
Izmena
kriterijuma za dobijanje drŽavljanstva
Izjednačiće se prava biološke i usvojene dece
Ministar za imigraciju Džo Volpi najavio je za ovu jesen donošenje
zakona kojim će se prava usvojene dece dodatno izjednačiti sa onima koja
važe za decu koja žive sa roditeljima. Izmenom zakona planira se da
ukoliko su deca koju usvoje kanadski državljani rođena u inostranstvu,
automatski po usvajanju dobiju kanadsko državljanstvo.
Ministar Volpi je naglasio da je osnovni kriterijum za ovakvu izmenu
zakona to što nema razlike između usvojenog i biološkog deteta i da će
promena reflektovati takav stav. Federalni sud je još pre šest godina
okarakterisao da važeći propisi vrše diskriminaciju prema usvojenoj deci.
Po
sadašnjim propisima, trebalo bi da usvojitelji podnesu zahtev da dete
dobije državljanstvo. Postupak odobravanja znao je da potraje i do dve
godine, a da u međuvremenu dete ne bi moglo da dobije pasoš, dakle, ni
da putuje u inostranstvo. Ukoliko usvojitelji nikako ne bi podneli
zahtev, dete bi ostalo uskraćeno za neka građanska prava, poput glasanja
ili odlaska u vojsku.
Dešavalo se da se ovakve osobe bez državljanstva ogreše o zakon. U tom
slučaju prema njima se postupalo kao prema građanima koji imaju status
lendid imigranta i mogli su da budu proterani u zemlju u kojoj su rođeni.
Pobornici izjednačavanja prava za usvojenike kažu da takav postupak nije
bio u redu, jer je praktično značio teranje iz zemlje onoga ko može da
predstavlja problem, bez obzira što je njegovo ponašanje rezultat
odrastanja u Kanadi. Oni naglašavaju da se takvo reagovanje kosi sa
Haškom konvencijom o zaštiti dece, koju je Kanada ratifikovala 1997.
godine.
Raslojavanje
u Kanadi sve izraŽenije
Srednja
klasa se bori za krov nad glavom
Studija Social Watch-a, koalicije nevladinih organizacija iz pedeset
emalja, ustanovila je da je u Kanadi socijalno raslojavanje sve
izraženije.
Uprkos privrednom bumu i obećanjima federalne vlade da će smanjiti
siromaštvo, broj beskućnika dostigao je četvrt miliona. U izveštaju se
potencira da sve veći broj dece raste u siromaštvu, da su novodošli
imigranti u sve nepovoljnijem položaju, da se srednja klasa bori da
obezbedi krov nad glavom i plati školovanje svoje dece.
U
proceni stručnjaka iz Kanadskog centra za političke alternative, koji je
bio zadužen za odeljak o Kanadi, stoji da je greška što se radilo na
smanjivanju poreza, umesto da se ulaže u socijalne programe. Armina
Jalnizjan, ekonomista pri Centru, kaže da je evidentno da je federalna
vlada stavila težište na privredni razvoj, a da je pri tom drastično
ograničila svoju ulogu, i da je prebacivala novac provincijama bez
prethodno postavljenih uslova ili obaveze podnošenja računa.
U
studiji stoji da je kanadska privreda zabeležila najveći rast među
zemljama grupe G-8, čak 55 odsto u realnim okvirima. Bruto nacionalni
proizvod je premašio trilion dolara, a vladina potrošnja je smanjena na
11 odsto, prema 16 koliko je bila 1993-94.
Tek
nešto više od jedne trećine nezaposlenih dobija vladinu pomoć, dok je
početkom devedesetih na pomoć računalo tri četvrtine nezaposlenih.
Naglašava se da viš od 1,7 milio-na domaćinstava živi od manje sa 20
hiljada dolara godišnjih prihoda, od kojih samo za stan odlazi jedna
trećina.
Velika zamerka vladi je što i pored ponovljenih obećanja, nije stvorila
nacionalni program za brigu o deci.
ONTARIO
Smanjen
deficit u ontarijskom budžetu, ali...
Deficit u ontarijskom budžetu smanjen je gotovo za polovinu i iznosi 1,6
milijardi dolara što, po rečima ministra finansija Grega Sorbare, daje
realne šanse da će do narednih izbora, predviđenih za oktobar 2007.
godine, minus u provincijskoj kasi biti izbrisan.
Sorbara je rekao da je oko 700 miliona ekstra prihoda ostvareno od
korporativnih taksi, a da su u istom iznosu uštede, u koje spadaju i one
u okviru ministarstava.
Ali,
uprkos povoljnom razvoju situacije, provincijska vlada neće ukinuti
taksu za zdravstvenu zaštitu, čiji iznos ide i do 900 dolara po
zaposlenom. Premijer MekGvinti je, sa žaljenjem, konstatovao da za sada
nema govora da se prekine sa uplaćivanjem tog poreza, jer je veoma bitan
svaki dolar koji može da pomogne osiromašenom zdravstvu.
Lider konzervativaca Džon Tori zamera liberalima da su namerno
preuveličali problem sa deficitom, te kaže da bi premijer MekGvinti
trebalo da ukine porez za zdravstvo. On predlaže da se novac novac može
iskoristiti za pomoć porodicama pogođenim narastajućim troškovima za
struju, benzin i grejanje. Tori, takođe, kaže da bi konzervativci, kad
bi došli na vlast, u prvom mandatu ukinuli tu taksu.
Lista
zemalja po korupciji
Kanadi
pao rejting
Po
svemu sudeći, sponzorski skandal je narušio ugled Kanade kao zemlje bez
korupcije. U međunarodnom pregledu zemalja i vlada po moralnosti, Kanada
se ove godine našla na 14 mestu.
Ovo
se nikako ne bi računalo kao loš plasman, da se ne zna da je devedesetih
godina zemlja bila na petoj poziciji. Veliki pad je zabeležen 2003.
godine, kada smo se našli na 11. mestu, da bi sledeće godine bili za još
jedno mesto niže.
Pregled je sačinila organizacija Transparensi Internešenel, sa sedištem
u Berlinu. U novinskom saopštenju stoji da se 'u slučaju zemalja sa
višim prihodima, kakve su Kanada i Irska, javlja primetan porast
primećivanja korupcije u poslednjih deset godina, koji pokazuje da čak i
bogate zemlje moraju da rade na stvaranju klime integriteta'.
Prvoplasirana zemlja je Island, a među prvih pet našle su se i Finska,
Novi Zeland, Danska i Singapur, sve sa rezultatima iznad 9,4. Na samom
začelju nalaze se Čad i Bangladeš koje su, poređenja radi, dobile tek po
1,7. Kanada je ocenjena sa 8,4.
Skala ide do deset, s tim da deset znači čist, a nula korumpiran, a
pomenuto je ukupno 159 zemalja.
Konjski
grip
Psi u
opasnosti od gripa
Čovekov najbolji prijatelj je u opasnosti od gripa i to od potencijalno
fatalne vrste koja je sa konja prešla na pse. Ontarijsko udruženje
doktora veterine izdalo je komenike u kojem upozorava svoje članove na
bolest i njenu kliničku sliku, i daje načine mogućeg lečenja. Stručnjaci
kažu da je veoma važno da veterinari budu svesni da se ne radi o običnom
kašlju, već o sasvim novoj bolesti o kojoj se do sada ništa nije znalo.
Dr Davor Ojkić, virolog u laboratoriji za životinje, pri Univerzitetu u
Gvelfu, kaže da bi veterinari trebalo da pošalju na analizu uzorke kod
svakog slučaja respiratornih problema koji ne reaguju na standardno
lečenje.
Simptomi ovog konjskog gripa slični su kao i kod drugih respiratornih
bolesti i uključuju groznicu, kašalj i kijanje.
U
Ontariju za sada nema registrovanih slučajeva oboljenja od ove vrste
gripa među psima, ali u Americi ga ima već pet godina i raširio se od
Floride do države Njujork. U časopisu "Science" (Nauka) napominje se da
prisustvo ovog virusa kod kućnih ljubimaca predstavlja potencijalnu
opasnost od prelaska virusa i na čoveka, no Ojkić tvrdi da je takva
mogućnost minimalna.
