Broj
1026, 28.oktobar 2005
Ptičji
grip - moguća pošast 21. veka
"Ništa u ljudskoj istoriji - ni jedan rat ili uragan - ne može da se
poredi sa potencijalnom katastrofom koju bi mogla da izazove pandemija
ptičjeg gripa", kažu stručnjaci.
Pandemija ptičjeg gripa globalna je pretnja na koju svet nastoji da
odgovori koordinisanim merama. Vrsta virusa koja trenutno brine ceo svet
pojavila se u Hong Kongu pre osam godina, ali ptičji grip ima mnogo dužu
istoriju.
Još
davne 1918. mutacijom je prerastao u smrtonosni grip čija je pandemija
odnela ogroman broj života.
|
Hronologija širenja ptičijeg gripa
Smrtonosni soj virusa H5N1 se prvi put pojavio u Aziji, ali se sada,
širi ka Zapadu.
Iz Kine
stižu izveštaji o masovnim uginućima živine na farmama, a Rusija je
potvrdila više slučajeva zaražene živine, pa postoji opasnost da bi
ptice selice mogle da prošire virus širom Evrope.
Iznosimo
najvažnije događaje vezane za širenje virusa ptičijeg gripa:
15.
decembar 2003. - Južna Koreja potvrđuje veoma zarazan tip
ptičijeg gripa na farmi pilića blizu Seula i počinje masovno
uništavanje živine jer je virus ubrzo počeo da se širi na celu
zemlju.
8. januar 2004. - Vijetnam saopštava da je pronađen virus
ptičijeg gripa na farmama živine.
16. mart 2004. - Kina saopštava da je suzbila ptičiji grip.
27. septembar 2004. - Tajland saopštava da je moguće da je u
toj zemlji osoba zaražena ptičijim gripom zarazila drugu osobu.
Rečeno je da se verovatno radi o izolovanom slučaju koji predstavlja
malo rizika po stanovništvo.
8. oktobar 2005. - Turska prijavljuje prve slučajeve ptičijeg
gripa, što stvara zabrinutost da je virus pred vratima Evrope.
Kasnije je potvrđeno da se radi o soju H5N1 koji je opasan po ljude.
10. oktobar 2005. - Evropska komisija najavljuje zabranu
uvoza u EU divljih ptica i živine iz Turske.
15. oktobar 2005. - Testovima izvršenim u Britaniji otkriven
je H5N1 soj na uzorcima tri mrtve patke, pronađene u Čamurliji de
Žos u Rumuniji. To je prviĆ slučaj ptičijeg gripa zabeležen u Evropi.
17. oktobar 2005. - Grčka saopštava da je na ostrvu Hios
otkriven virus ptičijeg gripa, soj H5 koji može da varira od blagog
do smrtnonosnopg H5N1. To je prvi takav slučaj u EU.
21. oktobar 2005. - Mađarska saopštava da se vakcina protiv
smrtonosnog virusa pokazala efikasnom. Naučnici takođe otkrivaju H5
virus ptičijeg gripa na uzorcima mrtvih labudova koji su pronađeni u
istočnoj Hrvatskoj.
23. oktobar 2005. - Britanija je saopštila da je otkriveno da
je papagaj koji je uginuo u karantinu u toj zemlji imao H5N1 oblik
ptičijeg gripa.
25. oktobar 2005. - U Inodenziji je još jedna osoba umrla od
ptičijeg gripa, čime je, po podacima Svetske zdravstvene
organizacije, broj umrlih od tog virusa u Aziji dostigao 62. U
Vijetnamu je umrla 41 osoba, u Tajlandu 13, četiri u Indoneziji i
četiri u Kambodži. |
Kad
ptica dobije grip obično je to blago oboljenje, ali se povremeno pojavi
opaka vrsta, poput virusa H5N1, koji se sada širi svetom.
Ptičji grip je prvi put zabeležen u Italiji 1878. godine kao smrtonosna
bolest koja se među pticama brzo širila i skoro uvek rezultirala smrću.
U
novije vreme prvi slučaj ljudske zaraze ptičjim gripom zabeležen je
1997. u Hong Kongu, kaže direktor američkog Nacionalnog instituta za
istraživanje alergija i zaraznih bolesti, Entoni Fauči.
Virusom H5N1 zaraženo je tada 18 ljudi, šsest je podleglo bolesti.
Vlasti Hong Konga su ispravno postupile i odstranile takoreći svu domaću
perad, čime je 1997. virus zaustavljen. Ali, vratio se 2003, 2004 i
2005, kaže Fauči za Glas Amerike.
Uvoz
i izvoz peradi i ptice selice, narocito divlja perad, šire virus. Divlje
patke i guske, koje mogu da prevale ogromna rastojanja i usput zaraze
čitava jata u raznim zemljama, predstavljaju posebno težak problem.
H5N1
se 2003. godine pojavio u Južnoj Koreji mada je geografski epicentar
virusa uskoro postala jugoistočna Azija, pre svega Vijetnam, ali i
Tajland, Kambodža i Indonezija. U te četiri zemlje zaraženo je 120 ljudi
- 60 njih, odnosno 50 odsto obolelih - podleglo je virusu.
Mada
se virus sada širi ka zapadu, van Azije nije zabeležen ni jedan smrtni
slučaj, niti je potvrđen ijedan slučaj da virus prelazi sa čoveka na
čoveka.
Gregori
Poland,
istraživač na klinici Majo u Minesoti kaže da virus za sada uglavnom
ubija nosioca, odnosno pticu. Virus direktno inficira i ljude, ali
srećom nije potvrđeno da se prenosi sa čoveka na čoveka.
Ukoliko virus ptičjeg gripa počne da se prenosi sa čoveka na čoveka i
zadrži smrtonosnu formu, broj smrtnih slučajeva mogao bi znatno da
nadmaši onaj iz 1918, kažu eksperti poput Gregorija Polanda.
Te
1918. kada je izbila pandemija smrtonosnog virusa gripa, u roku od dve
godine pokošeno 40 do 60 miliona ljudi. Laboratorijska istražvanja
pokazuju da je i taj virus prvobitno izazivao vrstu ptičjeg gripa i da
je mutacijom stekao sposobnost da se vrlo brzo prenosi ljudskim
kontaktom.
"Ništa
u ljudskoj istoriji - ni jedan rat ili uragan - ne može da se poredi sa
potencijalnom katastrofom koju bi mogla da izazove pandemija ptičjeg
gripa", kažu stručnjaci.
Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da bi eventualna pandemija
mogla da u roku od nekoliko meseci odnese između dva i 150 miliona
ljudskih života, zavisno od toga koliko bi smrtonosan bio mutirani
virus.
AIDS
je ubio 34 miliona ljudi širom sveta, ali mu je za to trebalo 20 godina.
PRIPREME ZA PREGOVORE O KOSOVU...
Važna je jasna
platforma Srbije
Većina političara u Srbiji i SCG ocenila je kao očekivanu odluku Saveta
bezbednosti UN o početku pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije i
ukazala na značaj jasne platforme zvaničnog Beograda za te pregovore.
Predsednik državne zajednice Svetozar Marović ocenio je da je realno,
sporazumno i kompromisno rešenje za Kosovo put u dugoročnu stabilnost
regiona.
|
Tekst
predsedničkog saopštenja Saveta bezbednosti o Kosovu
Savet
bezbednosti UN odobrio je, u ponedeljak, početak pregovora o statusu
Kosova i ovlastio generalnog sekretara svetske organizacije Kofija
Anana da što pre imenuje specijalnog izaslanika koji će voditi
pregovore.
Objavljujemo integralni tekst predsedničkog saopštenja sa današnje
sednice Saveta bezbednosti, kojom je predsedavao rumunski ambasador
Mihnea Motok (Motoc):
"Savet
bezbednosti pozdravlja izveštaj koji je pripremio izaslanik
generalnog sekretara UN za procenu standarda, ambasador Kaj Ejde, sa
sveobuhvatnom procenom implementacije standarda, kao i situacije na,
i u vezi sa Kosovom (Srbija i Crna Gora). Savet odaje priznanje
ambasadoru Ejdeu na njegovom radu u sastavljanju tog važnog
izveštaja.
Savet
bezbednosti podseća na izveštaj generalnog sekretara od 23. maja
2005. godine u kojem je inicirao sveobuhvatnu procenu, predvođenu
ambasadorom Ejdeom. U svetlu nalaza iz izveštaja ambasadora Ejdea,
Savet naglašava da je potreban dodatni, još ustrajniji napredak, i
da implementacija standarda na Kosovu mora da bude nastavljena sa
nesmanjenom energijom i sa jačim osećanjem posvećenosti, kao što je
u svom pismu naglasio generalni sekretar.
(Savet)
Poziva kosovske lidere da pojačaju napore kako bi obezbedili
implementaciju standarda na svim nivoima, omogućujući da opipljivi
rezultati budu dostupni svim građanima Kosova. Posebna i vremenskih
okvira svesna pažnja treba da bude posvećena zaštiti manjina, daljem
razvoju procesa decentralizacije, stvaranju neophodnih uslova koji
će dozvoliti održiv povratak, očuvanju kulturnog i verskog nasleđa
na Kosovu, i promociji pomirenja. Savet takođe poziva i vlasti u
Beogradu da učine što je u njihovoj moći kako bi olakšale taj proces
i da se konstruktivno angažuju.
Savet
ponovo potvrđuje svoju punu podršku specijalnom izaslaniku
generalnog sekretara, gospodinu Sorenu Jesen-Petersenu i UNMIK-u u
njihovom kontinuiranom radu na podršci implementaciji standarda,
koji treba da se nastavi i tokom procesa Budućeg statusa i koji će
biti važan faktor u utvrđivanju stepena napretka.
Savet
bezbednosti je saglasan sa sveobuhvatnom procenom ambasadora Ejdea
da je, uprkos izazovima sa kojima se još suočavaju Kosovo i širi
region, došlo vreme da se krene u sledeću fazu političkog procesa.
Savet stoga podržava nameru generalnog sekretara UN da započne
politički proces koji će odrediti budući status Kosova, kako to
predviđa rezolucija 1244. Saveta bezbednosti (1999.) Savet ponovo
potvrđuje okvir te rezolucije i pozdravlja spremnost generalnog
sekretara da imenuje specijalnog izaslanika koji će predvoditi
proces Budućeg statusa. Iščekuje što skorije imenovanje. Savet nudi
svoju punu podršku tom političkom procesu, koji će odrediti budući
status Kosova, i uz to ponovo potvrđuje svoju posvećenost cilju
multietničkog i demokratskog Kosova, koje treba da osnaži regionalnu
stabilnost.
Savet
bezbednosti pozdavlja nameru Kontakt grupe (Francuska, Italija,
Nemačka, Ruska Federacija, SAD i Velika Britanija) da ostane tesno
angažovana u tom političkom procesu koji će predvoditi UN, i da
podrži izaslanika generalnog sekretara za Budući status. Savet
poziva zainteresovane regionalne i međunarodne organizacije da tesno
sarađuju u procesu određivanja budućeg statusa Kosova. Savet takođe
podržava sadržajno učešće i saradnju zemalja u regionu.
Savet
bezbednosti traži od generalnog sekretara da obezbedi redovno
obaveštavanje o progresu u određivanju Budućeg statusa Kosova, kako
to definiše rezolucija 1244. Saveta bezbednosti UN, i ostaće aktivno
zaokupljen tim pitanjem". |
"Budućnost
Kosova mora biti obeležena punom slobodom za sve građane, povratkom
raseljenih, garancijama za zaštitu manjinskog stanovništva,
pretpostavkama za istinski multietnički život. Ovakva rešenja, bez
isključivosti i jednostranosti omogućiće Kosovu i čitavom regionu
stabilnu evropsku perspektivu", podvukao je Marović.
Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da je pred početak pregovora
pozicija Srbije "veoma teška, ali ne bezizlazna" i da će najveću snagu u
pregovorima predstavljati činjenica da je Srbija danas demokratska
zemlja.
"Nemoguće
je zamisliti u prethodnoj istoriji čovečanstva da se jedna demokratska
država rasparčava", rekao je on i dodao da će Vlada Srbije i članovi
njegovog kabineta formirati pregovarački tim o Kosovu, u kojem će biti
stručnjaci za to pitanje. "Mi već mesecima zajedno radimo i formiramo
jednu politiku kojom pokušavamo da u veoma složenim okolnostima
pronađemo najveće potencijale za odbranu naših interesa na Kosovu i
Metohiji", rekao je Tadić.
Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus ocenio je da je neophodno
hitno formiranje pregovaračkog tima za Kosovo i utvrđivanje platforme za
pregovore. Prema njegovim rečima, potrebno je utvrditi strategiju za
pregovore, koja bi bila javni dokument, i na osnovu nje platformu, koja
ne bi bila dostupna javnosti, ali bi obavezivala sve učesnike pregovora.
Ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić rekao je da je
prezadovoljan nastupom delegacije koju je na sednici SB UN predvodio
premijer Srbije Vojislav Koštunica. "Ovo je možda prvi put da nas je
neko povodom Kosova i Metohije uvažio", rekao je on i dodao da su "i
komentari spolja izuzetno povoljni".
"Mislim
da je krenulo izuzetno dobrim tokom, iznad mojih očekivanja. Lično sam
prezadovoljan", zaključio je Ilić.
"Od
stavova koje je izneo Koštunica pred SB UN niko u Srbiji neće odstupiti.
Rešenje za Kosovo i Metohiju je viši stepen autonomije nego 1999. godine,
ali je opasno da bude rešen status pre nego što budu ispunjeni standardi",
rekao je predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju Skupštine SCG Veljko
Odalović.
Funkcioner Demokratske stranke (DS) Dragan Šutanovac ocenio je da su
odluke SB UN o Kosovu očekivane, a da je jako loše što je Vlada Srbije
počela da upućuje otrovne strele prema Martiju Ahtisariju, za kog se
pretpostavlja da će biti pregovarač UN o statusu.
On
je rekao da u ovom trenutku ne zna kako će izgledati pregovarački tim,
ali da je sada mnogo bitnija platforma na osnovu koje će se pregovarati,
da će se o samom timu odlučiti minut pred utakmicu.
Potpredsednik Srpskog pokreta obnove (SPO) Vlajko Senić rekao je da u
pregovaračkom timu treba da budu predstavnici vlada Srbije i SCG i
predsednika Srbije, a da u njemu ne treba da učestvuju predstavnici
Socijalističke partije Srbije (SPS) i Srpske radikalne stranke (SRS).
On
je naveo da Srbija sada očekuje podršku sveta za očuvanje svog
suvereniteta na Kosovu i da je spremna da prizna najširi stepen
autonomije, ali da ne može biti kompromisa o suverenitetu države.
Potpredsednik Socijalističke partije Srbije (SPS) Milorad Vučelić rekao
je da je premijer Srbije na sednici SB UN izneo stavove svih ljudi "koji
odgovorno misle o ovoj zemlji", a kazao je i da u pregovorima ključni
subjekti treba da budu vlada i Srbi sa Kosova, jer oni nose političku
odgovornost i donose političke odluke.
Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš ocenio je da bi davanjem
autonomije Vojvodini Srbija imala jači adut u pregovorima o konačnom
statusu Kosova, a da će ishod pregovora zavisiti od sposobnosti i
strategije pregovarača iz Srbije.
Funkcioner crnogorske Demokratske partije socijalista Miodrag Vuković
ocenio je da je Kosovo problem Srbije i da je sednica Saveta bezbednosti
UN na kojoj je odobren početak pregovora pokazala da Crna Gora i njena
nezavisnost sa tim nemaju nikakve veze.
Premijer Kosova Bajram Kosumi pozdravio je odluku SB UN o početku
razgovora o budućem statusu Kosova i ocenio da se radi o značajnoj i
istorijskoj odluci koja otvara put Kosovu ka mirnoj budućnosti.
"viŠe od autonomije, manje od nezavisnosti"
Pregovarački
aduti tajna do pregovora
Predsednica Koordinacionig centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković
Ivić izjavila je da detalji strategije "više od autonomije, manje od
nezavisnoti", neće biti obelodanjeni pre nego što počnu pregovori o
budućem statusu Kosova.
"Neke
stvari iz te platforme moraju ostati u tajnosti, ne zato što su državna
tajna, nego zato što su to pregovarački aduti", rekla je Sanda Rašković
Ivić sutrašnjem Blicu.
Prema
njenim rečima, ključno u toj strategiji jeste da Beograd "neće
pregovarati o nezavisnosti Kosova, bez obzira da li se ta nezavisnost
zvala uslovnom ili bezuslovnom".
Predsednica Koordinacionog centra je rekla da niti premijer Srbije
Vojislav Koštunica, niti predsednik Boris Tadić neće potpisati uslovnu
nezavisnost Kosova.
Upitana da li će njene izjave da je finski predsednik Marti Ahtisari
loše rešenje za specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN doneti
štetu s obzirom da je njegovo imenovanje skoro izvesno, Sanda Rašković
Ivić je rekla da nije mislila "ništa loše lično o Ahtisariju", ali da je
nezgodno to što je on član Međunarodne krizne grupe.
"Uprkos
tome, na drugi pogled možda to i nije tako loše rešenje jer Ahtisari ima
priliku da pokaže svoj profesionalizam i nepristrasnost. Da pokaže kako
neće pokušati da nametne gotovo i unapred pripremljeno rešenje za status
Kosova", istakla je Sanda Rašković Ivić.
Prema njenim rečima, u pregovaračkom timu SCG paritetno bi trebalo da
budu prisutni ljudi iz kabineta premijera i predsednika Srbije, a Savet
ministara SCG i Srbi s Kosova će obavezno imati svog predstavnika.
"Bila
bih jako srećna da u tom timu bude i predstavnik Crne Gore", rekla je
Sanda Rašković Ivić i dodala da je oduševio "krajnje državnički" potez
predsednika SCG Svetozara Marovića u odnosu na stavove slovenačkog
predsednika Janeza Drnovšeka.
"Tu
sam dobila signal da će se Crna Gora umešati u pregovore", ocenila je
Sanda Rašković Ivić.
Ona
je izrazila očekivanje da će pregovori o statusu Kosova početi krajem
novembra ili početkom decembra, navodeći da će se to sigurno dogoditi do
kraja godine.
"Prvo
bi generalni sekretar UN trebalo zvanično da imenuje svog specijalnog
predstavnika, koji će u dogovoru sa Savetom bezbednosti odrediti datum
početka pregovora", rekla je Sanda Rašković Ivić.
osmi uragan koji pogaĐa SAD u poslednjih 15 meseci
Posle naleta
uragana Vilme
Više od pet miliona stanovnika je ostalo bez električne energije, a
gradske službe pozivaju zaposlene da se vrate na posao iako se u
poslovnoj četvrti Majamija nije vratila struja.
Posle naleta uragana Vilme na Floridi, gde je stradalo deset osoba,
stanovništvo je i dalje pod pritiskom ali se polako vraća u normalan
svakodnevni život.
Konvoji
kamiona sa spasiocima se kreću prema zabačenim delovima Floride, kako bi
se utvrdili materijalna šteta posle Vilme.
Stručnjaci procenjuju da je uragan počinio štetu do 10 milijardi dolara.
Veliki su redovi pred benzinskim pumpama koje ni danas ne rade. Slični
redovi su i pred prodavnicama sa prehrambenom robom.
Uragan Vilma je snažan vetar kategorije 3 i kreće se brzinom do 200
kilometara na sat uz propratne vetrove. Vilma je juče pogodila
jugozapadni deo Floride i osmi je uragan koji pogađa SAD u poslednjih 15
meseci.
Uragan je prethodno pogodio veoma posećene meksičke turističke centre,
zbog čega je evakuisano oko 30.000 turista.
U
Meksiku i na Haitiju je stradalo 17 osoba.
Deset osoba je stradalo u jučerašnjem naletu uragana Vilma na Floridi,
dok je u Meksiku i Haitiju stradalo 17 osoba.
Više
od pet miliona stanovnika Floride je ostale bez električne energije, a
stručnjaci procenjuju da je uragan počinio štetu do 10 milijardi dolara.
Uragan Vilma je snažan vetar kategorije 3 i kreće se brzinom do 200
kilometara na sat uz propratne vetrove. Vilma je juče pogodila
jugozapadni deo Floride i osmi je uragan koji pogađa SAD u poslednjih 15
meseci.
Uragan je pretodno pogodio veoma posećene meksičke turističke centre,
zbog čega je evakuisano oko 30.000 turista.
IZABRAN NOVI PREDSEDNIK POLJSKE
Usamljeni
šerif na čelu Poljske
"Neću biti predsednik od plastelina", rekao je uoči izbora Leh Kačinjski
najavljujući da će umeti da lupi šakom o sto moćnim susedima - Nemačkoj
i Rusiji.
Posle uglađene decenije Aleksandra Kvašnjevskog, trezvenog, umerenog
državnika poštovanog u svetu, koji kod kuće nastoji da spaja i miri
posvađane stranačke rogove u političkoj vreći, Poljaci su ponovo dali
šansu buntovniku da vodi zemlju.
U
nedeljnom dramatičnom drugom krugu predsedničkih izbora izjednačenih
šansi, gradonačelnik Varšave, počasni predsednik konzervativne stranke
Pravo i Pravda (PiS), Leh Kačinjski, pobedio je lidera liberalne
Građanske platforme (PO), Donalda Tuska.
Kao
i u prvim godinama posle pada komunizma, Poljsku će od decembra pa
narednih pet godina voditi borac iz slavnih dana borbe nezavisnih
sindikata Solidarnost protiv totalitarnog režima.
Simbolično, ponovo Leh, koga su u ilegalnoj Solidarnosti u kojoj je bio
ekspert za pravo a jedno vreme i njen drugi čovek, zvali Lešek (mali Leh)
da ga razlikuju od "velikog" Leha - lidera Solidarnosti i prvog
nekomunističkog predsednika Poljske - Leha Valense.
Braća Kačinjski (56), Leh i 45 minuta stariji Jaroslav, lider
konzervativne stranke Pravo i Pravda (PiS), pobednice poslednjih
parlamentarnih izbora, proslavili su se još kao deca igrajući 1961.
godine u filmu "Dvojica koja su ukrala Mesec". Angažmanom u Solidarnosti
od 1977. godine a posle pada komunizma i u politici, postali su
najpoznatiji blizanci u poljskoj istoriji.
Zbog
odvažne i ponešto prgave naravi koja ne zna za kompromise, kao i zbog
bucmastog stasa, braći su njihovi Poljaci nadenuli nadimak "patak" a
Lehu iz vremena kada je bio na prelomu stoleća ministar pravde u vladi
Ježija Buzeka i "usamljeni šerif".
Kao
usamljeni šerif Leh Kačinjski već deceniju i po u raznim političkim
grupacijama, sa raznih funkcija dosledno Poljacima nudi isto - moralnu
revoluciju, raskid sa dečijim bolestima i falinkama tranzicije kao što
je korupcija, temeljnu lustraciju i kažnjavanje zločina komunizma, oštru
borbu protiv zločina uz povratak smrtne kazne, ako ikako bude moguće.
Nudi
takođe povratak tradicionalnim vrednostima duboko religiozne katoličke
Poljske, na ekonomskom planu solidarnu socijalnu državu i zaustavljanje
liberalnog u poljskim reformama, iako upravo sa liberalima konzervativci
formiraju novu poljsku vladu. Sve upakovano u slogan raskinimo sa III
postkomunističkom Republikom i gradimo IV Žečpospolitu.
"Neću
biti predsednik od plastelina", rekao je uoči izbora Leh Kačinjski
najavljujući da će umeti da lupi šakom o sto moćnim susedima - Nemačkoj
i Rusiji.
To
je već činio od 2002. godine, na funkciji gradonačelnika Varšave, kada
je na zgražavanje Rusije jednom trgu nadenuo ime kontroverznog čečenskog
predsednika Džohara Dudajeva, ili kada je ovih dana Nemačkoj ispostavio
račun od 54 milijarde dolara za razaranje Varšave u Drgom svetskom ratu.
Partnerima u Evropskoj uniji ostaje nada da će, kao i najglasniji
evroskeptik, češki predsednik Vaclav Klaus, i Kačinjski braniti svoju
viziju labave Evrope jakih nacionalnih država, pre svega kod kuće i na
konferencijama i predavanjima a ne na samitima EU kada se rešavaju
praktična pitanja funkcionisanja Unije.
Leh
Kačinjski rođen je u Varšavi 1949. godine u vojničkoj porodici, studirao
je prava na Varšavskom univerzitetu a zatim ih predavao i na
Univerzitetu u Sopotu. Tokom studija je sreo sadašnju suprugu Mariju.
Nova prva dama nema nameru da bude angažovana i eksponirana kao
prethodnica Jolanta Kvašnjevska.
Daša Pavlović
crnogorski kulturno-istorijski spomenici
Kraste kiča na
kultrurnoj baštini
Fond crnogorskih kulturno-istorijskih spomenika, što nebrigom, što
nestručnim i nezakonitim prepravkama i dogradnjama, praktično je
pretvoren u gomilu kiča i graditeljskih uzurpacija.
Tako,
barem, proizilazi iz izvještaja o stanju nepokretne kulturne baštine u
Crnoj Gori koji je upravo obnarodovalo njeno Ministarstvo kulture. Vlada
je protekle sedmice, prilikom razmatranja tog izvještaja, naložila da se
za devet mjeseci izradi sanacioni program, kako bi se spasilo bar nešto
od spomeničkog blaga.
Najavljeno
je da će biti rušenja, ali i legalizacije bespravno podignutih i
nestručno prepravljenih sakralnih i drugih objekata koji imaju
kulturno-istorijsku vrijednost.
Crna
Gora ima 357 zakonom zaštićenih spomenika kulture. Na 246 njih utvrđene
su takve promjene koje su okarakterisane kao ugrožavanje njihovih
spomeničkih svojstava.
Oko
57 odsto spomenika kulture devastirano je nelegalnim radovima, a od toga
71 odsto su sakralni objekti, od čega su 80 odsto pravoslavne crkve.
Već
iz tih podataka jasno je da se prst odgovornosti za ovakvo stanje upire,
prije svega, na Srpsku pravoslavnu crkvu koja gazduje najvećim brojem
sakralnih objekata u Crnoj Gori.
Navedeni su primjeri novih "fresaka" na kojima nema svetaca iz
hrišćanskih jevanđelja, već su tu "privilegiju" dobili čak i neki "bezbožnici".
Na jednom od zidova crkve u Podmainama kod Budve oslikan je, u
maršalskoj uniformi, Josip Broz Tito, ali ne u raju, već u paklu.
Manastirski igumani su počeli da uz stare crkve i sebi dižu spomenike,
kako je, na primjer, učinio iguman Filaret koji je na crkvi Svete
Trojice u Pljevljima upisao svoje ime. Pored crkava se podižu veliki
konaci, a umjesto kamenih ploča na podove se stavlja laminat. Unutrašnji
zidovi se "šaraju" likovima "novomučenika", a manastirske kapije se "kinđure"
elementima kakvih u crnogorskom graditeljstvu nikad nije bilo.
U
pomenutom izvještaju je navedeno da je Srpska pravoslavna crkva bez
dozvole podigla oko pet hiljada kvadratnih metara prostora, od čega su
pola manastirski konaci.
Crkva, naravno, nije jedini uzurpator kulturne baštine. To su i druge
institucije, privatnici, pa i sama vlast, koja je, takođe, odgovorna,
bilo zbog dugotrajne nebrige ili što su njeni predstavnici i sami
umiješani u nelegalno graditeljstvo.
Tako
je jedan gradski bunar u Ulcinju, star oko hiljadu godina, zamalterisan,
kao da je u nekom selu. U starom gradu Perastu koji je čitav spomenik
kulture, na mjestu gdje je bio renesansni vrt, iskopan je bazen za
kupanje.
Na
stara zdanja se postavljaju obične i satelitske antene, preko fasada i
zidova se provlače kablovi i cijevi za grijanje. Kameni zidovi starih
kula i palata se prekrivaju malterom, što je učinjeno, na primjer i na
crkvi Svetog Nikole u Ulcinju.
Lijepo klesane kamene ploče rimske Duklje kod Podgorice razvlače se već
sto godina i uziđuju u privatne kuće.
Kao
što ništa u Crnoj Gori ne može proći bez politizacije, tako su se i u
vezi sa ovim izvještajem odmah digli politički kovitlaci. Iz SPC i nekih
opozicionih partija je ocenjeno da je i priprema samog izvještaja o
stanju kulturne baštine dio predreferendumske kampanje.
Navodno, treba kompromitovati SPC ili je "ucijeniti" u politički važnom
trenutku. Portparol SPC Radomir Nikčević je, štaviše, izvještaj
Ministarstva kulture cinički protumačio kao "konačno priznanje"
vlasništva te crkve nad pravoslavnim objektima u Crnoj Gori.
Nikčević tvrdi da SPC u Crnoj Gori ne devastira njenu kulturnu baštinu
već da je, naprotiv, "čuva i obogaćuje".
S
druge strane, istog časa su se čuli zahtjevi da se "zaustavi divljanje
Srpske pravoslavne crkve koja svjesno i planski devastira crnogorske
spomenike kulture, kako bi promijenila etnički, kulturni, civilizacijski
i nacionalni identitet Crne Gore".
Istoričar Novak Adžić je za stanje nepokretne kulturne baštine okrivio "srpskog
okupacionog mitropolita Amfilohija Radovića".
Nezavisno od te vrste argumentacije, jedno je sigurno - spomeničko blago
je napadnuto, i vremenom i ljudima. Na crkvama, palatama, na drugim
spome-nicima kulture, mnogo je "krasti" kiča koje treba ukloniti. Već
sada je jasno da će to ići vrlo teško, a pitanje je da li će išta
značajno biti i učinjeno, što zbog politizacije, što zbog nedostatka
novca.
Ilija Despotović
Podgorica
Prvog dana sajma 7.000 posetilaca viŠe nego proŠle godine
Povratak
knjizi
Jubilarni 50. Međunarodni beogradski sajam knjiga u toku, prvog dana
posetilo ga je više od 30.000 ljudi, što je za 7.000 više nego prošle
godine, izjavio je direktor preduzeća "Beogradski sajam" Anđelko
Tripković.
Na
otvaranju izložbe podovom pola veka beogradskog sajma knjiga, Tripković
je rekao da je broj izdavača i posetilaca sajma iz godine u godinu sve
veći, zbog čega će naredne godine izložbeni sajamski prostor biti
proširen.
Oko
700 domaćih i 200 inostranih izdavača iz 19 zemalja trenutno svoje
knjige izlaže u halama I i XIV Beogradskog sajma, a očekuje se da će
broj posetilaca i ove godine uveliko premašiti 200.000.
Izložbu povodom sajamskog jubileja, na kojoj su predstavljene
fotografije s prethodnih sajmova, časopisi, novinski članci i plakati
posvećeni toj manifestaciji, otvorila je predsednica Međunarodne
asocijacije izdavača Ana Marija Kabaneljas.
Ona
je na otvaranju izložbe kazala da je zadivljena brojem posetilaca i
veličinom beogradskog sajma knjiga i dodala da su srpski izdavači imali
veoma dobar i zapažen nastup na nedavno završenom sajmu knjiga u
Frankfurtu, najvećoj manifestaciji te vrste u svetu.
Prvi
Jugoslovenski sajam knjiga održan je 1956. godine u Zagrebu, pod
pokroviteljstvom predsednika Republike Josipa Broza Tita, a na njemu je
bilo izloženo oko 12.000 knjiga svih jugoslovenskih izdavača.
Sledeće godine sajam knjiga preseljen je u
Beograd,
gde je završeno moderno sajmište. Izdavači su procenili da su u Beogradu
stvoreni izuzetno dobri uslovi za veliku međunarodnu smotru knjige.
Knjige je izložilo oko 60 domaćih i 36 inostranih izdavača. Učestvovali
su izdavači iz 16 država Evrope, Amerike i Azije. Oko velikih
književnika prvi put su se tiskali čitaoci, tražeći da im knjige potpišu
Ivo Andrić, Branko Ćopić, Desanka Maksimović, Dobrica Ćosić, Oskar
Davičo i drugi.
Sajam knjiga, po tradiciji su otvarali predstavnici političkog i javnog
života. Petnaesti sajam knjiga 1970. godine otvorio je nobelovac Ivo
Andrić, nakon čega je postala tradicija da tu manifestaciju otvaraju
istaknuti domaći književnici. Ove godine ta čast pripala je književniku
Ljubomiru Simoviću.
ŠKOTSKA
Škola za
džentlmene
Džentlmeni su, tvrde mnoge dame, izumrli još sa dinosaurusima. Sad je,
međutim, prilika da "ožive".
U
jednom škotskom zamku otvorena je prva, prava škola za džentlmene, gde
muškarci mogu da nauče, od toga koliki bakšiš treba da ostave, do toga
kako da hodaju uspravno.
"Otvorili
smo vrata celom svetu za lepo ponašanje i uljudnost", kaže za Rojters
Dajana Mater, čija je Akademija privukla kandidate čak i iz Kanade,
Pakistana ili Japana.
"Učimo
ih britanskim manirima, koji su zlatno pravilo lepog ponašanja svuda u
svetu", kaže bivša glumica i prezenter televizije BBC, koja iskreno
veruje u izreku da "maniri čine čoveka".
"Lepo
ponašanje ne zna za godine, cenu ili klasnu pripadnost", objašnjava
Materova, koja školu lepih manira naplaćuje 650 funti (1.145 dolara).
Među
prvim polaznicima škole našao se i jedan bivši farmer iz Zimbabvea, koji
želi da ugladi svoje poslovne manire, i učitelj skijanja koji bi da
unapredi svoje društvene veštine.
Budući džentlmeni koji ili žele da povećaju svoje poslovne mogućnosti,
ili da izađu u susret željama očajnih majki i devojaka, u školi nauče
niz praktičnih "sitnica", poput one kojim nožem se maže buter u visokom
društvu.
Ono
što je najviše glavobolje zadavalo devetorici prvih polaznika je kako se
ponašati za stolom i kako pravilno koristiti pribor za jelo.
"U
koju čašu se sipa koje vino, koju viljušku i nož da upotrebe, to je ono
što ih je prestravilo najviše", objašnjava Materova.
Pored pravila kako se jede u visokom društvu, polaznici uče i kako se
stoji ili graciozno i dostojanstveno hoda. Ta veština se savladava
balansiranjem sa knjigom na glavi.
Na
radost najbližih i najdržih, budući džentlmeni uče čak i kako se ušiva i
pravilno pegla, ali i kako se peca na mušicu ili puca u glinene glubove.
Pravi džentlmeni moraju da znaju i pravila džentlmenskog rukovanja, pa
se u školi uči snažan stisak koji ostavlja utisak. "To je vrlo važno.
Slab stisak koji podseća na mrtvu, vlažnu ribu je grozan i ostavlja loš
utisak", tvrdi Materova.
Britanci su u strahu da njihova nacija, nekada poznata po uglađenosti i
uredno spakovanom kišobranu, sada više liči na gomilu koja urla, žvaće
otvorenih usta, i deluje zarozano.
"Lepi
maniri se ne uče u školama niti u većini domova. Deca koja nemaju
discipline izrastu u nesigurne osobe. Porodice više ne ručaju zajedno,
pa deca ne nauče kako da se ponašaju za stolom, niti kako da razgovaraju",
smatra Materova i dodaje da je za sve to kriva politička korektnost i
feminizam.
"Ko
ovih dana otvori vrata da bi žena prošla ili joj ustupi mesto. Iako se
feministkinje možda ne slažu sa tim, većina žena ipak želi da bude
tretirana kao dama. Većina i dalje mašta o princu na belom konju",
zaključuje vlasnica škole za džentlmene.
POLITIKA JE PREČESTO I PREVIŠE PRISUTNA U UČIONICAMA
Škole
pomirenja ili novog nacionalizma?
Deset godina posle završetka rata u Bosni i Hercegovini, u kojoj su
ljudi nekada živeli u "bratstvu i jedinstvu", danas deca iz istog mesta
ulaze u školu na različite ulaze, uče u odvojenim učionicama, iz često
potpuno suprotstavljenih udžbenika.
To
što dele isto školsko dvorište ne pomaže im da zaleče rane iz rata.
U
reportaži iz grada koji se nekada zvao samo Prozor, a sada je
Prozor-Rama, Rojters konstatuje da nacionalizam, koji je doveo do
krvavog rata, nije otišao u istoriju.
"Ne
družimo se sa njima. Samo ih bijemo", kaže jedan trinaestogodišnjak,
bosanski Hrvat, dok ga njegovi drugovi glasno podržavaju.
Sistem "dve škole pod jednim krovom" zaživeo je posle povratka izbeglica
u centralne oblasti muslimansko-hrvatske federacije. Novi plan školstva,
na osnovu koga sada rade 54 škole, osmišljen je kako bi se manjine
zaštitile od gubitka kulturnog identiteta pod pritiskom većine.
U
praksi je to, međutim, dovelo do odvajanja: učenici ulaze na posebna
vrata ili idu u školu u smenama, i sede u odvojenim učionicama na čijim
zidovima imaju obeležja nacije kojoj pripadaju.
Lokalni zvaničnici pristali su na takve škole pre tri godine, pod
pritiskom zapadnih političara. Međutim, kada su škole zaživele, zapad
više nije bio tako oduševljen njima.
"To
je sramota... škole su taoci širih političkih debata koje traju od kraja
rata", kaže šef misije OEBS-a u BiH Daglas Dejvidson, koji prati reformu
školskog sistema u posleratnoj Bosni.
Muslimani u Prozoru sada prete da će njihova deca bojkotovati nastavu,
jer smatraju da ih hrvatska uprava škole diskriminiše. Oni zhatevaju ili
jedinstvenu školu bez nacionalinih obeležja, ili posebnu školu za
muslimansku decu.
Dve
strane su toliko sup-rotstavljene da je Helsinški odbor u BiH upozorio
da je u praksu ušla "otvorena podela i aparthejd".
Glavni kamen spoticanja školskog sistema BiH, koja je podeljena na
Muslimansko-hrvatsku Federaciju i Republiku Srpsku, je nastavni plan i
program, posebno kada su u pitanju jezik, istorija i geografija.
Posledica rata je pravljenje programa na tri nacionalna jezika: bosanski,
hrvatski i srpski, umesto nekadašnjeg zajedničkog srpsko-hrvatskog.
Politički
uticaj je najjači kada je reč o istoriji.
"Prečesto
i previše je politika prisutna u učionicama. Zemlja sa tri različite
istorije nije zemlja koju građani vide kao svoju", kaže Dejvidson.
U
Republici Srpskoj i muslimanska deca uče istoriju onako kako je vide
srpski istoričari, sem u slučaju kada je grupa dovoljno velika da ima
posebnu nastavu, i tada uče istoriju kako je vide muslimanski istoričari.
Bosna će morati da reši problem obrazovanja ako želi u Evropsku uniju, i
da eliminiše politiku iz školskih klupa. Međutim, kako vreme odmiče,
mnogi strahuju da će nove generacije postati žrtve političke igre.
"Deca
ovde počinju da mrze jedna druge", kaže Kata Tomić, bosanska Hrvatica,
majka troje dece. Nastavnik fizičkog u školi u Prozoru Luka Faleta slaže
se sa Katom i dodaje da "umesto da učimo decu da se zbliže, mi ih
razdvajamo".
