Broj
1026, 28.oktobar 2005
KAKO TO VIDE DRUGI...
Frankfurter algemajne cajtung
Srbiji treba
nezavisnost od Kosova
Vodeći nemački konzervativni dnevnik "Frankfurter algemajne cajtung"
(Frankfurter Allgemeine Zeitung FAZ) ocenio je, u vezi sa skorim
otpočinjenjem pregovora o statusu Kosova, da bi za Srbiju povoljno
rešenje bila zapravo "nezavisnost od Kosova".
U
komentaru na naslovnoj strani, list ocenjuje da Beograd "jedva da je
pripremljen za odlučujuću fazu rvanja oko Kosova". Dodaje se da u vezi
sa ovim pitanjem "retorički u Srbiji postoji velika koalicija" koja se
proteže od haškog optuženika i šefa radikala Vojislava Šešelje do
prozapadno orijentisanog predsednika Srbije Borisa Tadića.
Ukazujući da će međunarodnopravni argumenti koji se koriste u Beogradu
morati tokom pregovora svakako da budu ozbiljno razmotreni, list navodi
da "poslednja reč svakako nije ni srpski plan o budućnosti Kosova" sažet
u formuli "više od autonomije, manje od nezavisnosti ".
"Albanci
prema toj zamisli treba da, na osnovu demokratskih većinskih odnosa,
preuzmu izvršnu, zakonodavnu i pravosudnu vlast, i to u pokrajini koja
će biti proglašena demilitarirovanom zonom. Ali, oni ostaju građani
Srbije čije granice nadziru srpski policajci", piše FAZ.
List
izražava "sumnju da li bi zaista za Srbiju bilo povoljno ako bi to
uspela da postigne" i navodi da nju pokazuju i srpski političari kad se
isključe mikrofoni i kamere.
Prema oceni nemačkog dnevnika ni u Srbiji "niko nema iluzija kada je reč
o posledicama koje bi imalo ostajanje Kosova unutar srpskih granica".
Navodi se da bi u Srbiji tada živelo oko 10 miliona stanovnika, od čega
bi "dva miliona bilo neprijateljski nastrojeno", pri čemu bi "udeo
nelojalnih građana rastao iz godine u godinu".
"Pored toga Srbija bi morala da preuzme odgovornost za ekonomski rizik.
Svake godine na Kosovu na hiljade, delom loše obrazovanih mladih ljudi,
dolazi na tržište rada koje ne može da ih primi. Srbija bi narasla za
još jedan nerazvijeni region u koji bi morala da investira i čiji bi
teret dugova morala da snosi. U potrazi sa plativim zemljištem, kosovski
Albanci bi mogli, kao građani zajedničke države, iz svog gusto
naseljenog zavičaja da prodru u delove južne Srbije, kojima već sada
dominiraju Albanci i iz kojih se decenijama Srbi sele", piše FAZ.
List
navodi reči "jednog bivšeg srpskog ministra" koji je ocenio da bi "rešenje
za Srbiju bilo razdvajanje od Kosova koje bi kontrolisala međunarodna
zajednica, jer samo tako bi srpski političari mogli da sačuvaju obraz i
da tvrde da je svet maloj, ali nesalomivoj Srbiji ponovo nametnuo svoju
volju".
FAZ
podseća da je premijer Srbije Vojislav Koštunica u Njujorku pre nekoliko
dana, doduše, ukazao da bi takav postupak značio grubu povredu
međunarodnog prava i time postao slučaj koji ne pogađa samo Srbiju i
Balkan.
"Ali, iz toga bi mogla da proistekne i istorijska obaveza za Koštunicu.
Bilo bi veliko delo ponovo najpopularnijeg srpskog političara, ako bi,
zajedno sa drugim političkim snagam, Srbe pripremio na to da iskoriste
šansu i na referendumu se samovoljno otresu tereta koji za njih
predstavlja Kosovo", smatra konzervativni dnevnik.
Ovo,
po oceni FAZ-a, trenutno "izgleda iluzorno", ali bi "bilo u interesu
Srbije i njenih suseda".
"Ko
Srbiji želi da ponovo dobije odgovornost za pokrajinu koja teži
nezavisnosti, možda pred nju postavlja prevelike zahteve. U statusnim
pregovorima biće stvar u tome da Srbija sebi obezbedi nezavisnost od
Kosova", zaključuje FAZ.
KAKO TO VIDE DRUGI...
Njujork tajms
Već odlučeno
konačno rešenje Kosova
Odluka Saveta Bezbednosti UN da započne pregovore o konačnom statusu
Kosova trebalo bi da znači da rešenje još nije pronađeno, ali ono jeste
i to je nezavisnost, piše današnji "Njujork tajms".
"Šest
godina i četiri meseca nakon preuzimanja uprave nad Kosovom, Savet
bezbednosti UN doneo je odluku o početku pregovora o budućem statusu te
krvlju prekrivene balkanske pokrajine. To ostavlja utisak da rešenje još
nije pronađeno. Ali ono jeste, i to će biti nezavisnost", ocenjuje
američki list.
List
dodaje da su SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Italija i Rusija
odbacile mogućnost povratka Kosova u sastav Srbije, povezujući rešenje
kosovskog pitanja sa Albanijom ili podelom pokrajine.
"Tako
će zadatak bivšeg finskog predsednika Martija Ahtisarija koji će
predvoditi pregovore, biti iscrtavanje (granica) još jedne nezavisne
države na prostoru bivše Jugoslavije", piše list.
Postoje sporenja navodi list, da "Kosovo niti je spremno niti zaslužuje
nezavisnost, jer albanska većina nije pokazala toleranciju prema srpskoj
manjini, kao ni sposobnost da samostalno upravlja".
"Srbi
neće dobrovoljno napustiti tu teritoriju, iako im martovski nemiri
sigurno nisu ulili mnogo poverenja u ostanak. S druge strane, Albanci
nisu uvereni da Srbi ne bi sproveli etničko čišćenje kada bi im se za to
ukazala prilika. Te dve strane nikada se neće složiti", ocenjuje dnevnik.
"Došlo
je vreme da se prizna neizbežno rešenje a to je nezavisnost za Kosovo.
Međutim, SB može i dalje da insistira na ostvarivanju demokratskih
standarda pre dobijanja konačnog statusa", navodi list i dodaje da "i uz
najbolje namere nezavisno Kosovo će zahtevati prisustvo međunarodnih
snaga i ozbiljno dugoročno nadgledanje".
KOSOVO-ŠTRPCE
Pucano na
policijsko vozilo kod Štrpca
Na
vozilo Kosovske policijske službe je pucano iz vatrenog oružja kod mesta
Doganović, na putu Uroševac-Štrpce, javila je TV "Herc" iz Štrpca.
Vatra je otvorena oko 20 časova, a od četvorice policajaca koji su se
nalazili u vozilu, niko nije povređen.
Iako
je vozilo pogođeno sa tri metka, vozač Zoran Tasić uspeo je da nastavi
put do Štrpca, gde je obavljen uviđaj.
Prema tvrdnji Tasića u pravcu automobila ispaljano je više hitaca.
U
službenom vozilu bili su policajci srpske nacionalnosti Violeta
Jovanović, Stojan Janićijević i Slavko Stanković, koji su se vraćali sa
dužnosti na graničnom prelazu Đeneral Janković, prema Makedoniji.
To
je drugi napad na policiju u poslednjih mesec i po dana na putu koji od
Uroševca vodi ka Štrpcu. U prethodnom napadu kod sela Brod u opštini
Štrpce ranjen je jedan policajac.
Policija se povodom večerašnjeg oružanog napada još uvek nije oglasila.
CRNA GORA
Referendum
najkasnije do kraja aprila 2006.
Crnogorski ministar spoljnih poslova Miodrag Vlahović, na slici,
izjavio je da će "najkasnije do kraja aprila 2006. godine" u Crnoj Gori
biti održan referendum o državnom statusu.
Kako
je saopšteno iz kabineta ministra, Vlahović je u razgovoru sa
delegacijom Odbora za odbranu i bezbednost Parlamentarne skupštine NATO
istakao da će Crna Gora u referendumu poštovati "međunarodne standarde
i najbolju evropsku praksu".
Vlahović je istakao da će referendum "u svim fazama" biti pod nadzorom
relevantnih posmatrača.
Crnogorski ministar spoljnih poslova je u razgovoru sa predstavnicima
NATO rekao da je interes Crne Gore da "što pre" postane punopravni član
Partnerstva za mir.
CRNA GORA
Havijar Solana
sprečava konsenzus
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku Havijer Solana
svojim stavovima o crnogorskom referendumu ne ohrabruije postizanje
konsenzusa o tome u Crnoj Gori, ocenio je direktor podgoričkog Centra za
demokratiju (CEDEM) i član Venecijanske komisije Srđan Darmanović.
"Postavljanje
Solane prije razara konsenzus nego što ga omogućava", rekao je
Darmanović u intervjuu najnovijem broju podgoričkog nedeljnika "Nedjeljni
žurnal".
Stavovi Solane i nekih njegovih saradnika, kako je Darmanović objasnio,
"podstiču protivnike referenduma na jedini mogući zaključak - da je EU
protiv (referenduma) i da treba zauzeti najoštriji mogući stav" prema
tom pitanju.
Kako
je Darmanović kazao, Solana će "najčvršće i najduže nastojati da se
referendum odgodi, ili da, možda , do njega i ne dođe".
"Ako
Crna Gora pokaže odlučnost, taj pristup može i da se promijeni",
objasnio je direktoir CEDEM-a.
Darmanović je označio kao "kolonijalni miris" ton kojim stavove o
referendumu u Crnoj Gori saopštava portparol Havijera Solane Kristina
Galjak.
Darmanović je rekao da stavovi Venecijanske komisije "nemaju
naredbodavni karakter, niti su njene preporuke obavezujuće".
JAGODINA-TV Daci:
Albanci će
tražiti ratnu odštetu od Srbije
Predsednik Skupštine Kosova Nedžat Daci izjavio je da kosovski Albanci "ni
živi ni mrtvi, ne mogu prihvatiti ništa drugo osim nezavisnosti Kosova,
jer za bilo koju drugu varijantu, Skupština i Vlada Kosova nemaju mandat.
Mi smo jasno stavili do znanja međunarodnoj zajednici i NATO-u da ne
troše energuju, vreme i pare na bilo koju drugu varijantu, jer naš
kompromis je nezavisno Kosovo", rekao je Daci jagodinskoj TV "Palma
plus".
On
je naveo da Albanci ne prihvataju ni protektorat nad Kosovom.
"Međunarodna
zajednica može na Kosovu, zajedno sa nama raditi na integraciji u
Evropsku zajednicu, pomagati nam u ostvarivanju visokih standarda
ljudskih i imovinskih prava, ali, ni NATO, ni Amerika, ni Evropska unija,
ne mogu biti administratori na Kosovu", istakao je Daci.
"Mi
ćemo biti gospodari svoje države i zemlje", rekao je Daci i dodao da je
"pogrešno shvatanje da ti stavovi onemogućavaju pregovaranje sa
međunarodnom zajednicom i Srbijom".
Prema mišljenju Dacija, ima mnogo pitanja koja u procesu pregovaranja
treba rešiti sa srpskim zvaničnicima.
"Razgovaraćemo
o standardima koje treba obezbediti za građane srpske nacionalnosti na
Kosovu. Spremni smo da u Parlamentu Kosova zakonom zauvek obezbedimo
zagarantovan broj poslanika za srpsku zajednicu na ovim prostorima i
otvoreni za razgovore o mnogim drugim standardima koje bi demokratska
država Kosovo obezbedila za srpsku zajednicu", rekao je Daci.
Na
dnevnom, rekao je Daci, naći će se i ratna odšteta koju će Kosovo
tražiti od Srbije za "124 hiljade uništenih i opljačkanih kuća i 14
hiljada ubijenih civila".
"Meni
je žao što će srpski narod morati da plati budalaštine srpskih
političara, ali aktuelna kosovska vlast ratnu reparaciju staviće na
dnevni red razgovora sa Beogradom", zaključio je Daci.
