Broj
1026, 28.oktobar 2005
Najbolji Srbin u Americi
Rastanak
Lejkersa i Divca
Los Anđeles Lejkersi nisu ispoštovali rok (21. oktobar) pa su otpustili
37-godišnjeg Vlada Divca. Bivši šampioni NBA lige odlučili su da za dva
miliona dolara otkupe preostalu godinu Divčevog ugovora (5,4 miliona) i
da ga zatim izbrišu sa spiska igrača za sezonu 2005/06. Naš centar je
tako postao slobodan agent, što mu dozvoljava da pregovara sa nekim
drugim timom.
Divac je prošle sezone zbog povrede i operacije leđa odigrao samo 15
utakmica za Lejkerse. Vlade je za 16 godina u NBA ligi postao jedini
centar pored Karima Abdula Džabara i Hakima Olajdžuvona koji je
zabeležio 13.000 poena, 9.000 skokova, 3.000 asistencija i 1.500 blokada.
-
U pitanju je zdravlje. Mogu da igram još godinu ili dve, ali to ne bi
bio pravi Vlade Divac. Varao bih košarku, a to ne želim. Obećao sam
ljudima u Lejkersima da ću pokušati. Pokušao sam i ne ide. Osećam bol, a
to me nervira. Vreme je za povlačenje - odgovorio je Vlade Divac.
Legendarni Vlade Divac od četvrtka više nije član Lejkersa i sada za
njega više nema nikakvih prepreka da igračku karijeru završi u Partizanu!
Naime, klub iz Los Anđelesa otkupio je Divčev ugovor vredan 5,4 miliona
dolara za samo dva miliona i učinio ga slobodnim igračem. Kao nova
destinacija najpoznatijeg Srbina na svetu sve ozbiljnije pominje se
Humska 1, gde ne bi zadužio neku od fotelja, već novi par patika i dres
sa brojem 12.
Crno-beli su, izgleda, očekivali ovakav rasplet, pa su još pre tri
meseca svojoj legendi i bivšem predsedniku predložili da poslednju
sezonu u karijeri odigra u klubu u kojem je stekao reputaciju jednog od
najboljih centara sveta.
-
Radi se o mom zdravlju. Verovatno mogu da igram još godinu ili dve, ali
ne želim da "varam" košarku. Ljudi iz Lejkersa su me pitali kako su mi
leđa i ja sam im iskreno rekao da nisam zadovoljan. Svaki put kad
pokušam naporno da treniram, boli me. Kada se tako osećate, to je znak
da treba da okončate karijeru - rekao je Divac američkim medijima.
Vlade zaista nije spreman da svake druge večeri igra utakmice, da
prolazi naporne treninge u kampu Lejkersa. Međutim, u Partizanu bi ga
dočekala sasvim drugačija situacija. Najpre, trenirao bi onoliko koliko
bi mogao, imao bi obaveze samo u Evroligi i Superligi, pre svega u
psihološkom smislu.
Još
jedan razlog u prilog odluke da obuče crno-beli dres jeste i Divčeva
želja da se na dostojanstven način oprosti od košarke. To sigurno nije u
najmanju ruku nekorektan stav Lejkersa, koji su takvu legendu 'ladno
stavili na listu otpuštenih igrača, a pre toga njegovu želju da bi voleo
da u klubu radi kao jedan od trenera progla-sili maltene smešnom. Vlade
je u neformalnim razgovorima pominjao mogućnost da odigra još jednu
sezonu u Partizanu i organizuje dve oproštajne utakmice, jednu u
Kraljevu, a drugu u Prokuplju.
Čuveni Vlade ima i malih problema u porodici:
-
Moja supruga je izgubila bebu, pa smo odlučili da usvojimo još jedno
dete i tako mu podarimo pristojnu budućnost!
Porodica Divac trenutno broji pet članova. Najstariji je sin Luka, koji
ima 13 godina, Matija ima 12, a kćerkica
Petra
(koju su Snežana i Vlade usvojili) ima sedam godina.
Vlade je Snežanu upoznao u Beogradu, kada je stigao u Partizan iz Kraljeva. Ona je tada bila student Fakulteta dramske umetnosti, i kako
je Vlade davno izjavio, Snežana je za njega jedina i prava ljubav.
Uzeli su se krajem osamdesetih, u vreme kada se košarkaš crno-belih
spremao na put u Ameriku i preko dve decenije žive u srećnom braku.
-
Kod mene i Snežane sve potiče iz srca. Moj smisao života nije u parama,
sportskoj slavi, već u porodici. Oni su mi najvažniji - jedna je od
izjava koja najbolje potvrđuje da je Divac dobar u teoriji, ali i u
praksi.
Kako
saznajemo Vlade Divac planira da se vrati u Srbiju i da u Evropi radi
kao skaut za talentovane mlade košarkaše.
Marko Lopušina
IMPRESIJE - VALTER ZENGA
Psovke
na italijanskom
Kada
su mi skoro na početku domaćeg šampionata iz jednog engleskog mesečnika
naručili intervju sa novim trenerom Crvene zvezde, Valterom Zengom,
očekivala sam da ću, kao i mnogo puta do tada, lako doći do gospodina,
ispričati se sa njim i uraditi posao. Uspostavilo se da nije bilo tako,
ali je zanimljivo bilo vreme priprema, izjave Valtera Zenge na
konferencijama za novinare, ponašanje na terenu. I sve to je učinilo
intervju još zanimljivijim.
Ponašanje Valtera Zenge je skoro uvek jednostavno. Odmeren je u
ophođenju sa drugima, na licu mu se uvek pokazuje ono što misli. Voli da
se smeje, što i govore bore "smejalice" na licu. Na poslu je uvek prvi,
dolazi na stadion sam, mnogo vremena provodi u kancelariji, gledajući
kasete, razgovarajući sa saradnicima. Treninge odrađuje maksimalno, uvek
su zanimljivi, već privlače pažnju mnogih beogradskih trenera koji su
redovni posetioci, hvataju beleške. Iz svega što radi vidi se jedno:
voli fudbal.
Utakmica je poseban ritual, kako izgleda. Kada dolazi do klupe na
stadionu Crvene zvezde, po poljupcu poslatom ka svečanoj VIP loži zna se
da li je njegova supruga, prelepa Raluka tu ili nije. Dodirne uvek travu,
prekrsti se, lagano priđe klupi. Ne sedi mnogo tokom utakmice, posebno
ukoliko igrači ne igraju kako on želi. Kada skoči, dešava se i da iz
džepa izvadi blokčić, pogleda… Kako reče nedavno za jedne novine, tu
zapisuje srpske reči, posebno one teške. Onda ih i dovikne igračima.
Već
na prvoj utakmici je imao "sukob" sa sudijom. Jedan drugome su se skoro
uneli u lice, a onda je na konferenciji za novinare posle meča, upitan
šta je rekao sudiji, odvratio:
-
Šta mislite da smo mogli jedan drugom da kažemo? Ja Italijan, on Srbin
a govorimo engleski…
Na
gostovanjima je uvek atrakcija, pa i onima koji ne navijaju za Crvenu
zvezdu. Doduše, ne snalazi se baš najbolje u geografiji Srbije i Crne
Gore. Tako je tim na gostovanje u Bijelom Polju putovao avionom do
Podgorice, a onda skoro isto koliko bi i od Beograda direktno autobusom
do stadiona. Put se odužio zbog popravki kolovoza na pojedinim mestima,
ali šta je, tu je, trener je tako želeo.
Milena Ružić
TRENER PARTIZANA DRUGAČIJE IZJAVLjUJE POSLE DRUGOG UZASTOPNOG PORAZA
Ništa ne
valja!
Ako
je bilo onih koji su tvrdili da Voždovac može da pobedi Partizan u
utakmici 10. kola, u to su donekle poverovali samo malobrojni koji su
gledali kako novi ligaš igra i kako još uvek tekući šampion loše igra.
Čudo možda jeste, ali čuda se u fudbalu ipak retko događaju. Rezultat
2:3 u korist gostujućeg Voždovca samo je pravi odraz snaga i jedna od
atrakcija ovog šampionata.
Kada
je pred derbi sa Crvenom zvezdom u prethodnom kolu došao u Partizan,
Nemac Jirgen Reber izjavljivao je, kako se sad ispostavilo, kurtoazno da
je došao u dobar tim i da će brzo sve biti u redu. Ali, prevario se, što
je i priznao nakon drugog prvenstvenog poraza:
-
Ovakva situacija zahteva mnogo razgovora sa igračima. Moram da priznam
da sam potpuno nezadovoljan, ali daleko od toga da ću nekoga posle ovoga
udariti čekićem po glavi. To ne bi bilo pametno u ovoj situaciji.
Nije
znao Reber da kao da jeste imao čekić u rukama i udarao kada je javno
prozvao igrače koji nisu zadovoljili njegov istančan fudbalski ukus, kao
i što je javno omalovažio pripreme Partizana:
-
Mislim da fali osnova, jer sam video da ako igrači pretrče jednom ili
dva puta napred, nazad, mrtvi su. Nemaju snagu za duel, za igru jedan na
jedan. Razlika je između treninga i utakmice je velika, i zato se moje
mišljenje promenilo u odnosu na ono kada sam tek došao. Nemamo pravu
bazu i to moramo da promenimo. Ako si dobar, imaš osnovu, ali ako fali
osnova, onda ne funkcionišeš. Ovi igrači definitino nisu stekli pravu
osnovu. Fizičko stanje ekipe nije dobro. Imao sam utisak na treninzima
da je dobro, ali sam protiv Voždovca video da fali eksplozivnost.
Pominju mi mentalitet, al me to ne zanima. Rekao sam da kreativnost
postoji, mogućnosti su velike, među-tim, ko ne bude želeo da radi kako
mu se kaže, neće igrati fudbal, radiće nešto drugo.
Reber je odmah izjavio, iako su ga, kako reče obavestili o mentalitetu,
da ne želi da to bude glavni razlog:
- Ja
sam zadužen za psihologiju i razgovaraću sa igračima. Posle ovoga, ili
glavu u pesak, ili da pokažemo da možemo do dobrih rezultata. Ne smemo
da krivimo jedni druge, u sportu su usponi i padovi uobičajeni.
I
odmah nakon toga, usledio je još gori i teži pad. Partizan je u sredu u
Kup utakmici u osmini finala izgubio (igrao u regularnom toku nerešeno
pa izgubio posle penala) od trećeligaša!
Babović nije igrao dobro
Da
li da opravda sebe ili da pokaže novinarima koji su pisali izveštaj
posle prenstvene utakmice protiv Voždovca, Reber je tek posegnuo za
neuobičajenom metodom. Na konferenciju za novinare je doneo tablu (koju
koristi kada ig-račima objašnjava taktiku). Nacrtao je i pokazao kako je
Stefan Babović odigrao loše. Imenom i prezimenom je mladog igrača skoro
i osramotio, prozvao još po neke i svim tim, što je žalosno, oduševio
predstavnike medija. Nisu svesne kolege koliko ne znaju o fudbalu, a
toga je za kratko vreme postao svestan baš Reber, pročitavši da je
Babović u pojedinim medijima dobio visoku ocenu za igru. Doduše, jeste
postigao gol na utakmici u kojoj je Partizan vodio sa 2:0 pa na kraju
ipak izgubio.
Ali,
upravo nedostatak defanzivne igre, odnosno neobavljanje defanzivnih
zadataka su i doveli da crno-beli "od gotovog naprave veresiju".
PREDSEDNIK PARTIZANA VERUJE DA JE UZROK KRIZE "SLUČAJ ARTMEDIJA"
Nije
tragedija
Nedugo posle petog neuspeha Partizana u nizu, predsednik kluba Ivan
Ćurković staloženo je sagledavao nikad težu situaciju.
-
Ovo nije trenutak z dublje analize. Svima nam je teško pao poraz od
Timoka, predstavlja veliko iznenađenje, a nastavljen je niz loših
rezultata kakvi se u sportu događaju.
Ćurković ima i objašnjenje za posrtanje šampiona.
- Po
mom ličnom ubeđenju još ima tragova poraza od Artmedije. Igrači nisu
uspeli da povrate samopouzdanje, moraju da smognu snage i koncentracije
da 90. minut ne dočekaju sa samo golom prednosti protiv rivala koji je
po rangu daleko ispod Partizana.
Nada
u bolje sutra ne jenjava.
- I
dalje imamo najbolje uslove, najplaćenije fudbalere, trenera trofejnog u
nemačkom fudbalu. Toliko smo uradili i toliko mogli da uradimo. Videćemo
kako dalje, nijedan poraz nije definitivna tragedija.
Predsednik Partizana je sam odgovarao i na nepostavljena pitanja:
-
Kako dalje? Sve je u rukama naših stručnjaka, svi ćemo učiniti što je u
našoj moći i delokrugu rada da Partizan počne da igra na nivou
objektivnih mogućnosti i da održimo 60 godina dugu tradiciju.
Osvrnuo se Ćurković i na zahteve navijača vezane za ostavke čelnika
kluba.
-
One ne bi rešile ništa. Oni od kojih se ostavke traže ne mogu da daju
golove, niti da ih brane.
Najavljena je mogućnost zasedanja Skupštine.
- Ne
želim alibi Skupštine, na kojoj ćemo da utvrdimo da postoji kvorum. Nama
treba konsenzus. Od odgovornosti ne bežimo, ali ostaćemo jedinstveni, mi
smo celina i kao takvi ćemo pokušati da ispravimo greške. Sad nemam
čarobnu formulu, razgovaraćemo bez tenzije, znamo gde je nefudbalsko
nadvladalo fudbalsko.
S
ponosom je Ćurković podsetio na Monografiju Partizana čija je promocija
zakazana, gle čuda kao i što se dešava u poslednje vreme, baš za dan
posle poraza u Kupu.
-
Partizan je i ranije gubio, i od Zvezde i od drugih, gubila je i
reprezentacija od Azerbejdžana. Za mene su bitni ovih 60 godina koji su
stali u Monografiju, jedan ili dva poraza ne smeju da nas pokolebaju.
Doći će sve na svoje mesto. Imam poverenja u igrače i trenera.
Prvenstveno oni moraju da vide gde je problem - zaključio je Ivan
Ćurković, predsednik Partizana.
POVEĆAO PREMIJU ALI SMATRA DA SU "PREVIŠE POLETELI"
Piksi
ljut na igrače
Kada
je nakon utakmice u Smederevu i pobede od 3:1 predsednik Crvene zvezde
odlučio da igrače i ovom prilikom, kao i posle derbija, nagradi premijom
od 1.000 eura, nije ni sanjao da će zbog toga i zbog nekih izjava morati
i da podvikne.
Prvo
je kritike dobio Vladimir Stojković, koji je posle derbija izjavio da je
Zvezda osvojila titulu 70%. Na informativnom razgovoru naći će se i
Milan Purović, koji je izjavio da će, ako ovako nastave, uskoro imati
dovoljno para da kupi kafić u svojoj rodnoj Podgorici.
Nisu
se dopale Stojkoviću izjave.
-
Stvarno ne znam da li je tako izjavio, ali sve ću razjasniti posle
razgovora. Nije mi jasno kako neko može da kaže da smo šampioni, kada je
pred nama još 20 teških utakmica - rekao je povodom golmanovih reči
objavljenog u štampi, i dodao: - Uskoro kreću i evropske utakmice, prava
iskušenja na sva tri fronta tek slede i stalno će morati da pripaze šta
pričaju.
Takvo razmišljanje samo može da izazove kontraefekat.
Lopta na zemlju, jasno je poružio prvi čovek Crvene zvezde. Čelo
prvenstva jeste zaposednuto, ali treba ga i zadržati. Zna to dobro i
Piksi Stojković, kao i sportski menadžer kluba Stevan Stojanović, koji
je dodao:
-
Lepo jeste, ali pravi posao je tek pred nama. Uostalom, nadam se da su
fudbaleri sa pažnjom pročitali izjavu trenera Zenge posle utakmice.
Kazao je da za nas od Smedereva počinje novo prvenstvo. Potpuno je u
pravu. Neka pričaju na terenu i neka tamo ostvare to o čemu razmišljaju
i pričaju.
Rezultati osmine finala Kupa SCG
Crvena zvezda - Mladost Podgorica 2:1
Radnički - Zemun
0:0 (penalima 3:1)
Hajduk - Sutjeska 2:0
Vlasina - Rad
2:0
Radnički Sombor - Kolubara
0:1
Smederevo - Crvena stijena 4:0
Partizan - Timok
1:1 (penalima 4:5)
OFK
Beograd - Obilić
2:1
Četvrtfinale u sredu 7. decembra
Kolubara i Timok u grupi sa Zvezdom i OFK Beogradom
Četvrtfinale nacionalnog kupa na programu je u sredu 7. decembra.
Shodno propozicijama, Timok i Kolubara biće u povlašćenoj grupi jer su
preuzeli pozicije Partizana i Radničkog koji je eliminisao pre toga Zetu.
Pored trećeligaša, u toj grupi su još Crvena zvezda i OFK Beograd.
U
drugoj grupi biće radnički iz Niša, Smederevo, Vlasina i kulski Hajduk.
Termin žreba biće naknadno utvrđen.
NOVINAR SPORTA POSETIO DEJANA SAVIĆEVIĆA
Dobro je,
hodam!
Novinar Sporta Miroslav Vjetrović posetio je teško povređenog Dejana
Savićevića koji se oporavlja od povreda zadobijenih u saobraćajnoj
nesreći.
Oblaci nad gradom i kiša, a šta drugo na severu Evrope. Stojimo ispred
kompelksa "Medizinishe Hochschule". Čuveni bolnički centar je adresa od
ugleda i poštovanja u zdravstvu.
Fudbalski as, koji je predriblovao sve odbrane sveta, za stolom. Vreme
je za večeru, a ruke našeg asa su u gipsu. Ipak, uz pomoć prijatelja i
prevodioca iz Beča Desimira Borozana uspeva da dođe do svega.
Upečatljivo veliki buket cveća u uglu pored prozora, puna korpa voća
koja "nosi" pogled, ali ne i ruke, jer Dejan obe ima u gipsu. Krećemo od
njih. Leva je lakša za pokret i rukovanje.
- Za
ovih dvadestak dana u Nemačkoj imao sam već dve operacije. Prva je
trajala osam sati, druga tri. Naravno, oba puta sam bio potpuno uspavan.
I ne samo ruke - priseća se Dejo. - Kod prve operacije imao sam
intervenciju i na karlici. Odstranjeni su metalni fiksatori sa kojima
sam došao i koji su izlazili na tri mesta iz tela, i sve to je urađeno
još jednom. Stavljena je ploča da sve fiksira i drži na svom mestu.
Osmeh na licu ipak otkriva: Genije je zadovoljan do sada urađenim!
-
Hoću da kažem da su svi dali svoj maksimum - i u Podgorici i ovde u
Hanoveru. Operacije nisu jednostavne, zahtevaju koncetraciju i veliki
oprez. Ugrađeni su mi metalni fiksatori u obe ruke. I zašrafljeni! U
levoj imam četiri, a u desnoj šest i preko svega gips od prstiju do
lakata.
-
Tri prsta su, takođe polomljena, trebalo je već da budu operisani, ali
prof. Kretek je odustao, jer je šaka do sada bila naduvena i nije hteo
da radi pod bilo kojim rizikom i dok nema potpuno jasnu situaciju.
Otkud Hanover i profesor Kretek?
-
Posle svega što se desilo u Podgorici pojavili su se brojni prijatelji s
predlozima. Ipak, poslušali smo jednog koji je rekao: "Kada bi se mom
sinu nešto slično desilo, bez razmišljanja bih otišao, za mene, u
najbolju ortopedsku bolnicu Evrope kod profesora Kristijana Kreteka."
Posle dva dana bio sam u Hanoveru - seća se Savićević.
Pogled kroz prozor i dva velika platoa na koji stalno sleću helikopteri,
govore da se ovde nije slučajno uputio privatni avion iz Podgorice.
-
Prva operacija je zaista dugo trajala. Potpuno me iscrpela, tako da
nekoliko dana posle toga sam uglavnom po pola dana spavao i samo se
odmarao. Ništa me nije interesovalo, nisam gledao ni TV, ni čitao novine.
Stigli smo u posetu već u "drugoj fazi". Sa hrpom novina sa Surčinskog
aerodroma, koje su odmah izazvale pažnju, a teme okrenule priču ka
fudbalu, pre svega reprezentaciji.
-
Zaista će biti uživanje igrati ovde na idućem SP, zbog svega i zato ovaj
uspeh i prvo mesto ispred jedne velike Španije je za ponos i pohvale
fudbalera i stručnog štaba - raduje se Dejo.
Kad
priča, Dejan često objasni sve upečatljivim pogledom i očima, ali
temperament uz reči traži i ruke. Leva je već u pokretu, dok je desna
još povezana sa aparatom za ubrzavanje čišćenja rane.
-
Mnogo mi je pomogao moj maser iz Milana, koji je bio nekoliko dana kod
mene u poseti. Pokreti ruke su ubrzani, a noge su mnogo ojačale, tako da
mogu da ih ispravim, savijem i pokrenem - kaže Dejan.
I "rendgen"
se, koji smo obavili, tu završava. Dejan otkriva pokrivač i pokazuje
desnu nogu, koja je od članka do iznad kolena u plastičnom fiksatoru.
Puna je ogrebotina, jer pad je bio na toj strani.
-
Profesor Kretek insistira da noga bude fiksirana dok hodam, da nekim
pokretom ne pomerim i ne "izleti", a i zato što je još neizvesno da li
je potrebna operacija. Zasad je ona, ipak, u drugom planu, videćemo
kasnije - ističe Savićević.
Kasnije! Dejan je svestan opasnosti i sreće koja ga je pratila prilikom
saobraćajnog udesa.
-
Neću mnogo o tom danu, znam da sam brzo vozio motor, ali znam i da je
auto u koji sam udario bio potpuno na pogrešnoj strani puta. Znam i da
bi se drugačije gledalo da sam ja bio na suprotnoj strani, ali ne želim
time da se bavim. Hoću samo to što pre da zaboravim i neću nikoga da
optužujem i teretim, jer to nisam ja - jasan je Dejo.
To
je Dejan. Zato i ne čudi da i sada dva telefona na stolu neprestano
zvone. I uvek je neko tu: brat Goran, Gagi, Crni, Desko, Šaka… Znamo i
da je dug put do oporavka, još operacija (za šest do osam nedelja vade
se metalni fiksatori), pa terapija, pa rehabilitacija. Ipak, Dejan bi za
sedam do deset dana trebalo da bude u Podgorici.
Stigao je i ručak. Donosi ga nasmejana sestra, stavlja na sto.
Poslužavnik pun voća, povrća i raznih nemačkih specijaliteta. Minut
kasnije, ipaks stiže pravi obrok, iz restorana "Beograd" nedaleko od bolnice.
Gosti znaju za red, odlaze ali na kraju saznajemo posebnu zanimljivost
iz dosadašnjih zahvata.
-
Sve operacije su prvo detaljno isplanirane i uz veliki broj lekara i
asistenata urađene. I to sve pod mikroskopom.
Sreća je ovog puta bila na strani velikog asa, mikrospkop više neće biti
potreban, ali zdrave ruke i noge, kojima je osvojio svet, ostaće i dalje
njegova snaga. Dejo, tu pred nama, ustaje iz kreveta i pravi prve
pokrete. I kreće, nogom koja mu je donela svetsku slavu, a jedina nije
ogrebana - levom. Srećno!
Povreda i operacija su Dejanu doneli probleme koje nije očekivao, ali
telegrami i želje za oporavkom ipak popravljaju raspoloženje. Neće Dejo
o imenima, ne želi nekog da zaboravi, a svi su mu dragi.
Ipak,
izdvajamo Milano, odakle su zvali mnogi, sa legendarnim Maldinijem na
čelu, a da ne pričamo o telegramima i podršci predsednika Vlade Italije
Silvija Berluskonija.
Pozdrave su uputili Gulit, Mateus, Boban, a telegram sa belim orhidejama,
i sada upečatljivim u bolničkoj sobi. "Dragi prijatelju, želim ti brz
oporavak i skori susret - Franc Bekenbauer."
KOŠARKA
Bora
Stanković predsednik KS
Partizan i Crvena zvezda će danas na Skupštini KS Beograd i zvanično
kandidovati Borislava Stankovića za predsednika KS SCG. Inače, u gradski
Savez je stigla samo kandidatura našeg najvećeg sportskog diplomate,
iako su od debakla reprezentacije na EŠ spominjana i neka druga imena,
poput Duška Kneževića, sadašnjeg člana UO KS SCG.
Ipak,
rok za podnošenje kandidatura traje do početka zasedanja Skupštine KSB
pa može se desiti i neko iznenađenje, mada je u ovom trenutku teško u
tako nešto poverovati. Nije na odmet podsetiti, kada se prvi put
pojavila informacija da počasni generalni sekretar FIBA sedne u fotelju
predsednika nacionalnog Saveza, od njega se moglo čuti da može biti
varijanta samo na određeno vreme - šest meseci.
S
obzirom da su se večiti barem oko nečega složili, teško je očekivati da
kandidatura Stankovića neće proći. Sledeći nivo u izboru naslednika
Babića na mesto predsednika je sednica Skupštine KS Srbije koja će se
održati poslednjeg dana oktobra. S obzirom da Bora Stanković nije član
Skupštine Srbije, Zvezda ili Partizan moraju povući nekog od delegata da
bi kandidat za predsednika UO KS SCG zauzeo mesto u srpskoj Skupštini, a
samim tim bio u formalnoj proceduri za najvišu funkciju nacionalnog
Saveza.
