Broj
1026, 28.oktobar 2005
HRVATSKA
Brisel i
Zagreb potvrdili prisustvo virusa H5N1 u Hrvatskoj
Evropska unija potvrdila je da je u Hrvatskoj otkriven opasan virus H5N1
ptičjeg gripa.
"Evropska
komisija je od referentne laboratorije EU u Vejbridžu obaveštena da je
virus, koji je izolovan kod divljih ptica u Hrvatskoj, zaista virus
H5N1", saopštio je portparol Evropske komisije Filip Tod.
Stručnjak Centra za peradarstvo Veterinarskog instituta u Zagrebu
Vladimir Savić izjavio je danas da je laboratorija u Vejbridžu, u
Velikoj Britaniji, visokopatogeni virus ptičjeg gripa H5N1 pronašla u
uzorcima šest labudova uginulih kod ribnjaka Grudnjak, u opštini Zdenci.
Iz
organa šest od ukupno 12 uginulih labudova pronađenih na ribnjaku "Grudnjak",
kod Orahovice, 21. oktobra je izolovan virus podtipa H5, a uzorci su
odmah upućeni i u laboratoriju u Vejbridžu.
Savić je na konferenciji za novinare u Ministarstvu poljoprivrede još
jednom upozorio sve vlasnike i uzgajivače da živinu obavezno drže u
zatvorenom prostoru kako bi se sprečio eventualni prelazak virusa sa
divljih ptica na domaću živinu.
Hrvatska vlada danas je donela odluku da sa ukupno 836.012 kuna (oko
113.000 eura) nadoknadi štetu vlasnicima živine koja je uništena nakon
pojave ptičjeg gripa u okolini opština Orahovica i Zdenci.
Isplata naknada počeće sutra, a vlasnicima uništene živine novac će
isplaćivati veterinarska služba, najavio je na sednici vlade ministar
poljoprivrede Petar Čobanković.
Iznos naknade zavisiće od vrste živine, i kretaće se od 1,1 evra za
pile, pa do oko 40 evra za ćurku, što je gotovo identično ceni živine na
tom području pre otkrivanja virusa ptičjeg gripa, a svakom domaćinstvu
će na ime naknade za izgubljenu dobit biti isplaćeno i nešto manje od 30
evra, rekao je ministar.
U
krugu tri kilometra od ribnjaka "Grudnjak", na kojem je krajem prošle
sedmice utvrđen prvi slučaj virusa ptičjeg gripa na šest uginulih
labudova, proteklih je dana na osnovu vladine odluke uništeno 17.299
komada živine.
MAKEDONIJA
Ministarstvo
zdravlja ima plan zaštite od pandemije
Makedonsko ministarstvo zdravlja demantovalo je danas izjavu šefa
Svetske zdravstvene organizacije za Evropu Marka Denzona da Makedonija,
zajedno sa Moldavijom i Turkmenistanom, nema plan zaštite od eventualne
pandemije ptičijeg gripa.
"Ministarstvo
zdravlja usvojilo je 25. okrobra plan. Juče smo ga dostavili i skopskoj
kancelariji SZO", rekla je nacionalni koordinator za imunizaciju u
ministarstvu jovanka Kostovska.
Direktorka skopske kancelarije SZO Marija Kišman potvrdila je novinarima
da Makedonija ima plan zaštite od pandemije. Ona je objasnila da je
Denzon dao izjavu na osnovu informacija koje je imao dok je plan još bio
u izradi.
U
Makedoniji još uvek nisu objavljeni rezultati uzoraka sumnjivih kokošaka
iz sela Mogila. Uzorci su poslati laboratoriji u Velikoj Britaniji tek
sinoć i biće poznati za 48 sati.
U
Makedoniji je u toku obavezna vakcinacija živine od atipične kuge koja
je i bila uzrok pomora kokošaka u Mogili i selu Kumanovsko Nikuljane.
Veterinarska uprava je, kao meru predostrožnosti, naredila i uništanje
nekoliko hiljada kokošaka u ova dva sela
MAKEDONIJA
Treće suđenje
za vladiku Jovana
Arhiepiskop ohridski Jovan, koji u Makedoniji služi zatvorsku kaznu zbog
podsticanja verske mržnje i pronevere, izveden jeu sredu, po treći put,
pred sud zbog optužbi da je proneverio 200.000 evra iz crkvenih fondova,
javlja Asošijeted pres.
Vladika Jovan, egzarh srpskog patrijarha u Makedoniji, optužen je da je
proneverio novac iz crkvenih fondova. Ako bi bio osuđen, on bi mogao
dobiti još pet godina zatvora.
Vladika, čije je svetovno ime Jovan Vraniškovski, već služi zatvorsku
kaznu od 30 meseci zbog podsticanja verske mržnje i dvogodišnju
zatvorsku kaznu zbog pronevere oko 57.000 evra iz crkvenih fondova.
Makedonski državni radio preneo je izjavu Vraniškovskog koji je rekao da
je nevin i da su optužbe politički motivisane.
Makedonska vlada odbacila je zahteve iz Srbije, organizacija za zaštitu
ljudskih prava i duhovnog lidera pravislavnih hrišćana, ehumenskog
patrijarha Vartolomeja Prvog, da oslobodi vladiku Jovana.
IRAK
Odbrana Sadama
Huseina najavila bojkot zbog bezbednosti
Branilac bivšeg iračkog predsednika Sadama Huseina, Halil al-Dulaimi
izjavio je u Amanu da će Huseinova odbrana bojkotovati suđenje i da
prekida svaki kontakt sa iračkim sudom dok ne budu ispunjeni bezbednosni
uslovi advokata.
Dulaimi i advokati Hamiš al-Ubaidi i Madžid Sadun najavili su bojkot "zbog
opasnih bezbednosnih uslova u Iraku i stalnih pretnji" koje su upućene
Huseinovim braniocima i njihovim porodicama.
Branioci takođe navode "ozbiljna kršenja pravila predsednika i drugih
članova suda", ocenivši da u tim uslovima ne može da bude "pravednog
suđenja".
Suđenje Sadamu Huseinu je počelo prošle nedelje. Husein je optužen za
zločine tokom 24 godine njegovog režima u Iraku. Optužen je za zločine
protiv čovečnosti, koje podrazumevaju proterivanje stanovništva,
ugnjetavanje Kurda, razne egzekucije i čistke.
Sadam Husein je uhapšen 13. decembra 2003. godine, u skloništu severno
od Bagdada, nekoliko meseci pošto je njegov režim srušen intervencijom
međunarodnih snaga koju su predvodile SAD.
BUGARSKA
Organizovani
kriminal prepreka za članstvo Bugarske u EU
Predsednik Bugarske Georgi Parvanov upozorio je da bi organizovani
kriminal mogao da blokira pridruživanje te zemlje EU, i apelovao na
institucije da brzo reaguju protiv kriminalnih grupa, dan posle ubistva
jednog bankara.
"(Kriminalnim)
grupama mora se suprotstaviti sva moć države, sa svim svojim resursima.
To nije bilo samo još jedno ubistvo...pitanje je ko ima interes da
blokira primenu evropskih standarda u poslovanju", rekao je Parvanov.
On
je održao sastanak sa ministrima policije, pravde i finansija, glavnim
tužiocem i drugim predstavanicima pravosuđa, a policija je počela
operaciju potrage za osumnjičenima za ubistvo bankara Emila Kileva.
Parvanov je rekao da vreme kada je Kilev ubijen ukazuje na nameru da se
potceni namera Bugarske da uđe u EU u januaru 2007. godine.
Bankar je juče ubijen u mafijaškom stilu u Sofiji, dan pošto je Evropska
komisija objavila izveštaj o spremnosti Bugarske za ulazak u EU.
U
izveštaju se, između ostalog, kritukuje sporost Bugarske u obračunu sa
organizovanim kriminalom i korupcijom, a evropski zvaničnici su
upozorili Sofiju da bi članstvo u EU zbog toga moglo biti odloženo na
godinu dana.
Od
2003. godine, u Bugarksoj je bilo 123 ubistava i napada na javnim
mestima.
IRAN
Zemlje EU
osudile antizraelske izjave predsednika Irana
Vlade više evropskih zemalja osudile su poziv iranskog predsednika
Mahmuda Ahmadinedžada na "brisanje Izraela sa karte".
Ultrakonzervativni predsednik Irana
Mahmud Ahmadinedžad, na slici, je u govoru pred
više hiljada studenata otvoreno pozvao da Izrael bude "zbrisan sa karte".
Ovo
je prvi put u poslednjih nekoliko godina da jedan visoki iranski
zvaničnik javno propagira nestanak izraelske države.
"Kao
što je to rekao imam Homeini, Izrael mora biti zbrisan sa karte" rekao
je predsednik u govoru koji je održao na konferenciji pod imenom "Svet
bez cionizma", pred oko četiri hiljade radikalnih iranskih studenata.
U
trenutku kada je Ahmadinedžad izlazio na binu, studenti obučeni u crno
koji su došli da ga slušaju uzvikivali su "smrt Izraelu", a predsednik
im je dobacio da taj slogan mora biti jače izgovoren.
On
je u govoru rekao da "muslimanska nacija neće dozvoliti svojem
istorijskom neprijatelju da živi u samom srcu islama".
Ahmadinedžad je, odmah po dolasku na vlast u avgustu, najavio da će
voditi "opušteniju" spoljnu politiku prema svim državama osim prema
Izraelu i SAD.
Novi
iranski predsednik se zalaže za ujedinjenje svih palestinskih teritorija
kako bi došlo do uništenja cionističkog režima.
"Borbe
koje se vode na okupiranoj teritoriji deo su bitke za palestinsku
budućnost. Razrešenje stogodisnjih muslimanskih borbi odigraće se na
palestinskoj teritoriji" rekao je iranski predsednik.
"Oni
predvodnici muslimanskih država koji bi priznali Izrael će goreti u
gnevu sopstevnog naroda" dodao je on.
Na
skupu su bili prisutni predstavnici palestinskog pokreta Hamas, sirijski
ambasador i palestinski zvaničnici.
U
Iranu su za petak najavljene velike antiizraelske manifestacije širom
zemlje..
EU,
međutim, zasad nije podržala zahtev potpredsednika izraelske vlade
Šimona Pereza da Iran bude isključen iz Ujedinjenih nacija (UN).
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izjavio je da apsolutno
osuđuje izjave iranskog predsednika ali da još neće pokrenuti konkretan
predlog o isključenju Irana iz UN.
"To
je potpuno nedopustiva izjava, naravno. Granice i teritorijalni
integritet Izraela se moraju poštovati i mi želimo da Izrael živi u miru
sa svojim susedima" rekao je Barozo za radio Bi-Bi-Si (BBC).
Britanski Forin ofis je označio Ahmadindžadove komentare kao "veoma
uznemirujuće i bolesne". Zvanični London je pozvao iranskog diplomatu u
tom gradu i preneo mu svoje nezadovoljstvo.
Španija je takođe zatražila od iranskog ambasadora da se ogradi od
Ahmadinedžadovih izjava dok je Italija rekla da ovakav stav iranskog
predsednika potvrđuje zabrinutost u vezi sa iranskim nuklearnim
programom.
Iran
tvrdi da je nuklearni program koji razvija miroljubiv.
Izrael i SAD optužuju
Iran
za razvoj nuklearnog oružja i žele da Savet bezbednosti UN uzme u obzir
sankcije protiv vlade u Tehranu.
Sekretar za štampu Bele kuće, Skot Meklelan je rekao da Ahmadinedžadove
izjave objašnjavaju zabrinutost SAD ali i međunarodne zajednice u vezi
sa iranskim nuklearnim naoružavanjem".
