У безнађу овога времена, како свједочи свети апостол Павле, "посла Бог сина свога јединороднога" (Ап. на Божић).
Бог, испуњен љубављу према круни свега створенога -човјеку, није хтио да остави створење своје. Хтио је да са човјеком поновно успостави однос какав је постојао на почетку а бјеше нарушен Адамовим падом, првородним гријехом.
Историја човјечанства јесте, у ствари, историја Спасења. Бог надасве љуби човјека, позива род људски у заједницу љубави са својим Створитељем. Зато је Бог "из давнине много пута и разним начинима говорио оцима преко Пророка" (Јеврејима 1, 1). А врхунац Божјег говора човјеку је догађај у којем Он сам силази међу људе како би их избавио и увео у поновну заједницу са собом: "И Логос постаде тијело и настани се међу нама, и видјесмо славу његову, славу као јединороднога од Оца, пун благодати и истине" (Јован 1, 14).
Од тог историјског догађаја, све је постало друкчије - цовјек је позван на сарадњу да ствара "нови свијет" - свијет који ће у своје средиште ставити Бога и у свим својим подухватима ослањати се на Створитеља, Искупитеља и Спаситеља. Да би се тај сусрет могао догодити, да би се Бог оваплотио, Богу је био потребан човјек, човјек-сарадник, који це цијелим својим бићем прихватити вољу Божју и по Божјим заповјестима управљати свој живот. У тој је стварности бљеснула незамјенљива улога Пресвете Богородице. Анђео се јавља Пресветој и говори јој шта треба да се догоди, а она одговара: "Ево слушкиње Господње - нека ми буде по ријечи Твојој" (Лука 1, 38). И тада Логос постаје човјек!
То је тајна коју у литургијском циклусу славимо сваке године поштујуци Оваплоћење Сина Божјега - прослављајући Божић. Божић је почетак Божје опипљиве љубави према човјеку у којој Он на посебан начин постаје људима близак и препознатљив као Бог који се рађа, живи, саосјећа, мучи се на Крсту, умире и Васкрсењем даје нову наду човјеку. Својим рођењем дао је човјеку нову могућност да буде Његов сарадник у стварању новога поретка у свијету. Оно сто човјек није могао сам остварити - да се својом снагом уздигне до Бога - могло се догодити тек онда када је Бог постао човјеком.
Томе човјеку - томе Богу - Богочовјеку Христу, поклонимо се и припремимо даре љубави из чистог срца, отопљеног божанском љубављу, како би нам овај Божић био на радост, срећу и берићет.
Христос се роди - Ваистину се роди!
Ваш молитвеник пред Богомладенцом Христом,
Епископ канадски