Premijer evakuise kandaske izbeglice iz Libana
Premijer Stiven Harper u sredu je iznenada odlučio da pomogne u evakuaciji kanadskih državljana iz Libana.  Na kraju svoje prve evropske turneje iz Pariza Harper je otputovao prvo u Larnaku, Kipar, gde je na njegov avion ukrcano 120 kanadskih državljana evakuisanih iz Libana, i prebačeno kući. Zbog ove iznenadne izmene maršrute, predstavnici medija koji su pratili premijera Harpera na turneji i putovali zajedno sa njim vladinim avionom, ostavljeni su u Parizu.  U njegovoj pratnji ostala je samo grupa najneophodnijih ljudi, kao i tri službenika za komunikaciju i službeni fotograf. Kako se pominje, svi će pomagati u posluživanju hrane i pića građanima evekiusanim iz Libana. Harper je ovu izmenu svoje maršrute najavio nakon razgovora sa francuskim predsednikom Širakom u Jelisejskoj palati. Veruje se da od svih nacionalnosti u Libanu ima najviše kanadskih državljana, po nekim podacima čak blizu pedeset hiljada, mada je ambasadi prijavljeno negde oko 30 hiljada. Premijer Harper veruje da bi u ovom trenutku najdelotvornije bile mirovne operacije Ujedinjenih nacija na Bliskom istoku, kako je i sugerisano od strane zemalja grupe osam. Međutim, to nažalost neće moći brzo da bude sprovedeno u delo, zato što sadašnje borbe treba da prestanu da bi trupe UN mogle da stupe na scenu. Pored intervencije Harpera i odluka svetskih lidera, još hiljade zabrinutih Kanađana čekaju u luci u Bejrutu u pokušaju da izađu iz ratom pogođenog Libana.  Haos, umor, strah za sopstveni život i živote svojih bližnjih i velika vrućina i neizvesnost unosi dodatnu nervozu među ljude. Mnogi su uputili reči kritike na račun vlade zamerajući ponajviše na sporosti da se krene akcija evakuisanja kanadskih državljana.  Veruje se da će najveća evakuacija u istoriji Kanade trajati dve nedelje a kanadska vlada je iznajmila feribot Kalipso koji je već krenuo da pebacujei izbeglice do Turske. Procenjuje se da ternutno u Libanu nalazi i do 50 hiljada građana. Za prevoz sa Kipra i iz Turske, koji ide na teret federalne vlade, angažovani su avioni Er Kanade i čarter kompanija. Portparol Ministarstva inostranih poslova Andre Lemej je izjavio da će šest brodova i jedan trajekt neprestano prevoziti ljude sve dok se ne evakuišu svi Kanađani koji žele da napuste Liban.

Saučešće i izvinjenje izraelskog premijera Olmerta
Izrealski premijer Olmert uputio je izraze saučešća premijeru Stivenu Harperu i izvinjenje zbog bombardovanja Libana u kojem je živote izgubilo osam članova jedne porodice iz Montreala. Ministar inostranih poslova Piter Mekkej preneo je izraze saučešća porodici el-Akras. Generalni konzul Izreal u Montrealu Mark Atali je, izražavajući saučešće porodici, rekao da je Izrael upozorio civile da napuste lokacije koje mogu biti napadnute, ali da neki ljudi očigledno nisu obratili pažnju na to.

Fares traži da se Otava snažnije založi za prekid vatre u Libanu
Počasni konzul Libana Vadih Fares u Halifaksu zatražio je da se federalna vlada snažnije založi za prekid vatre u njegovoj domovini. Na konferenciji za štampu održanoj u Halifaksu u sredu, Fares je rekao da ne opravdava napade militantnog Hazbolaha na Izrael, ali smatra da su izraelske represalije otišale predaleko. Pošto je Kanada poznata po svojim mirotvornim aktivnostima, on veruje da bi i sada trebalo da reaguje kako bi sprečila humana katastrofa.

Ne putujte u Liban bez preke potrebe
Ministarstvo za inostrane poslove izdalo je saopštenje u kojem upozorava građane da izbegnu putovanje u Liban zbog sukoba koji tamo vladaju. Građanima koji se već nalaze u Libanu savetuje se da ostanu u kućama i sačekaju dalja uputstva. Veruje se da se u Libanu nalazi nekoliko desetina hiljda kanadskih građana, što na odmoru, što u poseti rodbini i prijateljima. Kanadska ambasada u Bejrutu ima podatke o deset hiljada osoba sa kanadskim pasošem. Izraelski napad na Liban najžešći je u poslednje 24 godine, koliko je prošlo od invazije i okupacije te zemlje.

Gradonačelniku Toronta i članovima Saveta povećane plate
Članovi Saveta grada Toronta povećali su sebi plate, sa 87.214 na 93.400 dolara, a gradonačelniku Dejvidu Mileru sa147.856 na 156.600 dolara. Oni naglašavaju da se radi samo o usklađivanju sa inflacijom. Ukoliko bude usvojeno, ovo povećanje će važiti od 1. januara naredne godine i primenjivaće za članove novog Saveta koji će biti izabran u novembru. Usvojeno je takođe da od 2008. godine stopa usklađivanja sa porastom troškova života bude zasnovana na izveštaju Statističke službe za područje Toronta. Kako se naglašava, čak i sa ovim povećanjem plata granočelnika Toronta biće daleko ispod primanja njegovih kolega u Misisagi i Bremptonu. Oni dobijaju 179, odnosno 168 hiljada dolara. Slično je i sa platama članova Saveta, gde sa 131. odnosno 104 hiljade, ponovo prednjače u Misisagi i Bremptonu. Pored plata, članovi saveta bavili su i poslovnikom o radu i održavanju discipline na sednicama. Založili su se za kraće diskusije i protiv ubacivanja u raspravu pitanja koja nemaju širi značaj. Ograničena im je mogućnost za odlaganje rasprava, a predsedavajućem je olakšan postupak izbacivanja nekog člana sa sednice posle opomene.

Šarest na evropskoj turneji
Premijer Kvebeka Žan Šarest nalazi se na evropskoj turneji. Posle boravka u Austriji i Nemačkoj, on će ponovo posetiti Francusku, gde je planiran susret sa francuskim predsednikom Žakom Širakom. Kako se najavljuje, dvojica zvaničnika će razgovarati o dešavanjima u Kanadi, Francuskoj i Kvebeku, a Šarest namerava da zatraži od Širaka da iskoristi svoj politički uticaj i da obezbedi podršku UNESKO-vom sporazumu o zaštiti i promociji kulturnih razlika. Taj sporazum treba da potpiše 30 zemalja da bi počeo da se primenjuje. Za sada su jedino Kanada, Meksiko i maleno ostrvo Sent Moris, jugoistočno od Afrike, preduzeli politike korake za njegovu ratifikaciju. Šarest i Širak će takođe razgovarati o samitu frankofonskih zemalja koji treba da se održi septembra, kao i o proslavi 400. godišnjice Kvebek Sitija, koja će biti za dve godine. Inače, Šarest je tokom boravka u Minhenu otvorio sedmu kancelariju kvebečke vlade. Pre ove, otvorene su još kancelarije u Parizu, Londonu, Njujorku, Briselu, Meksiko Sitiju i Tokiju.

Direktor Meler smatra da su kanadski anti-teroristički zakoni preblagi
Direktor FBI Robert Meler izjavio je u Torontu da su kanadski zakoni preblagi za borbu protiv terorizma. On je istakao da su strože kazne, po ugledu na američke, potrebne da bi osumnjičeni naveli da odaju informacije, kao i da se spreči da zemlja postane pogodno mesto za razne terorističke mreže. Fderalna vlada upravo radi na reviziji anti-teorrističkih zakona usvojenih pre pet godina, koji su na udaru kritika pojedinih struktura zbog ograničavanja građanskih prava. Meler se u Torontu obratio učesnicima dvodnevne Međunarodne konferencije nacionalne akademije FBI koja se bavila saradnjom među zemljama u borbi protiv organizovanog kriminala. Ovo je prvi put da se ova konferencija za obuku, na kojoj je preko dve hiljade učesnika, održava van granica SAD-a. Pored ostalog, Meler je rekao da je od izuzetne važnosti u ovom trenutku, kada teroristi mogu da koriste moderna sredstva komunikacije, prevoza i internet tehnologiju, da i odgovarajuće službe poseduju znanja i sposobnosti za razmenjivanje informacija o mogućim pretnjama po bezbednost. Saradnja između SAD-a i Kanade na ovom polju povećana je posle terorističkih napada na Ameriku. U Kanadi trenutno radi deset agenata FBI, od kojih dva rade van američkog konzulata. Kako se ističe, njihova ovlašćenja su ograničena i oni sarađuju sa odgovarajućim kanadskim službama. Prošlomesečno hapšenje grupe od sedamnaest osoba osumnjičenih za planiranje terorističkih aktivnosti u Ontariju navedeno je kao primer međunarodne saradnje u očuvanju reda i zakona.

Prva vakcina za zaštitu žena od raka uskoro na tržištu
Ministarstvo zdravlja potvrdilo je da će se za nekoliko nedelja na kanadskom tržištu naći Gardasil, prva vakcina za zaštitu od humanog papiloma virusa koji se prenosi seksualnim putem. Taj virus je uzročnik raka grlića materice u oko 70 odsto slučajeva, ali i raka vagine i drugih genitalnih organa. Vakcinu će prodavati Merk Frost. Ministarstvo zdravlja je dalo inicijalnu dozvolu za vakcinaciju osoba ženskog pola, starosti od devet do 26 godina. Još uvek se vrše ispitivanja efikasnosti vakcine kod žena van te starosne granice, kao i kod muškaraca koji mogu da obole od raka anusa i penisa zbog posledica infekcije humanim papiloma virusom. Dr Majkl Šir, šef ginekološke službe pri zdravstvenom centru Sanibruk u Torontu, kaže da su žene ciljna grupa zato što se u čitavom svetu rak grlića materice javlja većinom kao posledica HPV virusa. Od te bolesti svaka dva minuta umre jedna žena u svetu. Gardasil bi trebalo da se pojavi na tržištu do kraja avgusta. Cena će mu biti oko 135 dolara za jednu dozu, s tim da je potrebno primiti tri doze za šest meseci, da bi se postigao potpun imunitet za četiri soja humanog papiloma virusa. Nacionalni savetodavni komitet za iminizaciju pri Agenciji za zaštitu zdravlja stanovništva vrši proveru naučnih podataka o vakcini i očekuje se da će oni do kraja godine dati svoje mišljenje da li provincije i teritorije treba da finansiraju masovnu zaštitu ovom vakcinom. Ukoliko provincije ne budu odlučile da finansiraju vakcinu, onda će ona padati na teret samih pacijentkinja. Dr Žilen Lefevr, predsednik Društva ginekologa i akušera, kaže da je ova vakcina najveća inovacija u ovoj oblasti u poslednjih šest decenija, tačnije od početka primene testa Papanikolau.

Džena Lambert preplivala jezero Ontario
Petnaestogodišnja Džena Lambert prva je osoba sa cerebralnom paralizom koja je preplivala jezero Ontario. Stazu od Berd Pointa, Njujork, do Kingstona, dužine 32 kilometra, ona je samo snagom gornjeg dela tela preplivala za isto toliko sati, boreći se povremeno sa talasima i vetrom. Na obali njenog rodnog Kingstona dočekali su je oduševljeni prijatelji i porodica. Na konferenciji za štampu je ispričala da joj je, pošto noge ne može da koristi za plivanje, najteži deo bio da jede i pliva rukama u isto vreme. Džema Lambert je izvela ovaj poduhvat da bi prikupila novac za svoj plivački klub Pingvini i pokazala ljudima šta sve hendikepirane osobe mogu da urade.

Pasoši neće ugroziti trgovinu i saobraćaj izmeću Kanade i SAD-a
Američki državni sekretar za unutrašnju bezbednost Majkl Čertof i kanadski ministar unutrašnjih poslova Stokvel Dej uveravaju građane da se obavezno nošenje pasoša pri prelasku granice neće nepovoljno odraziti ni na trgovinu, ni na putovanja između dve zemlje. Njih dvojica sastali su se u Edmontonu, gde su pozdravili delegate na godišnjem skupu Severozapadnog pacifičkog privrednog regiona, organizacuije koja okuplja poslovni svet i predstavnike vlasti iz Alberte, Britanske Kolumbije, Jukona i pet američkih saveznih država. Ministar Dej je, obraćajući se prisutnim delegatima, istakao da je jedini način za osiguranje bezbednosti, a da se pri tom ne ugrozi trgovina i saobraćaj između dve zemlje, preduzimanje zajedničkog pristupa kroz saradnju sa SAD-om.

Treba ukinuti vize za sve zemlje Unije
U poseti Kanadi bio je Džonatan Fol, generalni direktor za pravdu, slobodu i bezbednost pri Evropskoj komisiji u Briselu. On je istakao da ukoliko Kanada ne uvede promene viznog režima koji ima sa sedam zemalja članica Unije, EU može početi da traži vize od kanadskih građana koji odlaze u bilo koju od 25 zemalja članica Unije. Kanadskim državljanima nije potrebna viza ni za jednu od zemalja članica EU. Sa druge strane, za dolazak u Kanadu nisu potrebne vize građanima 15 zemalja iz prvobitnog sastava Evropske unije. Isto važi i za tri od deset novoprimljenih članica, Sloveniju, Maltu i Kipar. Međutim, vize su potrebne građanima Estonije, Letonije, Litvanije, Češke, Mađarske, Slovačke i Poljske. Gospodin Fol je razgovarao sa zvaničnicima iz ministarstava za imigraciju i državljanstvo i inostranih poslova i postigao saglasnost da bi pitanje viza trebalo što pre da se reši na obostrano zadovoljstvo.

Oluja u Ontariju - Neki delovi preko tri dana bez struje
U oluji koja je u ponedeljak zahvatila delove Ontarija i Kvebeka poginulo je dvoje a povređeno više ljudi i pričinjena je velika materijalna šteta. Oluja je prouzrokovala prekid struje na više od 90 hiljada lokacija a redovno snabdevanje će biti uspostavljeno do kraja nedelje, saopštila je elektrodistribucija Hajdro. Pojedina domaćinstva bila su čak tri dana bez struje, pošto ekipe nisu mogle ranije da saniraju nastalu štetu. U Nort Beju, gde je nevreme porušilo istorijski svetionik i dva radio tornja i oborilo brojna stabla, gotovo sva domaćinstva su bila bez struje skoro tri dana.

Ponovo upad u kuću u montrealskom regionu
U desetom upadu u kuću u poslednja dva meseca u montrealskom regionu, povređen je 62-godišnjak, koji je u bolnici podlegao povredama. Pored njega, u vreme napada u kući su se nalazile još dve osobe. Sudeći po opisu, najverovatnije je da je napad izvršila ista osoba koja se tereti bar za još četiri napada u istom regionu.

Haos u vreme saobraćajnog špica
Iskakanje teretnog voza iz šina prošlog petka je unelo veliku pometnju među građane Toronta koji su se upravo vraćali kući sa posla. Nezgoda, u kojoj je šest od 129 vagona teretnog voza izletelo iz šina, dogodila se oko dva sata popodne, u blizini stanice Mimiko, u zapadnom delu grada. Nadležni veruju da je oko 65 hiljada putnika moralo da iznađe alternativni način za put do kuće. Sve do kasnih popodnevnih sati saobraćaj u tom delu grada kretao se otežano. U nezgodi nije bilo povređenih, samo je pričinjena velika materijalna šteta. Kako je naglašeno, teret iz vagona nije bio zapaljiv, niti opasan po životnu sredinu.

TORONTO - Ovogodišnji kanadski top model je crvenokosa Andrea Muzelar, devetnaestogodišnja kasirka iz Vitbija, Toronto. Ona je kao nagradu, između ostalog, dobila ugovor vredan stotinu hiljada dolara. PARIZ - Francuski premijer Žak Širak je, u razgovoru sa premijerom Kvebeka Žanom Šarestom, ponudio je pomoć u evakuisanju kanadskih državljana iz Libana. Francuska takođe evakuiše svoje građane grčkim feribotom do Kipra, odakle se oni prebacuju specijalnim avionom Er Fransa do Pariza. SIJETL - Trojica muškaraca iz Sarija, koji su prošle godine uhapšeni dok su kopali tunel između Kanade i SAD-a za šverc droge, osuđeni su na devet godina zatvora. Kaznu će moći da izdržavaju u kanadskim zatvorima. RIDžAJNA - Policiji se predao osumnjičeni za ubistvo dvojice saskačuanskih policajaca. MONTREAL - Klifordu Olsonu, višestrukom ubici osućenom na doživotnu robiju zbog ubistva jedanaestoro dece u Britanskoj Kolumbiji, nije usvojena molba za pomilovanje. TORONTO - Jedan od maloletnika iz grupe od sedamnaest nedavno uhapšenih osoba osumnjičenih za planiranje terorističkih akcija u Kanadi, pušten je kući uz kauciju, pod veoma strogim uslovima. On je imao sedamnaest godina u trenutku hapšenja, a tereti se da je bio član terorističke grupe i da se obučavao za terorizam. LONDON - Kanadski premijer Stiven Harper u Londonu najavio Kanadu kao 'novu svetsku energetsku supersilu'. Između ostalog, Harper je istakao da je Kanada jedina zemlja van OPEK-a, u kojoj raste proizvodnja nafte. On se, boraveći u Londonu pred samit G-8 u Sankt Peterburgu, sastao sa Blerom, bio na prijemu kod kraljice Elizabete II i razgovarao sa bivšom britanskom premijerkom Margaret Tačer. OTAVA - Meteorolozi predviđaju da će ovo leto biti najtoplije otkada se u Kanadi beleže temperature. Oni upozoravaju da visoke temperature mogu izazvati bujanje virusa zapadnog Nila i još snažnije uragane u Atlanskom okeanu.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"