SA NASLOVNE STRANE

Broj 1062, 21. jul 2006.


Tragom Šarganske osmice
 
Još od kada je Mitar Tarabić krajem 19. veka prorekao da će Mokrom Gorom proći "gvozdeni put sa ognjenim konjem", za stanovnike tog kraja na obroncima Šargana, Tare i Zlatibora, železnička pruga značiće život.

Do 1974. godine, "ćira" koji ih je sa srpske strane povezivao sa Beogradom, a sa druge sa Sarajevom i Dubrovnikom, bio im je jedina veza sa svetom, a u poslednjih sedam godina, od kada su lokomotive sa znatiželjnim turistima tim putem ponovo krenule, donosi im značajne prihode.

Šarganska osmica,  kako se naziva 15,4 kilometara duga pruga između Mokre Gore i stanice Šargan Vitasi, sagrađena je 1925. godine, a ime je dobila po osmici koju su inženjeri osmislili kao jedini način da se savlada razlika u nadmorskoj visini od oko 300 metara između ta dva mesta.

Ideja o povezivanju Bosne i Srbije železnicom rođena je, međutim, još početkom 20. veka, kada su 1906. godine austrougarski inženjeri, shvatajući da je gotovo nemoguće prugu izgraditi preko Šargana, pokušali da je postave preko obronaka Zlatibora.

Njihova namera je propala kada se jedan od tunela urušio, a u njemu ostalo zatrpano oko 200 ruskih i italijanskih zarobljenika. Razočarani, graditelji se povlače i ideja o Šarganskoj pruzi zamire do 1916. godine, kada su četiri srpska i jedan austrougarski inženjer napravili novi projekat.

Iako svesni napora koje će izgradnja pruge preko Šargana iziskivati, inženjeri projektuju trasu u obliku osmice, kojom se sa 500 metara nadmorske visine na početnoj stanici Mokra Gora, stiže do stanice Šargan Vitasi na 800 metara.

Koliko su četvorogodišnji radovi na teškom kamenitom terenu bili zahtevni, svedoči podatak da se na 15 kilometara njene dužine nalazi čak 20 tunela, koji zauzimaju trećinu cele deonice.

Priča se da je tadašnji srpski kralj, Aleksandar Karađorđević, davao gram zlata za svaki iskopani kilogram kamena u najdužem tunelu na celoj trasi (1.667 metara), koji je po njemu i nazvan.

Za 49 godina, koliko su Šarganskom osmicom saobraćali vozovi, na jednoj od tri stanice nikada nije prodata nijedna karta, niti se ukrcao i jedan putnik. Stajalište Jatare, postojalo je samo iz tehničkih razloga, da bi se do "ćire" dopremila drva i voda.

Na pruzi danas postoji i četvrta stanica, izgrađena za potrebe snimanja filma "Život je čudo", koju je režiser Emir Kusturica po završetku snimanja poklonio železnici, a na trasi postoji i pet mostova, od kojih je najduži onaj od 45 metara na reci Kamišini. I pored toga što su putnici iz Beograda do Dubrovnika putovali 24 sata, jer je voz išao brzinom od 30 kilometara na čas, žal meštanki pre 32 godine, kada se Mokrom Gorom prolomio poslednji pisak lokomotive, bila je tolika da su nosile crninu i vezivale crne marame.

Izgradnjom magistralnog puta od Srbije prema Višegradu, kojim je vreme putovanja znatno skraćeno, Šarganska osmica je izgubila značaj, a da 1999. godine nije obnovljena i vraćena u život u turističke svrhe, zauvek bi otišla u istoriju.

Međutim, zahvaljujući ponovnom pronalasku lekovite vode u tom kraju, koju narod zbog boje naziva belom, a koju su Srbi skrivajući je od Turaka sakrili i od sebe samih, počela je obnova ideje o Šarganu i pruzi, ovoga puta kao turističke atrakcije. Ćira je, tako, posle 25 godina pauze napravio novu osmicu.

Popularizaciji Mokre Gore, u velikoj meri dopineo je i Emir Kusturica izgradnjom Drvengrada na Mećavniku, koji dnevno poseti veliki broj turista.

Zemljište koje je dobio od opštine, poznati režiser je, u saradnji sa UNICEF-om, iskoristio da izgradi grad od autentičnih brvnara, koje je od domaćinstava otkupio i preneo na Mećavnik, stvarajući kompleks u kojem su crkva, biblioteka, galerija, bioskop i nekoliko etno restorana.

Prolazeći brdima Mokre Gore, pruga vijuga kroz pust i šumovit predao, u kojem nema kuća, a koji kod putnika, ipak, ostavlja utisak mirnoće i spokoja.

Pruga uskog koloseka od 76 centimetara širine, penje se i spušta stenovitim terenima, obraslim četinarima, žbunjem i lekovitim biljkama.

Najmanje nekoliko stotina turista svakoga dana poseti Mokru Goru, od kojih se većina provoza i Šarganskom osmicom u jednoj od najviše četiri vožnje dnevno, koliko je železnica predvidela u zavisnosti od interesovanja.
 
Jelena Tomić  

Bombaški napadi zbog starog gvožđa
 
Eksplozija bombe u dvorištu kuće izvršnog direktora Željezare u Nikšiću Miodraga Muratovića tek je sada skrenula pažnju javnosti na učestale bombaške napade na čelne ljude te kompanije. Osim Muratovića, u čijem je dvorištu bomba ekplodirala u ponedeljak rano izjutra, na meti "bombaša" ranije je bilo još nekoliko rukovodilaca Željezare. U poslednjih godinu dana, ovo je šesti napad na rukovodioce i druge zaposlene u Željezari.

Kad se pažljivije pogleda "lista nepoželjnih" i to na kojim mjestima u Željezari rade, naslućuje se i razlog napada i drugih vidova uznemiravanja.

Riječ je, najvjerovatnije, o isporuci starog gvožđa koje se topi u Željezari. Sve ukazuje da postoji "centar moći" kome nije u interesu nastojanje rukovodstva Željezare da se uvede red u tom poslu.

Muratović je nedavno rekao novinarima da su isporučioci starog gvožđa kamionima u Željezaru dovozili i druge "sirovine", čak kamenje i zemlju, a cio tovar naplaćivali kao željezo prve klase koje treba topiti.

Štaviše, isporučioci željeza imali su i svoje "insajdere" u samoj Željezari. Uz njihovu pomoć, isti kamioni sa starim gvožđem (i kamenjem) po nekoliko puta su registrovani kao poseban teret, što je učesnicima tog "posla" donosilo veliku nezakonitu korist.

Prema nekim tvrdnjama, na određeni način su tome kumovali ili čak, na ovaj ili onaj način, u tome učestvovali i neki bivši rukovodioci u Željezari, pa i u samom vrhu preduzeća.

Željezarino rukovodstvo je stoga proljetos pozvalo policiju u pomoć i uvelo privatno obezbjeđenje, umjesto radnika u samoj Željezari koji su to godinama radili ali, kako se ispostavilo, ili sa nedovoljno budnosti ili u dosluhu sa lopovima koji su spolja nasrtali na fabriku.

Odlučnost rukovodstva Željezare i angažman policije u obezbjeđenju isporuke starog željeza rezultirali su početkom juna hapšenjem više osoba zaposlenih u Željezari i privatnim firmama koje su isporučivale staro gvožđe, pod sumnjom da su ispleli mrežu organizovanog kriminala i tako nanosili veliku štetu Željezari.

Povodom eksplozije bombe u svom dvorištu, Muratović je ocijenio da sadašnje rukovodstvo Željezare svojim radom očigledno pogađa nečije interese, kako u samoj fabrici, tako i van nje. Muratović otvoreno govori o postojanju "željezne mafije", o vezi kriminalnih grupa iz Željezare i njihovih "poslovnih partnera" izvan kompanije.

Krađe u nikšićkoj Željezari su stara priča. Krali su se ne samo dijelovi mašina već i gorivo, pa i sve drugo što se moglo iznijeti iz fabričkog kruga, čak i slavine iz umivaonica i kupatila.

Sa krađama je bilo suočeno i rukovodstvo Željezare kad je upravljanje fabrikom prije dvije godine preuzela ruska kompanija "Midlend Risorsis".

Zato je policija često posjećivala Željezaru. Ali sada ima priliku da svoju efikasnost pokaže akcijom i naporom da otkrije lanac koji kriminalnim interesima povezuje grupe u Željezari i van fabrike.

Ugroženost njihovog "poslovnog partnerstva", po svemu sudeći, razlog je što se na kuće i automobile direktora Željezare bacaju bombe, što im se buše automobilske gume i što im se na druge načine šalju "poruke" da kriminalce ne ometaju.
 
Ilija Despotović
Podgorica		  

Lopovi otkrili novi zlatni rudnik
 
Lopovi su otkrili novi zlatni rudnik - opsedaju zoološke vrtove i svoj plen skupo prodaju kolekcionarima životinja koji žele da poseduju egzotične vrste - minijaturne majmune marmozete, aligatore, pingvine, retke ptice.

Organizacije za zaštitu životinja upozoravaju da te krađe ozbiljno ugrožavaju životinjski svet, posebno programe razmnožavanja.

"Živimo u svetu mode i ljudi se više ne zadovoljavaju time da imaju papagaja ili kanarinca, već žele nešto egzotičnije", kaže za AP Džon Hejvord, upravnik Nacionalnog britanskog registra krađa, jedine nacionalne baze podataka o krađama životinja u Evropi.

Prema njegovim rečima, u poslednjih nekoliko godina se svake nedelje dogodi bar jedna velika krađa u nekom od britanskih zooloških vrtova, a cena ukradenih životinja ide i do nekoliko desetina hiljada funti.

Na nedavno održanom skupu o međunarodnoj trgovini ugrožnim vrstama u Limi ocenjeno je da je zbog rasprostranjene, i legalne i ilegalne, trgovine egzotičnim pticama, značajno opala populacija afričkih sivih papagaja, koji imaju sposobnost da oponašaju ljudski govor.

Britansko kraljevsko društvo za zaštitu ptica tvrdi da je 360.000 afričkih sivih papagaja legalno prodato između 1994. i 2003. godine, uglavnom u Evropi, dok je ih više hiljada prodato ilegalno.

Krađe u zoološkim vrtovima dospele su u centar pažnje javnosti kada je u decembru iz zoološkog parka amazonskih vrsti u Britaniji ukraden Togo, mali afrički pingvin. Ta životinja nikada nije pronađena.

U junu je ukradeno pet retkih marmozeta iz zoo parka u Istočnom Grinstedu, južno od Londona. Policija je kasnije pronašla četiri od tih minijaturnih majmuna, i još 14 drugih majmuna ukradenih iz vrtova u Devonu i Kembridžširu, a dve osobe su uhapšene.

Hejvord ističe da su na meti prvenstveno vrste malih majmuna, kao i velike egzotične ptice poput makaa i flaminga, te reptili, uglavnom kornjače.

Za poslednje tri godine, oko 80 majmuna nestalo je iz britanskih zoo vrtova, kojih u toj zemlji ima više od 350, kaže Hejvord. Samo nekoliko tih životinja je vraćeno u vrtove.

Što je vrsta životinje egzotičnija ili je njenih primeraka ostalo manje u svetu, veća je i njena cena. Kraljevsko društvo za zaštitu ptica navodi podatak da jedan retki plavi makao može da dostigne cenu od 25.000 funti (38.000 evra).

Direktor Evropske asocijacije Zoo vrtova i akvarija "Eaza" Hari Skram kaže da je na meti lopova bilo oko 40 odsto evropskih zooloških vrtova.

Ta organizacija tvrdi da se životinje ukradene u Evropi verovatno prodaju evropskim kolekcionarima, jer druga moguća tržišta, poput SAD i Japana, imaju veoma oštre propise o uvozu životinja.

Zoo vrtovi u SAD takođe su na meti lopova: 2000. godine, dva zlatna orla i američki orao ukradeni su u Santa Barbari, u Kaliforniji. Iste godine, tinejdžeri su ukrali dve koale iz zoo vrta u San Francisku. Dve retke egipatske kornjače ukradene su iz zoološkog vrta u Bronksu, u Njujorku 1999. godine, ali su kasnije vraćene.

Lopovi su 2000. godine izneli 16 lavića iz zoo vrta u Džakarti. Novembra ove godine, četiri maskirana lopova odnela su mladunče lava iz zoo vrta u Gazi.

Mnogi zoološki vrtovi širom sveta zato pojačavaju bezbednosne sisteme, stavljaju priveske sa oznakama i obeležavaju svoje životinje.
 
   

Teroristi Hezbolaha
 
Libanski militantni islamistički pokret Hezbolah koji je otmicom dvojice izraelskih vojnika i ubistvom više njih 12. jula izazvao vojni odgovor Izraela prema Libanu i strahovanja od sukoba na celom Bliskom Istoku, osnovan je 1982.

Ta ekstremistička organizacija osnovana je sa ciljem da se bori protiv izraelske vojske koja je tada okupirala južni Liban. Pokret ima vrlo brojno oružano krilo, a sa dva ministra učestvuje i u koalicionoj vladi.

Inspirisan uspehom Iranske revolucije, Hezbolah je od osnivanja u svojoj političkoj platformi pozivao na uništenje izraelske države.

SAD i Izrael tvrde da Hezbolah dobija finansijsku i političku podršku, ali i naoružanje i vojnu obuku od Irana i Sirije. Iako priznaju da podržavaju Hezbolah, u Damasku kategorički demantuju da su glavni snabdevači Hezbolaha oružjem.

Brojne arapske zemlje Hezbolah smatraju legitimnim pokretom otpora, dok Izrael, SAD i Velika Britanija uporno tvrde da je reč o "terorističkoj organizaciji".

Evropska Unija izbegava da zauzme izričit stav o tome: zemlje-članice ne svrstavaju Hezbolah u terorističke organizacije, ali podržavaju svaku inicijativu za prekid "terorističkih akcija" tog pokreta.

Američke vlasti tvrde da su pripadnici Hezbolaha, krijući se iza naziva nepoznatih ekstremističkih pokreta, od 1982. do 1992. kidnapovali više od 30 građana zapadnih zemalja. Optuženi su i za bombardovanje američke ambasade u Bejrutu 1983. kada su poginula 63 čoveka, i da su umešani u napad na američku bazu u Bejrutu oktobra 1983. kada je poginuo 241 marinac.

Hezbolah ima ogroman broj pristalica među šiitskim stanovnoštvom koje je najbrojnije u Libanu.

Lider pokreta šeik Hasan Nasrala hvalio se prošle godine da Hezbolah ima 12.000 projektila uperenih ka Izraelu. Iako su vlasti u Tel Avivu nedavno podsetile na taj podatak, vojni analitičari tvrde da je u to teško proveriti.

Prema oceni britanskog časopisa "Džejns difens vikli", Hezbolah ima stotinak projektila tipa Zelsal-1 dometa 150 kilometara, što je dovoljno da se na meti napada nađe i izraelski glavni grad Tel Aviv.

Vojni analitičari smatraju da je na desetine hiljada raketa velikog dometa, od kojih su neki proteklih dana pali na sever Izraela, godinama dopremano iz Sirije.

Stručnjaci smatraju da iz te zemlje i Irana stiže usavršena vojna oprema. Njeno dopremanje je međutim, dovedeno u pitanje jer je Izrael proteklih dana bombardovanjem uništio gotovo sve puteve i mostove na jugu Libana, razdvajajući glavno uporište Hezbolaha, južni Bejrut, od ostatka zemlje.

Voćstvo Hezbolaha uticaj širi preko satelitske tv-stanice Al-Manar, radio stanice al-Nur i časopisa "Kubt ut Ala" (Božja pesnica) koji izlazi jednom mesečno.

Televizija Al-Manar emituje informativni program na arapskom, hebrejskom, engleskom i francuskom jeziku, i ima vrlo veliku gledanost u arapskim zemljama.

Zgrada televizije i radio stanice bile su proteklih dana među glavnim metama izraelske avijacije.

U libanskom parlamentu, antisirijska većina uporno se poziva na rezoluciju 1559 Ujedinjenih nacija kojom se zahteva razoružanje militantnog krila Hezbolaha.

Libanska vlada je prvi put od kako je 2000. godine doneta rezolucija UN o razoružanju, istakla "pravo i obavezu da svoju vlast proširi nad čitavom libanskom teritorijom".
 
   

I Bruk je kraljevskog porekla
 
Stručnjaci tvrde da svaka osoba na planeti ima kraljevske krvi budući da, kako kažu, svaki stanovnik sveta ima rodbinske veze sa članovima neke od kraljevskih porodica.

"Milioni ljudi imaju dokaz da potiču od srednjovekovnih vladara", kaže Mark Hemfriz, koji se interesuje za rodoslove a profesor je nauke o kompjuterima na univerzitetu u Dablinu.

"Sigurno su izuzetno brojni tek oni koji nemaju dokaze o poreklu", smatra on.

Ako u svačijem porodičnom stablu postoji neki kralj - onda ima i više hiljada anonimnih ljudi čije rođenje, život i smrt nisu bili značajni za istoriju čovečavstva.

O njima nikada ništa nećemo saznati, pošto su dokumentovani zapisi o životima ljudi do skora bili retkost i poseduju ih samo imućne porodice.

Ljudi koji su se rodili pre nekoliko stotina godina, danas verovatno imaju milione potomaka, a među njima je sigurno i nekoliko poznatih ličnosti.

Kralj Evdard Treći, koji je vladao Engleskom u 14. veku, imao je devetoro dece. Među njegovim potomcima su predsednici Džordž Vašington, Tomas Džeferson, Teodor Ruzvelt, autori Džejn Ostin, Lord Bajron, Alfred Lord Tenison, naučnik Čarls Darvin, glumci Hemfri Bogart, Odri Hepbern, Bruk Šilds (slika gore).

Neki stručnjaci, kako navodi AP, procenjuju da 80 odsto stanovnika Engleske potiče od Edvarda Trećeg, a postojanje svih njih moglo je da bude osujećeno početkom 14. veka.

Godine 1312, bliskog savetnika i mogućeg ljubavnika Edvarda Drugog, Pirsa Gejvstona, ubila je grupa gnevnih barona, nezadovoljna kraljevom vladavinom. Iduće godine, Edvard Drugi je dobio sina, koji je postao Edvard Treći.

Da je Edvard Drugi ubijen zajedno sa Gejvstonom 1312, što je bilo moguće učiniti u tom trenutku, Edvard Treći se nikada ne bi rodio, niti bi mogao da bude predak svih tih predsednika, pisaca i holivudskih zvezda, ali i svih ostalih koji nisu poznati.

Eksperti ocenjuju da, što je neko duže živeo, to danas ima više potomaka. Hemfriz smatra da se prorok Muhamed, osnivač islama, nalazi u porodičnom stablu svake osobe koja živi na Zapadu.

Pojedinci su čak pokušali da dokumentuju veze između Muhameda, rođenog u šestom veku, i srednjovekovnih engleskih monarha, a samim tim i svih ljudi evropskog porekla.

U tom pokušaju, međutim, niko do sada nije uspeo, ali neki su stigli prilično blizu i pokazali kako se porodične veze kreću kroz vekove i povezuju slavne ličnosti iz prošlosti sa većinom ljudi koji danas žive.
 
   

Ne insistira se više na rokovima za Kosovo
 
Vladika raško-prizrenski Artemije, na slici dole,  izjavio je da ima utisak da se u centrima odlučivanja - Londonu, Briselu i Njujorku, više ne insistira toliko na prvobitnoj postavci da se pregovori o statusu Kosova moraju završiti u toku ove godine.

"Već se od toga principa odstupilo, više se na njemu ne insistira tako definitivno, a tome je svakako doprineo rad Američkog saveta za Kosovo, kao i stav Vladimira Putina, predsednika Rusije", rekao je Artemije za "Glas Amerike" (VOA).

Vladika Artemije, koji ovih dana u Vašingtonu predvodi delegaciju Srpskog nacionalnog veća (SNV), rekao je nakon razgovora sa američkim zvaničnicima u Stejt de partmentu, da je dobio uveravanja da još ne postoji nikakvo rešenje o statusu Kosova.

"Razume se da postoji tendencija da se problem rešava u smeru davanja neke vrste nezavisnosti, što smo mi odlučno odbili kao mogućnost, jer smo rekli da srpski narod neće prihvatiti nikakvo nametnuto rešenje, pogotovo ako to bude bilo koji vid nezavisnosti", dodao je vladika raško-prizrenski.

Navodeći razloge takvog stava, Artemije je naveo da iskustvo iz poslednjih sedam godina na Kosovu, ukazije da da bi "u nezavisnom Kosovu Albnaci i albanski teroristi uspeli da dovrše svoj započeti posao etničkog čišćenja Srba sa Kosova i Metohije i uništavanja svih tragova postojanja srpskog naroda na tim prostorima".

"Stoga je nezavisnost Kosova za srpski narod i srpsku državu neprihvatljivo rešenje", ponovio je vladika raško-prizrenski.

On smatra da je nemoguće rešiti i dati bilo kakav status Kosovu ako se ne ispuni rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, koja pre svega podrazumeva povratak svih prognanih lica iz svojih domova.

"Da bi se na Kosovu i Metohiji prevazišli neki problemi treba da su u pokrajini prisutni oni koji su u njoj živeli i oni koji će u njoj živeti", zaključio je Artemije.
 
   

Troje može da čuva tajnu samo ako je dvoje od njih mrtvo
 
Svedoci koji uđu u program zaštite često se sele u drugu zemlju.

Na spisku država koje pružaju utočište i novi dom zaštićenim svedocima, uglavnom na suđenjima za organizovani kriminal i ratne zločine, nalaze se, kako navodi AP, i Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Letonija, Litvanija, Poljska, Češka, Slovačka, Australija i Kanada.

Džozef Paonesa, visoki zvaničnik američkog Maršals servisa, policijske institucije koja vodi program zaštite svedoka, kaže da svoj posao radi dobro zahvaljujući, između ostalog, i savetu jednog starog mafijaša.

A taj savet glasio je: "Mali, troje ljudi može da čuva tajnu samo ako je dvoje od njih mrtvo". Drugim rečima, da bi Programu zaštite uspešno funkcionisao, presudno je da ne dođe do curenja informacija, kaže Paonesa.

Zato su novinari i bili iznenađeni kada su dobili poziv da prisustvuju nedavnoj međunarodnoj konferenciji o zaštiti svedoka-saradnika, u štabu Maršals servisa u Virdžiniji.

Državni tužilac u penziji Džerald Šur, jedan je ljudi koji su učestvovali u pravljenju programa zaštite, kako bi se prevazišao strah potencijalnih svedoka da se pojave na suđenjima pripadnicima mafije.

Šur kaže da je veoma važno da se u ceo dogovor o stvaranju novog identiteta uključi i porodica zaštićenog svedoka.

Jedan tinejdžer je na primer tražio od svog oca, zaštićenog svedoka, da mu kupi novi automobil. Kada je otac to odbio, sin je zapretio da će svima reći njegovo pravo ime.

Ciljevi su jednaki gde god da postoji program zašite svedoka: pokušaj da svedok da ključno svedočenje, a da ne bude ugrožen ili zastrašen zbog onoga što treba da kaže pred sudom.

Pripadnici Maršals servisa pohvalili su se novinarima da niko ko je kod njih bio u programu zaštite svedoka nije ubijen ili povređen od kada postoji taj program.

Američka vlada plaća realizovanje celog programa 50 miliona dolara godišnje, kaže dosadašnji direktor programa koji uskoro ide u penziju Kern Novels.

U 90 posto slučajeva u kojima su zaštićeni svedoci svedočili, osumnjičeni su proglašeni krivima.

Međutim, i u samom programu ima problema. Skoro svi svedoci su i sami kriminalci kojima je teško da odustanu od starih navika. Skoro svaki peti zaštićeni svedok nađe se ponovo pred sudom zbog novih prekršaja, pokazuju podaci iz studije koju navode u Maršals servisu.

Takođe, pojedini svedoci na svoju ruku napuštaju program, što je u nekim slučajevima imalo tragične posledice.

Bivša članica kriminalne bande Brenda Paz, koja je pomogla svedočenjem u slučaju ubistva za koje je bio optužen njen bivši dečko, umrla je od više uboda nožem 2003. godine, dva meseca pošto je napustila program zaštite.

Ministarstvo pravde je u svom prošlogodišnjem izveštaju upozorilo da bi bezbednost svedoka mogla biti ugrožena ako vlada ne bude obezbedila dovoljan broj policajaca i sredstava za program zaštite.
 
   

Milenko osvojio bronzu
 
Iako ne baš potpuno oporavljen od povrede, Milenko je u Nacionalnom prvenstvu Kanade u karateu u borbi osvojio bronzanu medalju...
 
 
   

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"