Broj 1062, 21. jul 2006.
Počelo suđenje optuženima za terorizam u
Sarajevu |
|
U Sudu BiH juče je počelo suđenje optuženima
za terorizam i nedozvoljeno držanje oružja i eksploziva.
Mirsada
Bektašević, Abdulkadira Cesura i Bajru Ikanovića optužnica tereti za krivično
delo terorizma, dok su ostala dvojica optuženih u istom predmetu, Amir Bajrić
i Senad Hasanović, optuženi za nedozvoljeno držanje oružja ili eksplozivnih
materija.
Prema optužnici, Bektašević i Cesur nameravali su da na području BiH ili neke
druge evropske zemlje, izvrše teroristički napad kako bi prisilili vlasti BiH
ili zemalja čije su vojne snage i predstavnici prisutni u BiH, da povuku svoje
snage iz Iraka i Avganistana.
U optužnici se navodi da je Bektašević doputovao u Sarajevo 27. septembra
prošle godine iz Švedske, a Cesur 14. oktobra prošle godine iz Danske, u
nameri da na teritoriji BiH ili neke druge evropske zemlje izvrše teroristički
akt.
Kako se u optužnici navodi, Bektašević i Cesur su u Sarajevu stupili u kontakt
sa Bajrom Ikanovićem, koji im je nabavio i predao eksploziv, a posredstvom
Bajrića i Hasanovića.
Eksploziv,
navodno je trebalo da posluži za izradu eksplozivne naprave, a Bektašević i
Cesur su eksplozivnu napravu pripremili za "samoubilački pojas".
Sud BiH potvrdio je optužnicu protiv ove petorice 13. aprila 2006. godine.
Mirsad Bektašević, Abdulkadir Cesur, Bajro Ikanović i Senad Hasanović
izjasnili su se 3. maja ove godine pred Sudom BiH da nisu krivi po svim
tačkama optužnice.
Amir Bajrić tada se nije pojavio na saslušanju, a danas bi u Sudu BiH trebalo
da zaključi sporazum o priznanju krivice, kojim mu je predložena kazna zatvora
od godinu i po dana. |
|
|
|
|
U Budvi za devet odsto više gostiju nego
prošle godine |
|
Na
Budvanskoj rivijeri trenutno boravi 27.500 gostiju, što je za devet odsto više
nego u isto vreme prošle godine, podaci su Turističke organizacije opštine
Budva (TOB).
Od ukupnog broja turista, 60 odsto, odnosno 17.200 su domaći gosti, u koje su
ubrojani i gosti iz Srbije i Bosne i Hercegovine.
U hotelima boravi 18 odsto gostiju više nego prošle godine u isto vreme, dok
je, prema podacima TO Budva, popunjenost u privatnom smeštaju za pet odsto
veća. |
|
|
|
|
Nezakoniti transferi razlog smena uprave
Telekoma CG |
|
Smena uprave Telekoma Crne Gore, koja je
izvršena krajem prošlog meseca, mogla bi da bude povezana sa nezakonitim
finansijskim transakcijama u toj kompaniji, prenose danas podgorički mediji.
Prema pisanju mađarske štampe, koje prenose mediji iz Podgorice, Mađar telekom
je, kao većinski vlasnik Telekoma Crne Gore, ranije na račun crnogorske
kompanije preneo 2,5 miliona evra, ali taj iznos nedostaje u bilansima firme
iz Mađarske.
Nestanak novca mogao bi da izazove i smenu uprave Mađar telekoma, ističu
mediji.
Na vanrednoj Skupštini akcionara, krajem juna, smenjeni su članovi borda
direktora Telekoma Crne Gore, uključujući i predsednika Olega Obradovića.
Svoje članove u bordu direktora ranije je opozvao Mađar telekom.
Tada je saopšteno da je smena usledila u interesu "novih izazova" kompanije.
|
|
|
|
|
Brat Duška Jovanovića zatražio izuzeće sudije |
|
Brat
ubijenog direktora podgoričkog lista "Dan" Duška Jovanovića, (na slici) Miodrag Jovanović zatražio je danas izuzeće sudije Radovana
Mandića koji vodi suđenje osumnjičenom za ubistvo njegovog brata.
Miodrag Jovanović je, na ročistu u Višem sudu u Podgorici, svoj zahtev
obrazložio time da za dve godine, nisu poznata imena nalogodavaca i izvršilaca
ubistva njegovog brata.
Suđenje Damiru Mandiću, osumnjičenom za ubistvo Duška Jovanovića je odloženo
dok Viši sud ne odluči o zahtevu za izuzeće sudije Mandića.
Duško Jovanović je ubijen krajem maja 2004. godine, ispred zgrade u kojoj je
smeštena redakcija lista "Dan". |
|
|
|
|
Hrvatsko Tužilaštvo traži pritvaranje Glavaša |
|
Tužilaštvo Hrvatske zatražilo je juče
pritvaranje saborskog zastupnika Branimira Glavaša, na slici dole, jer
smatra da je objavljivanjem zapisnika iz istražnog postupka koji se protiv
njega vodi zbog sumnje da je počinio ratni zločin uticao na
buduće svedoke.
Istražni
sudija Zdenko Posavec potvrdio je novinarima da je primio predlog Državnog
tužilaštva o pritvaranju Glavaš i najavio da će odluka o tome biti doneta u
naredna 24 sata.
Tužilaštvo u zahtevu za pritvaranjem Glavaša navodi da Glavaš nije smeo da
objavi iskaze prve dvojice svedoka koji su saslušani u ponedeljak, javlja Hina.
Državno tužilaštvo tereti Glavaša za zlostavljanje troje srpskih civila i za
ubistvo dvojice, od kojih se jednom gubi svaki trag.
|
|
|
|
|
VMRO DPMNE osvojila još jedan poslanički
mandat |
|
Šef izbornog štaba makedonske VMRO DPMNE
Antonio Milošoski saopštio je da je ta stranka na današnjem ponovljenom
glasanju na jednom broju biračkih mesta dobila još jedan poslanički mandat na
području Tetova.
Milošoski je rekao da je VMRO DPMNE preotela jedan mandat od Demokratske unije
za integraciju (DUI), a u toj stranci je rečeno da je to najverovatnije i
tačno tako da DUI sada ima 17 umesto 18 poslanika.
Portparolka DUI Ermira Mehmeti izjavila je da se i danas pokazalo da je ta
stranka najjača u albanskom izbornom telu, a da je izgubila jednog poslanika
zato što je rivalska Demokratska partija Albanaca (DPA) "naterala" svoje
aktiviste da glasaju za VMRO DPMNE.
Stranka Arbena Džaferija DPA, koja je očekivala da će danas dobiti još dva
poslanika, nakon što je 5. jula osvojila 11 mesta u parlamentu, najverovatnije
nije uspela da od DUI uzme ta poslanička mesta. Lider DUI Ali Ahmeti je na
pitanje novinara da prokomentariše stav VMRO DPMNE da u novu vladu pozove DPA
umesto njegove stranke, zapretio: "Ukoliko Grujevski to uradi, onda će se
sukobiti sa albanskim narodom u Makedoniji".
Šef izbornog štaba VMRO DPMNE Antonio Milošoski nije večeras želeo da
komentariše ovu pretnju, dodajući da će najpre sačekati reagovanje
predstavnika EU u Makedoniji Ervana Fuere i drugih predstavnika međunarodne
zajednice.
VMRO DPMNE koja je dobila mandat za sastav nove vlade, prema dosadašnjim
pregovorima, napraviće koaliciju sa DPA, Novom socijaldemokratskom partijom i
još dve stranke koje su dobile po jedan mandat - Demokratskom obnovom
Makedonije (DOM) i Partijom za evropsku integraciju (PEI).
U toj širokoj koaliciji, mandatar Nikola Grujevski ima obezbeđena 65 od ukupno
120 poslanika u republičkoj skupštini.
Građani Makedonije su danas ponovo glasali na 29 biračkih mesta, na kojima je,
prema odluci Vrhovnog suda, bilo nepravilnosti tokom parlamentarnih izbora 5.
jula.
|
|
|
|
|
Strani investitori u BIH osnovali Savet |
|
Strani investitori u Bosni i Hercegovini (BiH)
osnovali su udruženje čiji je cilj unapredivanje uslova za investiranje i
poslovanje.
Savet stranih investitora u BIH, uz pomoć Američke agencije za međunarodni
razvoj (USAID), osnovalo je 13 stranih firmi u BIH, piše danas sarajevski "Dnevni
avaz".
Na Osnivačkoj skupštini, juče u Sarajevu, za predsednika Saveta je ziabran
Mark Dejvidson (Mark Davidson) iz kompanije "Prajs voterhaus kupers" (Price
Njaterhouse Coopers).
"Savet je od velikog značaja za BiH, jer omogućava organizovani pristup
poboljšanju investicione klime u zemlji. Okuplja firme koje su direktnim
ulaganjima otvorile veliki broj radnih mesta i stalno doprinose ukupnom
ekonomskom razvoju BiH", kazao je Dejvidson.
Glavna publikacija Saveta biće godišnja "Bela knjiga" u kojoj će se rangirati
preporuke za unapređivanje pravnog i regulatornog okruženja za poslovanje u
BiH.
Prva "Bela knjiga" će biti izdata početkom iduće godine kao akcioni plan
reformi za vlasti u BIH u 2007. godini.
|
|
|
|
|
Istraga o donaciji krvi zaražene hepatitisom
C |
|
U BiH ima 40.000 osoba zaraženih hepatitisom
C, među kojima je veliki broj bivših boraca, ratnih vojnih invalida i civilnih
žrtava rata, izjavila je predsednica skupštine Udruženja obolelih od
hepatitisa C, Mersija Krzić.
U izjavi koju objavljuje "Dnevni avaz", Krzićeva je navela da tokom rata u BiH
nisu rađeni obavezni testovi na hepatitis C za krv iz inostranih donacija,
zbog čega je postojala velika mogućnost zaraze putem transfuzije.
Ministarstvo zdravstva će od Zavoda za transfuzijsku medicinu zatražiti
podatke o donatorima krvi od 1992. do 1995. godine, kako bi se utvrdilo stanje
o donacijama krvi.
Predsednik Odbora za rad i zdravstvenu i socijalnu zaštitu Predstavničkog doma
Parlamenta Federacije BiH Hamzalija Bešlagić, rekao je da je "na odboru
izražena sumnja da je tokom rata, krv koja je putem donacija dolazila u BiH iz
inostranstva, bila zaražena hepatitisom C" i da to treba ispitati.
Dr Amila Alikadić-Husović, koja je pokrenula inicijativu za ispitivanje
slučaja zaražene krvi, kazala je da je BiH tokom rata dobijala krv i iz
zapadnih zemalja i dodala da, ako se potvrde sumnje da je krv iz donacija bila
zaražena, vlade tih zemalja treba da prihvate odgovornost.
"Veliki broj ranjenika je zaražen. A da ne govorimo o sumnjama u namere onih
koji su donirali takvu krv", kazala je Husović.
|
|
|
|
|
Veterinarka na čelu Hine |
|
Međunarodno udruženje novinara (IFJ) zatražilo
je od hrvatske vlade da ponovo imenuje članove upravnog odbora hrvatske
novinske agencije Hine, i kritikovalo nedavno imenovanje na čelo agencije
osobe koja je po struci veterinar.
IFJ je u saopštenju izrazila zabrinutost povodom imenovanja upravnog odbora
Hine, jer hrvatska vlada, kako se ocenjuje, nije uzela u obzir kompetencije i
kvalitet, već je želela da postavi "ljude kojima može da upravlja i koje može
da kontroliše".
Osim veterinarke, koja je zadužena za komercijalna pitanja, IFJ je osudila
imenovanje još tri osobe za koje tvrdi da nisu kompetentne za funkcije na koje
su postavljene.
Upravni odbor Hine čini pet osoba, od kojih su četiri zadužene za ekonomiju,
pravo, medije i informacije, a peta je predstavnik zaposlenih agencije.
OEBS i Udruženje novinara Hrvatske takođe su protestovali zbog vladine odluke.
Krajem aprila, američka organizacija za odbranu ljudskih prava, Fridom haus
(Freedom House), u svom izveštaju o slobodi medija postavila je Hrvatsku na
85. mesto.
Brisel je nedavno pozvao Hrvatsku da pojača napore u oblasti poštovanja
slobode medija.
|
|
|
|
|
Žbanić: Srbi za genocid nagrađeni Republikom
Srpskom |
|
Za genocid nad Muslimanima Srbi su bili
nagrađeni Republikom Srpskom, ratni zločinci se šetaju na slobodi a ljude ne
tretiraju kao građane, već samo kao pripadnike naroda", opisala je u češkom
dnevniku "Pravo" glavne frustracije poratne Bosne sarajevska rediteljka
Jasmila Žbanić.
"Zamislite
da su Nemci posle drugog svetskog rata dobili malu teritoriju po kojoj bi
slobodno mogli da se šetaju nacisti, dok bi se jevreji bojali da tamo uđu. To
je Republika Srpska", kazala je Žbanić.
Režiserka je u velikom intervjuu povodom dolaska njenog filma "Grbavica" u
češke bioskope upozorila da nacionalizam na prostoru bivše Jugoslavije nije
nikada poražen.
"Sadašnji premijer Vojislav Koštunica je u izvesnom smislu isti nacionalista
kao što je bio Milošević, jedino što više nema takvu moć ni sredstva da može
da pošalje armiju", kazala je sarajevska režiserka.
Podsetila je, takođe, na neprijatnosti koje je u Beogradu imala Mirjana
Karanović zbog toga što je prihvatila ulogu u "Grbavici", a da su u
beogradskoj štampi napisali da je time "postala izdajica svih Srba".
Glavni izvor frustracije u poratnoj Bosni je prema rečima Jasmile Žbanić u
tome što ratni zločinci nisu kažnjeni, a političke stranke pothranjuju
nacionalizam.
"Dvadeseti je vek, a mi živimo saterani kao ovce, svako unutar svoga stada.
Smemo da glasamo samo u okviru svog naroda, ja, recimo, ne mogu da glasam za
srpsku stranu, ni za hrvatskog kandidata. U televiziji morate da imate u
svakom štabu predstavnika nacije, tako da srpski režiser mora da ima na primer
hrvatskog asistenta i muslimanskog producenta", rekla je Žbanić.
Na pitanje novinara "Prava" da li njen otpor prema Kusturici i njegovim
filmovima ne predstavlja upravo simptom takvog života u nacionalnom stadu,
Žbanić je odgovorila da ne može da se pomiri s tim da je Kusturica dopustio da
ga finansira srpska televizija u doba kada je propagirala fasižam.
"Ne mogu s tim da se pomirim. Ne verujem da možete da primite te đavolske
pare, a da se u vašem filmu ne odrazi odakle su došle", kazala je autorka
pobedničkog filma Berlinala.
"Grbavica" se posle pretpremijera na filmskom festivalu u Karlovim Varima
početkom jula prikazuje u Pragu uz prilično interesovanje publike u mreži
elitnih bioskopa rezervisanih za evropski i nekomercijalni svetski film.
|
|
|
|
|
|
|