Žestoki sukobi u Libanu
Pripadnici Hezbolaha i izraelske vojske sukobili su se žestoko juče na teritoriji Libana, dok strani državljani nastavljaju da masovno napuštaju Liban. Devetog dana konflikta, sukoba između Hezbolaha i izraelske vojske bilo je na jugu Libana, uz granicu sa Izraelom. Prema dosadašnjim podacima izraelske vojske, dvojica pripadnika Hezbolaha su poginula, a trojica izraelskih vojnika ranjena od kojih je jedan zadobio teške povrede. Hezbolah je saopštio da je raketirao sedište izraelske vojske u Safedu, kao i gradove Tiberijad i Karmijel, na severu Izraela. Dva deteta su sinoć poginula u Nazaretu koji je prvi put gađan. Izraelski bombarderi su nastavili sa napadima na istoku Libana gde su ranjena dva civila. Evakuacija Zapadnjaka se nastavlja, a tokom današnjeg dana je otišlo 400 Francuska koji su bili u Tiru, gradu na jugu Libana. SAD nastavljaju evakuaciju svojih državljana iz luke Dbaje, pored Bejruta, dok je najveći broj Britanaca počeo da se evakuiše iz luke u Bejrutu. Hiljade ljudi je već napustilo zemlju, brodovima ili vojnim helikopterima. SAD odbijaju da javno pozovu Izrael na obustavu vatre, ali današnja američka štampa piše, pozivajući se na zvaničnike, da je Vašington zabrinut zbog velikog broja civilnih žrtava i počinje da šalje signale Izraelu da podrška ofanzivi neće biti neograničena, pošto se pogoršava humanitarna kriza. "Ima oko pola miliona raseljenih. Situacija je ekstremna", upozorio je nedavno zvaničnik Unicefa, dok Visoki komesarijat UN za izbeglice planira da pošalje humanitarnu pomoć. Inače, i dalje su uzavrele strasti na izraelskom južnom frontu. U pojasu Gaze, poginula su dvojica Palestinaca, a oko njih 100 u poslednjih mesec dana, od kada je Izrael pokrenuo ofanzivu za oslobađanje jednog svog vojnika.

Anan pozvao na hitan prekid neprijateljstava
Generalni sekretar UN Kofi Anan pozvao je juče na hitni prekid neprijateljstava između Izraela i Libana kako bi se "sprečio dalji gubitak nevinih života i nanošenje dalje patnje", prenele su agencije. Prekid borbi omogućio bi humanitarnim radnicima da dođu do onih kojima su potrebni i "pružio bi diplomatiji šansu da smisli praktičan paket akcija koje bi obezbedile trajno rešenje trenutne krize", rekao je Anan Savetu bezbednosti UN. Anan je rekao da je tim koji je poslao u zaraćeni region zaključio da bi "u ovom trenutku bilo teško postići" primirje i da je umesto toga potrebno prvo doprineti privremenom prekidu neprijateljstava. Jasno je i da libanska vlada nije znala da će 12. jula gerlici Hezbolaha ući u Izrael i zarobiti dvojicu vojnika, rekao je on i dodao da nije istina da Hezbolah brani interese Palestinaca i Libana. "Naprotiv, oni drže čitavu naciju za taoce i guše mogućnost postizanja mira na Bliskom istoku", rekao je Anan koji je takođe optužio Izrael za "prekomernu upotrebu sile". "Kakvu god štetu operacije Izraela nanosile vojnim kapacitetima Hezbolaha, one ne utiču na smanjenje podrške Hezbolahu, ali mnogo doprinose slabljenju vlade Libana", rekao je generalni sekretar UN. On je pozvao da oteti izraelski vojnici budu predati libanskim vlastima i da se na libanskoj granici sa Izraelom proširi postojeća mirovna misija. Anan je takođe pozvao da se uspostavi "mehanizam" na osnovu kojeg bi ključne regionalne i međunarodne figure nadgledale implementaciju dogovora koji bude postignut i da se održi međunarodna konferencija o ucrtavanju granice Libana prema Siriji i Izraelu.

EU pozvala na prekid vatre i obećala pomoć
Evropska unija (EU) je pozvala na prekid vatre u južnom Libanu i da se tamo rasporede međunarodne mirovne snage, a obećala 10 miliona evra za pomoć civilnim žrtvama sukoba. Mati Vanhanen, na slici, premijer Finske koja predsedava Unijom, pozvao je izraelsku vojsku i gerilce Hezbolaha da okončaju nasilje. Vanhanen je rekao da strane u sukobu za sada "ne slušaju dovoljno" Evropsku uniju i UN. On je istakao da je Unija "izrazito zabrinuta" zbog situacije na Bliskom istoku i da će biti aktivna u rešavanju krize. "EU je spremna da pomogne. U južnom Libanu bi moglo da bude potrebno jako međunarodno prisustvo koje će podržati Savet bezbednosti UN", rekao je premijer Vanhanen. Rešenje za krizu iziskuje "prave uslove kako bi Savet bezbednosti UN mogao da donese odluku", rekao je finski premijer i dodao: "Potreban je naporan rad posebno na diplomatskom nivou". "Nasilje mora da prestane, raketni napadi moraju da prestanu. Oteti vojnici treba da budu oslobođeni", istakao je on.

Liban traži odštetu za 300 ubjenih ljudi
U izraelskim vojnima akcijama u Libanu, koje traju od prošle srede, ubijeno je 300 ljudi, 1.000 je ranjeno, a pola miliona raseljeno, saopštio je danas libanski premijer Fuad Siniora i dodao da će od Izraela tražiti odštetu za "nezamislive gubitke" nanete libanskoj infrastrukturi. U govoru pred stranim ambasadorima, Siniora je iz humanitarnih razloga apelovao na okončanje neprijateljstava. "Da li je vrednost ljudskog života u Libanu manja nego u drugim zemljama?", upitao je libanski premijer. Siniora je kritikovao međunarodnu zajednicu, posebno SAD koje ocenjuju da Izrael deluje u samoodbrani, i rekao: "Da li međunarodna zajednica ovo naziva samoodbranom? Da li je ovo cena koju moramo da platimo zato što težimo izgradnji naših demokratskih institucija?" Predsednik libanske vlade je upitao i da li međunarodna zajednica i dalje može da ne reaguje dok Izrael sprovodi "bezobzirnu odmazdu" u Libanu. Siniora je na sastanku, kome je prisustvovao i američki ambasador, rekao da se Liban neće ustručavati da prisili Izrael da plati za "varvarsko uništavanje" Libana. Izjava Fuada Sinore o žrtvama je prvi zvanični podatak od početka izraelskih vojnih operacija protiv gerilaca libanskog Hezbolaha koji je počeo 12. jula, u znak odmazde zbog otmice dvojice izraelskih vojnika. Međunarodni aerodrom u Bejrutu je bombardovan i zatvoren, auto-putevi su raketirani, mostovi uništeni, a nekoliko područja je odsečeno od ostatka zemlje. Siniora je podsetio da su prošle godine ulice Libana bile preplavljene "nadom" i da je zemlja, na masovnim demonstracijama protiv Sirije, pokazala da ima pravo na život. SAD su te demonstracije podržale i nazvale ih "Revolucijom kedrova". "Kakav nam se život sada nudi?", upitao je premijer. "Reći ću vam kakav: život uništenja, očajanja, reseljavanja, lišavanja i smrti." On je nagovestio da njegova vlada možda neće biti u stanju da preživi izraelsku vojnu akciju. "Nijedna vlada ne može da opstane na ruševinama države." Američki predsednik Džordž Buš (George Bush), bliski saveznik Izraela, podržao je pravo te zemlje na samoodbranu i Hezbolah nazvao "grupom terorista koji žele da zaustave napredak mira". Buš je ujedno izrazio zabrinutost da bi izraelski napadi mogli da dovedu do kraha libanske antisirijske vlade. "Zabrinuti smo za krhku demokratiju u Libanu", rekao je Buš ove sedmice.

Revolucionarni turizam
Oni ne dolaze na Kubu radi sunčanja i tropske misterije koja privlači više od dva miliona stranih turista godišnje. Umesto da na taj način provedu svoj odmor, oni odlaze u kubanska sela, gde rade pod žarkim suncem, jedu pirinač i pasulj, a sobu, u kojoj nema klime ili toaleta, dele sa još nekoliko cimera. Njih nazivaju "revolucionarnim turistima", koji svake godine iz oko 50 zemalja dolaze na Kubu da bi se "totalno utopili" u kulturu jedne od malo preostalih socijalističkih država sveta. "Ja volim to da nazovem 'revolucionarnim odmorom'. Svoje slobodno vreme sam posvetio radu na nečemu što je konkretno za kubansku revoluciju", ispričao je Rojtersu Italijan Karlo Sarpero (26), vlasnik butika iz Đenove. Ovog leta na Kubu će, u okviru svojih "socijalno-političkih" aranžmana stići više od 1.200 stranih "brigadista". Kubanska vlada ne meri vrednost tih aranžmana u novčanom, već u političkom smislu. Iako će joj turistički aranžmani, koji podrazumevaju hotelski smeštaj i sunčanje na plažama, doneti više od 2,5 milijardi dolara. "Velika većina onih koji učestvuju u ovakvim programima, postanu i sami aktivisti grupa Kubanske solidarnosti u svojim zemljama", izjavio je Gabriel Benitez, sponzor programa na Kubanskom institutu za prijateljstvo sa ljudima. Tronedeljno letovanje, koje uključuje boravak u skromnom kampu u Kaimitu, koji se nalazi zapadno od Havane, košta 350 američkih dolara. Uglavnom mladi, učesnici ovog programa ustaju u 5:45 uz zvuke čuvene kubanske balade "Gvantanamera". U sedam sati, "pakuju" se u stare kamione, koji ih odvoze na selo - gde će brati pomorandže, sakupljati kamenje po poljima ili raditi na adaptaciji seoske škole. U popodnevnim časovima, brigadisti se okupljaju u kampu, gde slušaju predavanja o kubanskoj ekonomiji, politici i društvu. Šarlot Godber kaže da se bolje oseća ako lično dođe i sama učestvuje u nekoj akciji, nego da samo pošalje ček iz Londona: "Važnije je da ponudimo svoj rad, nego da pošaljemo novac, jer na taj način pokazujemo svoju solidarnost. I, šta više, ovako bolje upoznamo Kubance". Šarlot ima 26 godina i radi u medijima. Lik čuvenog vođe gerile, Če Gevare se može videti svuda u Kaimitu - na majicama, kačketima, pa čak i u obliku tetovaže. Ovakav vid turizma je počeo još 1969. godine, kada je 500 Amerikanaca došlo u seču šećerne trske. Od tada je više od 55.000 ljudi sa svih strana sveta na taj način provelo odmor na Kubi. Za takve aranžmane, brigadisti saznaju od Kubanskih grupa solidarnosti u njihovim zemljama ili preko Interneta. A pre nego što odu na Kubu, obavezno pohađaju seminare. Od nedavno, kubanska vlada uveliko radi na privlačenju mladih Evopljana da svoje odmore provedu na Kubi, radeći, ne bi li tako Fidel Kastro stekao bar malo simpatija. "Na ovaj način, revolucionarne poruke stižu tamo gde nikada pre nisu mogle da stignu", kaže Benitez. Federiko Bečia, student političkih nauka iz Amsterdama ističe da je hteo da upozna Kubu "iz prve ruke": "Evropski mediji pričaju kako je Fidel diktator i kako su stvari ovde strašne. Zato sam hteo to da vidim sopstvenim očima. Ovde - vidite istinu. Medijima više ne verujem". Pored toga što organizuje posete, Kubanski institut za prijateljstvo sa ljudima se fokusirao i na međunarodnu kampanju za oslobađanje pet kubanskih agenata koji su 1998. godine uhapšeni u SAD. U brigadirskom kampu su okačeni posteri sa oglasom koji je bio objavljen u "Njujork tajmsu" u kome se poziva na oslobađanje ovih agenata. Reklama je koštala 55.000 američkih dolara, a sredstva za reklamu su prikupljena donacijama od članova grupa solidarnosti u zemljama kao što su Nemačka, Kanada, Španija, Velika Britanija pa čak i SAD. Mnogi od donatora su i sami, u nekim periodima svog života, brali pomorandže ili sekli šećernu trsku u Kaimitu.

SAD postavljaju rakete za presretanje u Japanu
SAD će u avgustu u Japanu početi da postavljaju rakete "patriot" za presretanje drugih projektila, kako bi time pojačali japansku odbranu, nakon nedavnog lansiranja severnokorejskih raketa, saopšteno je danas u Tokiju. Američka vojska započeće u avgustu postavljanje projektila unapređenje verzije "patriota" (PAC-3) u svojoj vojnoj bazi Kadena na ostrvu Okinava. Kako se navodi u saopštenju ministarstva inostranih poslova Japana, ti projektili će postati operativni do kraja godine. Nakon lansiranja severnokorejskih projektila 5. jula, japanski zvaničnici su izrazili želju da ubrzaju razvoj zajedničkog odbrambenog antiraketnog sistema sa SAD. "Imajući u vidu razvoj, postavljanje i širenje balističkih raketa u regionu, kao i jasne i aktuelne pretnje u vidu nedavnog lansiranja severnokorejskih projektila, (Japan) će nastaviti da čini sve kako bi pojačao" svoju antiraketnu odbranu, navodi se u saopštenju. PAC-3 je teledirigovana raketa zemlja-vazduh koja može da presreće projektile, između ostalih i severnokorejski "rodong", dometa 1.300 kilometara. Severna Koreja je 5. jula izvela probno lansiranje šest projektila kratkog i srednjeg dometa i još jedne rakete "taepodong-2" dometa 6.700, što je dovoljno da se dostigne Aljaska. Severnokorejski projektili su pali nedaleko od obala Japana.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"