Broj 1063, 28. jul 2006.
Jubilarna, 40. Gitarijada u Zaječaru od 1. do 5. avgusta |
| |
Jubilarna, 40. "Gitarijada" u Zaječaru, na kojoj će ove godine učestvovati
18 domaćih demo bendova, biće održana od 1. do 5. avgusta, najavili su danas
organizatori.
 Na
jubilarnom festivalu neafirmisanih rok bendova 3. avgusta, u revijalnom
programu, nastupiće britanski sastav "Juraja Hip" (Uriah Heep).
Biće održani i koncerti domaćih bendova: "Kerber", "Eyesburn", "Night
shift", "Bjesovi", "Vlada Džet Bend", "Van Gog", "357" i drugih.
Među učesnicima ovogodišnje "Gitarijade" biće i pulski sastav KUD "Idijoti",
koji će nastupiti 4. avgusta. Zaječarskoj publici predstaviće se i
prošlogodišnji pobednik festivala, sastav "Broken Strings".
Četvrtfinalno takmičarsko veče demo bendova biće održano 2. avgusta na Trgu
oslobođenja u Zaječaru, a ceo program uživo će prenositi Radio "Beograd
202", rekao je novinarima predsednik žirija Vladimir Janković Džet.
Polufinalne večeri biće održane 3. i 4. avgusta, kada će nastupiti po pet
bendova, a pobednik će biti proglašen poslednje večeri festivala, nakon
finalnog takmičenja na Gradskom stadionu u Zaječaru.
U okviru "Gitarijade", 1. avgusta biće otvoren drugi Međunarodni salon rok
fotografije, sajam muzičkih izdavačkih kuća i muzičkih časopisa "Rock
Village" i drugi prateći programi. |
| |
| |
|
| |
Kris Kornel snima pesmu za film o Džejmsu Bondu |
| |
 Kornelova
numera pod naslovom "You Knonj My Name" čuće se na početku filma u kome
glumac Danijel Krejg debituje u ulozi tajnog agenta 007.
Neke od pesama koje su snimljene za filmove o Bondu, postale su poznate
koliko i sami filmovi. To je slučaj s numerama "Goldfinger" koju je pevala
Širli Besi i "Live and Let Die" Pola Makartnija .
I Madona, "Garbidž"i Šeril Krou snimili su muziku za filmove o slavnom
agentu.
Kris Kornel, koji danas nastupa u sklopu sastava "Audioslejv", prvi je
muškarac koji će pevati u filmu u Bondu još otkako je Morten Harket, iz
sastava "A-HA", 1987. snimio "The Living Daylights".
Prikazivanje filma "Kazino rojal" u severnoameričkim bioskopima počinje 17.
novembra. |
| |
| |
|
| |
Lični predmeti Marlona Branda na aukciji |
| |
Beleške glumca Marlona Branda o ulozi u filmu
"Kum", pisma književnika Tenesija Vilijamsa i desetine drugih ličnih
predmeta naći će se na aukciji u oktobru, u Dalasu.
Galerija Heritidž okšen saopštila je da će prodaja biti organizovana 6. i 7.
oktobra, i da će u ponudi biti oko 100 predmeta među kojima su Brandova usna
harmonika, njegove fotografije sa snimanja filma "Apokalipsa danas" i BAFTA
nagrada koju je dobio za ulogu u filmu "Živeo Zapata".
Kupci će na aukciji moći da se nadmeću i za odeću koju je glumac Džejms Din
nosio u filmovima "Buntovnik bez razloga" i "Istočno do raja". Ta odeća se
nalazila u muzeju posvećenom Džejmsu Dinu koji je nedavno zatvoren.
Aukcija u Dalasu biće druga velika licitacija ličnih stvari Marlona Branda
(80), otkako je glumac umro jula 2004. u Los Anđelesu.
"Brando je jedan od najvećih glumaca, koji je bio toliko povučen da će
njegova mističnost uvek biti slavljena", rekao je jedan od direktora
galerije Heritidž okšen Dag Norvajn, najavljujući da bi cene tih predmeta
mogle da obore rekorde. |
| |
| |
|
| |
Violine koje ne posustaju pred jeftinim lažnjacima |
| |
Da bi se napravila violina koja će trajati
vekovima, potreban je crveni javor, mnogo mukotrpnog rada i onaj magičan
dodir koji drvo pretvara u instrument nalik ljudskom glasu.
 Majstor
za izradu violina Antonio Stradivari sledio je pre 300 godina ovo uputstvo i
u njegovom rodnom gradu Kremoni, na severu Italije, ono se i dan danas
poštuje.
"Kremona je i dalje glavni grad za izradu violina. To možete da osetite ako
zavirite u jednu od 120 radionica u kojima se prave ovi instrumenti", kaže
Domeniko Auričio, šef konzorcijuma tvoraca violina iz Kremone.
Živopisni srednjevekovni grad na obali reke Po, bio je na vrhuncu slave od
16. do 18. veka zbog izvanrednih violina koje su u njemu pravljene.
Andrea Amati, koji je 1566. godine napravio violinu za francuskog kralja,
stvorio je tada oblik moderne violine. Njega su nasledile generacije
majstora iz Kremone, od kojih su najpoznatiji bili Stradivari i Gvarneri.
Violine napravljene tokom ovog perioda su i dalje na ceni. Maja ove godine
Stradivarijeva violina iz 1707. prodata je za 3,54 miliona dolara na aukciji
kod Kristija i tako, navodi Rojters, postala najskuplji muzički instrument
ikada prodat na aukciji.
Od oko 1.100 instrumenata koliko se veruje da je Stradivari napravio, danas
je "živo" oko 620.
Nadmoć Kremone u tim vremenima bila je nedostižna, ali su moderni tvorci
violina morali da se prilagode svetu koji se brzo menjao.
 "Tvorci
violina moraju da nauče da se suprotstave globalizaciji", smatra Đorđo
Skolari, koji više od 30 godina predaje u Školi za izradu violina u Kremoni.
"Kineski majstori takođe prave violine i njihova veština je sve veća",
ističe Skolari. On dodaje da su "lažnjaci" ušli i u sektor pravljenja
violina i da je šteta naneta imidžu Kremone velika.
Dok se nova violina iz Kremone prodaje za oko 12.000 evra, azijske koštaju
svega nekoliko stotina. Jeftine uvozne violine ipak nisu tolika pretnja kao
falsifikati.
Velika većina lažnih violina dolazi sa Dalekog istoka. Da bi zaštitili
tradiciju, majstori iz Kremone su uveli žig kvaliteta i sofisticiranu bazu
podataka koja kupcima omogućava da po svetu pronađu sve violine napravljene
u Kremoni.
Najbolji majstori mogu godišnje da naprave najviše 15 violina i moraju da
sačuvaju strugotine svakog instrumenta kako bi dokazali njegovu autentičnost.
Budući majstori iz celog sveta, naročito Azije i istočne Evrope, žele da baš
u Kremoni steknu Stradivarijevu veštinu.
Kremonska izrada violina pala je u zaborav krajem 19. veka, ali se
interesovanje ponovo pojavilo 1970-ih kada je sviranje nekog instrumenta
postalo popularno među pripadnicima srednjeg staleža u Italiji.
Prodaja violina nije uvek laka jer muzičari više traže stare, polovne
instrumente, makar i da ih nisu radili poznati majstori. Ovaj trend doveo je
do procvata restauracije.
U Americi su takođe izuzetno na ceni nove violine koje su napravljene da
izgledaju kao stare, pa majstori moraju da nauče nove tehnike kako bi
ispunili zahteve tržišta. |
| |
| |
|
| |
Premijera Brehtove Antigone sutra u Beton hala teatru |
| |
"Antigona" Bertolda Brehta, u režiji Ivane
Vujić, premijerno će biti izvedena sutra uveče u "Beton hala teatru", u
okviru Beogradskog letnjeg festivala (BELEF).
Brehtov tekst nastao je prema Helderinovom prevodu Sofoklove "Antigone", a
bavi se problemom tiranije i slobode, odnosno raskorakom između ljudskih i
božanskih zakona.
Naslovnu ulogu tumači glumica Danica Ristovski koja je navela da se Brehtov
komad od čuvene antičke tragedije razlikuje po tome što je kod Sofokla
težište na bratoubistvu zbog vlasti, dok Brehta zanima, pre svega, odnos
tiranina prema potčinjenima.
U predstavi igraju i Zoran Ćosić, Ivana Jovanović, Dejan Kolarov, Đorđe
Makarević, Dunja Mahočić, Vidan Bunuševac, Nikola Rakočević, Igor Ilić i
Kosta Bunuševac.
Brehtovu "Antigonu" prevela je i adaptirala Jelena Kostić, uz podršku
Instituta Gete u Beogradu, a ovo je prvi prevod tog dela na srpski jezik.
Postavkom Brehtove "Antigone" BELEF obeležava 50. godišnjicu smrti čuvenog
nemačkog dramskog pisca. |
| |
| |
|
| |
Haljina Odri Hepbern iz "Doručka kod Tifanija" na aukciji |
| |
Crna haljina koju je Odri Hepbern nosila u filmu "Doručak kod Tifanija"
(1961) biće ponuđena na prodaju u decembru, a njena vrednost je procenjena
na 50.000 do 70.000 funti (90-130.000 dolara).
Prihod od prodaje Živanšijeve (Givenćy) haljine koju je glumica nosila u
prvoj sceni romantične komedije, namenjen je siromašnoj deci u Indiji,
saopštila je aukcijska kuća "Kristi" .
Odri Hepbern koja u filmu igra Holi Golajtli, tu haljinu nosi u sceni u
kojoj rano ujutru izlazi iz taksija na Petoj aveniji u Njujorku i posmatra
izlog Tifanijeve prodavnice nakita.
Aukcija će biti održana 5. decembra u Londonu. |
| |
| |
|
| |
Erik Bardon u beogradskom Domu sindikata |
| |
Erik Bardon, pevač i vođa grupe "Enimals" (The
Animals), jednog od najznačajnijih rok bendova "britanske invazije" 1960-tih
godina, nastupiće 1. avgusta u Domu sindikata, u sklopu Beogradskog letnjeg
festivala BELEF.
Bardon (65) je jedan od najcenjenijih belih pevača bluza svih vremena, a
njegovi "Enimalsi" bili su direktni takmaci "Bitlsima", "Rolling Stounsima"
i "Kinksima".
 "Enimalsi"
su 1964. godine snimili jednu od najčuvenijih obrada neke pesme, i uopšte
jednu od najpoznatijih rok pesama svih vremena - "House Of The Rising Sun".
Još jedna kompozicija u njihovom izvođenju stekla je status klasika: "Don't
Let Me Be Misunderstood".
Grupa se raspala 1967. godine, a Bardon se preselio u Kaliforniju,
inspirisan hipi-ideologijom. Tamo je oformio grupu "Nju enimals", okrenutu
psihodeličnom zvuku, koja je takođe bila poznata kao "Erik Bardon and
enimals".
Za razliku od originalne grupe, koja je gotovo isključivo snimala obrade, "Nju
enimals" su se oslanjali na svoje pesme, ostavivši za sobom hitove kao što
su "When I Was Young" i "San Franciscan Nights", i odlično ocenjene albume
poput "Winds Of Change" i "Love Is".
"Nju enimals" su krajem decenije prestali da postoje. Bardon se zatim
udružio sa crnačkom fanki grupom "War" i sa njom snimio dva albuma,
uključujući hvaljeni "Eric Burdon Declares War" (1970). Pesma "Spill The
Wine" sa ove ploče postala je svetski hit.
Bardon se posle rastanka sa "War" okrenuo solo karijeri. Nju su više
obeležili stalni živi nastupi nego Bardonove nove ploče, kojih je bilo sve
manje.
Tokom poslednjih 20 godina pisao je muziku za televiziju, kao i za filmske
hitove kao što su "Džo protiv vulkana", "Brdo Hamburger", "Kazino" i "Noći
bugija". Takođe je igrao u nekoliko filmova, a nakratko se pojavio u "Dorsima"
(The Doors) Olivera Stouna.
U dva navrata, 1977. i 1983. godine udružio se sa originalnim "Enimalsima",
ali su ploče "Before We Were So Rudely Interrupted" i "Ark" doživele debakl
u prodavnicama.
Bardon je ove godine snimio solo album "Soul Of A Man", a u Beogradu će ga
promovisati zajedno sa grupom mlađih muzičara koji nastupaju pod imenom "Enimals".
Bardon je u prestonici Srbije svirao 1984. godine u Hali Pionir, u sklopu
serijala koncerata "Velikani roka". |
| |
| |
|
| |
Međunarodni umetnički kamp Kosjerić od 2. do 15. avgusta |
| |
Međunarodni umetnički kamp Kosjerić ove godine
će biti održan od 2. do 15. avgusta i okupiće učesnike iz 15 zemalja sveta,
saopštio je danas organizator, udruženje građana K-Taun (K-Town) iz
Kosjerića.
 Učesnici,
kojih je 30, dolaze iz Španije, Finske, Južne Koreje, Francuske, Velike
Britanije, Danske, Holandije, Italije, Poljske, Mađarske, Kanade, Belgije,
Turske, Malte i Kine.
Umetnički kamp se održava petu godinu zaredom, i obuhvata četiri radionice:
muzičku, interaktivnu, kreativnog pisanja i zidnog slikarstva. Postojaće još
jedna, pozorišna radionica, namenjena deci iz Kosjerića.
Muzička radionica zasniva se na pripremi i izvođenju kompozicija baziranih
na tradicionalnim zvucima zemalja učesnica, navodi se u saopštenju "K-Tauna",
koji organizuje kamp u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije.
U okviru radionice kreativnog pisanja, učesnici će, inspirisani građom i
okolinom izraziti svoje utiske kroz reči, ali i video radove, instalacije,
kolaže; kreiraće razglednice i pripremiti brošuru za turističku promociju
Kosjerića.
Radionica zidnog slikarstva podrazumeva ulepšavanje grada intervencijama u
otvorenom prostoru - kroz murale i grafite.
Kroz "ARTiNTERACT" radionicu trebalo bi da se ostvari intenzivna interakcija
sa građanima pretočema u forme performansa, instalacije, uličnog spektakla,
fotografije, crteža, navodi se u saopštenju.
"K-taun" je dodao da pored učesnika iz stranih zemalja, u radionicama u sve
većem broju učestvuju mladi iz cele Srbije - Novog Sada, Beograda, Užica,
Požege, Ivanjice i drugih mesta.
Pokrovitelji manifestacije su američka agencija Ju-es-ejd (USAID/IRD) i
skupština opštine Kosjerić. |
| |
| |
|
| |
Novi roman Frederika Forsajta |
| |
Britanski pisac Frederik Forsajt objavio je
novi roman Avganistanac, ("The Afghan"), priču o britanskom agentu koji
pokušava da se infiltrira među visoko rangirane pripadnike al-Kaide kako bi
osujetio namere te organizacije.
 Od
okončanja Hladnog rata, autori krimi priča tragaju za temom koja bi mogla
zameniti taj sukob Zapada i Sovetskog Saveza, a 67-godišnji Forsajt veruje
da je to globalni terorizam.
Autor bestselera "Dan Šakala" i "Dosije Odesa" vidi mnogo sličnosti između
Hladnog rata i nasilnog islamskog ekstremizma.
"Osnovna razlika je, naravno, to što je protivnik u Hladnom ratu bila jedna
država", kaže britanski pisac.
"Ali, ako to zanemarimo, (imamo) koncept neobjavljenog rata, koji čine rat
tajnih službi, operacije specijalnih jedinica, tajna, zataškana ubistva,
tajna ispitivanja", kazao je Forsajt.
"To će, mislim, biti novi Hladni rat; biće tu leševa u zabačenim uličicama,
ljudi koji se infiltriraju u terorističke grupe, ljudi iz tih grupa koji
menjaju stranu", objasnio je.
Prilikom istraživanja za novi roman, zvaničnici britanske tajne službe
poverili su Forsajtu da je potpuno nemoguće da se tajni agent infiltrira u
al-Kaidu.
"Rečeno mi je da se to ne može uraditi. Onda sam ja upitao: 'Da li mi (Britanci)
uopšte imamo ljude koji mogu da prođu kao Arapi među Arapima?' Odgovor je
bio: 'Da, imamo trojicu'".
Radnja njegovog novog romana predstavlja spoj mašte i stvarnih događaja -
samoubilačkih napada 7. jula 2005. u Londonu i gerilskog rata protiv
sovjetskih snaga u Avganistanu 1980-ih godina.
Radnja "Avganistanca", koji će 22. avgusta biti objavljen u SAD, smeštena je
u blisku budućnost, kako bi se kod čitaoca pojačao osećaj da bi se tako
nešto moglo i desiti.
Kao i u drugim romanima, osnova priče dolazi od pitanja "šta ako?", kaže
Forsajt. "Svodi se na jednostavno pitanje: 'Kada bi al-Kaida planirala još
jedan mega-posao, šta bi to bilo?'", objasnio je.
Njegova mašta i zvaničnici tajnih službi rekli su mu da bi u takvom napadu
mogao da se koristi brod koji prenosi opasan teret.
"Raspitivao sam se i svi su prikriveno rekli da smo spremni za nešto s mora.
Onda sam izučavao pomorski terorizam i to je potpuno zastrašujuće", kazao je
pisac.
"Ako uzmete brod od 10.000 tona, otmete ga, ubijete posadu, prebojite ga i
izmenite dokumentaciju za njega, neće biti reakcije. Avioni negde moraju da
slete, pa je njihovo vreme u vazduhu ograničeno na, recimo, 12 sati. Brodovi
mogu da plove mesecima", dodao je.
Prema Forsajtovim rečima, neki pisci krimi romana izbegavaju da pišu o
međunarodnom terorizmu, iz bojazni da bi se njihova predviđanja mogla
pokazati kao netačna. Britanski pisac je, kako kaže, pronašao način da
zaobiđe taj problem.
"Ako, kao ja, nešto opišete, a to se ne dogodi, možete da kažete da se još
nije dogodilo", objasnio je.
Ipak, Forsajt kaže da je njegova potraga za temom koja može da se meri sa
Hladnim ratom još u toku.
"Niko nikada nije smislio nešto veliko kao KGB", kazao je pisac i dodao da
je terorizam jedna od zamena. Kraj Hladnog rata zadao je snažan udarac
popularnosti krimi žanra.
"Kada pogledate šta se dobro prodaje, vidite da su krimi romani na dnu liste.
Fantazija je na vrhu, paranormalno i drevno/srednjevekovno su na vrhu. Ljudi
koji vam govore o stvarnosti su na dnu po prodaji, a bili su na vrhu u vreme
Hladnog rata. Sada je ukus drugačiji". |
| |
| |
|
| |
|
 |
