Broj 1063, 28. jul 2006.
| Generacija za istoriju |
| |
Mlada košarkaška reprezentacija SCG (slika
dole) vratila je veru u našu košarku. Plavi dečaci su na Evropskom prvenstvu
košarkaša do 20 godina u Izmiru na superioran način, bez poraza u osam mečeva,
stigli do zlatne medalje i podsetili na dane kada smo superiorno vladali
Starim kontinentom...
 Učenici
Miroslava Nikolića demonstrirali su raskošan talenat, fantastičnu borbenost,
mirnoću i sigurnost u odsudnim momentima. Međutim, ono što je svakako bilo
najimpresivnije je zajedništvo koje krasi ovu generaciju. Ukoliko budu
nastavili da se razvijaju u pravom smeru i budu na okupu, ne treba da brinemo
za budućnost magične igre na našim prostorima.
Zlatni momci su se vratili u zemlju. Sijali su od zadovoljstva, bili su
ponosni ali i umorni, što zbog napornog takmičenja, ali i zbog neprospavane
noći i zasluženog slavlja.
Četa Miroslava Nikolića je posle finalnog duela imala organizovanu večeru u
jednom od elitnih restorana u Izmiru, potom je slavlje do jutarnjih časova
nastavljeno u hotelu. Letom preko Istanbula su stigli u Beograd, gde im je
priređen svečani doček. Stručni štab i košarkaše sačekali su Goran Knežević,
predsednik KS SCG, Blažo Stojanović, prvi čovek KS Srbije, Zoran Gavrilović,
generalni sekretar KS S i Ljupče Žugić, jedan od operativaca Kuće košarke.
- Dobro došli majstori - bile su prve reči Gorana Kneževića. - Čestitam vam na
velikom uspehu, na zlatnoj medalji koju ste apsolutno zasluženo osvojili. Pred
finalnu utakmicu čuo sam se sa selektorom Miroslavom Nikolićem koji mi je tada
rekao "Biju Turci, al biju i Srbi!". Njegov optimizam mi je nagoveštavao da
ćemo osvojitii titulu. Pokazali ste kako se bori za državni dres i svima ste
dokazali da ste najbolji. Želim vam puno sreće i da ovaj virus osvajanja
medalja prenesete dalje.
Blažo Stojanović posle srdačnih čestitku sa puno optimizma, rekao je:
- Poslednji put ste igrali za Srbiju i Crnu Goru, ali ste pokazali kakvog ste
kova. Pevali ste himnu, bili gordi i zbog toga ste prvaci. Čestitam vam od
sveg srca i želim da nastavite pobedonosni put i nisku medalja. Dugo smo
vladali Evropom i svetom, ubeđen sam da ćemo sa ovim momcima biti na vrhu.
Miroslav Nikolić, trener ove sjajne generacije je rekao:
- Veliku zahvalnost dugujem mojim lutkicama, kako sam od milošte zvao moje
igrače. Pored svih napora, trebalo je i mene izdržati, ponekad mogu da budem
težak čovek. Veliku podršku imao sam u članovima stručnog štaba, Dejanu
Mijatoviću i Branku Maksimoviću, koji su svoj deo posla odradili na
maksimalnom nivou. Naravno ne smemo zaboraviti ni fizioterapeuta Dušana Sajića
koji je imao najteži posao. Svakodnevno se borio sa igračima i uspešno ih
oporavljao posle velikih napora. Posebno bih se zahvalio košarkaškoj
organizaciji i Draganu Šakoti jer su mi ukazali poverenje i verovali u mene.
Trener Nikolić poznat je kao čovek bez dlaka na jeziku, kao neko ko govori
uvek šta misli, ali koji ume i da otvori dušu:
-Igrači ni u jednom trenutku nisu razmišljali o porazu. Bilo je mnogo teških
situacija, ali sam znao da će osvojiti medalju jer imaju karakter.
Reč je na kraju dobio i kapiten zlatnih dečaka Milenko Tepić, inače igrač
Partizana.
- Imam nezahvalnu dužnost da ponovim sve ono što su sada rekli pre mene. Pre
svega moram da pohvalim rad trenera Nikolića i da mu se zahvalim na odnosu
koji je imao sa svim igračima, na poverenju i saradnji. Bilo je i nervoze, što
je i normalno na velikim takmičenjima, ali kada je bilo najteže pokazali smo
da smo najbolji. Ovaj rezulat je svakako veliki podstrek za nas da i u
budućnosti osvajamo medalje.
Deo ove mlade generacije koju predvodi upravo kapiten Tepić, zatim Labović,
Mijović, Jereminov, Paunović i Dragović imaju pravo igranja u mladoj selekciji
još godinu dana, dok Dragičević, Bakić, Veličković, Rakić, Peković i Maraš
stupaju na seniorsku scenu. Čelnici naše košarke nose veliko breme
odgovornosti da zajedno sa trenerima po njihovim matičnim klubovima i Stručnim
savetom baš ove igrače izvedu na pravi put kako bi u najskorije vreme zauzeli
mesto i u A reprezentaciji, postali stubovi i nosioci igre. Da ovo nije
pretenciozno, govori činjenica da ovi momci od pionirske konkurencije znaju
samo za zlatne medalje. Na pionirskom, kadetskom, juniorskom i Evropskom
prvenstvu mladih generaacija rođenih 1987. nisu izgubili ni jedan meč.
Ostaje da im se košarkaška Srbija i Crna Gora pokloni, i da im poželimo da i u
budućnosti nastave da budu uspešni. |
| |
| |
|
|
| Poternica i novčana nagrada za Mladićem |
| |
Državni organi Srbije raspisaće poternicu za
haškim beguncem Ratkom Mladićem a ponudiće i novčanu nagradu za informacije
koje bi dovele do njegovog hapšenja, piše beogradski dnevni list "Danas".
 Kako
navodi list, nije poznato da li se takvo rešenje nalazi u okviru operativnog
dela Akcionog plana za završetak saradnje Srbije sa Tribunalom, a tu
informaciju nije potvrdio niko od državnih funkcionera.
U ovom trenutku, za Mladićem postoji poternica Interpola koja je raspisana na
osnovu zahteva Haškog tribunala i nagrada američke asocijacije Nagrada za
pravdu (Renjard for justice) u iznosu od pet miliona dolara.
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić
potvrdio je da će operativni deo Akcionog plana biti gotov do kraja nedelje.
On je kazao da će svaka od stavki iz Akcionog plana biti posebno razrađena, a
svaka od nadležnih službi i institucija biće zadužena da svoj deo plana završi
i da se sve objedini i inkorporira u okviru jednog jedinstvenog plana.
Uključeni su Bezbednosno-informativna agencija, Vojno-bezbednosna agencija,
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije i Tužilastvo za ratne zločine, istakao
je Ljajić i dodao da će svako predložiti svoje aktivnosti i mere, šta će se
raditi i na koji način.
Prema njegovim rečima, saradnja sa Haškim tribunalom od sada će biti "efikasnija,
brža, konkretnija i učestalija".
Portparol Tužilastva Haškog tribunala Anton Nikiforov rekao je da bi javno
objavljivanje poternice i nagrade za Mladićem možda moglo da pomogne u
njegovom lociranju i ha-pšenju.
"Raspisivanje poternice i nagrade za Mladićem moglo bi da pomogne, ali samo u
nekim aspektima. Operativne mere su daleko potrebnije za uspešnost potrage, a
to su javne mere. Važno je da svi državni organi i ljudi koji su uključeni u
taj posao javno kažu da podržavaju Akcioni plan, njegovo sprovođenje u život i
konačni rezultat tog plana", istakao je Nikiforov.
On je dodao i da se o operativnom delu plana ne može razgovarati jer bi to
moglo da da ključne momente beguncima u vezi s onim sta vlasti nemeravaju da
urade i kako planiraju svoje aktivnosti. |
| |
| |
|
|
| Njeguški pršut od holandske svinjetine |
| |
Pršuta se priprema i suši uglavnom na
Njegušima kod Cetinja, gđe joj aromu "prave" daju lovćensko-primorski vjetrovi,
ali je svinjetina, gotovo sva, uvezena...
 Luka Golubović iz sela Maoče u opštini Pljevlja dao je oglas u novinama da će
besplatno ustupiti svoje livade i štalu sa vodom i električnom strujom nekome
ko bi ih pokosio i koristio za svoje potrebe.
Golubović se obratio i crnogorskom ministarstvu poljoprivrede s pozovom da mu
oni nekoga "pošalju" ko bi kosio njegove livade i držao svoju stoku na tom
imanju.
Sudeći prema stanju u selu i raspoloženju za poljoprivredu i kosidbu,
najvjerovatnje će Lukin oglas-molba ostati bez odgovora, iako bi se na
njegovim livadama ovog ljeta moglo pokositi oko 20.000 kilograma veoma
kvalitetnog planinskog sijena.
Nepokošene livade mogu se viđeti i u predgrađima Pljevalja, Bijelog Polja,
Kolašina, Mojkovca, Berana. Kosaca ima, ali kose su davno okačene na klinove.
Ni dnevnica od 30 eura, koju nude domaćini, uz tri dobra obroka, nije
privlačna za momke, vješte kosce, da bi se prihvatili tog posla i tako za samo
desetak dana zaradili solidnu platu.
Za ova, vrlo praktična i životna pitanja crnogorskog agrara, po svemu sudeći,
rješenja nema ni u strategiji razvoja poljoprivrede koja je nedavno
predstavljena.
Strategija upravo insistira na proizvodnji zdrave hrane, što se dovodi u
direktnu vezu sa razvojem turizma visoke kategije u Crnoj Gori. Ali, kako tu
vezu uspostaviti? Eto, na primjer, prirodno sijeno propada na livadama, a
krave se uglavnom hrane koncentratima. I gđe je tu zdrava hrana?
Isti je slučaj, recimo, sa čuvenom "njeguškom" pršutom. Priprema se i suši
uglavnom na Njegušima kod Cetinja, gđe joj aromu "prave" daju
lovćensko-primorski vjetrovi, ali je svinjetina, gotovo sva, uvezena.
Zato je jedan budvanski turistički poslenik ovih dana javno izrekao istinu
koju svi znaju - ne možemo visoki turizam razvijati na holandskoj svinjetini.
Nije da Crna Gora nema i to veoma velike potencijale za razvoj
eko-poljoprivrede. Naprotiv, ali eksperti za agrar, domaći i strani, koliko
god se trude, ipak, još ne mogu da nađu ključ za problem nepokošenih livada i
zakorovljenih njiva.
Rješenje se teško nalazi i za jedan sasvim realan, praktičan, problem, koji se
ponavlja svake godine, za otkup jagnjadi, na primjer.
Nutricionisti tvrde, a i laici znaju, da je jagnjetina, samim tim što se ovce
napasaju prirodno, na livadama, zdrava hrana i ekološki i u drugom smislu.
Međutim, ako livade Luke Golubovića i koliko još crnogo-rskih seljaka ostaju
nekošene, neće biti ni ono malo ovaca čija se stada mogu ovog ljeta sresti tek
ponegđe u Crnoj Gori. Bez Lukinog prirodnog sijena nema ni ekološke jagnjetine.
Planinska sela u Crnoj Gori, osobito u sjevernom dijelu države, ubrzano
zarastaju u šume. Njive koje su davno dobijene krčenjem visokih smrča i jela,
recimo u nekim selima pljevaljske opštine, opet se pretvaraju u šumske parcele.
Na bivšim oranicama u selima Obarde, Kozica, Mataruge, Maoče, Bobovo smrče,
jele i borovi sada rastu kao iz vode i šuma, kao posijana, sa viših brda
silazi u polja, do samih kuća, ispred kojih se još obrađuju samo krompirišta.
A i ona neće dugo ostati netaknuta od šume, jer su sela stalno naseljena samo
starcima, pa se poljoprivreda svela na male vrtove uz same kuće. Sve drugo je
prepušteno šumskoj "najezdi".
Šuma, čim osjeti da u njenoj blizini nema ljudske ruke, pluga, motike i kose,
ne čeka dugo. Odomaći se i počinje da "guta" oranice. |
| |
Ilija Despotović
Podgorica |
|
|
| Pečat srpskog kneza Strojimira |
| |
Pečat kneza Strojimira je zlatan, težine 15,64
grama, visok je 1, 9 centimetara, kupastog oblika i sa alkom na vrhu. Ima
kružno natpisno polje sa krstom, oko koga je grčki natpis "Bože, pomozi Srbiji
".
 Ministarstvo kulture kupilo je pečat, koji je dokaz o postojanju srpske države
pomerio za tri stoleća unazad, za skoro 20.000 evra, na aukciji u Minhenu 11.
jula
Srbija je dobila "novo" najstarije obeležje svoje državnosti - pečat srpskog
kneza Strojimira iz devetog veka, koji je dokaz o postojanju srpske države
pomerio za tri stoleća unazad.
Ministarstvo kulture kupilo je pečat kneza Strojimira za skoro 20.000 evra, na
aukciji u Minhenu 11. jula. Za postojanje ovog vrednog predmeta, za koji niko
iz Srbije nije znao ni da postoji i koji je bio u privatnom vlasništvu, naši
kolekcionari saznali su od svojih ruskih kolega.
Inače, najstarija materijalna svedočanstva, koja Srbija poseduje i koja
svedoče o njenoj državnosti, bila su dokumenta ostala od vladara iz loze
Nemanjića, koja datiraju iz dvanaestog veka.
Imali smo poteškoća da dođemo do ovog najstarijeg sačuvanog obeležja srpske
državnosti. Kataloška cena pečata najpre je bila 6.500 evra. Međutim, Bugari,
kojima je iz istorijskih razloga ovaj pečat veoma značajan, ponudili su 15.000
evra da taj predmet uopšte ne bude na aukciji toga dana.
Srećom, naš konzulat iz Minhena izdejstvovao je da tako ne bude i kupili smo
pečat za 16.000 evra. Uračunavanjem provizije aukcijske kuće, koja je
posredovala, dolazak do ovog značajnog predmeta za našu istoriju i kulturu
koštao nas je skoro 20.000 evra. To je mala cena ako imamo u vidu koliki
značaj ima ovaj pečat za srpsku istoriju - kaže ministar kulture Dragan
Kojadinović.
Profesor Janković objašnjava i da su pečat, verovatno, sačinili vizantijski
zlatari iz Atine, Soluna ili Carigrada, što svedoči o političkim vezama Srbije
sa Carstvom, koje su bile važne zbog sukoba s Bugarima. Postojanje pečata
dokazuje da je srpski knez imao pridvorsku kancelariju, arhiv i administraciju
koja prati državu.
Knez je, očigledno, bio hrićanin, kao i njegovi preci. "Dakle, ovaj pečat je
jednak otkriću rukopisa devetog veka (a nema ih sačuvanih pre 12. veka) ili
svedočanstvu o državi (kao neki natpis u kamenu, kakvi su kod Slovena poznati
samo kod Hrvata i Srba, pisani latinski)", zaključuje profesor Janković.
Našoj javnosti će za nekoliko dana biti prikazan ovaj pečat i objašnjen njegov
istorijski i kulturni značaj.
Pečat ćemo čuvati u Istorijskom muzeju Srbije, koji će biti premešten u
Vlajkovićevu ulicu - objašnjava Kojadinović.
Dr Đorđe Janković, predsednik Srpskog arheološkog društva i šef Katedre za
nacionalnu arheologiju Srednjeg veka Filozofskog fakulteta u Beogradu
objašnjava da je knez Strojimir bio sin srpskog kneza Vlastimira, koji je
vladao sredinom devetog veka, i jedan od trojice braće koji su podelili Srbiju
i njome vladali. Strojimira i brata Gojnika, zatim je proterao u Bugarsku
najstariji brat Mutimir, koji je vladao Srbijom do 892. godine.
Knez Strojimir je i direktni potomak kneza koji je oko 610-640 godine
predvodio Srbe u seobi iz takozvane bele Srbije, odnosno današnje Poljske,
Slovačke i Ukrajine. Takođe, on je bio i deda kneza Časlava, koji je vladao
Srbijom od 927. do posle 950. godine.
"Dakle, knez-vlasnik ovog pečata je pripadao najstarijoj poznatoj dinastiji
srpskih vladara. Nije isključeno da od iste dinastije potiču i potonje
dinastije Vojislavića, velikih župana, pa i samih Nemanjića". |
| |
| |
|
|
| SAD blokirale saopštenje kojim se osuđuje
napad Izraela na UN bazu |
| |
Savet bezbednosti UN saopštio je da je "duboko
šokiran i uznemiren" zbog pogibije četiri posmatrača UN u napadu izraelske
vojske na bazu posmatračke misije UN na jugu Libana, prenose novinske agencije.
|
Više od 480 mrtvih u sukobima
Izraela i Hezbolaha
Više od 480 osoba je poginulo u sukobima izraelske vojske i
libanskog gerilskog pokreta Hezbolah od početka sukoba 12. jula.
Agencija Asošijejted pres prenosi, pozivajući se na izveštaje
Ministarstva zdravlja, da se u Libanu poginule najmanje 423 osobe,
dok je 1.846 ranjeno. Među nastradalima je 20 libanskih vojnika i
najmanje 27 gerilaca Hezbolaha.
Kada je reč o civilnim žrtvama, u Libanu je poginulo osam Kanađana,
dve osobe kuvajtske nacionalnosti, jedan Iračanin, jedan Jordanac i
jedan državljanin Šri Lanke.
U Izraelu je poginuo 51 Izraelac, uključujući 33 vojnika. Više od 55
vojnika je ranjeno i više od 331 civila, tvrde zvaničnici.
U sukobima su takođe poginula i četiri posmatrača UN i nigerijski
bračni par koji je radio za posmatrače UN.
|
|
Savet bezbednosti UN je pozvao Vladu Izraela da sprovede potpunu istragu o
napadu i da javno saopšti rezultate istrage što je pre moguće.
Savet bezbednosti UN je saopštio da je "veoma zabrinut za bezbednost svog
osoblja" i pozvao sve strane u libanskom sukobu da poštuju međunarodne obaveze
o zaštiti osoblja UN.
Četiri posmatrača UN (UNIFIL) poginula su u utorak uveče u izraelskom
vazduhoplovnom napadu na bazu posmatrača u Kijamu, u istočnom sektoru na
južnoj granici Libana. Poginuli su posmatrači iz Austrije, Kanade, Finske i
Kine.
Savet bezbednosti UN u saopštenju izražava zabrinutost zbog civilnih žrtava u
Libanu i Izraelu, i zbog rasta broja raseljenih i uništavanja civilne
infrastrukture.
To je prvo saopštenje Saveta bezbednosti UN od početka sukoba na Bliskom
istoku.
Izvori bliski UN navode da su SAD insistirale da se u saopštenju ne navodi reč
"osuda", kao ni mogućnost da je Izrael namerno gađao bazu UN. |
| |
| |
|
|
| Izrael nastavio ofanzivu na Liban |
| |
Izrael je i juče nastavio ofanzivu u Libanu,
vazdušnim i artriljerijskim napadima na jug zemlje, dan nakon neuspešne
međunarodne konferencije u Rimu na kojoj nije postignut dogovor da se uputi
poziv na hitno uspostavljanje primirja.
 Izraelska
avijacija gađala je ciljeve na jugu, uništila radio centar severno od Bejruta
i bombardovala tri kamiona koji su prevozili lekove i hranu na istok zemlje,
rekli su bezbednosni izvori, prenosi Rojters. Dva vozača kamiona su ubijena,
tvrde isti izvori.
Jučerašnji dan bio je najteži za Izrael od 12. jula, kada je počeo sukob sa
Libanom - devet vojnika poginulo je u sukobima sa izraelskom vojskom. Šef
izraelske vojske, general Udi Adam izjavio je da će "ofanziva trajati još
nekoliko nedelja".
Iako su juče u Rimu, kako tvrde diplomate, SAD sprečile da bude zatraženo
primirje za sukob u kome je stradalo 433 Libanaca i 51 Izraelac, ocenjuje se
da su postavljene osnove za mogući dalji rad.
Ucesnici - 15 zemalja i tri međunarodne organizacije pod kapom UN - predložili
su slanje u Liban međunarodnih snaga pod mandatom UN i izrazili "odlučnost da
rade kako bi se najhitnije postiglo primirje".
Državni sekretar SAD Kondoliza Rajs negirala je da je Vašington bio usamljen u
odbijanju predloga za hitno primirje između Izraela i libanskog pokreta
Hezbolah.
"Da, mnoge zemlje pozvale su na hinto primirje. Ali bilo ih je nekoliko koje
to nisu učinile", rekla je ona.
Libanski premijer Fuad Siniora pozvao je u Rimu na pri-mirje, rekavši da je
njegova zemlja "rasturena na komadiće" izraelskom ofanzivom. |
| |
| |
|
|
| Železnice nove mete terorista |
| |
Vozovi su očigledno laka meta, jer je u njima
jednostavno prouzrokovati ogroman broj žrtava, naročito ako se napad izvede u
vreme najveće gužve. Mislim da ćemo videti nastavak takve taktike...
 Napadi
na vozove, poput nedavnih eksplozija u Bombaju, u budućnosti su verovatno
neizbežni, jer zbog pojačane bezbednosti aerodroma u svetu, meta terorističkih
grupa postaju železnice, upozoravaju stručnjaci.
U poređenju sa aerodromima, gde su sistemi bezbednosti pojačani posle napada u
SAD 11. septembra 2001, železničke mreže uvele su samo manje mere, poput
kamera, uklanjanja kanti za smeće i kampanje za podizanje svesti javnosti.
Što je još gore, analitičari smatraju da je železnički saobraćaj i nemoguće
učiniti potpuno sigurnim, budući da je to "otvoren" sistem prevoza sa
mnogobrojnim mestima ulaza i izlaza putnika.
U sedam eksplozija u vozovima i stanicama u Bombaju, 11. jula, poginulo je
više od 200 ljudi, a na stotine je ranjeno. To je bio treći veliki napad na
železniče u poslednje dve godine, posle eksplozija u Madridu i Londonu.
U istovremenim eksplozijama u punim vozovima, na tri stanice u Madridu 2004.
poginula je 191 osoba, a povređeno više od 1.800. U četiri eksplozije u
podzemnoj železnici i autobusima u Londonu 2005. poginule su 52 osobe, a
ranjeno 700.
"Vozovi su nova meta terorista, zbog boljih bezbednosnih sistema na
aerodromima", kaže za Rojters Nil Fergus, analitičar iz Sidneja. Prema
njegovom rečima, mreža železnica je veoma velika i složena, pa je ideja o
primeni sistema bezbednosti, poput aerodromskih, u tom saobraćaju "gotovo
smešna".
Bivši šef antiterorističke službe u Indiji B. Raman smatra da je veoma moguće
da će vozovi opet biti meta napada i zato što teroristi veruju da su iz takvih
ranijih akcija izvukli političku korist.
"Teroristi su ubeđeni da je napad na vozove u Madridu bio uspešan potez jer je
posle toga država (Španija) povukla trupe iz Iraka", kaže Raman i dodaje: "Napad
u Bombaju je kopija onoga iz Madrida. I u drugim gradovima može biti imitatora".
Železnice širom sveta unapredile su svoje sisteme bezbednosti instaliranjem
kamera, uklanjanjem kanti za smeće sa stanica i programima u kojima se putnici
pozivaju da obrate pažnju na sumnjive pakete. Međutim, još se ne vrši kontrola
putnika.
"Da bi železnica bila efikasno sredstvo prevoza neophodno je da ljudi mogu
brzo da uđu i izađu i ne postoji tehnologija za kontrolu ljudi u masi", kaže
Klajv Vilijams, analitičar terorizma na Australijskom nacionalnom univerzitetu.
"Vozovi su očigledno laka meta, jer je u njima jednostavno prouzrokovati
ogroman broj žrtava, naročito ako se napad izvede u vreme najveće gužve.
Mislim da ćemo videti nastavak takve taktike", smatra Vilijams.
On navodi primere podzemnih železnica Londona, Njujorka i Sidneja, koje su
izgrađene kada nije postojala bezbednosna opasnost i koje su danas veoma
izložene napadima. "U stvari, biće veoma teško sprečiti tu vrstu napada", kaže
Vilimas.
U nedavno objavljenom izveštaju o bezbednosti australijske železnice navodi se
da su, uprkos ulaganjima od 38 miliona dolara u video-nadzor i uklanjanje
kanti iz sidnejske podzemne železnice, vozovi i dalje veoma izloženi mogućim
napadima terorista.
Analitičar Piter Čok smatra da bi uz oštriji sistem bezbednosti australijske
vlasti trebalo da promene i dizajn vozova, kako bi se smanjio broj poginulih i
povređenih u eventualnim napadima.
"Oblik mnogih vozova je takav da pojačava efekte eksplozija", kaže Čok. Prema
njegovim rečima, vagoni bi trebalo da imaju krovove na "iskakanje" i prozore
koji bi mogli da kanališu snagu eksplozije izvan vagona i tako spreče da se
ona širi u unutrašnjosti vozova među putnicima.
Međutim, dok razvijeni gradovi poput Sidneja, Londona i Madrida uvode
najnovije tehnologije u sistemima bezbednosti, gradovi u zemljama u razvoju,
koje imaju zastarele železnice, moraće da se oslone na rad policije.
Preventivne mere bezbednosti nametnule bi velike troškove, što zemlje u Aziji
i Africi ne mogu da priušte. Zbog toga, one postaju izloženije napadima od
zapadnih zemalja. |
| |
| |
|
|
| Postaje li Evropa muslimanska Eurabija? |
| |
Trenutno u Evropskoj uniji živi oko 20 miliona
muslimana ili četiri odsto stanovništva, što može narasti najviše na 17 odsto
ulaskom Turske i njenih 71 milion stanovnika u Uniju...
 Upozorenje
američkog poznavaoca arapskog sveta Bernarda Luisa od pre dve godine na moguću
pretežno muslimansku Zapadnu Evropu do kraja 21. veka, samo je deo sve češćih
strahovanja o dolasku vremena "Eurabije" i "Londonistana".
Teroristički napadi u sistemima javnog prevoza u Londonu i Madridu podstakli
su poplavu publikacija čiji naslovi poput "Zaspala bela Evropa" ili "Opasnost
u Evropi" upozoravaju na nesposobnost starog kontinenta da adekvatno odgovori
na izazov islamskog fundamentalizma.
Prošlogodišnji neredi mladih muslimana širom francuskih predgrađa i religiozno
motivisano ubistvo holandskog filmaša Tea Van Goga, raspalili su strah od
islamskog radikalizma širom Zapadne Evrope, u čijim su mnogim gradovima
džamije posećenije od crkava.
Na otuđenje mladih muslimana od svog evropskog okruženja upozorava činjenica
da teroristi dolaze iz dobrostojećih i naizgled integrisanih porodica i da su,
paradoksalno, mladi islamizovani više od svojih roditelja, iako ovi drugi
imaju čvršće veze sa svojom muslimanskom postojbinom.
Kolika je stvarna moć evropskog islama da vremenom stvori većinsku "Eurabiju"
ili "Londonistan"?
Londonski časopis "Ekonomist" koji se bavio tim istraživanjem objavio je
statistiku koja pokazuje da trenutno u Evropskoj uniji živi oko 20 miliona
muslimana ili četiri odsto stanovništva, što može narasti najviše na 17 odsto
ulaskom Turske i njenih 71 milion stanovnika u Uniju.
Iako im mali prirodni priraštaj zapadnoevropskih hrišćana pruža priliku,
istraživanja pokazuju da muslimani ni pored najbolje volje svojim natalitetom
do 2025. godine ne mogu imati više od jedne desetine stanovnika EU.
Osim toga evropski muslimani nisu homogeni. U Velikoj Britaniji uglavnom su
došljaci iz Pakistana i zemalja južne Azije, u Francuskoj su severnoafrički
Arapi, a u Nemačkoj Turci.
I pored negativnih pokazatelja, kao što je činjenica da u francuskim zatvorima
trenutno boravi devet puta više mladića čiji su očevi muslimani, postoje
razlozi za optimizam da će u Evropi prevladati integrisani islam.
Četvrtina muslimanki u Francuskoj udata je za hrišćane, dok su britanski
univerziteti puni mladih muslimana, koji se čak javljaju i u redovima
tradicionalnog bastiona belih hrišćana - Konzervativnoj partiji.
U narednih 50 godina može se desiti da ti obrazovani evropski muslimani
postanu prosvetljene vođe kakve islam treba, zaključuje "Ekonomist". |
| |
| |
|
|
|
| Znatno smanjenje korupcije |
| |
Svaka zemlja koja je postigla merljiv napredak
u smanjenju korupcije imala je jakog vođu koji je transparentnost i
odgovornost postavio kao najviše prioritete".
 Svetska
banka (SB) saopštila je da je u Hrvatskoj znatno opalo primanje mita na carini,
kao i u drugim oblastima poslovanja hrvatskih firmi, a značajan napredak od
2002. godine u smanjenju korupcije ostvarila je i Bosna i Hercegovina (BIH).
Iako privlačna za korupciju, zbog položaja među zemljama istočne Evrope i
posledica komunizma, Hrvatska je poslednjih nekoliko godina zabeležila
značajno smanjenje korupcije, piše u najnovijem izveštaju na sajtu SB.
Viši ekonomista SB u Evropi Džejms Anderson piše da je "uobičajena
pretpostavka da se korupcija u zemljama centralne i istočne Evrope po pravilu
stalno povećava, nakon najnovije analize odbačena" i dodao da "više ne stoji".
Po anketi u hrvatskim firmama, učestalost podmićivanja je opala u mnogim
oblastima, pogotovo u carini.
Poboljšanje je rezultat reformi službe carine uz smanjenje diskrecione ocene
carinika u izboru predmeta za fizički pregled, piše u izveštaju.
Po smanjenju koprupcije zahvaljujući uspehu reformi u izveštaju se pominju
Bugarska i Rumunija, kandidati za pristup Evropskoj uniji.
Do smanjenja korupcije u carini došlo je zbog toga što su zemlje u tranziciji
prve u svetu prihvatile pojednostavljeni porez na dohodak sa niskim ili
jedinstvenim stopama, uz široku populaciju obveznika i malo izuzetaka. To je
prva učinila Estonija pre desetak godina.
Zemlje u tranziciji su poboljšale poresku službu, tako da je, na primer u
Slovačkoj, prelazak na jedinstvenu stopu poreza popravio utisak firmi o
poreskom sistemu, i smanjio izbegavanje plaćanja poreza i podmićivanje.
Do smanjenja mita u carini tranzicionih ekonomija, prema izveštaju Svetske
banke, došlo je i zbog dobre revizije carinskih zakona. Precizira se da je
upravo Hrvatska napredovala kombinujući modernizaciju carine, institucionalne
reforme, povećanje trnsparentnosti i skraćenje carinskog postupka što se
pokazalo kao "dobitna kombinacija".
Za razliku od uspeha u carini, u prvim godinama tranzicije, kako ističe SB,
često je zanemarivano pravosuđe. "Izgleda da se korupcija u sudovima generalno
nije smanjila, a zemlje su počele rešavati taj problem povećavanjem plata
sudija, kao što je u Rusiji", piše u izveštaju.
Dodaje se da su Slovačka i druge zemlje uvele i krivično gonjenje za korupciju
u pravosuđu.
U izveštaju SB piše da je manji napredak postignut u sektoru javnih nabavki,
gde iako su mnoge zemlje donele zakone o tome, nisu ih adekvatno sprovele.
Zemlje u tranziciji povećavaju odgovornost političara, piše u izveštaju uz
ukazivanje na zakone o sprečavanju sukoba interesa, finansijskoj reviziji i
kontroli.
Svetska banka ističe da su mnoge zemlje napredovale u slobodi informisanja,
ali i održale "prevelik imunitet zakonodavaca, zbog kojeg su poslanici u
parlamentu gotovo nedodirljivi".
Po rečima koautora izveštaja, direktora SB u Evropi Čeril Grej , "jako
rukovodstvo je ključno oružje u borbi protiv korupcije, a svaka zemlja koja je
postigla merljiv napredak u smanjenju korupcije imala je jakog vođu koji je
transparentnost i odgovornost postavio kao najviše prioritete". |
| |
| |
|
| |
|
 |
