Obeležena 550. godišnjica bitke kod Beograda
Kao značajno vojno uporište na južnoj granici Ugarske, Beograd je od sredine 15. veka bio izložen napadima i opsadama Turaka. Prvu tursku opsadu 1440. godine Beograd je uspešno izdržao. Posle opsade Ugari su dodatno utvrdili tadašnje glavne ulaze u grad i kada je mladi i ambiciozni osvajač Carigrada, turski sultan Mehmed Drugi opseo Beograd 1456. godine, suočio se s grčevitom odbranom kojom je zapovedao Janoš Hunjadi (Sibinjanin Janko). Hrišćanska flota, iako mnogo slabija, napala je turske lađe i izvojevala pobedu. Posle bezuspešnih pokušaja da osvoje grad s kopna, Turci su se konačno povukli u noći između 22. i 23. jula. Ova bitka proslavljena je kao velika hrišćanska pobeda, a Beograd je dobio čuveni epitet "Antemurale Christianitatis" (bedem hrišćanstva). Gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović i ambasador Mađarske u Srbiji Šandor Pap položili su venac na spomen ploču u čast bitke kod Beograda na Kalemegdanu, povodom 550. godišnjice tog događaja. Svečanosti su prisustvovali i katolički, reformatorski i pravoslavni sveštenici koji su održati ekumenski pomen učesnicima u toj bici.

U Srbiji će do 2008. krediti rasti 30 odsto godišnje
Srbija će do 2008. imati najveći porast kreditiranja privrede i stanovništva u srednjoj i istočnoj Evropi, od oko 30 odsto godišnje, ocenila je Unikredit grupa koja u Srbiji posluje preko HVB banke. Glavni pokretač rasta do 2008. godine ostaće krediti stanovništvu, navodi se u saopštenju. U 2005. godini kombinovani neoporezovani neto prihod banaka porastao je za 4,5 miljardi evra, na ukupno 21 milijardu evra, a stručnjaci Unikredit grupe smatraju da će profit banaka 2008. godine iznositi 32 milijarde evra, a uz godišnji rast od 15,2 procenta. Sedam najvećih banaka kontroliše 26 odsto bankarskog tržišta u zemljama CIE, a Unikredit grupa je na prvom mestu sa ukupnom aktivom od 86,2 milijarde evra i sa 1,3 milijarde evra prihoda posle oporezivanja.

Boris Tadić nije potpisao Zakon o radiodifuziji
Predsednik Srbije Boris Tadić nije potpisao Ukaz o proglašenju izmena i dopuna Zakona o radiodifuziji i vratio ga je Skupštini Srbije na ponovno glasanje. Tadić smatra da bi tim izmenama i dopunama Zakona o radiodiofuziji bila "ozbiljno narušena nezavisnost rada Republičke radiodifuzne agencije (RRA)" jer je predviđeno da saglasnost na finansijski plan te agencije, umesto Skupštine Srbije, daje Vlada Srbije, saopšteno je iz Pres službe predsednika. "Predsednik Tadić takođe smatra da bi bio narušen princip ravnopravnosti učesnika u postupku dodele frekvencija, jer je izmenama i dopunama predviđeno produžavanje roka za početak emitovanja i smanjena naknada emiterima radio programa". Dodaje se da je nadležno ministarstvo kulture obavestilo predsednika Srbije da nije saglasno sa tim izmenama i dopunama, a da su neslaganje izrazile i strukovne organizacije kao i Misija OEBS-a, smatrajući da nije bilo transparentnosti u donošenju zakona, kao ni javne rasprave. "Donoseći ovakvu odluku predsednik Republike Srbije otvara mogućnost Narodnoj skupštini Srbije da preispita sporne izmene i dopune Zakona o radiodifuziji, kako bi država Srbija, građani i mediji dobili demokratski i evropski zakon", ističe se u saopštenju. Dodaje se da bez zakonskog okvira koji je utemeljen na evropskim standardima nije moguće ostvariti suštinsku slobodu medija i potvrditi demokratski karakter društva.

Plan paralelne koegzistencije dve vlasti na Kosovu
Srpsko-američki centar (SAC) objavio je plan za buduće političko uređenje Kosova, predlažući paralelnu koegzistenicju srpskih i evropskih vlasti. Zbog potpuno oprečnih stavova Srba i Albanaca o budućnosti Kosova, SAC ukazuje da "pravi pregovori nisu ni mogući", i da zato treba zauzeti potpuno drugačiji pristup: naći rešenje za ljude koji žive na Kosovu, a ne za teritoriju. Prva pretpostavka plana SAC-a, dostavljenog agenciji Beta, je da osnovni srpski stav na Kosovu i Metohiji jeste da pokrajina ostane u Srbiji, a kosovski Srbi da ostanu da žive u Srbiji. Kosovski Albanci, s druge strane, žele da budu nezavisni, izvan Srbije. SAC se zalaže da i jednima i drugima na Kosovu treba dati ono što žele. To znači, da Kosovo i Metohija ostaje srpska pokrajina i svi pojedinci koji to žele (verovatno svi Srbi i možda poneki Albanac) ostaju građani Srbije i nastavljaju da žive na Kosovu kao srpski građani u sopstvenoj zemlji. Autonomija pokrajine je ista ili slična onoj koju ima Vojvodina. Takođe, sa pristankom Srbije, na Kosovu se stvara odvojena, paralelna vlast koja ima ovlašćenja u okviru cele srpske pokrajine Kosovo i Metohija. Ta paralelna vlast bi bila pod direktnom kontrolom Evropske unije i imala bi: sopstveno ime i oznaku (na primer: "Evropska vlast na Kosovu"), ovlašćenje da izdaje pasoše i druge relevantne dokumente u kojima je naglašeno da državljanstvo pod paralelnom vlašću nije deo Srbije. Paralelna vlast bi imala ovlašćenje da prikuplja poreze, carine i takse i da vrši odgovarajuće isplate osobama koje izaberu to državljanstvo, zatim ovlašćenje da ima svoje kvazi-državne simbole koji bi najverovatnije bili kombinacija albanskih i simbola EU. Opseg prava koja proističu iz državljanstva u "Evropskoj vlasti na Kosovu" bio bi definisan od strane EU i ne bi, bar u početku, bio jednak sa sadašnjim državljanstvom u EU. SAC procenjuje da se može sa pravom pretpostaviti da bi praktično svi Albanci, a gotovo niko od Srba, izabrali da podležu ovakvoj evropskoj upravi, jer tako više ne bi bili pod srpskom jurisdikcijom. SAC napominje da, ako bi "evropska vlast na Kosovu" imala jurisdikciju na celoj teritoriji srpske pokrajine Kosovo, ne bi bilo potrebe da se postavlja pitanje podele teritorije. "Umesto toga, potrebno je da se definišu uloga i kompetencije paralelnih jurisdikcija na istoj teritoriji, s tim da je ljudima koji žive na toj teritoriji dato pravo da izaberu kojoj jurisdikciji žele da pripadaju", predlaže SAC. Beograd i Brisel bi se, prema planu SAC-a, dogovorili o jednoj, zajednički kontrolisanoj lokalnoj administraciji za policiju, opštinskoj vlasti, lokalnim izborima itd, koja bi bila istovremeno odgovorna i srpskim pokrajinskim vlastima i paralelnoj "evropskoj vlasti na Kosovu". Takav odnos bi se postigao maksimalnom decentralizacijom o čemu bi trebalo da se vode detaljni i ozbiljni pregovori. UNMIK i Kfor bi ustupili administrativnu i bezbednosnu kontrolu toj zajedničkoj lokalnoj vlasti. Aranžman o preklapanju srpske i EU jurisdikcije bi trajao bar do ulaska Srbije u članstvo EU, zaključuje u svom planu SAC sa sedištem u Beogradu.

UNMIK policija predala upravu nad prelazima prema Makedoniji
UNMIK policija predala je Kosovskoj policijskoj službi upravu nad dva granična prelaza prema Makedoniji, saopšteno je u Prištini. Predavanje policijske uprave na graničnim prelazima obavljeno je u sklopu prenošenja nadležnosti na lokalnu policiju u oblasti bezbednosti, prenosi Asošijeted pres. Misija UN smanjuje svoje prisustvo u pokrajini, u skladu sa najavama da bi njene nadležnosti trebalo da preuzme misija EU kada bude određen budući status Kosova, navodi agencija. UNMIK policija broji 2.000 pripadnika.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"