Broj 1063, 28. jul 2006.
| Nastavlja se talas visokih temperatura u
većem delu Evrope |
| |
Talas tropske temperature nastavljen je u
zapadnoj Evropi ove nedelje pa je u pojedinim delovima termometar dosezao i do
40 stepeni Celzijusovih.
 Temperatura je u utorak prosečno bila 35 stepeni u Francuskoj, Španiji,
Italiji, Holandiji, Švajcarskoj, Austriji, Velikoj Britaniji, Srbiji, Crnoj
Gori i BiH.
Najmanje 40 osoba, uglavnom starijih, umrlo je prošle sedmice u Francuskoj od
posledica vrućina, dok je u Češkoj proglašeno vanredno stanje i uvedene su
restrikcije struje.
Vlasti u svim zemljama ponavljaju savete građanima kako da se zašte od vrućine.
U Francuskoj se na že-lezničkim i autobuskim stanicima stalno čitaju poruke o
merema predostrožnosti, a na nekim javnim mestima se dele flaše s vodom.
Upućuju se i pozivi studentima medicine da volontiraju u domovima zdravlja
kako bi se što brže ukazala pomoć osobama kojima je pozlilo od toplote.
Talas vrućine prouzrokovao je veću potrošnju električne energije širom Evrope,
pošto ljudi sve više koriste svoje klima uređaje.
Nekoliko nuklearnih centrala u Nemačkoj treba da ograniči svoju proizvodnju
električne energije, jer visoka temperatura ugrožava sistem hlađenja
instalacija.
Španska najstarija nuklearna elektrana je morala da bude zaustavljena, pošto
je rečna voda, koja se koristi za hlađenje reaktora, bila suviše topla.
Meteorolozi u Evropi najavljuju pad temperature za vikend, kada su predviđene
padavine. |
| |
| |
|
| |
| Sunce godišnje ubije 60.000 ljudi |
| |
Gotovo 60.000 ljudi godišnje umre od previše
izlaganja suncu, uglavnom zbog različitih tipova raka kože, saopštila je
Svetska zdravstvena organizacija.
U saopštenju se navodi da su maligni melanomi uzrok 48.000 smrtnih slučajeva
godišnje, dok su druge vrste raka kože uzrok još 12.000 smrti. Oko 90 odsto
ovih tipova raka izazivaju ultraljubičasti zraci sunca.
Zračenje je takođe uzrok ozbiljnih opekotina, starenja kože, katarakte i
drugih bolesti, navodi se u izveštaju SZO, prvom detaljnom izveštaju o
globalnim posledicama izlaganja suncu.
"Svima nam je potebno sunce, ali previše može biti opasno - čak smrtonosno.
Srećom bolesti koje mogu nastati UV zračenjem poput malignih melanoma, drugih
tipova raka kože i katarakte se mogu u potpunosti sprečiti jednostavnim
zaštitnim merama", navodi se u saopštenju direktorke za javno zdravlje i
okolinu u SZO Marije Neire.
SZO savetuje da ljudi ostaju u hladovini, koriste zaštitne kreme sa faktorom
od 15 pa naviše i da se klone solarijuma. |
| |
| |
|
| |
| Misija EUFOR-a biće prepolovljena |
| |
Evropska vojna misija u Bosni i Hercegovini (EUFOR)
biće iduće godine smanjena za polovinu.
 Pozivajući se na nemačke diplomatske izvore u Sarajevu, dnevnik "Miteldojče
cajtung" izveštava da će broj od 7.000 vojnika biti prepolovljen.
List piše da su se bosanske diplomate složile sa planom za smanjenje i da se u
glavnom štabu EUFOR-a, kao i u Briselu, već priprema povlačenje velikog broja
vojnika.
Nemački kontingent, sa skoro 1.000 vojnika, najveći je u sastavu EUFOR-a.
Povratak pripadnika Bundesvera iz Bosne otvorio bi, po pisanju medija,
mogućnost za nemačko učešće u eventualnoj međunarodnoj misiji u Libanu.
Nemačkim vojnicima je sve do početka devedesetih bilo ustavom zabranjeno da
učestvuju u vojnim akcijama u inostranstvu.
Najviši zakon zemlje je izmenjen tek u vreme ratova u bivšoj Jugoslaviji što
je omogućilo pripadnicima Bundesvera da se pridruže vojnim misijama, najpre na
Balkanu, a zatim i drugde.
Nemačka sada učestvuje u devet međunarodnih vojnih misija. Najviše pripadnika
Bundesvera je u sastavu ISAF-a u Avganistanu (2.780), u sastavu KFOR-a na
Kosovu (2.525), EUFOR-u u BiH (950) i OEF-u na rogu Afrike (262 vojnika).
Manji broj nemačkih vojnika je i u misijama UNMIS i AMIS u Sudanu, potom u
Gruziji, Etiopiji, Eritreji i u Sredozemlju. |
| |
| |
|
| |
| Česima ubrzano raste životni standard |
| |
Česima od ulaska u Evropsku uniju pre dve
godine ubrzano raste životni standard i narod se postepeno menja iz
evroskeptika u optimiste.
 Privredni rast procenjen za ovu godinu na 6,2 odsto Česi počinju da osećaju u
sve punijim novčanicima, a ove godine izdaci za kupovine domaćinstava biće za
10 odsto veći nego prošle, pokazuju najnoviji podaci nacionalnog ureda za
statistiku.
U Češkoj je 2005. godine otvoreno oko 100.000 novih radnih mesta i analitičari
očekuju da će stopa nezaposlenosti ove godine biti 7,6 odsto.
Rastu i prosečne zarade sa 11.000 kruna, u preračunu oko 360 evra, 1998.
godine, na 19.000 kruna odnosno oko 670 evra u prvom tromesečju ove godine.
Ministarstvo finansija prognozira rast zarada za 7,2 odsto ove godine a
neosetno veći, 7,4 odsto tokom 2007. godine.
Česi su prošle godine kupili za 20 odsto više odeće, a za 10 odsto više
nameštaja, bele tehnike i knjiga, pokazaju podaci zavoda za statistiku.
Da za potrošačku groznicu u Češkoj nije jedini "krivac" pun novčanik, nego i
bum potrošačkih kredita potvrđuje podatak da ugostitelji jedini u sektoru
usluga beleže pad zarada, i to već drugu godinu za redom.
Svakom sedmom domaćinstvu u Češkoj preti zaplena imovine zato što nisu u
stanju da otplaćuju kredite i pozajmice, a zaduženost domaćinstava raste za
3,5 milijardi evra godišnje, govore podaci Češke narodne banke.
Češka socijaldemokratska vlada premijera Jiržija Paroubeka nije iskoristila
visok tempo privrednog rasta i dobar period za češku privredu za konsolidaciju
javnih finansija i smanjenje budžetskog deficita, a raste i zaduženje zemlje u
inostranstvu.
Na svakog od 10 miliona Čeha, pa i na novorođenčad otpada 2.500 evra državnog
duga inostranstvu.
Osetan rast životnog standarda postepeno evropskeptične Čehe menja u optimiste
i dok je 2004. godine bilo za 36 odsto više pesimista nego optimista, danas
među Česima ima pet odsto više ljudi koji s optimizmom gledaju na svoj
standard i ekonomsku budućnost zemlje. |
| |
| |
|
| |
|
 |
