Broj 1064, 4. avgust 2006.
| U Oluji proterano 220.000 Srba |
| |
Direktor Informaciono-dokumentacionog centra "Veritas"
Savo Štrbac izjavio je da je tokom hrvatske vojne akcije "Oluja" iz Hrvatske
1995. proterano oko 220.000 Srba, poginula su ili nestala 1.934 čoveka, od
čega 1.196 civila, 524 žene i 14
 dece.
Štrbac
je dodao da su hrvatski vojnici tokom akcije protiv nekadašnje Republike
Srpske Krajine primenjivali "već oprobane metode likvidacije: klanje,
spaljivanje, bacanje u jame i zamrzavanje".
"Od ukupnog broja žrtava do kraja avgusta ubijeno je 1.883 ljudi ili po 68
dnevno. Hrvati su pokupili i pokopali 911 srpskih leševa, najviše pod oznakom
'NN', od kojih je nešto više od polovine ekshumirano, trećina identifikovana,
dok se bez razloga odlaže ekshumacija ostalih registrovanih grobnica, a za
većinu sa spiska nestalih ni mesta pokopa nisu locirana", naveo je Štrbac.
"Veritas" raspolaže podacima o 1.000 grobnih mesta gde su pokopani Srbi
stradali u akcijama "Oluja" i "Bljesak", ali kod hrvatskih vlasti i
međunarodne zajednice ne postoji volja da se ekshumiraju sva tela stradalih
Srba, rekao je Štrbac.
"Hrvatska je izgradila imidž žrtve u tom ratu i sa svakom ekshumacijom taj
imidž bi se urušio. Kada bi odjednom ekshumirali 1.000 poznatih grobnih mesta,
to bi promenilo sliku o žrtvama i krivcima prethodnog rata", naveo je on.
Štrbac je ocenio da problem povratka Srba u Hrvatsku još nije rešen i pored
poziva Hrvatske Srbima da se vrate, dodajući da prognani Srbi rešenje svog
statusa u Hrvatskoj vide u primeni plana Z-4 iz 1995. godine kojim bi im
međunarodna zajednica garantovala sigurnost i autonomiju.
"Veritas" će danas parastosom, u crkvi "Svete trojice" u Banjaluci i
polaganjem cveća i paljenjem sveća obeležiti 11. godišnjicu stradanja Srba u
akciji hrvatske vojske "Oluja". |
| |
| |
|
| |
| Zaboravite benzin, stiže Tesla |
| |
Najuzbudljiviji momenat u obeležavanju 150.
godišnjice rođenja Nikole Tesle, velikog pronalazača i naučnika srpskog
porekla, je novi električni automobil, nazvanom "Tesla", po geniju
elektrotehnike...
 Naučnici u Silicijumskoj dolini razvili sportski automobil koji brzinu od 100
kilometara na sat dostiže za četiri sekunde i - radi na struju
"Tesla je nešto najuzbudljivije što nam se dogodilo u poslednje vreme", tvrdi
Dejvid Goldštajn, stručnjak iz Vašingtona, grada iz kojeg se često šalju
svakojaka uzbuđenja širom sveta.
Godina je obeležavanja 150. godišnjice rođenja Nikole Tesle, velikog
pronalazača i naučnika srpskog porekla, ali ocena o "najuzbudljivijem" nije
upućena proslavama već novom električnom automobilu, nazvanom "Tesla", po
geniju elektrotehnike.
"Bez Tesline vizije i genijalnosti ovakav naš automobil ne bi mogao da bude
napravljen", kažu konstruktori iz kompanije "Tesla motors", osnovane pre
četiri godine u kalifornijskoj Silicijumskoj dolini, jednom od centara visoke
tehnologije. Taj novi hit na četiri točka je sportski dvosed kabriolet koji,
kako kažu eksperti, predstavlja značajan napredak u proizvodnji kola bez
korišćenja petroleja.
On je "seksi i vrlo brz, čime nadvisuje ostale električne automobile kojima je
često zamerana sporost pa i neuglednost", preciziraju poznavaoci. Nadvisuje ih,
doduše, i cenom koja će se kretati od 85.000 do 100.000 dolara po primerku.
Nije zasad ni namenjen masi nego eliti - kaže predsednik "Tesla motorsa"
Martin Eberhard (45). Podseća da ni televizor u boji, ni mobilni telefon nisu
u prvo vreme bili mnogima dostupni, pa se nada da će iz "tesle" kasnije
proizići modeli za široku upotrebu.
"Tesla" već fascinira poklonike ekskluzivnog prevoza bez zagađivanja okoline.
Samo četiri sekunde mu je potrebno za razvoj brzine od nule do 100 kilometara
na sat, bez buke i gasova, maksimalna brzina mu je 217 kilometara na sat, a s
jednim punjenjem baterija može da prevali oko 400 kilometara. Ima samo dve
brzine, plus rikverc, opremljen je satelitskom opremom za navigaciju.
 Za njega se već primaju porudžbine za isporuku koja kreće u drugoj polovini
sledeće godine. Dosad je napravljeno samo 10 primeraka, za koje se Eberhard
nada da će ih kupiti zvezde umetnosti i sporta, tako da će ih učiniti
popularnim i omogućiti kompaniji prodaju oko 5.000 "tesli" za tri godine,
posle čega bi se krenulo u produkciju električnih putničkih kola klasičnijih
oblika.
U promociju se uključio i kalifornijski guverner, filmska zvezda, Arnold
Švarceneger, koji je lično isprobao mogućnosti novog automobila čiji je
zvaničan naziv "Tesla roudster".
Proizvođačka firma, sa sedištem u San Karlosu i sa 85 zaposlenih, privukla je
i druga poznata imena - lideri moćnih internetskih kompanija Gugl i I-bej
glavni su ulagači u to preduzeće čiji je osnovni kapital oko 60 miliona dolara.
Istovremeno, pojava "Tesle" predstavlja specifičan fenomen na ovdašnjim
raznovrsnim antikriznim poligonima. Jedna od reklama ga poručuje kao "miroljubivo
rešenje za petrolejske ratove", kakvim se smatraju konflikti i zategnutosti,
naročito na Bliskom istoku, zbog kojih cena nafte dodatno raste. Odnedavno i
američki predsednik Džordž Buš upozorava da nacija mora da se "oslobodi
prevelike zavisnosti od uvoza goriva s nestabilnih područja" zarad sopstvene
stabilnosti, poljuljane rastom cena nafte, koja se ovde smatra osnovnom
potrepštinom, takoreći kao namirnice i lekovi.
Sadašnja poskupljenja su nastala zbog povećane tražnje u svetu, ali naročito
posle drama kao što su rat u Iraku, napetost oko Irana, i sadašnji sukob
između Izraela i libanskog Hezbolaha, pa građani učestalo kritikuju američku
spoljnu politiku uopšte, a posebno kao izvor njihovih povećanih izdataka za
gorivo.
"Teslini" konstruktori tvrde da on bitno štedi energiju, pa da je cena njegove
potrošene struje za 250 pređenih kilometara ravna ceni jednog galona (3,8
litara) benzina. Rešenje hvali i jedan od direktora ekološke organizacije
Savet za odbranu prirodnih resursa, Ralf Kavana kao "proboj ka korišćenju
čiste energije".
Ali, baš u vreme obeležavanja Tesline godišnjice i pojave električnog auta
nazvanog po njemu, Amerika ima i pojačane nevolje sa strujom. Velike vrućine,
saopštava se, povećale su potrošnju električne energije, mahom kroz
klima-uređaje, tako da su kapaciteti Kalifornije opet preopterećeni pa su
vlasti uvele restriktivne mere.
Ništa bez Tesle
Svih deset postojećih modela "Tesle" napravljeno je u britanskoj fabrici
"Lotus", čiji su dizajneri odgovorni i za izgled automobila. To je i razlog
što neki kritičari kažu da "roudster" previše liči na "Lotusov" model "elisa".
"Tesla" ima 6.831 baterijsku ćeliju, punjenje traje samo tri i po sata, a
prema prvim proračunima cena vožnje u njemu je svega jedan ili dva centa po
milji.
Kako se navodi na internet-sajtu kompanije "Tesla motors", revolucionarni
automobil ime je dobio po "geniju Nikoli Tesli, američkom pronalazaču srpskog
porekla, elektroinženjeru i naučniku". "Među mnogim pronalascima koje je
napravio (uz više od 700 patenata) jesu i indukcioni motor i prenos
naizmenične struje. Bez Tesline vizije i genija, naša kola ne bi bila moguća.
Uvereni smo da bi, da je danas živ, Nikola Tesla pregledao naš auto i klimnuo
glavom s razumevanjem i podrškom."www.teslamotors.com |
| |
| M. Pantelić |
|
| |
| Kako promeniti imidž Srbije? |
| |
Ako Srbija želi da promeni imidž i pokaže
svetu da je napredna i vredna zemlja, mora da usvoji dugoročnu strategiju i u
tom periodu pokuša da postane onakva kakva želi da bude viđena u svetu.
Jedan od vodećih stručnjaka na svetu za "brendiranje" država, ili javne
diplomatije, Britanac Sajmon Anholt, smatra da Srbija treba da usaglasi šta u
stvari želi da postigne na političkom, ekonomskom, socijalnom i kulturnom
planu.
"Iz toga sledi zaključak o tome kakav joj je imidž potreban da ostvari te
ciljeve. Ako Srbija želi da dokaže svetu da je napredna i vredna zemlja, koja
pocinje da pravi kvalitetne proizvode, onda mora da napravi proizvode koji to
i dokazuju", rakao je Anholt za Bi-Bi-Si.
 Britanski stručnjak ocenio je da bi Srbija, ako želi da promeni imidž, morala
da usvoji dugoročnu strategiju, od pet do 20 godina, i u tom periodu pokuša da
zaista postane onakva kakva želi da bude viđena u svetu.
Mora da postoji nacionalni plan, a to je odgovornost vlade, ocenjuje Anholt.
Vlada mora da okupi sve institucije i pojedince u zemlji koji na bilo koji
način mogu da budu ambasadori Srbije u svetu.
"Mislim da većina običnih ljudi širom sveta povezuje Srbiju isključivo sa
ratnim zločinima i ratovima. Ako ih pitate da li bi otišli na odmor u Srbiju
oni bi rekli " mora da se šalite". Ako ih pitate da li biste kupili neki
srpski proizvod odgovor će biti "nema ih", rekao je on.
"Isto tako, većina ljudi u svetu se ne bi družila sa nekim ili zaposlila
nekoga iz Srbije. Mogu da vam garantujem da bi to bili tipični odgovori. Jasno
je da je to ogroman problem za Srbiju", dodao je Anholt.
Način na koji mnoge zemlje, poput Srbije, pokušavaju da promene imidž,
angažovanjem skupih advertajzing ili PR agecija u Londonu ili Njujorku, prema
njegovim rečima je "opasna iluzija".
Britanski stručnjak za brendiranje ocenio je da trenutna loša reputacija
Srbije nije posledica loših komunikacija već loše politike poslednjih 15-ak
godina i njene ukupne istorije.
"Imidž neke zemlje se stvara decenijama, a nekada i vekovima. Imidž je veoma
moćan i duboko usađen fenomen i nemoguće ga je promeniti skupo plaćenim
reklamama po međunarodnoj štampi. To je bacanje para", istakao je Anholt.
Kao najbolje primere zemalja koje su planski promenile negativni u pozitivni
imidž, Anholt je naveo Japan, koji se posle Drugog svetskog rata usredsredio
na proizvodnju kvalitetne, dobro dizajnirane robe, i Irsku koja se okrenula
privlačenju stranih investitora.
"Imidž nije sve, ali je jako važan. Ako imate dobru reputaciju kao Kanada ili
Australija, relativno je lako privući kapital i turiste i biti uvažen na
međunarodnoj sceni. Ako, pak, imate lošu reputaciju, kao Srbija, sve je dva
puta teže nego što bi trebalo da bude", zaključio je britanski stručnjak. |
| |
| |
|
| |
| Svi strahovi neustrašivih sportista |
| |
 Za sportiste se veruje da su u svemu
neustrašivi, ali su mnogi od njih hrabri samo na terenu. Kada se "zaviri" u
njihove živote i na njihove sajtove nije teško otkriti da se mnogi užasavaju
letenja avionom, neki imaju strah od morskih pasa, nekima je duboka voda
nepremostiva prepreka, a ima i onih koji se boje horor filmova ili nereda.
Centar američke NBA ekipe Majami Hit Šakil O Nil ,
desno, nikada se nije bojao snažnih
protivnika, a svojom pojavom je mnogima uterivao strah u kosti. Ovaj košarkaš
visok 216 centimetara i težak 143 kilograma najviše se uplašio kada je trebalo
da operiše palac na nozi.
"Nisam mogao noću da spavam, jer sam samo mislio o tome. Bio sam užasno
preplašen", govorio je Šak uoči operacije koju je odlagao do poslednjeg
trenutka.
Nekadašnji plivač, a sada košarkaš San Antonio Sparsa Tim Dankan,
niže desno, u dresu broj 21, koji dolazi
sa Devičanskih Ostrva, priznaje da se najviše užasava morskih pasa. Ovaj 213
centimetara visoki krilni centar ima i strah od visine.
Jedan od najboljih košarkaša svih vremena Majkl Džordan takođe se boji vode,
doduše, s razlogom. Jednom prilikom dok je plivao povukla ga je snažna morska
struja i jedva je stigao do obale, ali se njegov prijatelj koji je bio sa njim
udavio.
 Za vreme studija u Severnoj Karolini doživeo je još jednu nesreću, kada je
jedva izvukao živu glavu iz velike bujice, ali njegova devojka nije.
Najslavnije sestre u tenisu Serena i Venus Vilijams, uglavnom su godinama bile
protivnice od kojih su se užasavale druge igračice. Njima, međutim, strah u
kosti uteruju obični horor filmovi.
Ipak, najrašireniji strah među sportistima je strah od letenja.
Najpoznatiji je primer poznatog fudbalera Arsenala Denisa Bergkampa koji se
bukvalno užasavao letenja. Poznati Holanđanin nije ušao u avion više od 10
godina, zbog čega je propustio mnogo važnih utakmica.
 Kada je putovao na Svetsko prvenstvo 1994. godine u SAD avion je morao
prinudno da sleti i tade se Bergampu razvio strah od letenja. Najviše problema
imao je dok je igrao za italijanski Milano, jer je počeo da se boji odlazaka
na gostujuće evropske utakmice.
"Danima pre leta razmišljao bih o tome i postajao zaista nervozan, to bi se
videlo na meni, jer sam počinjao da se tresem. Za vreme utakmice već bih počeo
da mislim na povratak kući i to je uticalo na moju igru", izjavio je Bergkamp
koji se 2000. godine oprostio od reprezentacije, jer je znao da na SP 2002. u
Koreji i Japanu neće moći da putuje.
Ovom igraču koji je nedavno okončao karijeru, u ugovoru sa klubom stajalo je
da na gostovanje putuje isključivo posebnim automobilom, a da na daleka
gostovanja uopšte ne mora da ide.
Ima i neobičnih fobija. Jedan od najpoznatijih fudbalera na svetu Dejvid Bekam,
na slici desno, pati od ataksofobije ili straha od nereda.
Popularni fudbaler u plakaru slaže odeću po bojama, a sve konzerve i sokovi u
frižideru moraju da budu uredno poređani. Ponekad bira odeću koja se slaže sa
nameštajem u kući, a njegov DVD uređaj postavljen je paralelno u milimetar sa
ivicom police na kojoj se nalazi. |
| |
| |
|
| |
| Sa tri prsta u Milano |
| |
Fudbaleri Crvene zvezde plasirali su se u
treće kolo kvalifikacija za Ligu šampiona, pošto su u Beogradu pobedili irski
Kork siti sa 3:0. Zvezda sledeću utakmicu igra sa italijanskim Milanom...
 U danu kada je evropska kuća fudbala odlukom o pomilovanju Milana skršila
iluzije simpatizera crveno bele boje da će ekspresnim putem stići do Lige
šampiona, Irskom prvaku nije ostalo ništa drugo nego da kao kolateralna šteta
sagori u vulkanu "Marakane". Uz pomoć adrenalinske injekcije koju im je
konstatntno ubrizgavao severni kop, svežiji nego u prvom meču, učenicima
Dušana Bajevića nije bilo potrebno mnogo vremena da postave stvari na svoje
mesto. Za zaposlene u Ljutice Bogdana neponovljivi Nikola Žigić, agresivni
Đokić i kreativni Milovanović bili su kreatori još jedne lepe stranice
Zvezdine istorije.
"Buntovnici" (nadimak Kork Sitija) su uspeli da pokažu svoj ratnički nerv. U
prvom minutu Donovan je lažnjakom nešto pokušao ali bez mnogo znoja su
pripitomljeni. Na Svetog Iliju srce Delija pogodio je grom iz Milovanovićeve
desnice već u 3. minutu. Već tada dok su u buketu Zvezdini igrači zaljuljali
atmosferu na Marakani bilo je jasno da će 90. minuta biti sasvim dovoljno da
se izdefinišu mesta rivala na evropskoj lestvici fudbalskih vrednosti.
Bivši šampion Evrope odlazi na megdan Milanu, Irci moraju da se suoče sa
istinom. Kao što se i očekivalo Dušan Bajević je poverenje ukazao Dušanu
Đokiću. Promenio je formaciju i u uvodnom delu utakmice prosto se njegova
ekipa igrala sa protivnikom demonstrirajući način kako se igra protiv takvih,
limitiranih ekipa: brzo, jednostavno i agresivno.
Osovina Pantić - Georgijev je konstantno stvarala višak na desnoj strani,
pozitivnom energijom nabijeni Đokić se nije libio da preuzme odgovornost i
pokušavao je da ugrozi protivnički gol iz svih pozicija. Ošamućeni rano
primljenim golom Irci nisu imali pravi odgovor, tako da je Crvena zvezda mogla
da ih dotuče već u prvih 20 minuta.
Ostao je zabeležen šut Georgijeva u 9. minutu, kašnjenje Đokića u 13. pa
udarac glavom Joksimovića u 20. minutu. Irci su teško izlazili iz ljušture.
Moćnija ekipa je krenula u rutinsko odrađivanje posla.
 Nikola Žigić,
na slici, kaznio je greške irskih defanzivaca. Za samo desetak minuta je sa
dva gola uz onu polaznu asistenciju Milovanoviću uspeo da stigne do igrača
utakmice.
Bajević je Žigića izveo iz igre u 63. minutu najviše zbog predostrožnosti da
ne zaradi drugi žuti karton. Aplauze je dobio i Blagoj Georgijev koji je još
jednom pokazao da je dragoceno pojačanje za crveno-bele.
Nastavak koji je započeo ostrvskom kišom nije nimalo promenio sliku. Crvena
zvezda je bila sigurna, otresita ali je i čuvala snagu za travu San Sira.
Lukavi Georgijev je dobro ciljao u 76. minutu ali je njegovu nameru prozreo
Devijan. Najbliži počasnom golu Irci su bili u 83. minutu kada je Banet
strahovitim udarcem glavom pogodio prečku Ranđelovićevog gola.
Solidna igra je još više rasplamsala vatru optimizma crveno-belih. Pored
ubedljive pobede, Zvezda je prezentirala i vidan napredak u igri.
Kork je već u arhivi, neka se pripremi Milan! |
| |
| |
|
| |
| Cenu rata plaćaju civili na obe strane |
| |
Skoro 900 ljudi je dosad izgubilo život u
tronedeljnom izraelskom bombardovanju Libana. Prema rečima libanskog ministra
zdravlja Mohameda Halifeha, oko 3.000 ljudi je ranjeno.
 Liban je, kako tvrde njegovi zvaničnici, razbijen . Ljudi koji su pobegli pred
izrelskim napadima strahuju da će njihove porodice i prijatelji koji su i
dalje u Libanu, ostati bez hrane pre nego što počne najavljena akcija UN za
pružanje hitne pomoći ugroženim područjima.
U mnogim libanskim mestima nema hleba, hrane, vode, novca. Situacija je veoma
teška, pričaju oni koji su uspeli da se brodom evakuišu na Kipar. Tu je, kako
navode agencije, utočište dosad našlo oko 35.000 ljudi iz ratom zahvaćenih
oblasti.
"Nema više vremena, pomoć je odavno trebalo da stigne", izjavio je koordinator
UN za hitnu pomoć Jan Egelend, posle posete Bejrutu. "Tražiću od Izraelaca da
zaštite narod. Video sam previše ranjene dece, previše ranjenih žena, stotine
hiljada ljudi koji beže", rekao je Egelend.
Prema njegovim rečima, pružanje pomoći Libanu biće usporeno zbog
infrastrukture koja je uništena izrealskim bombardovanjima. Civili su u nekim
oblastima odsečeni i nema puteva kojima bi mogla da im se dopremi pomoć ili da
se evakuišu.
Francuska organizacija Lekari bez granica u četvrtak je takođe saospštila da
je pristup civilima u najugroženijim oblastima u Libanu nemoguć.
 S druge strane granice, na severu Izraela, život je takođe postao nesnosan. Na
to područje pripadnici libanskog Hezbolaha ispalili su u protekle dve nedelje
oko 1.200 raketa.
U tim napadima poginulo je preko 5O Izraelaca, uključujući 33 vojnika. Više od
55 vojnika je ranjeno, kao i više od 33O civila, tvrde zvaničnici.
Na desetine hiljada ljudi izbeglo je na jug Izraela. Oni koji su ostali zbog
posla ili da bi štitili svoje domove, sada se osećaju kao da se kockaju svojim
životima.
"Svakog dana igramo ruski rulet, čak i pre nego što se probudimo", kaže Asulin,
vozač kamiona iz grada Safeda, koji se nalazi na 12 kilometara od libanske
granice i jedna je od glavnih meta raketnih napada Hezbolaha već danima.
"Ovde sam samo da bih spasao ono što još imam. Porodicu sam poslao na jug.
Skoro svi ljudi iz grada su otišli", kaže 48-godišnji Asulin.
Premijer Izraela Ehud Olmert ukazao je u razgovoru sa državnom sekretarkom SAD
Kondolizom Rajs na probleme ljudi na severu Izraela i rekao da je za više od
milion stanovnika život postao nepodnošljiv.
"Život je gotovo potpuno prestao. Veliki broj ljudi sedi u tim malim pretoplim
skloništima. Oni ne rade. Njihove osnovne životne potrebe ne mogu da budu
ispunjene", rekao je Olmert.
U Haifi, trećem gradu po veličini u Izraelu i glavnom gradu na severu zemlje,
bilo je pokušaja, poput ponovnog otvaranja Univerziteta, da se život vrati u
normalu uprkos raketama. Međutim, okolna mesta i dalje su potpuno pusta a
sinagoge zatvorene.
U Izraelu bes građana raste sa sve većim brojem žrtava. U mestu Guš Halav,
udaljenom oko četiri kilometra od granice, mnogi za sukobe krive Hezbolah.
"Ja sam Arapin i ponosan sam na to. Ali nemojte da vas to zbuni, voleo bih da
Nasralah (lider Hezbolaha) bude pogubljen zbog onoga što je uradio svima nama",
kaže 24-godišnji Bašir Zubran.
Na Međunarodnoj konferenciji u Rimu nije postignut dogovor za hitno
uspostavljanje primirja.
Učesnici - 15 zemalja i tri međunarodne organizacije pod kapom Ujedinjenih
nacija - predložili su slanje u Liban međunarodnih snaga i izrazili "odlučnost
da rade kako bi se najhitnije postiglo primirje".
U međuvremenu, rat se nastavlja. |
| |
| |
|
| |
| Ko je Fidel Kastro? |
| |
Poslednji komunistički lider u zapadnoj
hemisferi, Fidel Kastro po prvi put je, u 48 godina dugoj vladavini, morao da
prenese vlast na svog brata zbog zdravstvenih problema...
Fidel Aleksandro Kastro Ruiz rodio se 13. avgusta 1926. u porodici relativno
dobrostojećeg španskog emigranta Angela Kastra Argiza i služavke Line Ruiz
Gonzalez.
Njegovom ocu to nije bio prvi brak - Fidela je priznao tek kada je imao 15
godina, tek pošto je od Crkve uspeo da dobije poništenje ranijeg braka.
 Fidel
je imao još dva brata i tri sestre. Mladog Fidela su odgajili isusovci, a
većina izvora se slaže da je bio izvrstan učenik. Godine 1945. je upisao pravo
na Univerzitetu u Havani. Na Univerzitetu je postao član Partido Ortodokso,
reformske stranke koja je demokratskim sredstvima pokušavala srušiti
korumpirani režim Fulgencia Batiste. Toj ideji kraj je došao1952. godine kada
je pučem Batista zaveo diktaturu. Kastro je tada napustio Partido Ortodokso,
uveren da se promene mogu postići jedino oružanim putem.
Kastro je, 26. jula 1953., zajedno sa svojim bratom Raulom (na slici
desno) i grupom pristalica podigao ustanak, a prva akcija mu je bila napad na
kasarnu Monkada. Napad je završio katastrofom - veliki broj ustanika je ubijen,
a posle hapšenja i likvidiran.
Zahvaljujući poznanstvu sa čovekom određenim za njihovu likvidaciju, Fidel i
Raul su izbegli tu sudbinu, pa im je javno suđeno. Iako je osuđen na 15 godina
zatvora, Fidel je tokom procesa sa svojom strastvenom odbranom stekao veliku
popularnost.
 Godine
1955. Batistin režim je odlučio da amnestira pobunjenike. Braća Kastro su
otišla u Meksiko, gde su sreli mladog argentinskog idealistu Ernesta "Če"
Gevaru (na slici desno, krajnji s leva). Tamo su prikupili grupu
dobrovoljaca, oružje, opremu i jednu staru jahtu sa kojom su se 2. decembra
1955. iskrcali na Kubu.
To je bio početak danas legendarne gerilske kampanje u kojoj su Kastrovi
gerilci, usprkos malom broju i nedostatku teškog naoružanja, za nekoliko
godina porazili Batistinu od SAD-a podržavanu vojsku i stavili veliki deo Kube
pod svoj nadzor. U to vreme Kastro je počeo da pušta svoju, sada već
legendarnu, bradu.
Batista je napustio Kubu 1. januara 1959., a u Havanu su ušli Fidelovi gerilci.
Nekoliko nedelja kasnije Kastro je postao premijer. Novi režim je vrlo brzo
došao u sukob sa Amerikom, s obzirom da je Kastro počeo da nacionalizuje
imovinu američkih korporacija i deli zemlju siromašnim seljacima.
Odgovarajući na američku ekonomsku blokadu, okrenuo se SSSR-u i 1960. sklopio
prvi sporazum o isporuci nafte. To je, u jeku hladnog rata, užasnulo američku
vladu koja nije bila spremna da toleriše prosovjestki režim u svom dvorištu.
|
Fidel otpušten sa intenzivne
nege
Kubanski lider Fidel Kastro više nije na odeljenju intenzivne nege,
posle operacije stomaka, rekla je u sredu njegova sestra Huanita
Kastro Ruz televiziji WTVJ u Majamiju.
Ta televizija dodaje da je Ruz to saznala od nekog ko živi na Kubi i
podvukla da nije reč o zvaničnom
saopštenju vlade.
Po poslednjim informacijama koje ima Ruz, Kastro je izašao sa
odeljenja intenzivne nege i sada čeka dalje
rezultate.
Ruz je 1964. napustila Kubu i godinama ne govori sa bratom, ali je
rekla televiziji WTVJ da joj je bilo teško da gleda kubanske
emigrante na Floridi kako slave zbog Kastrove operacije.
"Za mene je ovo bilo veoma tužno zato što smo razdvojeni. Razdvojena
sam od Fidela zbog političkih razloga",
kazala je ona, objavljeno je na veb sajtu te televizije.
Fidel Kastro je sinoć saopštio da je svoje
zdravstveno stanje pretvorio u "državnu tajnu" zbog "planova (američkog)
neprijatelja", a sunarodnicima je poručio da
to moraju da razumeju.
"Moralno, osećam se savršeno dobro", istakao
je Kastro koji će 13. avgusta napuniti 80
godina.
Kastro koji je na čelu Kube od 1959.,
privremeno je preneo vlast na svog brata Raula zbog operacije kojoj
je bio podvrgnut usled gastrointestinalnog krvarenja.
|
|
Predsednik Kenedi je1961. godine na Kubu poslao specijalne jedinice koje je
trenirala i opremila CIA. Iskrcavanje američkih trupa u Zalivu svinja je
neslavno završilo, a Kastro je posle toga i formalno postao komunista kako bi
i ideološki bio blizak svom najvažnijem savezniku i sponzoru.
Njegov brat Raul, koji je i ranije bio komunista, predložio je da se sovjetski
nuklearni projektili instaliraju na Kubi i da se tako zapreti Americi. To je
dovelo do kubanske raketne krize u oktobru 1962., koja zamalo nije završila
trećim svetskim ratom i uništenjem ljudske civilizacije. Na kraju je postignut
sporazum prema kome se sovjetske rakete povlače, a SAD obavezuju da neće vojno
napasti Kubu.
Međutim, ekonomska blokada Kube je ostala na snazi, a CIA je nastavila da
preduzima tajne operacije u svrhu destabilizacije Kastrovog režima,
uključujući sabotaže na industrijskim instalacijama, širenje bolesti na
poljoprivrednim kulturama kao i seriju atentata na samog Kastra.
Neki američki političari, poput bivšeg državnog savetnika Aleksandra Haiga,
veruju da je ubistvo Kenedija 1963. naručio Kastro u znak odmazde zbog stalnih
pokušaja da mu se oduzme život.
Dok su ga Amerikanci i desničarska javnost u svetu prezirali, Kastro i njegov
režim je 1960-ih uživao veliki ugled među levičarima, isto kao i
revolucionarima Trećeg sveta, kojima je radikalni preobražaj Kube predstavljao
nedostignuti uzor. Međutim, među samim kubanskim revolucionarima je 1960-ih
došlo do razmimoilaženja, pa je maoistički raspoložen Če Gevara 1966. napustio
Kubu kako bi započeo neuspeli ustanak u Boliviji.
Kastro je, ipak, ostao veran Sovjetima i 1968. pružio podršku invaziji
Čehoslovačke, što mu je okrnjilo ugled u svetu.
Kuba je 1970-ih počela da igra važnu ulogu u Africi, s obzirom da je njena
vojska pružala podršku marksističkim i pro-sovjetskim režimima na tom
kontinentu. Od toga je najpoznatiji građanski rat u Angoli, gde je kubanska
vojna intervencija pomogla održanju marksističke vlade, napadnute od
pobunjenika podržanih od CIA-e i rasističke Južne Afrike.
Propast SSSR-a predstavljala je težak udarac za režim Fidela Kastra, s obzirom
da je socijalna privreda bila u potpunosti zavisna od istočnog bloka.
Zbog toga se početkom 1990-ih verovalo da će Fidelova Kuba brzo doživeti
sudbinu komunističkih država u Istočnoj Evropi. To se, ipak, nije dogodilo,
prvenstveno zahvaljujući odluci da se uvedu ograničene tržišne reforme, kao i
da se uz proizvodnju šećerne trske privreda preorijentiše na turizam.
Kastrov režim se poslednjih godina otvorio i prema Katoličkoj crkvi, tako da
je Božić ponovno uveden kao državni praznik.
Kraj hladnog rata je, s druge strane, oduzeo važan izgovor za višegodišnju
diplomatsku izolaciju Kube u Latinskoj Americi. Nakon što su 1980-ih i 1990-ih
desničarski vojni režimi zamenjeni demokratijama, Kuba je ustanovila
diplomatske, a kasnije i ekonomske, odnose sa svojim susedima.
SAD, Kubu i dalje drže u ekonomskoj blokadi, prvenstveno zbog brojne i
politički uticajne zajednice kubanskih emigranata na Floridi.
Stanovništvo Kube je pod Kastrovim vođstvom doživelo određeni ekonomski
napredak, tako da se to karipsko ostrvo može pohvaliti sa više nego pristojnim
životnim standardom jer ga ne opterećuju nasilje, droga, nepismenost i drugi
pro-blemi koji muče latinoameričke države. Kuba se takođe može pohvaliti sa
zdravstvenim programom koji mnogi smatraju najefikasnijim na svetu.
S druge strane, od 1959. godine do danas na karipskom ostrvu je brutalno
ugušen svaki pokušaj kritike Kastrove vlasti, odnosno stvaranja višestranačke
liberalne demokratije.
U prvoj dekadi Kastrove vladavine je pobijeno nekoliko hiljada "kontrarevolucionara",
a politički protivnici se šalju u zloglasne radne logore. Delom zbog
političkih progona, ali više zbog blizine američke obale i mogućnosti većeg
životnog standarda, veliki broj građana Kube ima običaj da koristi
improvizovane čamce kako bi se dočepala obale Floride.
Fidel Kastro je, inače, bio oženjen dva puta. Sa prvom suprugom, Mirtom
Diaz-Balart, koja danas živi na Floridi, imao je sina Fidela, koji sada živi
na Kubi. Sa drugom suprugom Daliom Soto del Vale ima pet sinova. Njegova
vanbračna ćerka Alina Fernandez-Revuelta je 1993. godine emigirirala u Španiju,
i postala žestoki kritičar Fidelovog režima. |
| |
| |
|
| |
|
 |
