Pola veka od Suecke krize
Najnoviji sukob koji besni na Bliskom istoku podudario se sa godišnjicom jedne od velikih kriza kroz koje je taj region prošao u novijoj istoriji. Pre tacno 50 godina počela je Suecka kriza, koja je dovela i do rata oko strateški važnog Sueckog kanala. Krajem jula 1956. godine tadašnji egipatski predsednik Naser objavio je odluku o nacionalizaciji tog pomorskog puta, kojim je do tada upravljala firma čiji su vlasnici bili britanski i francuski investitori. Usledila je vojna intervencija Pariza i Londona, uz pomoc Izraela, koja se završila neuspehom. Suecki kanal (slike desno) izgradjen je 1869. godine kao veza Sredozemnog i Crvenog mora. U vreme kada je napravljen, imao je veliki značaj za svetsku ekonomiju. Upravo kroz njega se odvijala trgovina izmedu Evrope i Azije, jer u to vreme nije bilo ni aviona, ni savremenih auto-puteva. Suecki kanal bio je narocito značajan za Britaniju, jer predstavljao vezu sa kolonijama u Indiji i na Dalekom istoku. Pre tačno 50 godina, egipatski predsednik Naser objavio je odluku o nacionalizaciji Sueckog kanala. Naser je bio veoma ljut na Amerikance i Britance, koji su najpre obećali da ce Egiptu pomoći da izgradi Asuansku branu kako bi se sprečilo izlivanje Nila, ali su onda to obećanje prekršili. Naser je zato hteo da pokaže da sa Sueckim kanalom može da uradi šta god želi. Njegov govor od pre pola veka predstavljao je i prkosno suprotstavljanje jednog arapskog lidera kolonijalnim silama Francuskoj i Britaniji. Tadašnji britanski premijer Antoni Idn bio je veoma ljut. "Mi nismo u sporu sa Egiptom, još manje smo u sporu sa arapskim svetom, ali jesmo sa sa pukovnikom Naserom", rekao je Idn. Potom je skovana zavera: Britanija, Francuska i Izrael napravili su tajni dogovor da Izrael napadne Egipat i okupira poluostrvo Sinaj. Britanija i Francuska bi onda, pod izgovorom da pokušavaju da zaustave sukob, i od Izraela i od Egipta tražile da se povuku iz zone oko Sueckog kanala. Pošto ce Naser odbiti ultimatum, Britanija i Francuska ce bombardovati Egipat, bio je plan. Amerikancima, koji su iz Drugog svetskog rata izašli kao supersila, niko ništa nije rekao o ovom planu. U oktobru 1956. Izraelci su krenuli ka Sueckom kanalu. Kao što je i bilo planirano, London i Pariz su uputili pomenuti ultimatum, koji su Egipćani odbili. Britanija i Francuska potom su napale Egipat. U Britaniji je, medjutim, počela dramatično da opada popularnost vladajucih konzervativaca i premijera Idna, za koga se Suec pretvorio u pravu politicku katastrofu. Ne samo da su i njegova zemlja i njegova partija bile podeljene, nego su ga napustili najbliži saveznici, Amerikanci. Američki predsednik Ajzenhauer bio je ogorčen kada je shvatio šta su mu iza leda uradili evropski saveznici. Idn je podneo ostavku u januaru 1957. Dva meseca kasnije, poslednji britanski i francuski vojnici povukli su se iz Egipta. Veterana britanske politike Tonija Bena dogadanja iz vremena Suecke krize podsećaju na zbivanja u ratu u Iraku. "Argumenti za rat protiv Sadama Huseina bili su lažni - oružje za masovno uništavanje. U slucaju Sueca, lažni argument je bio da mi treba da sprečimo rat tako što ćemo otići tamo i dvema stranama reci da stanu. U oba slučaja su korišćeni prljavi trikovi, a poslanici u parlamentu su bili obmanuti", kažao je Toni Ben za BBC. Suecka kriza je umnogome, konstatuje britanski radio, ukazala na neka pitanja sa kojima se svet nosi i dan-danas. Panarapski nacionalizam, uloga Izraela na Bliskom istoku i američko-britanski odnosi su u svetskoj politici i danas važni koliko su bili i pre pola veka.

Cetvrt miliona dece u ratnim sukobima širom sveta
Preko cetvrt miliona dece ucestvuje i oružanim sukobima širom sveta, dok vojnici seksualno zlouportebljavaju više desetina hiljada devojcica, najnoviji su podaci Ujedinjenih nacija. Dok se položaj dece u zemljama koje su izašle iz ratova poput Sijera Leonea, Burundija, Liberije i Konga popravio, "deca i dalje pate" na Bliskom istoku, rekla je podsekretar UN Radika Kumarasvami na nedavnoj sednici Saveta bezbednosti. U svojstvu specijalnog predstavnika UN za decu u zonama zahvacenim sukobima, ona se obratila Savetu povodom godinu dana od usvajanja rezolucije, ciji je cilj sprecavanje zloupotrebe dece u ratnim podrucjima od strane vlada i pobunjenickih grupa. Zahvaljujuci toj rezoluciji, Savet je prvi put osnovao grupu koja izveštava o ubijanju, sakacenju, silovanju ili seksualnoj zloupotrebi dece u sukobima, kao i o regrutovanju i zloupotrebi dece u vojsci i kidnapovanjima. "Od 2003. godine, preko 14 miliona dece bilo je nasilno iseljeno, a izmedu 8.000 i 10.000 izgubi život ili biva osakaceno svake godine od nagaznih mina", rekla je Kumarasvami. "Vojske i naoružane grupe i dalje eksploatišu preko 250.000 dece kao vojnike širom sveta. Više desetina devojcica podvrgnute su seksualnom nasilju i silovanju. Otmice dece postaju sistematicnije i raširenije", upozorila je ona. Savet je ponovio svoju rešenost da razmotri uvodenje sankcija kao što su embargo na oružje, zabrane putovanja i finansijske restrikcije protiv onih koji krše medunarodne zakone o zaštiti dece u oružanim sukobima. Izvršni direktor UNICEF-a En Veneman rekla je Savetu da "su deca i dalje mete u današnjim oružanim sukobima", kao i da su prve žrtve posledica rata - siromaštva, neuhranjenosti i bolesti. "U svakom delu sveta devojcice i decaci trpe posledice rata. Deci, koju koriste kao vojnike, koja su raseljena zbog rata, ili su žrtve nasilja zbog svog pola, krše se njihova osnovna prava i slobode". Od 1996. godine približno dva miliona dece je umrlo zbog posledica rata, najmanje šest miliona ima fizicke ili psihicke posledice, a skoro 12 miliona ostalo je bez krova nad glavom, rekla je Venemanova. Preko 300 miliona ljudi mladih od 25 godina živi u zemljama koje su pogodene ratnim sukobima. Kumarasvamijeva i Venemanova su naglasile da je prošlogodišnja rezolucija donela poboljšanja, ali da ima još dosta toga da se uradi. Kumarasvamijeva je kazala da je posebno neohodno kazniti i one koji više puta zloupotrebljavaju isto dete. Ona je kao primer zloupotrebe navela decaka iz Sijera Leonea, koga je nazvala 'Abu'. Njega su pobunjenici oteli iz škole kada je imao 11 godina. Demobilisali su ga sa 15 godina kao komandanta pobunjenika. Vratio se u svoje selo, ali tamo nije bio iskreno prihvacen, jer su ga se plašili i izbegavali ga. Posle šest meseci pridružio se pobunjenicima u Liberiji i u Obali Slonovace, a sa 18 godina je ponovo razoružan. 'Abu' je radnicima UN rekao da je borba jedino što zna da radi. Kumarasvami je apelovala da se deci koja su pogodena sukobima obezbedi obrazovanje i obuka za posao, kao i da Savet proširi broj zemalja koje nadgleda. Takode je kazala da je deci potrebna psihološka i socijalna podrška, jer ostaju podložna ponovnom regrutovanju od strane neke oružane grupe ukoliko im se ne poboljša ekonomski status. U saopštenju, sa kojim su se složile sve clanice Saveta bezbednosti, naglašava se "znacaj stalnih investicija u razvoj, posebno u zdravstvo, obrazovanje i obuku, kako bi se obezbedila reintegracija dece u njihove zajednice, i sprecila mogucnost da ih neko ponovo regrutuje".

Katastrofalno loš imidž SAD u svetu
Amerikanci, zabrinuti zbog lošeg imidža i sve vece nepopularnosti njihove zemlje u svetu, pokrenuli su kampanju koja treba da promeni videnje SAD u ocima stranaca. Ideja je da se milioni Amerikanaca pretvore u "gradane diplomate" i iskoriste licne susrete sa strancima kako bi promenili loš imidž SAD, na koji ukazuju brojna istraživanja javnog mnjenja u svetu. Ankete pokazuju da je širom sveta rasprostranjen negativan odnos ne samo prema politici SAD, vec i prema americkom narodu i cak, sve više, prema americkim proizvodima, navodi Rojters. Vode više od 30 gradanskih organizacija osnovale su pre dve godine "Koaliciju za gradansku diplomatiju" kako bi zaustavili neumoljivo opadanje americke popularnosti u svetu. To predstavlja dramaticnu promenu u odnosu na opšte simpatije neposredno po teroristickim napadima 11. septembra 2001. godine u Njujorku i Vašingtonu, Koalicija - udruženje nacionalanih, državnih organizacija i razlicitih grupa, održala je nedavno prvi nacionalni samit u Vašingtonu. Ucesnici su izrazili žaljenje zbog lošeg americkog imidža, ali i nadu da bi individualna akcija i medunarodna razmena mogla da poboljša situaciju. "Gradanska diplomatija je koncept koji podrazumeva da svaki gradanin ima pravo i od-govornost da pomogne oblikovanju americkih spoljnih odnosa", rekla je Šeri Li Meler, jedna od voda koalicije. "Bilo da ste student koji sedi do kolege iz inostranstva na vašem univerzitetu, sportista koji igra u inostranstvu, izabrani zvanicnik koji docekuje kolege, rok zvezda ili poslovni predstavnik u inostranstvu, vi se gradanin diplomata i možete da bitno doprinesete", kaže Melerova. Ocenjuje se da je izmedu cetiri i pet miliona Amerikanaca ukljuceno direktno ili indirektno u projekte "gradanske diplomatije", što nije veliki broj u odnosu na ukupan broj stanovnika od 300 miliona, ali je znacajan u odnosu na 51.000 zaposlenih u Stejt departmentu. Ni najoptimisticniji ucesnici skupa u Vašingtonu nisu ipak pomislili da bi gradanska diplomatija mogla brzo da preokrene trend koji se posebno razvio pod administracijom predsednika Džordža Buša mladeg, cije su mnoge odluke kritikovane kao jednostrane i arogantne. Nenaklonjenost Americi seže toliko daleko da je, na primer, na nedavno održanom Svetskom prvenstvu u fudbalu u Nemackoj, jedino od americkog tima zatraženo da ne istakne nacionalnu zastavu na autobusu reprezentacije. U Južnoj Koreji, koja je tradicionalno saveznik SAD, dve trecine gradana mladih od 30 godina nedavno je reklo u anketi da bi bili na strani Severne Koreje, ukoliko dode do rata izmedu te zemlje i SAD. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da su osobe koje su posetile SAD ili su ucestvovale u programa razmene, imale bolji utisak o toj zemlji, nego pre dolaska u Ameriku. Jedno od pitanja koja su razmotrena na sastanku u Vašingtonu bilo je i kako da se privuce više posetilaca i prošire programi razmene. Pored napora da se pošalje poruka da SAD nisu simbol samo za ratove, aroganciju supersile i turiste obucene u šorceve, grupa pod imenom Biznis za diplomatsku akciju (BDA) organizuje podršku poslovnih krugova za javnu diplomatiju kroz delovanje ljudi koji putuju poslovno u inostranstvo. BDA, u kojoj se nalaze i rukovodioci "Eksona" i "Mekdonaldsa", u maju je pocela da deli brošuru poslovnim ljudima sa 16 saveta kako da promene ponašanje kako bi popravili reputaciju Amerikanaca. To nije filantropska misija. "Americke kompanije morale bi da vode racuna o popularnosti Amerike u svetu, jer je, pre svega, antiamericko raspoloženje loše za biznis", rekao je predsednik BDA Kit Rejnhard. Podaci americkog turistickog udruženja pokazuju da je udeo SAD u svetskom turizmu pao sa 7,4 odsto u 2000. godini na šest odsto prošle godine. Povecanje za jedna procenat znacilo bi 7,6 miliona dodatnih poseta, 12,3 milijardi dolara prihoda, 150.000 dodatnih radnih mesta, 3,3 milijardi dolara dodatnih plata i 2,1 milijardi dolara prihoda od poreza.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"