Sastanak tužilaca Hrvatske, Srbije i BiH o snimcima zločina
Tužilac za ratne zločine Srbije Vladimir Vukčević (slika dole) i državni tužilac Bosne i Hercegovine Marinko Jurčević razgovarali su juče u Zagrebu sa glavnim državnim tužiocem Hrvatske Mladenom Bajićem o video-snimcima ratnih zločina objavljenim u srpskim medijima. Kako je saopšteno iz kancelarije državnog tužilaštva Hrvatske, sastanak je održan u vezi sa istraživanjem i procesuiranjem ratnih zločina koji su se dogodili početkom avgusta 1995. na području Gornjeg i Donjeg Žirovca, u blizini Dvora na Uni, i video snimaka o tim zločinima koji su proteklih dana prikazivani na televizijskim stanicama. Učesnici razgovora su izneli podatke, dokumentaciju i materijale kojima raspolažu njihova tužilaštva. "Dogovoreno je da će se u skladu s Memorandumima o međusobnoj saradnji koji postoje među tužilaštvima nastaviti saradnja u ovom i drugim predmetima", navodi se u saopštenju. "Tužitelji su saglasni da će u ostvarivanju saradnje u ovom predmetu na zahtev druge strane dostaviti podatke i dokumentaciju do koje će doći daljnjim istraživanjem, te provesti i druge radnje koje se od njih budu tražile, sve s ciljem da se ovaj i drugi zločini istraže i krivci privedu pravdi", dodaje se u saopštenju hrvatskog tužilaštva. Posle objavljivanja snimaka na beogradskim TV-stanicama, državna tužilaštva Hrvatske i BiH su početkom ove nedelje naredila istragu prikazanog zločina i autentičnosti video -zapisa. Hrvatski glavni tužilac Mladen Bajić rekao je da je od Tužilaštva za ratne zločine Srbije i od Haškog tribunala zatražio podatke i dokumentaciju koja bi mogla koristiti u istrazi zločina na području sela Gornji i Donji Žirovac. Državno tužilaštvo je početkom nedelje objavilo da je pregledom snimaka utvrđena "osnovana sumnje da su nepoznati pripadnici Armije BiH" na tom području počinili ratni zločin protiv civila i ratnih zarobljenika. Portparol Vlade Hrvatske Ratko Maček je u ponedeljak rekao da je iz dela snimka "nedvosmisleno vidljivo da u njima ne sudeluju pripadnici Hrvatske vojske", da je snimak "bez sumnje" nastao "negde u Bosni", te da je od ranije poznat javnosti.

Spomenici na listi UNESKO su svetska baština
Predsednik Nacionalne komisije Srbije za UNESKO Jovan Ćirilov rekao je da su srpski manastiri na listu svetske kulturne baštine UNESKO upisani kao "Srednjevekovni spomenici na Kosovu" zato što, prema UNESKO-vom statutu, nijedan spomenik na toj listi nema nacionalnu odrednicu. "Prema UNESKO-vom statutu, nijedan od 800 spomenika na listi svetske kulturne baštine nije upisan s nacionalnom odrednicom. To je svetsko kulturno nasleđe, Keopsove piramide nisu upisane kao egipatski spomenik, niti je muzej Luvr upisan kao francuski", rekao je Ćirilov (desno) Beti. Eparhija raško-prizrenska kritikovala je danas vlasti Srbije zato što su dozvolile da manastiri Pećka patrijaršija, Gračanica i crkva Bogorodica Ljeviška budu upisani na UNESKO-vu listu svetske baštine kao "Srednjevekovni spomenici na Kosovu", pri čemu je "potpuno izostavljena odrednica da je reč o srpskim spomenicima, pa čak i o hrišćanskim". Eparhija zamera što se i u samom opisu značaja tih pravoslavnih spomenika govori o "Vizantijsko-romanskoj crkvenoj umetnosti", ili o "Balkanskoj umetnosti", čime se, po njenom mišljenju, izbegava da se oni na bilo koji način dovedu u vezu sa srpskim narodom i njegovom hiljadugodišnjom tradicijom i hrišćanskim predanjem. ‘Ćirilov je, međutim, istakao da je u UNESKO-voj pratećoj dokumentaciji o tim manastirima precizirano da je reč o srpskim pravoslavnim spomenicima. Manastiri Pećka patrijaršija i Gračanica i crkva Bogorodica Ljeviška su, uz Visoke Dečane, upisani na Listu svetske kulturne i prirodne baštine na zasedanju UNESKO-vog komiteta od 8. do 16. jula u Viljnusu (Litvanija), pod zajedničkim imenom "Srednjevekovni spomenici na Kosovu".

Srbija treba da traži izručenje ustaških ratnih zločinaca
Vodeći svetski borac protiv nacista iz Centra "Simon Vizental" Efraim Zurof, izjavio je u sredu da očekuje da će Srbija zatražiti izručenje Ive Rojnice i Milivoja Ašnera, ustaških ratnih zločinaca iz Drugog svetskog rata. Posle sastanaka u Beogradu sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, predstavnicima Ministarstva pravde i Srpske pravoslavne crkve, Zurof (na slici desno) je na konferenciji za novinare rekao da je optimista da će srpsko pravosuđe tražiti izručenje Rojnice od Argentine, a Ašnera od Austrije. "Značajno je da Srbija po prvi put odigra aktivnu ulogu u gonjenju ratnih zločinaca iz Drugog svetskog rata. Ne sumnjam da Tadić i svi sa kojima sam razgovarao u Beogradu dele moj osećaj da je moralna obaveza Srbije da bude aktivna u tim slučajevima", rekao je Zurof. Zurof je rekao da je sa predstavnicima vlasti u Beogradu razgovarao i o privođenju pravdi još nekih ustaških ratnih zločinaca, ali je naglasio da iz "bezbednosnih razloga" ne može obelodaniti o kom broju i kojim imenima se radi. Zurof je najavio da će za nekoliko nedelja objaviti još neke pojedinosti o akcijama na privođenju pravdi ustaških ratnih zločinaca. Prema njegovim rečima, nesumnjivo je da su, Rojnica kao nekadašnji ustaški gradonačelnik Dubrovnika, a Ašner kao šef ustaške policije u Slavonskoj Požegi, naredili odvođenje u koncentracione logore najmanje nekoliko stotina Srba, Jevreja i Cigana, koji su tamo ubijeni. Zurof je naglasio da trenutno Ašner slobodno živi u austrijskom Klagenfurtu na adresi "Politiše gase 8", dok u Buenos Airesu boravi Rojnica, koga je svojevremeno predsednik Hrvatske Franjo Tuđman predlagao za hrvatskog ambasadora u Argentini. O slučaju Rojnica, Zurof je rekao da je hrvatskom državnom tužiocu Mladenu Bajiću predao obimnu dokumentaciju, ali da se po tom pitanju do danas "ništa nije desilo". Prema njegovim rečima, Hrvatska je u septembru 2005. godine zatražila izručenje Ašnera od Austrije, i od tada mu je Bajić u nekoliko navrata rekao da se na izručenju još radi. Zurof je istakao da bi srpski zahtev za izručenje mogao pomoći da se ubrza privođenje Rojnice i Ašnera pravdi, jer bi se time pokazalo da pravosuđa Hrvatske, Austrije i Argentine ne rade dobro svoj posao. Prema njegovim rečima, Srbija ima pravo da traži da organizuje suđenja Rojnici i Ašneru kao jedna od zemalja naslednica bivše Jugoslavije, koja ih je proglasila za ratne zločince, i zato što su njihove žrtve, između ostalih, bili i Srbi. Centar "Simon Vizental" sprovodi akciju "Poslednja šansa" za pronalaženje i privođenje preostalih ratnih zločinaca iz Drugog svetskog rata, u okviru koje se za informaciju o njihovom kretanju nudi nagrada od 10.000 dolara. Građani Srbije više informacija mogu da daju ili da dobiju na telefon 064 1107249, odnosno na sajtu www.operationlastchance.com

Najviše turista na Zlatiboru i u Vrnjačkoj Banji
U Srbiji se trenutno najviše turista odmara na Zlatiboru, gde zvanično ima devet hiljada turista i najviše, oko 2.000 stranih turista, a najposećenija od srpskih banja je Vrnjačka sa više od osam hiljada prijavljenih turista. Kako je saopštila Turistička organizacija Srbije (TOS), neprijavljeno je na Zlatiboru još oko pet i po hiljada gostiju, a u Vrnjačkoj banji oko 5.600 turista, u kojoj boravi i oko 200 prijavljenih turista iz inostranstva. Na trećem mestu po posećenosti našla se Sokobanja, sa oko sedam i po hiljada turista i još oko četiri hiljade neregistrovanih. Od planinskih centara, nijedan osim Zlatibora, nema više od hiljadu gostiju, a na drugom mestu je Kopaonik, gde boravi oko 970 gostiju, među kojima i oko stotinak stranaca. Osim Niške banje, u kojoj odmara oko hiljadu gostiju, među kojima i nekolicina iz inostranstva, ostale manje srpske banje, beleže posetu turista od 200 do 900 gostiju, isključivo iz Srbije, navodi se u saopštenju TOS-a.

Podignuta optužnica protiv Joce Amsterdama
Okružno tužilaštva u Beogradu juče je podiglo optužnicu protiv Sretena Jocića (43), zvanog Joca Amsterdam, potvrdila je agenciji Beta portparol tužilaštva Mirjana Ilić. Istraga protiv njega je završena 1. avgusta, a Jocić se tereti za podstrekivanje na ubistvo Gorana Marjanovića 18. jula 1995. godine u kafeu sportskog centra "Olimp" u Beogradu. Tokom istrage je saslušan veći broj svedoka i pribavljeni su spisi predmeta po pravosnažnoj presudi u odnosu na Bojana Milosavljevića i Miodraga Prodanovića koji su pravosnažno osuđeni zbog ubistva koje se stavlja na teret i okrivljenom Jociću. Jocić je izručen Srbiji iz Holandije u martu, pošto je u toj zemlji izdržao zatvorsku kaznu, a 24. maja je pušten da se brani sa slobode uz kauciju od 300.000 evra.

Na prodaju vojna imovina u pet gradova u Srbiji
Republička direkcija za imovinu Srbije raspisala je danas oglas za prodaju nepokretne imovine Vojske Srbije u pet gradova koja nije neophodna za funkcionisanje te institucije. Nepokretna imovina nalazi se u Beogradu, Bačkoj Topoli, Novom Sadu, Kraljevu i Beloj Crkvi a ukupna početna cena iznosi oko 113 miliona dinara. U Beogradu, Bačkoj Topoli i Novom Sadu na prodaju je ponuđen poslovni prostor, lokali i magacini, u Kraljevu se prodaje vojni kompleks "Ušće", dok će u Beloj Crkvi kupcima biti ponuđen Klub Vojske SCG. Rok za podnošenje prijava je 15 dana od objavljivanja oglasa a pravo učešća imaju sva pravna i fizička lica. Nepokretnosti se kupuju kao jedinstvene celine u viđenom stanju, bez prava na naknadne reklamacije. Kriterijum za izbor najboljeg ponuđača je visina ponuđene cene, kao i ispunjavanje ostalih oglasnih uslova. Sve ponude moraju biti dostavljene na adresu direkcije u ulici Gračaničkoj 8 u Beogradu.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"