Guverner Aljaske zamrzao zapošljavnje zbog naftnog polja
Guverner Aljaske naredio je juče da se zamrzne zapošljavanje u državnim službama zato što Aljaska gubi milione dolara prihoda zbog zatvaranja najvećeg naftnog polja. Takođe je naložio državnom javnom tužiocu da istraži da li je petrolejska kompanija BP u potpunosti odgovorna za gubitke. Početkom sedmice, londonska korporacija PB PLC je objavila da će zatvoriti Prudo Bej - najveće nalazište nafte u SAD - zbog malog isticanja pretroleja i ozbiljne korozije naftovoda. Stučnjaci kažu da će popravka naftovoda trajati mesecima. Očekivani gubitak od 400.000 barela petroleja dnevno, po tekućim cenama nafte, znači da će država Aljaska gubiti oko 6,4 miliona dolara dnevno od najma i poreza, saopštio je komesar za državne prihode Bil Korbus (Bill Corbus). Aljaska 89 odsto državnih prihoda ubire od nafte. Država nema poreze na promet ni porez na prihod građana. Zatvaranje Prudo Beja će preseći na pola ukupnu produkciju petroleja a time i prihod. Bez novca iz Prudo Beja, vlada Aljaske može da radi oko dva meseca pre nego što uđe u manjak, kaže Korbus. PB, druga po veličini petrolejska kompanija na svetu, kaže da će zameniti 26 kilometara cevi na nafotovodu kojim se sirovi pretolej prevozi iz Prudo Beja do 1.300 kilometara dugog naftovoda Trans-Aljaska. Iz polja Prudo Bej izvlači se 8 odsto ukupne produkcije petroleja u SAD. Država Aljaska zapošljava 17.000 ljudi i ima 2.430 slobodnih mesta. Zamrzavanje zapošljavanja, kaže vlada, se neće odnosti na ključne službe kao su teritorijane snage i zatvorski čuvari.

Fondacija Gadafi traži da se sudi izraelskim liderima
Humanitarna organizacija na čijem čelu je Saif el Islam, sin predsednika Libije Moamera el Gadafija, pozvala je Međunarodni krivični sud u Hagu da sudi izraelskim liderima za napad na libansko selo Kanu 30. jula. Zvaničnici "Fondacije Gadafi" saopštili su da su 31. jula uputili zahtev tužilaštvu u Međunarodnom krivičnom sudu, čije je sedište u Hagu, za pokretanje istrage o tom napadu. Libanski zvaničnici su u prvim izveštajima posle napada na Kanu tvrdili da je tamo poginulo više od 54 osobe. Libanska vlada saopštila je kasnije da je pronađeno 28 leševa, među kojima 14 dece, ali je istakla da bi broj žrtava mogao da se poveća, jer su spasilačke akcije bile privremeno zaustavljene. U zahtevu "Fondacije Gadafi" napad na Kanu nazvan je "masakrom". "Fondacija vas poziva da iskoristite svoju nadležnost prema statutu Međunarodnog krivičnog suda i povedete istragu o masakru koji su počinili, nadgledali i planirali: 1. izraelski premijer, 2.izraelski ministar odbrane, 3. načelnik generalštaba izraelske vojske", navodi se u memorandumu Fondacije. Međunarodni krivični sud saopštio je da je primio nekoliko zahteva koje se odnose na Liban, ali da nema jurisdikciju u tom slučaju. "Jurisdikcija suda je ograničena na zločine koje su počinili građani država članica ili zločine počinjene na teritorijama članica. Ni Liban, ni Izrael nisu zemlje članice suda", rekao je Kristijan Palme, portparol glavnog tužitelja tog suda. Najmanje 1.005 ljudi u Libanu i 101 u Izraelu poginulo je za četiri nedelje sukoba, koji su počeli kada su gerilci libanskog Hezbolaha oteli dva izraelska vojnika 12. jula. Međunarodni krivični sud osnovan je 2002. godine kao prvi stalni sud za suđenje pojedincima za ratne zločine, genocid i zločine protiv čovečnosti, u slučajevima kada države ne mogu da deluju. Palme je rekao da svaki pojedinac ili organizacija može da uputi pismo sudu o navodnim zločinima. Međunarodni krivični sud, pre nego što odgovori na takva pisma, pokreće preliminarnu istragu.

Ni Poljaci ne žele američki antiraketni štit
Evropsku bazu antiraketnog štita ne žele na svojoj teritoriji ne samo oprezni Česi, već ni Poljaci, mada sve nagoveštava da će Vašington za bazu odabrati upravo svog najlojalnijeg saveznika u "novoj" Evropi - Poljsku. Razmeštanje američkih raketa koje, uz još dve baze na teritoriji SAD, treba da zaštite Ameriku od raketnog napada iz Irana ili Severne Koreje, poljska vlada je unela u svoj program, ali 63 odsto Poljaka ne želi da evropska baza bude kod njih, pokazala je anketa dnevnika "Žečpospolita". Svega 23 odsto Poljaka prihvatilo bi bazu, a ne pomaže ni argument "težak" 1,7 milijardi dolara, koliko bi SAD uložile u bazu. U Češkoj je procenat ljudi koji bazu odbijaju još veći. Američke rakete na svojoj teritoriji prihvatilo bi svega 17 odsto Čeha, a peticije da se zbog baze raspiše referendum masovno se potpisuju. Vašington treba da do kraja avgusta donese odluku da li će za bazu izabrati Poljsku ili Češku, koje obe imaju odgovarajuće vojne poligone i stare ruske baze, mada su još proletos u poljske medije procurele tvrdnje da je Pentagon već preporučio Poljsku. Iako šef češke diplomatije Ciril Svoboda tvrdi da će SAD sigurno u Češkoj razmestiti deo antiraketnog štita, ako ne raketnu bazu, a ono bar radare, analitičari ističu da je Češka u igri kako bi se lakše pregovaralo s Poljskom o uslovima. Vlada poljskog premijera Jaroslava Kačinjskog nastoji da izdejstvuje da baza poveća i bezbednost same Poljske, odnosno da američke rakete u bazi, najverovatnije na obali Baltika, mogu da odgovore i na eventualni napad iz Belorusije i Rusije, a da u protivvazdušnu odbranu baze bude uključena cela Poljska. Zvaničnoj Varšavi se ne sviđa ni to što bi snosila međunarodnu odgovornost ako baza bude upotrebljena, a Vašington ne želi da Poljacima odobori pravo na inspekcije baze, a američki vojnici bili bi izuzeti iz nadležnosti poljskih sudova, čak i kada bi počinili krivično delo van baze.

Poljsku kopka ko je tajanstveni komunistički agent
Cela Poljska, mediji, javne ličnosti i političari, uključila se u hajku na tajanstvenog agenta komunističke tajne policije pod nadimkom Delegat koji je 1981. godine zajedno sa disidentima dopro čak do Vatikana i pape. Izveštaj o tome kako je Delegat zajedno sa vođom poljskog otpora protiv komunističkog režima Lehom Valensom i delegacijom nezavisnih sindikata Solidarnost posetio papu Jovana Pavla II a u domovini uticao na izbor rukovodstva Solidarnosti objavio je u subotu dnevnik "Žečpospolita". S obzirom da novinari nisu naveli konkretno ime, a položaj i opis delovanja tajanstvenog agenta koji je tajnoj policiji o poseti Vatikanu podneo iscrpan izveštaj odgovara mnogim legendarnim aktivistima Solidarnosti, u javnosti su počela da kruže poznata imena. Prvo kapelana sindikata Solidarnost, sveštenika Henrika Jankovskog, koji je to odmah demantovao iako je priznao da mu opis odgovara. Jankovski je upozorio da bi tajanstveni agent mogao da bude prvi poljski premijer posle pada komunizma i kasniji izvestilac za ljudska prava u bivšoj Jugoslaviji Tadeuš Mazovjecki ili neko drugi iz užeg kruga rukovodstva Solidarnosti, kao što su Andžej Celinjski, Karol Modželevski ili Romuald Kukolovič. Ulje na vatru u lovu na tajanstvenog agenta dolio je i sam bivši predsednik Poljske Leh Valensa kada je rekao da zna ko je to bio od 18 ljudi u delegaciji za Vatikan, ali neće da kaže jer je red da to objave novinari ili istoričari. "Ne mogu da isključim da su pod jedno ime svedene informacije od tri razna agenta", upozorio je takođe bivši vođa Solidarnosti i dodao da će novinari i istoričari kojima je dao zadatak da pregledaju 75 tomova neuništenih dosijea o njemu objaviti puna imena i prezimena svih 250 agenata koji su imali zadatak da prate i cinkare Valensu. Čak i da se iza nadimka Delegat krije zaista sveštnik Jankovski, ostaće njegov prijatelj a zasluge za Poljsku dovoljno velike da mu bude oprošteno ako se slomio, naglasio je Valensa. Oglasio se i poglavar uticajne Poljske katoličke crkve kardinal Juzef Glemp s tvrdnjom da veruje da zna ko je bio tajanstveni agent, ali da nije bio sveštenik. Premijer Jaroslav Kačinjski pozvao je tajanstvenog saradnika tajne policije da se prijavi sam i preseče tako nagađanja i čekanje dok ga ne razotkriju arhivi Instituta pamćenja naroda. Javni lov na Delegata ponovo je u žižu pažnje javnosti doneo neodgovarajući sistem lustracije u Poljskoj koja nije, kao susedna Češka ili Slovačka objavila javno spisak agenata. "To je poljski rulet - bolesna i opasna igra optužbi. U toj hajci u kojoj se puca na slepo imenima može da se ubije istorijska ličnost, uništi legenda, potkopa veliki autoritet. To je jedna od malo masovnih igara u kojoj mi Poljaci imamo svetsko prvenstvo", piše danas tim povodom dnevnik "Gazeta Viborča".

Poplavljene hiljade gradova i sela u Indiji
Nabujale reke su poplavile više hiljada sela i gradova na jugu i zapadu Indije i oko 4,5 miliona stanovnika je moralo da napusti svoje domove zbog poplava. Monsunske kiša, koje su veoma važne za poljoprivredu Indije, izazvale su poplave ovog vikenda u najmanje pet indijskih država. U poplavama je poginulo oko 200 osoba, mnoga sela su poplavljena a usevi uništeni. U zapadnim državama Maharaštra i Gudžarat, vojni brodovi i helikopteri se koriste za evakuaciju više hiljada stanovnika koji su se, bežeći od nabujalih reka, sklonili na drveće i krovove kuća. U Gužaratu oko tri miliona osoba je ostalo bez svojih domova, dok su sela, kao i industrijski grad Surat, poznat po tekstilnoj trogvini i izradi dijamanata, ostali bez struje. Komunikacije su u prekidu, a snabdevanje vodom je otežano. Indijski mediji su javili da je oko 90 odsto Surata pod vodom. U južnoj državi Andra Pradeš, poplavljeno je oko 6.000 sela zbog a 1,5 milion stanovnika ostao je bez kuća. U nekim selima meštani se žale na groznicu, dijareju i povraćanje, a mnogi su već više dana bez hrane i vode. Lider vladajuće Kongresne partije Sonja Gandi trebalo bi danas da obiđe poplavljena područja u Andra Pradešu, dok će indijski premijer Manmohan Sing sutra obići Gudžarat i Mahaštru.

Trećina Amerikanaca ne zna kada su izvedeni napadi u SAD
Oko 30 odsto Amerikanaca ne seća se koje su godine izvedeni napadi na Svetski trgovinski centar u Njujorku i na Pentagon, zaključak je istraživanja koje je objavio "Vašington post". SAD se spremaju da obeleže petu godišnjicu atentata u kojima je poginulo oko 3.000 ljudi i koji su potresli svet, a pet odsto ispitanika se ne seća da su napadi izvedeni 11. septembra. Zamoljeni da navedu koje godine se to dogodilo, 70 odsto anketiranih je odgovorilo 2001, dok je 16 odsto priznalo da se ne seća a 14 odsto je navelo neku drugu godinu. Najviše onih koji se ne sećaju su osobe starosti između 55 i 64 godine (48 odsto) i osobe starije od 65 godina (47 odsto). "Vašington post" je anketu sproveo krajem jula, a u istraživanju su učestvovale 1.002 osobe.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"