Nije moguće registrovati kanonski nepriznate crkve u Srbiji
Crnogorska pravoslavna crkva (CPC) ocenila je da izjava ministra vera Srbije Milana Radulovića (slika dole) da se ta crkva ne može registrovati u Srbiji ni graditi objekte na njenoj teritoriji, predstavlja "diskriminaciju" verskih prava Crnogoraca. CPC je navela da Radulović "unapred presuđuje protiv verskih i ljudskih prava etničkih Crnogoraca u Srbiji kojoj su kao njeni građani lojalni". CPC je imenovala Nenada Stevovića, predsednika Udruženja Crnogoraca "Krstaš", za punomoćenika te crkve u Srbiji i najavila da će od državnih organa Srbije tražiti da registruju CPC. CPC je "duboko uverena u punu zaštitu verskih prava pravoslavnih Crnogoraca u Srbiji u duhu njenog ustava i bez potrebne međunarodne arbitraže", zaključuje se u saopštenju. Ministar vera Srbije je povodom najave da će udruženje "Krstaš" graditi crkvu CPC-a u mestu Lovćenac u opštini Mali Iđoš, rekao da CPC "ne može graditi verske objekte po Srbiji, jer nije registrovana kao crkva ili verska zajednica". "U Srbiji postoji jedna pravoslavna crkva, i to je Srpska pravoslavna crkva. Nikakva grupa građana ne može osnovati nikakvu pravoslavnu crkvu, pošto se ne može osnovati ono što već postoji i što ima svoju tradiciju i istorijski i civilizacijski kontinuitet", kazao je Radulović. On je, pre usvajanja Zakona o crkvama i verskim zajednicama rekao da se njime predviđa da u Srbiji nije moguće registrovati kanonski nepriznate crkve, kao što su Crnogorska ili Makedonska pravoslavna crkva (MPC), te da samim tim nije moguća ni izgradnja njihovih hramova. "Mogu, naravno, biti registrovane podružnice udruženja građana koja su registrovana pod imenima pomenutih crkava, ali ne kao verske organizacije, jer one ne mogu u svom nazivu koristiti ime ili delove imena koji izražavaju identitet neke već postojeće crkve", dodao je Radulović tada. Upitan da li je moguće bogosluženje u privatnom objektu, on je kazao da je Ustavom, Ustavnom poveljom, kao i međunarodnim ugovorima i konvencijama, sloboda veroispovedanja u Srbiji zajemčena svakom građaninu i svakoj verskoj organizaciji, bez razlike da li je registrovana ili ne i da li ima ili nema svojstvo pravnog lica. Zakonom o crkvama predviđeno je da se za upis crkava i verskih zajednica u Registar Ministarstva vera podnosi prijava koja sadrži naziv crkve ili verske zajednice, adresu sedišta crkve ili verske zajednice, ime, prezime i svojstvo lica ovlašćenog da predstavlja i zastupa crkvu ili versku zajednicu. Takođe treba podneti i prikaz verskog učenja, verskih obreda, ciljeva i osnovnih aktivnosti verske organizacije. U registar se ne može upisati verska organizacija čiji naziv sadrži naziv ili deo naziva koji izražava identitet crkve, verske zajednice ili verske organizacije koja je već upisana u Registar ili koja je ranije podnela zahtev za upis.

U Srbiji nema 100.000 automobila sa CG tablicama
U Srbiji niko nema tačne podatke o broju vozila sa crnogorskim tablicama, ali je, prema podacima MUP-a Crne Gore, izvesno da je taj broj znatno manji od 100.000, koliko navode ministar Velimir Ilić i udruženje vlasnika vozila. U MUP-u Crne Gore Beti je saopšteno da nemaju podatke o broju vozila koja na ovlašćenje voze vlasnici iz Srbije niti o broju vozila koja su registrovali državljani Srbije. U evidenciju se, kako je saopšteno, ne upisuje podatak o državljanstvu vlasnika vozila. Prema podacima Centra za informacione sisteme MUP-a Crne Gore, na dan 15. avgusta 2006. godine u Crnoj Gori je ukupno registrovano 117.224 putničkih vozila. Taj broj obuhvata sve registrovane putničke automobile sa crnogorskim tablicama, koja saobraćaju u CrnoJ Gori i koja se na ovlašćenje voze u Srbiji. Najviše je registrovano u Podgorici - 39.588. U opštinama koje se graniče sa Srbijom primetno je da je broj vozila veći nego u opštinama na jugu, iste veličine. U Bijelom Polju je registrovano 8.436, 700 više nego u Nikšiću, u Beranu 3,732, za 1.500 više nego u Cetinju. U Rožaju je registrovano 4.206 i u Pljevljima 6.135 putničkih automobila. U Udruženju vlasnika vozila sa crnogorskim tablicama tvrde da tih vozila ima između 80 i 100 hiljada. Beti je u Udruženju rečeno da su do tog broja došli na osnovu podataka koordinatora po opštinama. U MUP-u Srbije nemaju procene o broju vozila, a u udruženju vlasnika tvrde da BIA procenjuje da u Srbiji ima oko 50.000 vozila sa CG tablicama. Ministarstvo finansija i Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostarnstvom protive se preregistarciji tih vozila. Preregistracija je, kako navode, moguća samo ako vozial ispunjavaju euro-3 standarde i ako se plati carina i PDV. Ministar Ilić predložio je da se sva vozila preregistruju uz naplatu od 300 evra. On je, prihvatajući procenu da je u Srbiji 100.000 vozila sa crngoorskim tablicama, izračunao da će to značiti 30 miliona evra prihoda, ali i da će, ako sva budu zaplenjena, biti potreban plac od 300 hektara za njihovo čuvanje.

Osnovan Američko-crnogorski poslovni savet
Crnogorska Agencija za promociju investicija je saopštila da je zbog pojačanog interesovanja američkih investitora za Crnu Goru osnovan Američko-crnogorski poslovni savet. Savet će raditi na jačanju poslovnih veza i pomagati američkim i crnogorskim firmama u tumačenju zakona i u poslovanju. U Američko-crnogorskom savetu će biti predstavnici privrede i nevladinih organizacija, eksperti za trgovinu, poslovanje i investiranje. Pored američkih i crnogorskih firmi članovi Saveta su i poslovni ljudi iz crnogorske dijaspore.

Nema ustavnih pretpostavki za referendum u RS
Predsednik Republike Srpske (RS) Dragan Čavić izjavio je u Beogradu da, u sadašnjim okolnostima, održavanje referenduma o statusu srpskog entiteta u BiH nije moguće, jer ne postoje ustavne pretpostavke za takav potez. "Pravo na samoopredeljenje i otcepljenje u jednoj državi može da bude uređeno samo ustavom te države. Aneks četiri Dejtonskog sporazuma je Ustav BiH u kojem to pravo nije definisano", rekao je Čavić gostujući na Radio televiziji Srbije. Referendum u RS bi, ipak, prema njegovim rečima, bio demokratski odgovor na jednostrano rušenje Dejtonskog sporazuma, sa koje god strane ono bilo izvršeno - u samoj BiH ili od strane međunarodne zajednice. "Odstupanje od Dejtonskog sporazuma bilo bi odlazak u predratno stanje i vraćanje RS u status države. Najdemokratskiji i najmirniji način za to je referendum, ali se sa referendumom neće pomiriti ni Bošnjaci ni Hrvati, posebno Bošnjaci koji imaju potpunu identifikaciju sa državom i smatraju je ekskluzivnim pravom samim njih", kazao je Čavić. Prema njegovoj oceni, niko u međunarodnoj zajednici nema nameru da ozbiljno dovede u pitanje postojanje srpskog entiteta u BiH definisano Dejtonskim sporazumom, jer bi posledice takvog čina bile katastrofalne. "Nikome ne pada na pamet da ruši dejtonske temelje zato što zna da će zapaliti fitilj u srcu Balkana i proizvesti eksploziju koju više niko neće moći kontrolisati", kazao je Čavić. Kako je istakao, temelji Dejtonskog sporazuma mogu se menjati samo unutrašnjim sporazumom u BiH, a Srbi ne žele da se odreknu prava koja su stekli tim dokumentom. Čavić je izrazio uverenje da će se međunarodna administracija iz BiH povući u bliskoj budućnosti kako bi omogućila nastavak integrisanja te države u EU. EU, kako je istakao, mora da ode iz BiH pre potpisivanja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, jer EU takav sporazum ne može da potpiše sa "nedoraslim detetom". Čavić je izrazio uverenje da se, ukoliko međunarodna zajednica želi opstanak BiH kao celovite države, u budućnosti neće ugrožavati pravo Srba na sopstveni entitet u okviru te države. "BiH je zemlja u kojoj se desila nacionalna separacija. To je zemlja u kojoj postoje etnički monolitne teritorije, to je način i realnost sa kojom se mora živeti ako se BiH želi sačuvati. Ko ne shvata tu realnost on stvara uslove da BiH više ne bude država, odnosno da se raspadne", rekao je predsednik RS.

Zadržaćemo policiju RS po cenu pregovora sa EU
Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je da vlasti RS neće prihvatiti reformu policijskih struktura u BiH u kojoj neće biti zadržana policija RS po cenu da budu prekinuti pregovori BiH o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji (EU). "Mi ne želimo prekid razgovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, ali ne želimo ni da odustanemo od onoga što smatramo minimumom, a to je policija RS kao organizaciona jedinica sa jasnim nadležnostima i ovlaštenjima u okviru rekonstruisane policije BiH", rekao je Dodik novinarima u Banjaluci. Premijer RS je upozorio da će srpska strana odustati od kompletne reforme policije ukoliko se ovakav stav i dalje bude odbijao. "To je naše pravo, jer smo mi demokratski izabrani predstavnici u RS. Nismo protiv reforme policije i smatramo da je realno moguće da postoji policija RS u okviru Ministarstva bezbednosti BIH, određena policijska koordinacija, postojanje policijskih regija u okviru RS, konsolidovani budžet na nivou BiH i budžetsko plaćanje preko institucija RS", naveo je Dodik. On je poručio da ukoliko takav stav ne bude prihvaćen neće biti ni reforme policije, dodajući da se radi o "minimumu od kojeg RS neće odustati".

Sarajevo - Konferencija o žrtvama rata
Međunarodna konferencija posvećena teškoćama sa kojima se susreću žrtve rata u BiH biće održana u septembru u Sarajevu, saopštila je Međunarodna komisija za nestale osobe u BiH (ICMP). ICMP i Savez logoraša BiH potpisali su danas u Sarajevu sporazum o podršci za projekat o obeštećenju žrtava, koji uključuje organizaciju međunarodne konferencije. Konferencija pod nazivom "Tranziciona pravda: reparacije za žrtve rata - modeli i preporuke", planirana je od 15. do 17. septembra i trebalo bi da dovede do konkretnih preporuka državnim institucijama i drugim donosiocima odluka o mogućim vidovima programa obeštećivanja žrtava rata, saopštio je ICMP. Ministarstvo za ljudska prava i izbeglice BiH pokrenulo je 2006. godine proces izrade nacrta novog zakona na državnom nivou o pravima žrtava torture i civilnih žrtava rata. "Dosta se raspravljalo o istini i pravdi, ali malo je učinjeno po pitanju reparacija za žrtve", rekla je predstavnica ICMP-a Asta Zinbo, posle ceremonije potpisivanja. U Bosni i Hercegovini žrtve ne mogu ostvariti pravične i odgovarajuće kompenzacije i rehabilitaciju. Osobe koje su preživele torturu, kao i seksualno nasilje, nisu zakonski priznate kao žrtve konflikta, što im uskra-ćuje status po kojem bi mogli ostvariti svoja prava. Predsednik Saveza logoraša BiH Murat Tahirović izrazio je nadu da će se na konferenciiji udruženja žrtva "konačno dogovoriti oko smernica za materijalnu kompenzaciju, profesionalnu rehabilitaciju i uspostavljanje normalnog života za ovu kategoriju stanovništva".

OHR ukinuo zabrane vršenja funkcija
Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Kristijan Švarc Šiling je odlučio da ukine zabranu vršenja javnih funkcija četvorici koju su ranije smenili visoki predstavnici zbog opstrukcije Dejtonskog sporazuma. Portparol banjalučke Kancelarije OHR-a Ljiljana Radetić novinarima je rekla da se odluka odnosi na bivše zvaničnike Ivana Mandića, Emina Skopljaka, Ahmeta Smajića i Mirka Stojčinovića. Ona je kazala da ih ukidanje zabrane ne vraća na funkcije sa kojih su smenjeni i da ne dovodi u pitanje moguće sudske procese protiv ovih osoba. "OHR više nema nadležnost da odlučuje o tome da li osoba može ili ne može da učestvuje u javnom životu", istakla je Radetić, dodajući da političke stranke moraju da odluče da li će te osobe postaviti na stranačke dužnosti, imenovati ih kao kandidate za izbore, javne ili funkcije u vladi. Prema njenim rečima, pitanje zvaničnika koje su smenili raniji visoki predstavnici mora biti razmatrano i rešeno pre nego što bude zatvorena Kancelarija visokog predstavnika. Radetić je naglasila da smene koje su bile u vezi sa nesaradnjom sa Haškim tribunalom nisu uključene u ovaj proces, pošto "čine posebnu kategoriju jer je saradnja sa Tribunalom u Hagu još fundamentalna obaveza iz Dejtona".

Austrijska EVN preti da će isključiti struju televizijama
Makedoniji preti informativni mrak ako državna i druge nacionalne televizije hitno ne oplate dug za struju novom gazdi makedonske Elektrodistribucije, austrijskoj kompaniji EVN. "U svakom momentu može da bude isključena struja svih 145 objekata odakle se emituje programa elektronskih medija", izjavio je direktor Makedonske radiodifuzije Ljupčo Meškov. Upućen je i apel novom austrijskom vlasniku elektrodistribucije da "ima razumevanja" i da sačeka novac za potrošenu struju. Austrijska EVN je pre 10 dana pokrenula akciju za isključivanja struje svim državnim institucijama koje imaju više neplaćenih računa. Prvi na udaru su bili Generalštab Makedonske armije, skopska kasarna Ilinden i uprave nekoliko opština. Juče je EVN pokušala da isključe struju i Vrhovnom sudu Makedonije, ali obezbeđenje suda to nije dozvolilo. Predsednik suda obećao je Elektrodistribuciji da će tokom narednih dana podmiriti račune. Austrijska EVN postala je vlasnik makedonske Elektrodistribucije maja ove godine, pošto je pobedila na međunarodnom tenderu za privatizaciju.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"