Srbiji širom otvorena vrata EU
Srbiji su širom otvorena vrata u Evropsku uniji, istakli su potpredsednica Vlade Srbije Ivana Dulić-Marković i ministar finansija Mlađan Dinkić nakon razgovora u Briselu sa evropskom komesaru za proširenje Olijem Renom. "Sve zavisi od Srbije. Možemo ekspresno da uđemo u EU, ako ekspresno završimo saradnju sa Hagom i nastavimo sa sprovođenjem reformi. Evropska unija je spremna da podrži Srbiju, ali mi prvo moramo da uradimo svoj domaći zadatak", rekao je Dinkić. Srpska delgacija predstavila je Renu plan o saradnji i budućim odnosima Beograda i Brisela, nazvan "paket plus". Dulić-Marković i Dinkić izneli su Renu sugestije o načinu na koji EU može pomoći Srbiji u narednom periodu. Te ideje odnose se, pre svega, na ekonomsku podršku u oblasti investicija, kao i na podršku EU u oblasti obrazovanja i olakšavanju viznog režima. Dulić Marković i Dinkić istakli su u izjavama za Betu da su "veoma ohrabreni današnjim razgovorom sa Olijem Renom i da su im je preneta poruka da su "Srbiji širom otvorena Evropske unije". "Dobili smo uveravanja da Evropska unija nije odustala od Srbije", rekla je Dulić Marković i dodala da je Ren izrazio zadovoljstvo što Srbija ima program i što nastavlja da sprovodi reforme. Ren je na današnjem sastanku, kako su preneli Dulić-Marković i Dinkić, istakao da reforme u Srbiji idu u dobrom pravcu. On je izrazio zadovoljstvo što je akcenat današnjih razgovora bio na investicijama i mogućnosti tešnje saradnje u oblasti obrazovanja. "Ren je pozitivno ocenio što se Srbija sprema da više investira i izrazio spremnost Evropske unije da svojim fondovima poveća investicije. Evropska komisija već je obezbedila pretpristupne fondove za Srbiju, a kada se pregovori sa EU nastave, ta pomoć će biti znatno veća", rekao je Dinkić. U razgovoru sa evropskim komesarom za proširenje bilo je reči i o viznim olakšicama za građane Srbije, kao i o podršci Evropske unije u oblasti obrazovanja. "Nakon što dobijemo mandat o viznim olakšicama, Vlada Srbije će sastaviti dokument koji će sadržati sve ono što mi, sa svoje strane, treba da uradimo. Dakle, Srbija je svesna svojih obaveza i očekujemo da ce Evropska komisija da učini dodatne napore da se taj plan sto pre ostvari, jer su i oni svesni važnosti slobodnog kretanja ljudi i razmene iskustava", rekla je Ivana Dulić. "Evopska komisija spremna je da pomogne Srbiji i u oblasti obrazovanja, kroz tešnju bilateralnu saradnju, a posebno kroz stipendije za naše đače i studente. Ren nam je preneo da će evropski komesar za obrazovanje Jan Figel posetiti Beograd u oktobru i da će tom prilikom biti više reči o konkretnijim aspektima saradnje", rekla je Dulić Marković. Ona je istakla da u razgovoru delegacija Vlade Srbije nije iznela "spisak želja", već predloge o budućim odnosima naše zemlje i Evropske unije. Ona je dodala da je Srbija svesna svojih obaveza i ponovila da je ispunjavanje obaveza predviđenih Akcionim planom preduslov budućeg aranžmana sa EU. "On je naglasio da EU ima "spremne pretpristupne fondove za Srbiju, ali prvi korak koji Srbija mora da učini je da nastavi u potpunosti saradnju sa Haškim tribunalom". Dulić-Marković je dodala da se najveći proj pitanja odnosio na to šta Srbija radi na Akcionom planu za haspšnje Ratka Mladića. "Ja sam stvarno pokušala da dam odgovor na sva pitanja da li će biti rezultata akcija hapšenja Mladića zbog ratnih zločina", navela je ona. Dinkić je preneo zadovoljstvo komesara za proširenje Evropske unije Oli Rena da je unija "svakako ohrabrena sve većim interesom stranih ulagača za Srbiju", navodeći da se ove godine u Srbiji očekuje više od 3,5 milijarde dolara stranih direktnih investicija. On je dodao da EU zato ima obavezu da pomogne stvaranje infrastrukture i smanjenje nezaposlenosti u Srbiji. Prema njegovim rečima, danas izložene ideje u Paketu plus, zavise i od Vlade i od građana Srbije. "Ako mi uradimo našu obavezu, sprovedemo reforme i ispunimo saradnju sa Hagom, Evropska unija je spremna da nas prati, ali ne može Srbija ući u Evropsku uniju tako što će je neko uvući", ocenio je srpski ministar finansija. Potpredsednica Vlade Srbije Ivana Dulić-Marković istakla je da "nije bilo razgovora detaljno o pretpristupnoj pomoći" Evropske unije za Srbiju, ali je kazala da je Oli Ren rekao da je Evropska komisija spremna da sarađuje sa Srbijom na tom planu. Dinkić je rekao da su ta sredstva obezbeđena za Srbiju pre nego postane kandidat za Evropsku uniju, ali u manjem iznosu, te je zato ocenio da je "u interesu Srbije da što pre postane kandidat za Evropsku uniju".

Godišnjica vraćanja državnih simbola Srbije
Skupština Srbije na jučerašnji dan, pre dve godine, jednoglasno je usvojila predlog o upotrebi državnih simbola - grba, zastave i himne. Ustav predviđa da se državni simboli menjaju dvotrećinskom većinom u parlamentu i potvrdom na referendumu. Zbog toga je parlament pre tačno dve godine preporučio da do usvajanja novog ustava, himna Srbije bude "Bože, pravde", zastava crveno-plavo-bela trobojka, a grb - grb Kraljevine Srbije iz 1882. godine. Državna zastava je, uz zvuke himne, prvi put svečano podignuta na jarbol Narodne skupštine 30. avgusta, kada je otkrivena i tabla sa novim grbom, u prisustvu nekoliko stotina građana. Prvo zvanično izvođenje himne "Bože pravde" u zemlji bilo je na obeležavanju 90-godišnjice Cerske bitke, a u inostranstvu, na pomenu žrtvama na Krfu. Odlukom parlamenta, preporučena je upotreba dvoglavog belog orla sa štitom, krstom, četiri ocila i krunom Nemanjića, kao grba Srbije. Taj grb je utvrđen Zakonom o grbu Kraljevine Srbije od 16. juna 1882. godine, a koristi se kao Veliki grb i kao Mali grb. Odlukom parlamenta preporučena je za himnu svečana pesma "Bože pravde" Jovana Đorđevića, na muziku Davorina Jenka, a definisani su i izgled i oblici zastave. Preporučeno je da se zastava koristi kao Narodna zastava i kao Državna zastava, u razmeri 3:2 (dužina prema visini). Narodna zastava je horizontalna trobojka sa poljima istih visina, odozgo na dole: crvena, plava i bela. Državna zastava izgleda isto, ali u centru pomerenom ka jarbolu, za jednu sedminu ukupne dužine zastave, ima Mali grb Republike Srbije.

Počinje provera imovine porodice Milošević
Državni pravobranilac Milan Marković narednih dana će inicirati nastavak postupka kojim traži oduzimanje vile u Užičkoj 34 od porodice Slobodana Miloševića, piše "Blic". Postupak je, odlukom Drugom opštinskog suda, prekinut zbog smrti tuženog Miloševića. "Ovih dana pozvaćemo (Miloševićeve) naslednike da preuzmu postupak, to je prva radnja koja se ne može preskočiti. Ako to ne učine ili ako im je adresa nepoznata, zatražićemo određivanje staraoca Miloševićeve imovine i nakon toga nastaviti postupak", izjavila je zamenica državnog javnog pravobranioca Savka Mangolić. Do okončanja postupka Miloševićevi naslednici, tvrde u pravobranilaštvu, ne mogu da prodaju vilu u Užičkoj 34 jer je u Drugom sudu 16. maja ove godine upisano ograničenje na otuđenje do okončanja postupka. Ali, naslednici mogu da žive u njoj ili da je izdaju u zakup. List "Danas" piše da će se naslednici imovine Slobodana Miloševića uskoro suočiti i sa unakrsnim ispitivanjem imovine po osnovu Zakona o poreskom postupku, koji je donet još 2003. godine, a koji je počeo da se primenjuje ovih dana. To znači da će biti ukršteni podaci o prihodima i vrednosti imovine. Zdenko Tomanović, advokat porodice Milošević, izjavio je za "Danas" da njega još niko nije ovlastio da pokrene ostavinsku raspravu i da o tome nije razgovarao sa članovima porodice Milošević. Socijalistička partija Srbije je u današnjem saopštenju protestovala zbog, kako je navedeno, "medijske kampanje koja se poslednjih dana intenzivno vodi protiv Slobodana Miloševića, sa idejom njegovog kompromitovanja zbog navodnog bogaćenja". "Nikada se nećemo spustiti na nivo političke kaljuge da svoje umrle političke protivnike optužujemo na najprimitivniji način, kako to čine naši politički protivnici u odnosu na Slobodana Miloševića", zaključuje SPS.

U Mališevu 21 osoba obolela od meningitisa
U opštini Mališevo, oko 60 kilometara od Prištine, 21 građanin oboleo je od lakšeg oblika meningitisa - seroznog meningitisa. Vršilac dužnosti direktora Glavnog centra porodične medicine u Mališevu Veselj Šalje (Shala) rekao je danas agenciji Beta da su svi oboleli prebačeni na dalji tretman u Infektivnoj klinici u Prištini. Prema njegovim rečima, dve ekipe regionalnog odeljenja Instituta javnog zdravlja iz Prizrena su na terenu i ispituju svaki sumnjivi slučaj. Rezultati se odmah šalju u Infektivnu kliniku, kao referentnu zdravstvenu instituciju za lečenje obolelih od meningitisa. U opštini Mališevo najviše obolelih je u naseljima Ladrovce, Lozica i Crna Luka. Ministarstvo zdravlja Kosova je prošle nedelje proglasilo epidemiju seroznog meningitisa. Prema najnovijim podacima na prištinsku Infektivnu kliniku smešteno je 349 obolelih.

Slepi mladić džudo borac
Priča Miloša Pržića (17), vrlo dobrog učenika smederevske gimnazije, na početku ima prepoznatljivu matricu: prevremeno rođenje, inkubator, višak kiseonika, slepilo. Dalje je, kaže Miloš, "sve bilo normalno": specijalna osmogodišnja škola za slepe, uporedo odsek harmonike u šestogodišnjoj nižoj muzičkoj školi, potom filološki smer u smederevskoj gimnaziji. Zbog toga što je dalje "sve bilo normalno" i što je Miloš Pržić prvorazredni borac, njegov život umnogome izlazi iz ustaljenih klišea o slepim osobama. "Ljudi imaju nejasnu sliku o nama", kaže Miloš. "Jedni misle da su slepi bespomoćni, drugi da su svestrano nadareni, bezmalo nadmoćni, a ustvari mnogo toga zavisi od pojedinca: koliko je spreman da se suočava sa problemima koje nosi hendikep i koliko ima snage da se sa tim bori". Miloš uči engleski, španski i italijanski. Planira da po završetku gimnazije upiše Filološki fakultet, odlučio je da bude prevodilac. A ako i ne bude, "znanje više jezika neće škoditi". Miloš preko leta pohađa školu veronauke pri crkvi Svetog Georgija u Jasenku, u Petrijevu, selu na obodu Smedereva. Od januara ove godine trenira džudo. Pre desetak dana je položio ispit za žuti pojas. Podigao je sve gledaoce u sali na noge i izmamio buran aplauz. "Od malena sam zavoleo borilačke veštine. Nije dovoljno da se krećem samo od kreveta do kompjutera. Hteo sam da se rekreativno bavim nekim sportom", objašnjava Miloš kako se i zašto odlučio za džudo. Predsednik smederevskog džudo kluba Kodokan i trener Dragoslav Stanojević kaže da isti odnos ima prema Milošu kao i prema drugim džudistima. "Njegova prednost je što ima dara za džudo, izvanredan osećaj i što dvostruko brže ovladava tehnikom zahvata, bacanja i pada nego druga deca", kaže trener. Pored obavezne školske lektire Miloš neuporedivo više čita po ličnom izboru knjige štampane Brajevim pismom. Takođe nabavlja beletristiku na audio kasetama. Svakodnevno na internet stranicama, zahvaljujući govornom softveru, "lista" dnevnu štampu i nedeljnike na srpskom i na jezicima kojima izvrsno vlada. Za izlaske i druženja bira tiša mesta i mirnije kafee oko Dunava. Diskoteke nisu na spisku ovog mladića zbog buke, dima, atmosfere. Kada ugrabi slobodno vreme Miloš Pržić, slep od rođenja, ide u pozorište, svira harmoniku na koncertima Kulturno-umetničkog društva Semendria i vozi bicikl.
Milosav Slavko Pešić Smederevo

Nova arheološka otkrića na Gradini kod Čačka
Na vrhu planine Jelice kod Čačka, gde se nalazi ranovizantijski grad iz šestog veka, ove godine je ispitan opseg tog grada, istražena još jedna crkva u njemu, otkriveni su novi bedemi sa kulama, kao i 22 grobnice. Rukovodilac tima arheologa Mihailo Milinković, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, rekao je da je na arheološkom nalazištu "Gradina" od juna ove godine otkriveno južno podgrađe sa dve kule i 180 metara bedema, a pretpostavlja se da je dužina mnogo veća. Po njegovim rečima, u jednoj od 22 grobnice otkrivena je kopča od legure srebra sa olovom, jedinstvena je za područje Srbije, iz druge polovine šestog veka.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"