Broj 1067, 25. avgust 2006.
| Pluton više nije planeta |
| |
Posle nekoliko nedelja rasprava, naučnici iz
Međunarodnog astronomskog saveza su odlučili da Plutonu, otkrivenom 1930.
godine, ukinu status planete...
 Međunarodni
astronomski savez saopštio je juče u Pragu da je Pluton "izgubio" status
planete, što znači da naš sunčev sistem ostaje sa osam planeta.
Posle nekoliko nedelja rasprava, naučnici iz Međunarodnog astronomskog saveza
su odlučili da Plutonu, otkrivenom 1930. godine, ukinu status planete.
Naučnici na godišnjoj skupštini treba još da se izjasne o preciznoj definiciji
planeta, kometa i asteroida.
Prema predlogu nove definicije, planeta je "nebesko telo koje ima toliku masu
da mu vlastita gravitacija bude dovoljna za oblikovanje tako da se može
smatrati da je gotovo okruglog oblika, i koje kruži oko zvezde, a nije zvezda
ni satelit druge planete".
Nove definicije, planeta neće bitnije promeniti praksu u astrologiji, ali bi
moglo da "otvori vrata" promenama, ocenjuju astrolozi.
Međunarodna astronomska unija, organizacija koja okuplja autoritete u toj
oblasti još od svog osnivanja 1919. godine, podnela je svojim članovima na
glasanje novu opštu definiciju pojma "planeta", kako bi se rešilo pitanje
novih naučnih otkrića.
 Asteroidi
Seres i Haron, koji je Plutonov mesec, i "telo" UB313, otkriveno 2003. godine
i privremeno nazvano Ksena su tako ispali iz Sučevog sistema.
Sunčev sistem sada ima 8 planeta (Merkur, Venera, Zemlja, Mars, Jupiter,
Saturn, Uran i Neptun ) i to "ništa neće promeniti u mojoj praksi", rekla je
za AFP Kristina Has, astrolog više francuskih nedeljnika.
Astrologija je "vrlo stara metoda koja se zasniva na zapažanjima koja se
ponavljaju već hiljadama godina, kao i na zakonima analogije i podudarnosti",
kaže Kristina Has.
Tako su astronomi iz davnina, koji su bili istvoremeno i astrolozi, povezivali
ono što se dešava na nebu sa onim šta se dešavalo na Zemlji.
"Ako bi kroz svoje tadašnje teleskope videli da je Mars ispred konstelacije
Ovna, zaključili bi da će doći do porasta agresivnosti i sukoba na Zemlji",
navodi Kristina Has.
Silven Pek, astrolog iz Monpeljea, dodaje da je astrologija ustanovila odnose
između osobina ljudskog bića i elemenata Sunčevog sistema. Ti odnosi su
određeni udaljenošću neke planete od Zemlje ili dužinom trajanja njene
rotacije.
Mesec, nebesko telo najbliže Zemlji, povezivan je sa drevnošću i impulsivnošću
pošto odgovara prvim trenucima života ljudskog bića. Saturn, koji je
najudaljenija planeta od Zemlje koja se može videti golim okom, povezan je sa
starošću i smrću.
Planete iza Saturna - Uran (otkriven 1781), Neptun (1846) i Pluton (1930),
nisu vezani za individualni razvoj čoveka, već za kolektivnu psihu, kaže Pek.
Prema njegovim rečima, astrologe zanima pitanje značaja Ksene, ali prvo treba
utvrditi značaj tog tela u odnosu na “novi” Sunčev sistem.
Čeron i Seres, međutim, ne izazivaju veće interesovanje, pošto Haron pripada
Plutonovoj grupaciji, a Seres su već mnogi astrolozi uzeli u obzir, kaže
francuski astrolog.
Za Kristinu Has, svet bi mogao e da funkcioniše i bez Urana, Neptuna i Plutona,
tri planete koje su otkrivene u protekla dva veka.
Seres, Haron i Ksena bi, ako budu proglašeni planetama, ušli u grupu
patuljastih planeta, manjih od Merkura čiji prečnik iznosi oko 4.800
kilometara.
Naučnicima preostaje da definišu kolika prečnik neko telo mora da ima da bi se
nazvalo planetom. |
| |
| |
|
|
| Koštunici rečeno da će Kosovo biti nezavisno |
| |
Predstvnici međunarodne zajednice su Koštunici
više puta neposredno rekli da će Kosovo biti nezavisno i da su pregovori u
Beču farsa koju je režirala međunarodna zajednica, kazao je Montgomeri...
 Bivši
američki ambasador u Beogradu i Zagrebu Vilijam Montgomeri izjavio je da je
uveren da su predstavnici međunarodne zajednice srpskom premijeru Vojislavu
Koštunici rekli da će Kosovo biti nezavisno.
"Videli smo da su, čak i u javnim izjavama, različiti predstavnici Kontakt
grupe davali signale da će neminovan rezultat tog procesa biti - nezavisnost
Kosova. Uveren sam da su ovakve poruke rečene premijeru Koštunici u privatnim
razgovorima i to vrlo neposredno", istakao je Montgomeri u intervjuu za
septembarski broj beogradskog izdanja magazina "Plejboj".
Predstvnici međunarodne zajednice su Koštunici više puta u privatnim
razgovorima neposredno rekli da će Kosovo biti nezavisno i da su pregovori u
Beču farsa koju je režirala međunarodna zajednica, koja će, na kraju,
svojevoljno odrediti kakva će biti sudbina Kosova, kazao je Montgomeri.
"U Srbiji nema političara koji bi se usudio da bude taj koji će reći narodu -
OK, Kosovo će biti nezavisno, hajde da vidimo šta možemo da uradimo za Srbe na
Kosovu. Jasno je da su pregovori u Beču takvi da se već zna unapred rešenje,
kosovski Albanci imaju svoje zahteve i ne odstupaju od njih, međunarodna
zajednica zna da je rešenje do kojeg će se doći - nezavisnost Kosova", rekao
je on.
Bivši američki ambsador u SRJ je takođe dodao da je Koštunica svestan toga da
bi srpski političar koji bi potpisao dokument o nezavisnosti Kosova, u
istoriji bio zapamćen kao izdajnik i da, zbog toga, ima gotovo nemoguć zadatak.
Vilijam Montgomeri je početkom 2004. penzionisan i od tada sa porodicom živi u
Cavtatu.
Intenzivo je prisutan na prostoru bivših jugoslovenskih republika kao hroničar
i analitičar političkh deašavanja, budući da redovno piše kolumne za tri
dnevna lista u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni. |
| |
| |
|
|
| Premijer Ontarija ličnost godine u svetu |
| |
Prestižni britanski biznis časopis Forin
Direkt Investment koji je vlasništvu Finanšijal Tajmsa, izabrao je ontarijskog
premijera Daltona Mekgvintija jer je otvorio Ontario za biznis.
 Mekgvintija
opisuju kao osobu sa severnoameričkim spojem osobina, zaraznim entuzijazmom i
energijom dovoljnom da se, ukoliko građani provincije ostanu bez energenata,
svi priključe na 'visoko-oktanskog lidera'. Urednici magazina ističu da su
uvideli njegovu privrženost komercijalizaciji nauke i visoke tehnologije kada
je Mekgvinti sebi dao portfelj ministra za istraživanje i inovacije.
Pored toga, on je vrlo zaslužan što su Dženeral Motors, Tojota i Ford
investirali sedam milijardi dolara u autoindustriju u provinciji. Od dolaska
na vlast pre tri godine, Mekgvinti je bio na čelu trgovinskih misija u Kinu i
Japan i prisustvovao radu Svetskog trgovinskog foruma u Davosu, Švajcarska.
Pored titule ličnosti godine u svetu, ontarijski premijer ima titulu ličnosti
severnoameričkog regiona.
Pre Daltona Mekgvintija, ovu titulu poneli su Li Mjung-bak, gradonačelnik
Seula, brazilski predsednik Luis Injacio Lula da Silva i meksički predsednik
Vinsente Foks.
U svojoj prvoj reakciji, Mekgvinti je istakao da je ova nagrada u suštini
priznanje uspehu koji su ontarijski preduzetnici postigli na međunarodnom
planu. |
| |
| |
|
|
| “Ruska sela” niču na crnogorskom primorju |
| |
Na Crnogorskom primorju, posebno u zaleđu
Budve i na području Svetog Stefana, niču "ruska sela" i to ne bilo kakva, već
sela sa raskošnim vilama, što novim, što obnovljenim starim zdanjima...
 Niko,
zapravo, ne zna tačno koliko je Rusa, ali i drugih stranaca, kupilo placeve i
kuće na Crnogorskom primorju.
Prema statistici, od stranaca najviše kuća i stanova poseduju Srbi, potom Rusi
i na kraju Englezi, koji su tek u prodoru.
Zvanična statistika nekretnina se, međutim, zaustavila na 1999. godini, kad su
Srbi posedovali 45 odsto stanova u kućama za odmor na Primorju i planinskom
delu Crne Gore. Istovremeno su bili vlasnici po pet odsto preduzeća i stanova
u gradovima, kao i petine ukupnih ugostiteljskih kapaciteta.
Prema rečima Vesne Đukić, iz budvanske agencije za nekretnine Kvadrat, Srbima
su se u međuvremenu pridružili Rusi, a u poslednje dve godine i Englezi.
Cene na tržištu nekretnina se svakodnevno menjaju, ali generalno i dalje važi
da se kvadrat placa na moru može kupiti za 300 do 500 evra, a kvadrat kuće
odnosno stana od 1.000 do 3.000 evra.
"Najviše se traže nekretnine u Bokokotorskom zalivu, dok je znatno manja
potražnja za kućama i placevima u barskoj opštini. Istovremeno, tamo je
najveća ponuda. Posebno mnogo prodaju Srbi, tako da se kvadrat stana ili kuće
u barskoj opštinim može naći i za 600 do 800 evra", kaže Vesna Đukić.
Ana Zloković iz hercegnovske agencije za nekretnine Boka biznis kaže da je od
početka godine prodala 20-ak nekretnina i da su Englezi i Irci pretekli Ruse.
Englezi su kupili 11, a Rusi dve kuće u tom periodu. Cene kuća se kreću od
20.000 do 150.000 evra.
Procedura za kupovinu kuća i stanova u Crnoj Gori je vrlo jednostavna i nema
razlike između stranaca i domaćih. Prema važećem zakonu, zemljište mogu da
kupuju samo kompanije, ali je predlogom zakona o državnom vlasništvu, koji u
septembru treba da se nađe pred novim sazivom paralmenta, predviđeno da se i
ta razlika izbriše.
Ekonomski analitičar Predrag Drecun, koji je nedavno osnovao političku stranku
i predao listu za izbore zakazane za 10. septembar, tvrdi da je to vrlo opasno
za malu zemlju kakva je Crna Gora.
"Moglo bi se desiti da Crna Gora postane katastarsko vlasništvo stranaca, iza
kojih neminovno mora biti i neki politički interes. U diplomatskm krugovim se
šuška da se iz najezde Iraca u stvari krije albanski kapital", kaže Drecun.
On smatra da hitno treba doneti zakon po kojem bi strancima bilo moguće da
poseduju kuće, odnosno stanove, ali ne i zemljište.
Rusi su na crnogorsko primorje došli među prvima. Do sada su kupili hotele
"As" u Perazića Dolu, "4. juli" u Petrovcu i "Ksanadu" kod Herceg Novog, kao i
petrovački restoran "Kastelo".
Crnogorsko-ruska kompanija Montenegro stars poslata je vlasnik hotela
"Splendid" i "Montenegro" u Bečićima, a ruskim kapitalom je izgrađena i vila
"Montenegro" na Svetom Stefanu, koja je jedina u Crnoj Gori, do otvaranja
hotela "Splendid" imala pet zvezdica.
Rusi su posebno interesovanje pokazali za poluostrvo Lušticu kod Herceg Novog,
gde su sagrađene tri luksuzne vile i selo Tudorovići iznad Svetog Stefana, gde
se gradi Rusko selo.
Interesovanje su pokazali i Kanađani. Kanadski biznismen Piter Mank pregovara
sa Vladom da za 3,2 miliona evra kupi imovinu bivšeg Mornaričko remontnog
zavoda "Sava Kovaćević" u Tivtu, a kanadska of šor firma Kobila enterprajz, u
saradnji sa Rusima, planira izgradnju turističkog naselja na poluostrvu Kobila.
Domaći spekulišu da ova najezda stranaca u Crnu Goru ima veze sa ruskom željom
da se dokopaju toplog mora, odnosno američkom da im to onemogući, jer je otac
aktuelnog američkog predsednika Džordž Bush stariji viši samostalni savetnik u
Mankovoj kompaniji Barik gold.
Interes Evropljana za Crnu Goru počeo je pre dve godine i još je u punom
zamahu, jer su nekretnine i dalje za oko 30 odsto jeftinije nego u Hrvatskoj.
Poučeni njihovim primerom, čak su i Hrvati počeli da pazare u Crnoj Gori i to
iskljucivo radi očekivanog porasta cena.
Cene nekretnina u Crnoj Gori su u poslednje dve godine porasle i do 60 odsto,
a poznavaoci tvrde da još nisu dostigle maksimum. |
| |
| Aleksandra Antić |
|
|
| Ko će platiti Bušovu roštilj-žurku |
| |
Jedan od "vrhunaca" pretežno privatne posete
koja je koštala čak 15 miliona evra bilo je i roštilj-veče pod vedrim nebom
tokom koje se na ražnju vrtela i divlja svinja...
 Vlada
savezne pokrajine Meklenburg-Predpomeranija i savezna vlada u Berlinu počele
su da se spore oko toga ko treba da plati troškove julske posete američkog
predsednika Džordža Buša, za koju je juče objavljeno da je koštala čak 15
miliona evra.
Predsednik pokrajinske vlade Harald Ringstorf izjavio je da je teško da se
građanima Meklenburga-Predpomeranije objasni zašto bi oni "trebalo da plate
najskuplju roštilj-žurku na svetu".
Savezna kancelarka Angela Merkel ugostila je Buša prošlog meseca na obali
Baltičkog mora, u svojoj izbornoj jedinici blizu grada Štralzund.
Jedan od "vrhunaca" pretežno privatne posete bilo je i zajedničko roštilj-veče
pod vedrim nebom tokom koje se na ražnju vrtela i divlja svinja o kojoj je
američki predsednik kasnije imao samo lepe reči.
No, da bi druženje kancelarke i američkog predsednika u opuštenoj atmosferi
bilo moguće, bilo je angažovano 12.265 policajaca, od toga oko 2.800 iz samog
Meklenburga-Predpomeranije. Ostali su bili iz drugih nemačkih federalnih
jedinica.
Ukupni troškovi obezbeđenja iznosili su čak 15 miliona evra, a vlada ove
severne nemačke pokrajine smnatra da treba i može da učestvuje u plaćanju
troškova, ali ne i da ih u potpunosti pokrije sama.
Savezna vlada u Berlinu, pak, kako je poručio njen portparol, očekuje da cenu
plati pokrajinska vlada, jer je to "u skladu sa državnom praksom" i jer su "federalne
jedinice nadležne za osiguravanje unutrašnje bezbednosti".
Nevolja je dodatno u tome što je predsednik vlade Meklenburga-Predpomeranije
socijaldemokrata, a kancelarka šefica konzervativne Hršćansko-demokratske
unije (CDU).
Socijaldemokrate i konzervativci doduše u Berlinu vladaju u koaliciji, ali su
u ovoj severnoj saveznoj pokrajini, u kojoj se uskoro održavaju parlamentarni
izbori, politički protivnici.
Slične nesporazume oko plaćanja opsežnih troškova boravka Džordža Buša u
Nemačkoj početkom 2005. imala je sa pokrajinskom vladom Hesena i bivša savezna
vlada socijaldemokratskog kancelara Gerharda Šredera |
| |
| |
|
|
| Partizan u prvom kolu Kupa UEFA |
| |
Fudbaleri Partizana plasirali se u prvo kolo
Kupa UEFA pošto su u gostima igrali nerešeno 1:1 sa Mariborom dok su u prvom
meču u Beogradu pobedili sa 2:1.
 Fudbaleri
Partizana plasirali se u prvo kolo Kupa UEFA pošto su u Mariboru sa istoimenom
ekipom igrali nerešeno 1:1.
Partizan je u prvoj utakmici drugog kola kvalifikacija za Kup UEFA u Beogradu
pobedio sa 2:1.
Gol koji je odveo "crno-bele" u Kup UEFA postigao je u 30. minutu Bojan Zajić,
a strelac za Maribor u 63. bio je Goražd Zajc.
Domaći su agresivno počeli utakmicu i konstantno napadali gol "crno-belih".
Najopasniji po gol Partizana fudbaleri Maribora bili su oko 20. minuta
utakmice, kada je Damir Pekič imao dve prilike za pogodak.
Prvi put Pekiča je zaustavio golman Partizana Ivica Kralj, a još izgledniju
šansu napadač Maribora imao je samo nekoliko minuta kasnije, ali je sa pet
metara neprecizno šutirao pored gola.
Partizan je napade domaćih zaustavio golom Bojana Zajića u 30. minutu utakmice.
Obiora Odita je na ivici šeasnaesterca Maribora pronašao Predraga Lazića koji
je "iz prve" loptu poslao ka Zajiću, a on je snažno tukao u levi donji ugao
gola domaćih za vođstvo Partizana 1:0.
Navijači Partizana su vođstvo proslavili paljenjem baklji, od kojih su neke
završile i na terenu, zbog čega će beogradski tim sigurno biti kažnjen.
Početkom drugog poluvremena Odita je imao priliku da poveća prednost Partizana,
ali je njegov šut sa "peterca" odbranio golman Maribora.
Domaći su od tog trenutka preuzeli terensku inicijativu, pa se igralo uglavnom
na polovini terena koja je pripadala Partizanu.
Napadi Maribora su se isplatili u 63. minutu kada je Goražd Zajc iz prve
šutnuo jednu dubinsku loptu domaćih fudbalera i pogodio bliži ugao Ivice
Kralja za izjednačenje 1:1
Zajc je već u sledećem napadu mogao da se ponovo upiše u listu strelaca, ali
je Kralj ponovo spasao svoj tim.
Kralj se istakao i nedugo zatim, kada je Martin Pregelj opasno šutirao sa više
od 25 metara, ali je golman Partizana skrenuo loptu u korner.
Mariborčani su do kraja utakmice potpuno dominirali na terenu, ali i pored
nekoliko dobrih akcija i polu-prilika nisu uspeli da dođu do gola, koji bi im
doneo barem produžetke. |
| |
| |
|
|
| Nova svedočenja o užasu 11. septembra |
| |
Zarobljena na 83. spratu Svetskog trgovinskog
centra koji gori, Melisa Dol molila je telefonskog operatera u službi za hitne
pozive da ne prekida vezu i tražila pomoć...
 Gradske
vlasti Njujorka predstavile su javnosti oko 1.600 telefonskih poziva za pomoć
koje su uputili zarobljeni u kulama-bliznakinjama nakon terorističkog napada
11. septrembra 2001. godine.
Snimke je otkrila njujorška Vatrogasna služba, a rođaci žrtava okupili su se
16. avgusta da saslušaju te audio zapise.
Zarbljena na 83. spratu Svetskog trgovinskog centra koji gori, Melisa Dol
molila je telefonskog operatera u službi za hitne pozive da ne prekida vezu i
tražila pomoć.
"Možete da li da ostanete na liniji sa mnom, molim vas... Da li će oni moći da
pošalju nekoga ovde gore", pitala je Melisa Dol, jedna od više od 3.000
stradalih u terorističkim napadima.
"Ja ću umreti, zar ne", pitala je ona, a operater odgovarao: "Ne, ne, ne,
morate da mislite pozitivno da biste mogli da pomognete drugima". Operater je
bio na vezi sa njom 24 minuta, savetujući je da duboko diše, da se moli i
ponavljajući joj, čak i kada je prestala da govori, da će sve biti u redu.
Veza se prekinula. Melisa Doi, 32-godišnja finansijska menadžerka, poginula je
u južnoj kuli Svetskog trgovinskog centra nakon što se u nju zario putnički
avion koji su oteli teroristi.
Audio-snimak njenog poslednjeg razgovora emitovan je, kako navode agencije,
odlukom gradskih vlasti Njujorka, zajedno sa snimcima stotina drugih
telefonskih poziva za pomoć zatrpanih u "kulama bliznakinjama".
Melisa Doi je jedini civil čiji je glas obelodanjen javnosti, jer je audio
snimak njenog razgovora sa dispečerom emitovan u aprilu pred sudijama, na
suđenju optuženom za zaveru za septembarske napade Zakariji Musauiju.
Sudskom naredbom, glasovi još 10 civila uklonjeni su iz drugih audio zapisa,
kako bi se zaštitilo pravo građana na privatnost.
 Najveći
broj poziva od 11. septembra uključuje vatrogasce i dispečere. Na audio
trakama su žalbe spasilaca na haos u kulama, ali i dokazi kako su se borili da
pomognu i preklinjanja drugih da budu poslati na lice mesta.
"Mi smo u stanju konfuzije. Nigde nemamo signal mobilne telefonije... Dajte
dodatne toki-vokije", tražio je šef ekipe Denis Devlin sa komandnog mesta u
Svetskom trgovinskom centru, dok su kule gorele iznad njega.
On je jedan od 19 poginulih vatrogasaca čiji su glasovi "uhvaćeni" u
poslednjoj grupi objavljenih hitnih poziva.
Dnevnik "Njujork tajms" i grupa rođaka poginulih u Svetskom trgovinskom centru
podneli su tužbu sa zahtevom za objavljivanje traka kako bi se saznalo šta se
događalo u zgradama u vreme napada. Oni kažu da žele više informacija i traže
dodatne delove audiozapisa koji su već redigovani.
Iz gradskih vlasti poručuju da odmeravaju pravo javnosti da zna, prema pravu
građana na privatnost.
Jedan od advokata porodica žrtava kaže da one žele da grad poboljša
komunikaciju među vatrogascima i obezbedi da dispečeri znaju da se nose sa
hitnim situacijama.
U avgustu prošle godine, objavljene su hiljade strana ličnih ispovesti radnika
hitnih službi i snimaka sa radio veza.
U martu, gradske vlasti objavile su transkripte 130 poziva ljudi koji su bili
zatrpani u kulama STC-a, ali pritom glasove samo operatera i drugih javnih
službenika. Pošto se nakon toga pojavila još jedna audio traka, vatrogasna
služba dobila je nalog da traži nove audio zapise koji svedoče o terorističkim
napadima, najtežim do sada izvedenim na SAD. |
| |
| |
|
| |
|
 |
